Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Jednog jutra — vrt bejaše procvao — Veska reši: „Napustiću posao, I poći ću, kud i cure tolike, Tamo gde se hleb jede bez motike...
u ispražnjenoj saksiji Dok su kraj nje auta i taksiji Promicali: strašna zveka metala Nimalo joj noću nije smetala. Veska Vesić iz Gornjega Osoja Posta prava beogradska gospoja, I kako to gospojama pristaje, Na pijacu svakog dana išla je.
Jabuke i kruške, grožđe, mleko ptičije A na mestu gde se u park ishodi Prodaju se pčelinji proizvodi. Veska Vesić, gospoja beogradska, Samoj sebi čestita i polaska: „Evo meda, bez cveća, bez polena, Muvi do grla, a meni do
U Predselu, u toj pustoj selendri, U tom leglu pesama i legendi, I danas se peva pokraj pojila Da je Veska Beograd osvojila.