Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Pođem pravo za Turcima. Veće čujem puške i poznam da je boj. Malo, sretnem Vesu iz Ljubinića sa 7 momaka. Kaže mi: „Ne idi, Turci sve rasteraše; ja otrča̓ da roblje uklanjam”.
Mi smo doveli kmeta Vesu Velimirovića iz Ljubinića za valjevsku, Koju Ivanovića iz Svileuve za šabačku. Milan doveo Stojana iz Berčića za
— Ja odma iskupim Vesu Velimirovića iz Ljubinića, za valjevsku; Koju Ivanovića iz Svileuve, za šabačku, Stojana iz Berčića, za rudničku; Pavla
Ja kažem: „Gospodaru, sada se dosta sovetnika iskupilo, ja sam doveo Vesu iz Ljubinića za valjevsku, koji će ovde u sinodu ostati, ja ću da idem kući, da moj stari zanat preduzmem”.
Čuje to moj otac, pošlje im svoga buljubašu Živana iz Kalenića, popa Petra iz Takova i kmeta Vesu Velimirovića iz Ljubinića, da ga pozdrave: da odma iz nahije izađe i da se više ne usudi s takvim načinom u valjevsku