Jakšić, Đura - PROZA
Ali ono njegovo zdravlje, onaj veseo bezbrižan pogled, ono ponosito držanje, zdravi, jedri i rumeni obrazi, prema onim tužnim izrazima sakupljene gladne
Obradović, Dositej - BASNE
Tuđi pas, uzuajući se u svoga prijatelja, pođe i uljeze s njim u kujnu, i počne tuda veseo špacirati, mašući repom. Sluge, videći nepoznatu psinu, ščepaju ga za rep i za noge, pak s njim kroz pendžer.
Ko bi rad da je vsegda veseo, podoban je detetu koje, kako se najede, ni za što drugo ne mari nego da mu se igrati, jer detinjska pamet nije kadra
Jedan kralj francuski, prolazeći pokraj kujnje, vidi tu momče gdi okreće ražanj i peva. Zapita ga zašto je tako veseo. „Jer ne bi' bio veseo, kad mi je dobro kao i kralju?” odgovori mladić, ne znajući s kim govori. „Kako to?
Zapita ga zašto je tako veseo. „Jer ne bi' bio veseo, kad mi je dobro kao i kralju?” odgovori mladić, ne znajući s kim govori. „Kako to?” — vosprosi opet kralj.
„Šta glavu?” — odgovori rad i veseo sultan — „bre 'oću se sav kako me vidiš zagnjuriti; samo pamti da mi unapredak ne dolaziš na oči s tvojim
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Jedva u tri sata noći dođe. Naopako ga došao! Kako dođe, poče pitati: „Šta je to, i šta hoćete vi?” Ja odma počnem veseo i njemu predikovati, kao i onima što sam pređe kazivao: kako je Hadži-Musta-pašin sin poslao svoga bimbašu i ferman da
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Eno, poznajem ga po razgovoru, kako je veseo i dobre volje. Nikad ga nisam video tako dobrovoljna!... Po drugim selima, naljute ga, najedi se, pa je povazdan turoban.
Obojicu su svi u onoj okolini voleli i hvalili se s njima. Sad su njih dva putnici Simičini. Simica veseo, bože, veseo što vozi tako valjane lude, izmahne nekakim patrljkom, za koji je privezao malo uzice te načinio bajagi
Obojicu su svi u onoj okolini voleli i hvalili se s njima. Sad su njih dva putnici Simičini. Simica veseo, bože, veseo što vozi tako valjane lude, izmahne nekakim patrljkom, za koji je privezao malo uzice te načinio bajagi bič, ošine svog
— A tvoja kuća? — Kuću sam zatvorio mrtvim kocem. Bolje nek zaraste u zovu i koprivu kad ne mogu biti veseo u njoj! — reče Strahinja odsečno. — Baš sam ti ja nesrećna!
Boško i gosti uđoše u kuću, gde ih čekahu ostali kućani. Sedoše svi za večeru. Veseo pop, šali se s Boškom, zadirkuje domaćicu, Stamenu, snahe Boškove... Vuja samo ćuti.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Nećemo o tom govoriti!... Nego... Lazar je meni na srcu!... Hoću da ga vidim srećna i vesela, pa ću onda i ja biti veseo!... Hoću da mu ja prosim curu!... — Ne branim. Koliko danas javiću Seviću — reče Ivan.
Došao je kurjak do ovaca... 7. RASCEP Ivan stiže doma. Bio je veseo i raspoložen. Radujući se što mu posao ide tako za rukom, on se stade šaliti s decom što mu na susret izidoše, a šalio
Tek su istavili jaganjce. Družina ga dočeka i pozdravi. Zavrzan mu pogleda u oči, pa reče: — Ti si veseo, harambašo? — Bog me razveseli!... Danas sam skinuo teret s duše. — Baš si ubio Lazara! — Ubio sam ga!...
— reče Stanko. Zavrzan uze tikvu i poli mu... Ručak je svima slatko pao. Stanko je bio veseo kao nikad dotle. Njegova veselost razveselila je sve. Zavrzan je gradio takve šale da se moralo bežati...
— Video sam. — Da se uvratimo!... — Nemoj, babo... Nemoj makar danas, jer mi je ovo prvi veseo dan posle šest godina, pa sam rad da mi ništa ovu radost ne pomuti!... Ostavi sutra... prekosutra... kad hoćeš...
Za devera se Stanko sam pobrinuo još u gori. Zar se džaba pobratio sa Zekom Selakovićem?... Aleksa veseo, Petra vesela, ukućani tako isto.
Popa mu očita molitvu oproštaja i pričesti ga. — Sad... kao da sam se rodio! — reče on, vedar i veseo. Popa ostavi svoje knjige u zobnicu. — Jova može ući? — upita Aleksa. Mesto odgovora, popa pozva Jovu u sobu.
Zavrzan beše zdrav. Istina, bio je nešto bled, ali vedar i veseo kao i pre. U dugu danu šalio se sa Surepom, koji beše radostan što njihovo ozdravljenje tako napredovaše, pa je pristajao
Jedini Stanko beše nešto setan međ družinom. — Šta je, Stanko? — upita Zavrzan veoma razdragan i veseo. — Što si se ućutao, brate?... — Ne diraj Stanka! — reče Zeka. — Ti znaš da je majku izgubio. — Izgubio majku?...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Jednog dana i kum Ninko sjede na kola, pa u ime boga ode u Biograd, a veseo narod samo jedno poručuje: „Pohitaj, ne zadržavaj se!” Marina soba kao raj.
Ništa ne govori s kočijašem. Puši cigaru iza cigare. Gleda samo oko sebe i kao da nije veseo. A sa one bore na čelu ne može čovjek ni znati kako mu je, jer uvijek izgleda mrgodan i zlovoljan.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
slučajno opije — a to je redovno slučaj kod njega — tera svakoga da peva pesmu: »A-a-a, dragi brate komšija, ako ’oćeš veseo biti, a ti moraš s nama piti«, pa sipa za vrat vino; a i inače je nesnosan), — onda zlo i naopako, da se ne provede
— Kod mene je to pravilo — govori pop Spira — da je čovek veseo. A kako će, vraga, i biti veseo brez vina; jer »vino veselit serdce čelovjeka«, što rek’o car David u jednom psalmu.
— Kod mene je to pravilo — govori pop Spira — da je čovek veseo. A kako će, vraga, i biti veseo brez vina; jer »vino veselit serdce čelovjeka«, što rek’o car David u jednom psalmu. A ovoga vina nećete nadaleko naći.
(iako kao tužitelj ušao) prilično pokunjena nosa i crvenih jagodica, a pop Spira naprotiv — iako optuženi — sasvim veseo, onako veseo baš kao što je bio i onda kad je ono odlikovan crvenim pojasem.
tužitelj ušao) prilično pokunjena nosa i crvenih jagodica, a pop Spira naprotiv — iako optuženi — sasvim veseo, onako veseo baš kao što je bio i onda kad je ono odlikovan crvenim pojasem.
Dakle su se pomirili! — kliknuće čitaoci. Ali zašto je pop Ćira malo pokunjen i uzbuđen, a pop Spira veseo i zadovoljan, to će već čitaoci iz sledeće dve glave doznati.
Kola pođoše. Tera Pera Tocilov po putu koji se malo ocedio, lete konji veselo kao da gajdaš u kolima svira, a Pera veseo, pa raspoređuje opet u glavi onih zarađenih dvadeset srebra, šta će sve za njih da kupi.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Samo ni tu ne ostaje. Opet odjuri dalje — po maalama, kućama da što posluša, iscepa drva, donese vode... A uvek veseo, s pesmom, nabijenom šajkačom do očiju, bos, razgolićenih grudi... Bio je lep čovek.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
„Kako je veseo, vedar i razdragan ovaj svet — mislio je on. Samo se ja žalosno vučem mlitav, bezživotan, gladan i odrpan.
Afrika
dok otmicu žena ili porađanja igraju mladići; nikakvo čudo što se jedan tragičan događaj predstavlja groteskama a jedan veseo jadikovkama. Sve je simbol i mađija, i crnac u njima vidi smisao koji je za nas nepojmljiv.
Poneki su znali koju reč francusku, tako da smo vodili veseo i dug razgovor o stvarima savršeno beznačajnim. Onda mi jedan od njih, Zana, inače i lovac na hipopotame, reče da ima
Njegov drug, koji bi se zadovoljio potom bilo kojom, krasan, veseo mladić, posreduje takođe za prijatelja. Žena blago ali rešeno odbija, ostavljajući ruke starici i ne gledajući nas više
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je nasmejan i činio se veseo. Vrh svojih raskošnih, venecijanskih, cipela i svoje dustabane dizao je sa zemlje kao sa čavala.
Bio je to čovek koji je sad bio retko veseo. Nadežda njegova u neki bolji život pokazala se prazna, kad je prešao u Srem, i naselio svoje rođake u Hrtkovce, sa
Taj stasiti oficir, pre tako glasat, veseo, bio je sad postao neveseo, i zbog te čudne sudbine, koju je kao svoju osećao.
Mali nos, koji je štrčao ružičasto, mala usta, u kojima se jezik, kad bi pevala, valjao. Osmeh veseo. Ali su se naročito njene oči pamtile, dugo.
Kirasir je bio razmestio svoje husare da spavaju na vratima. Tercini je bio veseo, te noći, i smejao se Isakoviču, iz glasa.
Čestnjejšem Isakoviču činilo se da još čuje topot njihovih konja, da čuje njihovu pesmu pri odlasku. Da čuje njihov smeh, veseo. Kao da ga stotine po imenu iz daljine dozivaju.
Osećao se veseo, i sam, u tom proletnom danu. Bio je zaboravio sve drugo. Joan Božič, posle, imao je neke črezvičajne poslove, i u
Kao veselog čoveka. Bio je tako veseo u krugu svoje familije. A danas? Nikad ga neće videti onakvog, kakav je bio juče. Sretnog u krugu svoje familije.
Sretnog u krugu svoje familije. Nikada. Di Ronkali je pričao da je Valdenzer bio ustao, jutros, tako veseo. Bio je tako lep, sunčan, letnji dan. Mislio je da je ta konstipacija u ergeli prolazna.
Iz tog sna se probudio, kao okupan, čist, u duši, i veseo. Kad se Sunce rađalo izišao je na doksat, krijući se, iza zida, a zagledan iznad krovova u daleka brda, iza kojih je,
Garsuli je bio veseo. Držao je Isakoviču čitavu oraciju. Njegov, Pavlov, nacion, kaže, nije više ono što je bio. Servija je sad mirna, i
Ona je, sa osmehom, koji nije bio veseo, prevrtala tu haljinu, donetu iz Temišvara, i nazvala je: rastanak sa Pavlom – ili kako reče, nemecki: Pauls
Teodosije - ŽITIJA
I odmah, kao da su ga posetili neki iz davnine mili drugovi, bio je veseo duhom, a ovim veseljem potvrđivaše se dolazak anđela Božjih k njemu i pokaza se neiskazano svetao u licu, čime
Jer evo, i tragovi stradanja moga po zemlji potvrđuju da sam to ja! Veseo i veoma radostan zbog svoga zdravlja, Boga hvaljaše.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Oni su bili neograničeno odani prijatelji. Voleli su lov, provodili su veseo život, priređivali česte gozbe sa igrankama, sa pesmama i vrlo čestim zdravicama u čast „lepoga pola i otadžbine“.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Čamča pak jednako svoje staro tera; njegova narav ne zna za ozbiljnost, uvek veseo, sve za svetsko uživanje, iako nije Sibarit. „Ta život ne traje hiljadu godina!” — to je njegovo. Pa ima para.
— Vi ste baš ludi! Ta i ja sam već, fala bogu, sedamdeset, i ja neću navek živeti, al’ dok živim, hoću da sam veseo. Ta nemojte ludovati. Obojica malo trgnu se. — Sad ću doneti ruski tej, taj će vas razgaliti. Čamča ode po tej.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Seti se da već nedeljama nije trgovao i pomisli da mu život odsad više i ne može biti, kao pre, veseo, prijatan, jer kad ona umre, njemu više i ne treba ništa.
Naprotiv, nimalo tužan, čuvši detinji plač, on zaigra iza svoje krmače, veseo. Selo je spavalo, kraj sve dreke i vriska, te noći, i niko nije video ni Arkadija, ni sve te vukodlake, o kojima je
Matavulj, Simo - USKOK
“ Svi udariše u smijeh. Vladika pođe naviše, lak i veseo, i reče: — Moj đakon sve šalom začinja, ali o svemu promisli! — A pogodi li moj san? — pita ga Ivo.
Ovo je, znaš, naš običaj, kad prvi njekome doneseš kakav veseo glas da mu išteš muštuluk! Onda skineš s njega ma što, kapu ili struku, a on ti dâ poklon!..
Zamišljaše kako će se knez ugodno iznenaditi, kako će se veseo vratiti i stvar svršiti. Tako je trajalo do uoči Vidovdana. Toga večera knez, mimo svoj običaj, zadocni na večeru.
— odgovori Labud. — S te strane baš je zadovoljan! Svake mu nedjelje pišu sestra i ujak, i opazio sam da je vazda veseo pošto pročita pismo. — Ja mnim ništa drugo nije, no se čovjek zaželio svojih domaćih i svojih adeta — reče Rako.
— Aoh, aoh nama! — reče Krstinja. — A sad obrnimo veseliju stranu! — nastavi knez. — Janko dobar i stiman, veseo, učevan; Milica srećna, ljubavna — i oboje uz nas!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Kad bih vas o protivnom uverio?... Ali evo naši zemljaka. Nešto je Lepršić veseo. 7. ŽUTILOV, NANČIKA, MILIČIKA I LEPRŠIĆ STUPE, PREĐAŠNjI NANČIKA (Lepršiću): Pa zašto nam ne kažete šta je novo?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ovaj pisac »veselih pozorija« i veliki zabavljač srpske publike nije bio veseo duh. Jednom prilikom je kazao kako je »glavna čerta moga temperamenta melanholija«.
Milićević, Vuk - Bespuće
Gavri Đakoviću je bilo krivo što ga je ozlovoljio. I uveče on se prisiljavaše da bude veseo i razgovoran, preko svoga običaja.
I ponovo zvonila soba od njegova glasa, ponovo se razlijegao njegov veseo i zvučan smijeh kroz čitavu kuću, sa toplom i djetinjskom dobrodušnošću. Tada su se posljednji put vidjeli.
se žene i djevojke koje su bile donijele jelo svojim ljudima, braći i rođacima; razlijegao se podalje iz hladovine veseo vrisak devojaka i lijeno, bezbojno smijanje žena; gore ležale razbacane ćuskije, lopate, batovi, kolica i drugi alati
Radičević, Branko - PESME
se, tako t' Boga, Sunce moje, dušo mila, Dok je mene mača moga, Mlade krvce dok po žila, U pakô bi junak sišô Pa veseo van izišô.
se neba visokoga, Dok je moglo krila svoja laka Nebu dići tamo pod oblaka, Pod nebo se digô tić i sada, Al' veseo nije kô nekada, Gleda dole, reku, vrelo, luga, Drva, žbune, gore i vrleti, Pa mu s' čine do toliko druga, Do
jadne, u jami je veće, Ta sred one tmine ponajveće, Tmine, brate, svoje carevine, Pa već ne zna šta će od miline, Veseo je, Bog ga ne ubio!
De cvet pao, tu se i primio, Ko je tako čudo još vidio? Pa ti dalje ja veseo gleda, Kako ode čovek unapreda, Kako prosu seme nekakovo, Dragi brate, opet čudo novo: Kako palo, seme izniknulo,
— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — I zorica nebo kiti, A naš putnik dalje iti, Veseo je, pevat stade, Što učini, i ne znade: Ne zna da je momu, jao, Sinoć u grob otpevao.
Još neki vele da negde na strani, Baš iljada je ljudi oružani. No Stojan danas veseo je zdravo, Al' okle ovo, ja ne znadem pravo; Ma može biti da se sve obrnu, I stenje kleto sa puta mu zgrnu; Al'
Reče junak: „Da grdne nevolje!“ Al' je opet zato dobre volje. Ta ču li me, pobratime mio, Ko veseo tuna ne bi bio? Tako jutro, take okoline. Ko tu ne bi skakô od miline?
Jezde gorom oni obadvoje, Al' je nešto čudan Radivoje, Čudna neka vatila ga sjeta — A kraj njega veseo Mileta. Ispočetka po koju zborahu, Al' sad mučke goricom jahahu.
U ruci joj luč veselo gori, Dragog prati, pa mu 'vako zbori: „Ajde, dragi, Turkom zajam plati, Pa se dragoj zdrav, veseo vrati; Kad sam mlada pala od junaka, I da grlim oću ja junaka.“ „Zbogom!“... „Zbogom!“... Oni se rastaše...
Vrišti konjic, žali gospodara, Gospodara, prijatelja stara; Ali Srbin svak' veseo pevne, Kada taki pod mačem mu zevne: Mloge l' srpske majke j' ojadio, Mloge l' Srbe prevarom zgubio, A najgrđa
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Za njima se ispili kalajdžija Mulić, garav i veseo, a ubrzo poslije njega, kao da ide u potjeru, dopraši, još veseliji, naš seoski pjesnik Buro.
i zamukao, a jednog jutra probudi me glasan šum spolja i ja istog trenutka skočih iz kreveta zdrav, lagan i radostan. Veseo jesenji vjetar kovitlao je po vazduhu lišće, slamu i perje, hujao kroz ustalasano granje voćaka i zvao da se pođe nekud,
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
| Ovo sam vreme čekao da ti veseo, veselo, veselom pišem, javljajući ti da se zdravo nahodim i mirno živim ne imajući nikakva posla s Fruškogorci nit’ sa
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Čobanin je veseo, veseliji nego igda, a devojka careva tužna, suze proliva pa je čoban teši: — Gospođo seko, ja te molim nemoj
Kad pođoše i kretoše ovce, čoban putem jednako veseo, svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako plače, a on kašto pusti dulac pa se okrene njojzi: — Ne
Tako ti je on sao kravu svaki dan, a kad je dogonio uveče kući, je veseo. Hraneći se ovako, bome poče ti on rasti i napredovati tako da što ga uveče omrkne, još ga toliko ujutro osvane.
Kad novčić padne u vodu, počne plivati povrh vode. Onda on veseo uzme iz vode novčić, i metne ga u džep, pa otide u šumu i načini malu kolebicu, i onde stane živeti.
Videći gospodar da ga je nemoguće odvratiti od namjere, napuni mu torbu 'ljebom i bukliju rakijom, te vojnik otputova veseo iz toga grada, pijući i svireći.
Handžija sad ostane veseo čekajući kad će cura one stvari donijeti. Ali mu bude uzalud, jer niti bi cure niti stvari. A kad prođe podne i
Kad ugleda đak djevojke, začudi se kakva su to stvorenja, pa onako malo kao veseo i začuđen upita kaluđera: — Šta je ono, duhovniče, šta je ono?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ I Toša đipi iz loga uska: „Čuješ li vodu, po točku pljuska!“ A deda skoči, veseo, mlad: „Ustajte, momci, počinje rad!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
A stari babajko nadgleda i pazi, Obilazi burad, gde se grožđe gazi, Pa veseo starac usred ove trke, Zadovoljno suče raščešljane brke; Pa skupio decu i grožđe im daje, A pesme se hore — i vesele
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
jagnje od zlata ne gori ne treba mene kritikovati zbog ovakvog kraja ja sam bio pomirljiv i sasvim je izvesno da sam veseo (crno uopšte nije tužna boja) i mnogo puta mi podvališe ugovarači dok sam zaneto čitao zabranjene knjige ko hoće sa
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Ura! — povikaše pešaci. — Tobdžija, udri sada, tako ti boga! — viče neko i kroz rov se razleže veseo žagor. Tražio sam tada od komandira da obrazuje snop prema četvrtom topu. — Ima li mrtvih? — pita potporučnik Aleksa.
Na putu počeše da se svijaju u kolone i pešački pukovi. Čuje se veseo žagor vojnika, koji su posle toliko vremena ležanja izišli najzad malo na slobodu. — Štucaj, štucaj!
— Dockan si se setio... Mi odosmo, a ti škljocaj. Kuršum zviznu. — Drž ga bre, ne daj!... Uhvati ga! — razleže se veseo smeh pešaka, dok artiljerci uzdižu ramena i pogledaju unezvereno, očekujući sa nestrpljenjem da se već jednom krene.
A kada Aleksandar zamače, ja se vratih, te babi zatrpam bure i onda iziđem na put. Bio sam lak i veseo, a kada rukom prevučem preko lica, čini mi se kao da nekog drugog milujem. Nešto se neobično događa u meni.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Daće valjad’ i sad tako... — Evo ti groš, pa kupi i spremi. Čiča iziđe veseo, a Gojko se spusti i leže na svoju novu postelju... »I ovde ono isto! Ista zaprega, isti posao, pa isti i ljudi...
Gojka obuze prijatna toplina: Milo mu što ona sama vezuje svoju sudbinu za njegovu, pa i on razvuče usta u širok veseo smeh. Pogleda je i bi mu veoma po volji njeno veselo nasmejano lice. »O, pa mi ćemo ovde lepo i veselo živeti !
— Uh, kako ćemo sad? viknu Ljubica. — Ništa... proći ćemo, reče veseo Gojko, koji je bio na desetom nebu od radosti: »izgrdila je ćatu, a mene sama zove u društvo«.
— Baš krasan čovek, reče Ljubica; — veseo, otvoren, i tako lepo govori o našem poslu. — A, Velja je i u školi bio veoma otresit.
se dao u neke misli, od kojih mu se guste veđe čas navuku i natmure kao ilinski oblak, a čas se razvedre i razvuku u veseo blažen izraz.... »Ala bi to bio život, Bože!... ali ko sme o tome misliti... Nije to za mene, za ovakog hm...
On ne htede ni pogledati kroz prozor, pored koga prođe veseo pisar, podignuvši glavu visoko i pogledajući žudno na jedan prozor od učionice.
Jednoga hladnog, turobnog dana policajac dođe neobično veseo, a i Ljubica izišla do stepenica u doček. Znala je da joj nosi kakav nakit, to joj je juče nagovestio, pa s toga beše
Đokić, prvak protivničke grupe, došao k sud nici, veseo, sa nekoliko svojih prijatelja, pa zadirkuje predsednika i šali se sa seljanima.
Još da naredimo samo sa opštinom... Ljubica uzdahnu, obori glavu, pa stade ćuteći koračati pored njega, a Gojko iđaše veseo, zadovoljan, jer je danas dobio potpunu osvetu za sva teška stradanja svoja.
Boj i grdnje što sam izvukao, to je ništa... ali što sam stradao !... I posle dva dana dođoh, veseo, sa ispita, noseći knjigu u ruci...
navališe neki burni osećaji, i ona sad ne misli o onom, koji prolazi, veseo, pored nje, ne vidi ga, nego se čudi šta to biva u njoj. Steže... sve više steže!... Ah, pa ona će da plače!... Da li?...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
O rode blagosloven bol. Slavu sam pevo mira svetog, koje toči ubica ohol. Tebe o rode jer veseo mreš, a smrt je samo čast, gusle ne daju da za život zreš, za služinsku počast.
Pevati, glasno razapeti, po stenju, kršu i borju: Da je život za sluge čast, i nad veseo gnjili svet vitlati sebe smrti u počast, kao steg krvav i svet. Steg dičan buna i ubica. O rode ti si izabranik njin.
Klekneš li životu ponizna lica nisam više tvoj sin. ZDRAVICA Zdravo, svete, bledi ko zimski dan u strahu. Još je veseo narod jedan u krvi, pepelu i prahu. Vijaj oblake proletne, rumene, pitaj ih za raj.
ŠALA Još sam ja veseo mada se nećeš udati za mene. Ta mladići su samo sene, ne kupe novac, već uspomene. Bićeš gospa gojna, udata često
I milujemo daleka brda i ledene gore, blago, rukom. Beograd, Braće Nedića 29, 1920. STENjE Danas sam bio tako veseo! A sad? Gle, jedva dišem, sa osmehom mutnim, umorno.
Imale su na očima taman veo, kao baju plavih šljiva, u prahu. Imale su veseo kikot, koji katkad još čujem u snu. Bile su lepe, mnogo lepše nego što se misli, u gradu.
Bio je drukčiji nego Temišvar, veseo, a imao je poneku ulicu u lipama, i jorgovanu. Kuće u bagrenju. Stara zgrada Akademije nauka imala je terasu sa koje se
Gospodo, ovu čašu, u slavu onog dana kad mu svezaše ruke. Beše jesenji dan, veseo dan. Pod nebom su kružile krilatice, a po ulicama su se lepršale novine, pobedonosno, nad lišćem žutim, poletelim, pa
Još jednu čašu za druga mog, za dan kad su ga doveli. Beše veseo dan, jesenji dan. Još jednu čašu svatovcu, onom koji se te večeri pevao u njegovu čast, slavnog generalštabnog
Stavlja mi pilulu saharina uz šolju. Plače. Veli, došao je kraj za Austriju. Ni Beč više nije veseo, ni osvetljen, uglja nema, a skupoća raste, ludo. Zna se da je car Karlo cvrcnut, već ujutru.
Hteo sam da sagledam taj potok što je u mraku žuborio i učinilo mi se da se rumeni, i da je veseo. Oči su mi bile umorne od nespavanja, a obuzela me je bila teška slabost od dugog putovanja.
Evo jedne ulice, gde su se gužvale rulje pijanih, pobunjenih vojnika. I veseo sam. Zalazim u jednu malu ulicu. Preko zidova puze grane pune blatnog snega.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
koje su date narodu i potpuno ujemčene, unesem još i ovo: „Svaki građanin zemlje Stradije mora biti raspoložen i veseo i s radošću pozdravljati mnogobrojnim deputacijama i depešama svaki važan događaj i svaki postupak vlade.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sad će smlaviti sve do tla... I oblak za oblakom prolazi, pa sa sobom nosi i njegovu zebnju, a on ostaje opet veseo, krsti se i blagodari Bogu...
Pomislio bi ko da su kakve avetinje, al' bi ga brzo obavestio veseo kikot, govor i pesma, što se otud čuje.... — Pomozi Bog i u kuću! — Bog ti pomog'o, odgovara ča-Marko za mnom.
Ah, kako je bilo lepo od pre... dok ne dođe ona teta! ... Otac dođe veseo, uzme ga na ruke pa mu peva i priča puno lepih stvari...
On preseca električnom brzinom veseo smeh starica i ukoči, kao konvulsijom, njihova nasmejana usta. Svako se plaši od onoga, što mu je tako blizu...
Iziđosmo kroz carske dveri i počesmo blagodarenje... Ja veseo, kao obično kad je mnogo sveta: glas mi zvoni kao čisto srebro, samo udešavam da sam u jednome tonu s horom.
I evo me. Ko je mislio da ću se posle onolikih jučerašnjih muka danas ovako veseo vraćati od Preosvećenoga!... Ta ja ću sutra dobiti epitrahilj i dobru šumsku parohiju.
se za druge, raznovrsnije i blažije misli, Dok se polako na usnama paćeničkim ne pojavi osmeh, i u očima zaigra veseo sjaj... Zaneo se u prošlost...
U takom razgovoru one stigoše do kuće gde ih č’a Gliša veseo očekivaše, jer i on beše čuo tu vest od samog telegrafiste, koji dobro poznaje novog kapetana, zna da lane nije bio
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Nešto mu tesno u selu, pa bi ostavio Miću da posvršuje posla, a on bi, kako je veseo, uhvatio put, pa kud ga noge odnesu! Ne bi se blizu zaustavio.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A i on kao da je znao za to. Stoga je namerno tako i radio. Više se pravio da je veseo nego što je u stvari bio, da bi dole žene bile slobodnije.
Pandurović, Sima - PESME
onda kad mu vreme kose dirnu, A život lice borama izbrazda, On je svoju starost provodio mirnu S osmehom mudraca i veseo vazda. Ipak nije bila zalud ona vera Što je nekad bila vodilja i mati. Video je da ga Vreme grobu tera.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
I on je š njima na leturđiju pošao, a iz crkve u polaženje. Cijeli dan bio je veseo, šalio se, igrao u orô, gađao s ostalijem u cilj, sjekao u zarok butine.
Sad opet nasta mir, kao u grobu, te se samo čujaše kako bonik ječi i kako mačak veselo prede, veseo valjda što je poznao i on Janka, svoga starog znanca.
„Kamo Cuca?“ upita Joka domaćina videći e onoga nema sa zvanijema. „Otišao je da sô sije!“ odgovori Đeklić, veseo, preveseo. „Najedio se što ne dam Stanu za sina mu!
S dana na dan nebo se to bolje čistilo, sunce je jače prigrijavalo, a zemlja se zaodjevala zelenju. Mlađi narod veseo u svježini i u blagoj toploti, klikovaše: „Bogu fala te zima prođe! Odjednom je nestade kao da u more utonu!
Sluga Mita, i on malo začuđen, izađe da konje obiđe i naredi. „Ti si vanredno veseo, Jan!?“ reći će Adolf. „A zašto ne? Kad već i bez naše privole biva ono što mora biti, a veselje je jedino do nas, tj.
Ne, moj Adolfe, to je svršeno: ja ostajem. A što sam veseo, to, tome ne znam ni sam uzroka. Tako mi je u srcu ovoga časa, pa tako se i pokazujem.
“ reče glasno Pejo, pa šapatom njoj: „Pusti, boga ti, nek idu. Lakše će Janku biti što prije odu. A nešto je veseo. Poznao sam odmah po njemu.“ Zatijem opet glasno: „A kamo onaj jadov, onaj Mita, kamo ga?
Možete zamisliti čudiše li se, i bi im milo što ih Janko uvjeri da je veseo i da ima rašta. Adolf se diže i pozdravi sa serdarom, s domaćicom, s Milicom, pa očima tražaše Stanu. Serdar je viknu.
On je davao volju za nevolju, koliko je mogao, pokazivao se veseo, e inače se bojao da ne oda što mu je na srcu. A kako svi mišljahu da je sretan i zadovoljan, kako znadijahu da je
Janko u kući, kuća vesela i kao svijetla. Dobar, milosan za nas, veseo, znaven. Naša Stake neće se odvajati od nas. Bog će im dati poroda, promisli: naše unučadi, koji će skakutati oko nas.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Boji ga se kô sveća pomrčine. Boji se kao devojka od udaje. Veseli kao na daći. Veseli se kâ i mati mrtvu sinu. Veseo kao da mu kuća gori. Vješt kao magarac u kantaru. Vole se kô oko i so. Vole se kô psi i prosjaci.
Sveži, likom, pa ne daj nikom. — Odgovori se u šali onome koji kaže da ga što boli? Sit veseo, gladan plakao. — Odgovori onaj koga zapitaju: kako mu je ime, a on neće da kaže.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Kad novčić padne u vodu, počne plivati povrh vode. Onda on veseo uzme iz vode novčić, i metne ga u džep, pa otide u šumu i načini malu kolebicu, i onde stane živeti.
Čobanin je veseo, veseliji nego igda, a devojka careva tužna, suze proliva, pa je čoban teši: „Gospođo seko, ja te molim nemoj plakati,
” Kad pođoše i kre- | toše ovce, čoban putem jednako veseo, svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako plače, a on kašto pusti dulac pa se okrene njojzi: „Ne
Bog kao Bog, vala njemu, oduzme mu vid očinji, te ondar on veseo. Kupi od njekuda gusle i počne se učiti pojati, te dobavi vođu te s njime po svijetu krenu šljepački i svake pjesme
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Rodom je bio iz Serbije, iz beligradskoga predela; vsegda veseo, čistosrdečan, pošten i, koliko se više može, blagi[h] i neporočni[h] narava čovek.
Otkad sam iz Moldavije izišao, nisam bio tako veseo kao u ovi dan. Nisam nimalo znao, a baš kao da je i krome mojega znanja duša u meni predvidila da će se od ovoga dnevi
No kako ne bi[h] bio veseo, videći na licu i u očima ovi[h] blaženi[h] ljudi takovu čistoserdečnost i dobrohotstvo! Kao da su mi rođeni brat i
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
sin Kušmeljev, bijaše od dvanaest godina koliko drugo napredno dijete od petnaest, rumen i zbojit, živolazan, veseo i gotov uvijek na „galijotstvo“.
— Malo docnije, dođoše fratri i đaci, pak sjedoše napose iza prijeklada. Boban nazdravi gvardijanu. Bujas, maličak veseo, ponuka Bukara da i on napije.
Sve te novosti učiniše dubok utisak na Bakonju, a zbog pošljednje posta veseo. Dakle, neće on više biti najmlađi đak u manastiru! Kako najmlađi, ta on je sad odmah za Bujasom po činu!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Pod nebo se dig’o tić i sada; Al’ veseo nije k’o nekada! Gleda dole, reku, vrelo, luga, Drva, žbune, gore i vrleti, Pa mu s’ čine do toliko druga, Do toliko
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Svež i veseo, mladić je koračao tim drumom i odbijao sve ponude kiridžija sa konjima i taljigama da ga ponesu ili povezu u grad.
To je, ustvari, i bila moja želja. Veseo što sam u tome uspeo, prihvatih Lavoazijeov predlog. On me odvede u susednu prostoriju koja je, isto tako, služila za
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pop, mlad, veseo čovek i popadija, puna, sa velikim crvenim pečatima, žena „u srpski“, nisu krili koliko im čini čast što smo njihovu
Oh Bože! Bila je nedelja. Pod nebom, u plavom vazduhu, lebdeli su beli golubovi. Kraj mene, veseo, živ, bujan, bistar, kristalan, blistao se, čavrljao, mazio se potočić. Voćke su širile svoje mlazeve miomirisa.
zauzme, odakle će se truditi da ne propusti ništa od onoga što, po spremljenom programu, treba da se izvede i provede. Veseo je izgledao taj svet, radosne kuće sa trobojkama, vesela i bodra Jaćimova žena što je za njim sve potrčkivala,
Zatim se uklonio, i za malo pa je ponova bio pred njim, veseo i krepak, u svom potpuno novom žaketu, čiji su kraci, polukružno izrezani, dopirali taman do njegovih kratkih, ali
Ali kako sam ovu vest primio ne bih znao tačno da kažem. Bio sam veseo dečko, poznavao mnogo njenih vršnjakinja, i zbog njih patio i radovao se, a stare moje uspomene ležale su u takvoj dubini
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A prilično je veseo. Tek, u njegovom vječitom, malko nesigurnom osmijehu ima neka blagost, neka neizvjesnost, neko iščekivanje, koji, kad se
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
U tom knez progovori: — Evo Miloševa Srete. Šta velite ljudi? — Nek mu je srećno! — povikaše odbornici, i Sreten, veseo i zadovoljan, priđe ruci popovoj. — Srećno da Bog da! — reče pop, pa ga zatim uputi da uzme crkveni barjak.
— More, mnogo je to: neće svaki struk oseći po dva. Nek mi da osamdeset klipova, pa dosta. Jovan skoči veseo. — E, ’vala ti, Miloše, kâ bratu. To je pošteno i pravo.
Seljani se raziđoše brzo, da jave novost drugima što rade tu u potesu. A Đurica veseo, radosniji no ikad, pođe dalje rekom, zastajući ponegde da razgleda šta se radi po njivama.
ćuteći, gledaše je dugo i nemo, a iz pogleda mu sijaše takvo blaženstvo i takva strast, da ona odjednom pojmi sve. Veseo i srećan osmeh zaigra joj na licu, kao odgovor na one žudne poglede; a grane, kao da samo to čekahu, sklopiše se i
Razveseli se i on, pa stade da dira Pantovca. U neko doba stiže Đurica. Beše veseo, kao retko kad. — Ha, zdravo da si, mio obratime! Jesi li se umorio, bane? — uzviknu Pantovac pri ulasku mu.
— Evo ti glave moje i vjere tvrde, da ću te čuvati bolje no sebe sama! — uzviknu veseo i uzbuđen Novica. — A doći će, more, danak, kad ćeš viđeti koliko vrijedim. Sad neću ništa da ti kažem...
Pogleda ih svojim nemim staračkim pogledom, i najedared joj prelete radost preko lica, koje se razvuče u veseo osmejak. — Đuro!... Gle moga Đure!... Stanka!... — Dobro jutro, nano! — O, deco...
I još tamo, na samom kraju varoši, pored potoka što preseca glavnu ulicu, čuje se po neki put veseo uzvik pijana gosta, kome je jamačno kakav bukovički lautar svojim monotonim cilikanjem rastresao zagrejane živce ...
u sobi svetluca plamičak žute voštanice, a oko njega tamno, nejasno... U ušima zuji, začuje se poneki veseo uzvik, zazveče čaše... ali gde je to, gde to biva... veselo, slatko, prijatno !... U glavi neka težina, ali ne mari! ..
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Čobanin je veseo, veseliji nego igda, a devojka careva tužna, suze proliva, pa je čoban teši: — Gospođo seko, ja te molim nemoj
Kad pođoše i kretoše ovce, čoban putem jednako veseo, svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako plače, a on kašto pusti dulac pa se okrene njojzi: — Ne
Kad dođoše kući, bože, otac veseo, veseo, grli sinove, ljubi ih, e drago mu, drago što vidi sinove, a žao mu, žao do boga, što mu najmlađeg i najmilijeg
Kad dođoše kući, bože, otac veseo, veseo, grli sinove, ljubi ih, e drago mu, drago što vidi sinove, a žao mu, žao do boga, što mu najmlađeg i najmilijeg sina
Tako ti je on sao kravu svaki dan, a kad je dogonio uveče kući, bio je veseo. Hraneći se ovako, bome poče ti on rasti i napredovati tako da što ga uveče omrkne još ga toliko ujutro osvane.
Kad ugleda đak djevojke, začudi se kakva su to stvorenja, pa onako malo kao veseo i začuđen upita kaluđera: — Šta je ono, duhovniče, šta je ono?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
” Na tu šalu sam odgovorio šalom gledajući veseo osmejak u kardinalovim svetlim očima. “Ali u tom slučaju ne bih dobio danas diplomu počasnog doktora prava Džonsa
U šali je dodala da bih kroz još godinu dana bio veseo kao pravi Prus, specijalno ako bi se privoleo pruskim lepoticama.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Jesi li sašila? — upita je Nikica, uvijek veseo, i nadodade: — Milo ti je što ćeš se udati, je li? — Pa se postavi pred nju, pogleda je ljubopitno u lice, kao da je
Malo po malo svikne mu se, i nije onako ispod sebe ubojito gledao. Najposlije se i oslobodio, bio veseo, i više puta smijaše se njegovu čudnome pričanju, ponajviše o vojnicima što su po tvrđavama živjeli, oko kojih je bila
A Lazo, uvijek veseo, pogdjekad izostane, pa, dok strepi da ga ne izgubi, dođe u najbolji čas; mladićki mu je osmijeh na ustima, i njena duša
Napolju, u svetlosti dana, oseti se razdragan, veseo... I bi mu čudno što ne samo žene, već što i ljudi toliko kleče i mole se svetome Roku.
Ali za čas dođe k sebi: kako da se na to usudi on, koji je tek jutros sišao u grad, sišao ozgo iz Crne Gore, veseo, hitar, željan hleba i zarade?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
crnih, malo dugih brkova, a sav obučen u svilu i čoju”, „mirišu mu haljine od njegove razvijene snage”, „već umoran ali veseo, nestašno i razdragano se izvija, zanosi i prati pesme”.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Očevidno beše se obradovao poseti, te se staraše da bude i veseo i gostoljubiv. — S kim si ovde, proto? – upitah ga polako, začuđen što nikoga od čeljadi ne vidim.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
(Evica otide.) Prokleti paorski rod, što je naučio, naučio; ne zna osećati kako je lep nobles. POZORIJE 6. JOVAN (veseo trči.) PREĐAŠNjA JOVAN: Evo me, majstorice! FEMA: Gledaj opet ovog! Sad da ne svisnem od jeda. (Podboči se.
Mirička će biti moj ferleger. SARA: Vivla! Ja ću njojzi ovaj veseo glas odneti, ona će to voleti nego bogzna što, ona će viditi da sam joj prijateljica. A, evo je, remarkabl.
Krakov, Stanislav - KRILA
Gore, pod samim grebenom, išao je duž svoga pobedničkog stroja suvonjavi major. Duško je išao za njime radostan i veseo. Krv mu se zaskorušila na razdrtom licu. Sa ponosom je pokazivao na ogrebano meso i na kuršumom razderane čakšire.
Ipak nije bio veseo i licem mu se razlilo žutilo. Okolo se magla dizala i otkrivala svu dosadu polja bitoljske ravnice, na kojoj se gdegde
Petrović, Rastko - AFRIKA
dok otmicu žena ili porađanja igraju mladići; nikakvo čudo što se jedan tragičan događaj predstavlja groteskama a jedan veseo jadikovkama. Sve je simbol i mađija, i crnac u njima vidi smisao koji je za nas nepojmljiv.
Poneki su znali koju reč francusku, tako da smo vodili veseo i dug razgovor o stvarima savršeno beznačajnim. Onda mi jedan od njih, Zana, inače i lovac na hipopotame, reče da ima
Njegov drug, koji bi se zadovoljio potom bilo kojom, krasan, veseo mladić, posreduje takođe za prijatelja. Žena blago ali rešeno odbija, ostavljajući ruke starici i ne gledajući nas više
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
, šta vi tu radite? — Ništa, vaše visoko prevashodstvo, nešto pišem. Komarov se vraćao s večere, bio je veseo i zajapuren; sede kraj mene. — Mahnite sad pisanje, dosta smo ovih dana radili; valja malo i odahnuti... Ali šta je to?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A leži već šesti mesec. Tu skoro, kad su mu oslobodili ruke od zavoja, bio je veseo i po ceo dan kretao prstima. Sada može sam i cigaretu ustima da prinese.
Prišao sam mu da pomognem. On duboko uzdahnu i pogleda u tavanicu. Spolja je dopirao cvrkut vrabaca i veseo žagor. — Čini mi se — nastavi Vlajko — radije bih se ubio, samo da ne gledam više takve prizore... Dosta je bilo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ti znaš ove c'jenu, I kol'ko sam jagnjad im'o ja na silu njenu. Ja ću zaći izdaleka, zametnuti trage, Nek' pomisli: Veseo je, taj nije bez drage.
Slab je zanat no veseo pletenje pjesana, Slavan bogu, slavan carom, a bez žulja dlana; Ljubak svakom, a najpače mladom i junakom, Meni skazan
* Ništ’ na zemlji postojanog! Danas veseo, sutra tužan, Danas silan, sutra sužan, Danas bogat, sutra dužan, Danas slavan, sutra ništ.
što usta nemaš da s’ nasmeješ, Ni oka, suzom obraz da opereš, Il’ starcu koji muči se i strada, Među tim peva, veseo zanoveta, I tako za sto, manje, više, leta? Mora l’ to biti da se čovek rodi Ovde, i vreme svoje da probavi?
Onda mu se sestra od strica, po imenu Nanika, udavala, i u njeni svatovi vrlo je veseo bio, svirao je u kolu u Pece svirca gajde, a posle je tako igrao i podvikivao, da ga je milina bila gledati n slušati.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Vojkan, dirnut, od srca zahvaljuje gospodaru i poskoči da mu poljubi ruku, veseo što će sobom kući povesti svoja dva vola. Priđe banku, puni torbu kupljenom dućanskom robom i prti se.
Jednoga vedroga dana, ljeti, jutrom vraća se Rade, u planinu nad selom, da pregleda ostavljena goveda i kobilu. Veseo odmiče uzbrdicom da, prije nego sunce, odskoči, dohvati se planinskih visova.
Redom napiše se vode sa ostrmljena gunjca i, posjedavši, zalažu se. Rade je razdragan, veseo: — Vidiš, — veli preko zalogaja — ovdje u selu nešto mi nije po volji: petljanija sa popom Vranom, parnica radi dijela
— Pošteno! — veli gazda i zove dućanskoga momka da čuje o čemu se radi. Ilija iziđe iz gazdina dućana veseo: zemlja se neće dijeliti, njegova je i, vođen tom mišlju, lako korača svojoj kući.
nedjelje Radivoj u čaršiji bijesno igra u kolu; uneke istrže se iz kola sa Cvijetom i odjelito, posebice zaigra s njome. Veseo je i, na mahove, ljutit, ne da nikome preda se, već vija s njome kao za opkladu.
istoga dana, Ilija isprati nevjestu s unučićem k njenoj kući u okrajni komšiluk, a kad se povrati, veli mu Rade naoko veseo: — U zdravlje popa—Vrane, čini mi se da sam se danas tek zamomčio!
” I jedan od njih pljunu preda se. A Rade bijaše te večeri čisto veseo što je mogao da izdrži, i šalio se sa društvom kao nigda dotada.
a željnu ljubiti... premišljaše, osjećajući slast u životu, zadovoljan i veseo Rade, gledajući kroz prozor na zamičuće, u hitnji, vinograde, polja i drveta...
Ali starješina diže je sa mrtvaca, zaogrne ga njome i k vatri ga privede. Rade se zagleda u veseo plamen, i kao da se, tek toga časa, svega sjetio, oči mu zasuziše, i učestaše suze, i kotrljaju se niz obraze...
Tada, kada se je on preko praznika kući vraćao, bijaše drukčije. Rodna polja bijahu krcata sazrelih plodina; veseo, bezbrižan, jedva bi se dočekao slobode i života, i on je u svome selu gledao izobilje sreću...
Brat, prvi progovori: — 'Ajdemo! A Ivo ide sve s njima. Bijaše pošao veseo u polje, a sada se vraća rastužen. On ne progovori ni riječi.
Mislio je na smijeh i veselje zdravih djevojaka, u čijem je društvu bio uvijek veseo i razdragan. Uživao je u njihovu veselju, a ljuto bi ga boljelo kada je gledao njihova stradanja i one velike nepravde koje
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
No, pusti me živa, oprosti mi sada, A ja ti zgrešiti već neću nikada.“ Lav se sam nasmeja, pa otpusti miša Miš veseo ode ispod suha lišća.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Bos, razgolićenih grudi, uvek veseo i s pesmom. Stanin vršnjak. Bio je nekada vrlo lep, što se i sada primetno vidi. Koščat, i ima punu, kratku bradu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Mladi župnik je bio omiljena ličnost među pravoslavnima. Vrlo obrazovan, širokogrud, veseo, pomalo i darovit čovek. Pisao je pesme, zanosio se genijem starih Rimljana, istoriju i književnost starog Rima znao je
— Kaže ti Nana: pevaj i sviraj, sine, volim kad si uz pesmu i svirku veseo — predaje Julica kroz prozor. Srba zauzima pozu svirača pod prozorom, poljubi tamburicu, i po tamburici i okinutom
Čovek čoveku smeta na sto načina, vidljivih i nevidljivih. Ja to posmatram u razredu, i u našoj kući. Moj otac, veseo prirodan čovek, on je trebao mene voditi. Moja mati smeta, i smetaće dok je živa... A u našem razredu ja smetam Milanu.
Rabin joj ništa ne može, jer se tobože pokrstila; a protestansku crkvu nemamo. — Ama vi sve žalite Pavla, a Pavle veseo i raspoložen, kao da nije već poslednji rok da odlazi, ako će odlaziti.
O Prvom Božiću, Nata i Mirko su ručali zajedno. Poslednji će im to biti ručak. Poslednji ručak nikada nigde nije bio veseo. Mirko je jedva jeo, trpeo bolove, i otišao bi da legne da mu nije bilo žao Nate, žao da Nata ostane sama.
Njih dvojica, kao dva Diogena, samo što je stari bio veseo Diogen, a mlađi sumoran Diogen; obojica izmireni sa sudbinom do ravnodušnosti, samo stari od optimističke, mladi od
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I odmah mi sinu sretna misao kroz glavu, pa se otisnuh niz ulicu, sve skačući s noge na nogu; doleteh veseo i ushićen ocu i majci, izljubih im ruke i uzviknuh: — Položio sam, odlično sam položio!
— Da, porcija, to je druga stvar! — odobravam mu ja i odlazim, veseo što sam najzad stvar objasnio te zauvek otklonio napast koja me je već počela i u snu goniti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sjahasmo da se javimo crnogorskim vlastima. Na ulazu me zapahnu miris kafe, a iz jedne bočne sobe čuo se veseo žagor. Htedoh da uđem, ali se preda mnom isprsi jedan stari Crnogorac. — Đe ćeš... Pričekajder da te prijavim.
Stražar me i ne pogleda. Iz kuće je dopirao veseo žagor. Na ulazu sretoh jednu Crnogorku. U nedoumici je zapitah: je li tu komandant. — Jes’, vrag ga odnio!
Ah, samo kada ne vidim više ono klube. Radujem se sunčanome danu i veseo sam što sam živ. Lekar je govorio da su kod mene svi znaci teške malarije. Zato će morati da me sutra upute u bolnicu.
Petrović, Rastko - PESME
Tužan prolećem, tek veseo u jesen, U zebnji kakva sneg će polja otkriti, Da li strukovi biće opet previti. Doba je žalbe, mladost čezne,
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
godina mlađi, jer je ranije imao svega dvanaest, ali je tako, sa slamom, ciklamom i djevojačkom trakom, ličio na veseo seoski jesenji vašar na kome čupoglava curica prodaje najbolji „antipacolin“. — Ihaj, ovo treba da vidi čitavi svijet!
— Idemo. Lak sam kao zec. Kad se iz pećinskog mraka izvukoše napolje, pred njima sinu blještavo zelen Gaj, čist i veseo kao da je toga trenutka stvoren i stavljen pod sunčan svod neba.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ne ustručaj se so toga, Marije, veseo glas ti doneo sam, a ne koju šalu ni lažu. Ne plaši se, Marije, nećeš se ti ni u čemu spotaknuti kano Eva!
Zato sam ja od Boga i poslat doći k tebi na pouzdano. Toliko poslušaj me, sestro moja, i primi od mene ovi za čudo veseo, za tvoje dobro iskazati glas. A na tvoju veliku svagdar hvalu bit će ti to.
Zaštono evo danas je čovek veseo, a sutra taki je smućan i brižan. Danaske je častan i pošten, a malo posle beščašten i ukoren; danaske je zdrav i
Ostao odrpat i puki siromah. Danas zdrav, čitav, veseo, frišak, razgovoran i pošten, čuven i viđen, mlad i zelen, vrli junak leventa i kicoš, al' sutradan, umalo li potom,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
se pesme ptičica i nadisao svežeg i mirisavog jutarnjeg vazduha, umio bi se jutarnjom rosom, pa bi se odatle, okrepljen i veseo, vraćao i otvarao dućan, i bio vrlo razgovoran i predusretljiv s mušterijama, koje su većinom bile mlâde i devojke
Na njemu sve svečano. Lepo obrijan i ošišan, veseo i raspoložen, samo, izgleda malo neispavan. Za pasom mu revolver prikriven, a više njega svilen vezen jagluk prosipa
nije kazao zašto i krošto, — samo je Mitku, onom Petrakijevom, sve poverio, ispričao mu što je bilo, zašto je večeras veseo, i pobratimio se ponovo s njim. U Kaloferlijskom hanu džumbus i veselje... To se Mane sa drugovima veseli...
A Mane sedi sa kardašima i veseli se. I niko, sem Mitanče Petrakijevog, ne zna zašto se Mane veseli, zašto je veseo, zašto časti sve i zašto nemilice baca bakšiš, i ne da nikome da plaća!...