Upotreba reči vidim u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

„Šta je to?“ pitah se sama... I jedva sam čekala da ga opet vidim... a, ovamo, kad nam dođe, ja bih htela da pobegnem nekuda, ali ne mogu: stojim i gledam onu vranu kosu što mu gustim

Odonda nam je sve češće dolazio: svaki drugi dan; pa ako više puta i ne svrne, a on bar prođe pored kuće... Kad ga vidim, ja se sva stresem, srce mi silnije zakuca, uveče ne mogu da zaspim — mislim na njega...

Hiljadu nas kuća razdvaja, a ja vidim kako, ogrnut debelom opaklijom, kroz najdalje sokake pažljivo koračajući, sve bliže našem kraju dolazi!...

On mora doći, mislila sam. Ponoć je... Ja vidim iz daleka jednu tavnu senku, posle čujem kako opaklija šušti. On je! I ja bih htela da uđem u kuću, ali ne mogu...

“ Oni slegoše ramenima i ćutahu... Naša je kuća poslednja u brežanskom kraju. Kad pogledim kroz prozore, vidim nepregledne Galati, ravnicu, koja se, kao zeleno jezero, pruža čak do Karlova.

Mislila sam: kuda ću i šta. ću da počnem sad?... Iz Kikinde nisam mislila odlaziti. Htela sam da vidim šta će s Aleksom biti, šta li s čičaMarkom...

Kad je zora svitala, ja sam već bila na melenačkom drumu, a kad je sunce ustajalo, ja se okretoh da još jedanput vidim kolevku mojih jada i nevolja, da vidim taj šareni sud u koji su tekle suze moga očajanja, da se još jednom nagledam te

bila na melenačkom drumu, a kad je sunce ustajalo, ja se okretoh da još jedanput vidim kolevku mojih jada i nevolja, da vidim taj šareni sud u koji su tekle suze moga očajanja, da se još jednom nagledam te okrečene grobnice u kojoj su mi mladost

Ja ga ne marim nikad na putu sretnuti. Isto mi tako dolazi kao i zmiju da vidim. Nevaljatni su, pakosni, nikome ne misle dobra. Vele neki da su pobožni, ali oni ne veruju u boga...

„Vala, pobratime“, reče Živko, „možemo i donde otist; a pravo da ti kažem, zato sam ti i došao da kao i ja vidim kakva vi je slava, da li je u čemu nadmašila našu u Mutnici, što je u Svetoj Petci provodimo“.

Tek posle dugog vremena, kad sam se malo umirio, setim se na moga konja koji je u mehani ostao. Vratim se natrag i vidim još poizdalje gde se i Stana sa svojom majkom vraća u selo...

Eno i g. kapetana! Vidiš gde razrađuje ljude ko će na koju stranu. Ja pogledam bolje i vidim kapetana, a za njim tri-četiri do zuba naoružana pandura za koje se moglo kazati da su odista lepi ljudi! Ali g. kapetan?

Obradović, Dositej - BASNE

„Prosti, čiko, nemam kad, hiti mi se, — odgovori mudra zverka — a i neće mi se, jer vidim mnoge tragove k tebi, a nijedan od tebe”. Naravoučenije Svak će sebi vrlo lasno u ovoj basni nauku naći.

„Vidiš to?” rekne čovek. „ Vidim, a ko je to napisao? upita lav. „Čovek, a da ko će napisati?. . .” „He, moj brajko, vidiš da si ... mal' ne rekoh ...

Onda se mreža raspe, i lav se izbavi. „Čudne stvari što vidim na svetu!” — Sav začuđen rekne lav. — „Ko bi ikada rekao da i miš lava od smrti može izbaviti?

” „Lane, u ovo doba? Pomagaj! Tada me nije ni bilo na svetu; mati me je ovog proleća ojagnjila. „Vidim da si ti umno i pametno, i da se umeš dobro odgovarati”, reče mu kurjak.

Kad mi komindžija čisti komin ujutru i u njemu peva, rado ga slušam i vidim onako crna i čađava, i dragovoljno dam mu na napitak, razmišljavajući da je on vesma potreban u opštestvu.

Video meliora proboque, deteriora sequor: Vidim što je bolje i pripoznajem, a za gorim idem”, — veli bedna Medeja. Takovu užasnu silu ima nad čovekom nauka i običaji.

Kad ga vidi od jame okrenuta, promoli se: „Jošt malčico bliže, da ga bolje vidim...” Paf! mačak s šapom. „Ci, ci, ciju!” — „Ha, ciju!“, veli mu mati.

96 Krtina i mati njena Mala krtina počne jednom govoriti materi svojej: „ Mamo, ja vidim smokve”, pak opet: „Meni zamirisa tamjan, a zatim: „Mamo, ja čujem muziku!

“ Onda joj ona odgovori: „Moja ćerko, toga ništa nema ovde gdi smo mi, no kako ja vidim, tebi se pokvario mozak, kad ti čuvstvuješ ono što nije.

“ — „I to moram verovati.” „Treće, da bog dâ da propadneš i da te nestane, da te ja ni slepa više ne vidim!” Nasmeje se kurjak, pak je pusti.

Ovo je što oni božji apostol govori aki za sebe, no u samoj vešti za čelovečestvo. „Vidim” — veli — „drugi zakon u udesjeh tela mojega, koji vojuje protiv zakonu uma mojega, i čini me tvoriti ono na što mrzim

Volio bih ja naći jedno zrno ječma nego hiljadu ovakih blistajućih kamenja. Sad vidim da su ljudi bez pameti, koji toliko mare za jednu vešt što nit se da izesti ni popiti.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

u vetru pucketa Sve, šýmom i drhtanjem, vatru podražava Ona je praznik, nedelja usred leta Kroz krov bez crepa vidim njen prozor u lozi Pred njim se drvo, s krošnjom od sazvežđa, pali Moj vranče, sutra je ujak u njenu varoš vozi Spavaj,

I čujem kako na furuni zuji čajnik, miris lipe se u snegu oseća, i vidim kako skočanjene ruke lončetom čaja greje drvoseča, čiji sin izlazi u proletnji dan, vedar, plavičast, kapu i kaput

Može li neko da kresne šibicu? Ovde je tesno kao u testiji! Ovde je i tesno, i nisko, i usko! Sada vidim kako je mišu u tikvi! Možda je ovo bunar? Kakav bunar! Málo je ovo da bi bilo bunar!

A meni se spava! Neko, ne vidim ko, poziva me u borbu za slobodu, traži pobedu istine i pravde, pobedu ustava, zakona i prava! A meni se spava!

Neka pobedi sneg! Na sto se spušta, kao na dno, moja glava! Meni se spava, ugasite, meni se spava! ČIZME Vidim da imaš prvoklasne čizme! Ne pamtim kad sam video takve čizme! To su čizme od najboljeg boksa!

A, vidim, koprivu bariš za večeru. I jedan me crv ne ostavlja na miru: kako u tu istinu, kuvanu govedinu, možeš da veruješ bar

9. S praga vidim oba Beograda: u oblaku svetli Gornji grad, Donji se dimi pod oblakom na rekama. U Gornjem vlada žezlo, u Donjem veslo.

Da se ovim imenom ne izražava neka sinja suština, sinjavina? Šta ja vidim kad čujem Sinjajevina? Sinje more ili sinje inje? Nešto posuto pepelom? Ili polenom?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Boljevaca neki Arsa Andrejević, moj stari poznanik (on je rođen u Valjevu, pa ubio Turčina i utekao u Srem) da idem da vidim cara.

Kad ja kažem Mijušku da hoću da idem da vidim cara, ne beše mu milo, nego mi reče: ,Ostani ti u Valjevu, a ja ću ići u Fenek.

— ,Nemoj, gospodine Mijuško’ reknem mu ja, ,nego da ja idem da vidim cara, jer to mi je najveća želja, a ti si ga sto puta video. Ja mu nisam kazao da je meni Arsa poručio da idem.

kući skoro vratiti, dok on jedno jutro donese mi jednu knjigu i kad sednem za astal, upita me: „Kad si sve izučio, da vidim znaš li, i jesi li i ovu knjižicu učio.” — Ja otvorim knjigu, vidim i poznam slova, i kažem da sam to učio, i da znam.

” — Ja otvorim knjigu, vidim i poznam slova, i kažem da sam to učio, i da znam. No kad počnem da mu čitam, kaže mi on odma, da ja ništa ne znam,

” i meni se onda učinilo da ću svet da promenim. No posle vidim kako je to lepo biti popa. Kad sam vam kazao kratko vladičino slovo, da vam kažem kako me i otac savetovao: „Sine, —

Ja sam bio podalje od te skupštine, i kad čujem najedanput tu viku, i vidim ono komešanje među ljudima, pomislim da ga ubiše, no kad dotrčim bliže čujem da svi viču: „Srećno, srećno!

Aganlija mu počne lako govoriti: „Aleksa, ja sam vidim, ovo što sam naumio da ne može na dobro izaći, ali sam se zarekao pred Turcima, i ne mogu lako odustati; no ti, kao

Ja vidim te vatre i poznam da begaju. Odem odma u Kotešicu našem kumu i dobrom kmetu, starcu Savi Savkoviću, i nađem ga s nekoli

Ja ne kažem odma njima, da sam ostavio na visu sa Jakovom 700 ljudi, jer rad sam bio da vidim hoće li i oni da se dižu.

Kad čuše oni, da ja tako govorim, a oni se svi sneveseliše i zabrinuše. Ja kad vidim da ljudi iskreno govore, i da hoće da ustaju, samo ako se mi oko Valjeva krenemo, poverim se njima i kažem: „Je li tvrda

Povičemo vojsku i skupimo, pošljemo u obližnja sela da brže svi dođu, i tek sad vidim kakvu sam pogrešku učinio za ljubav poklada, a s druge strane čudio sam se: ko udari na Valjevo, i ko ga pali.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Jes̓, istina, poskupo, ama je i valjano! Pogledajte vi, kolika je to glava šećera! — Dajde, Đuko, da vidim! — zaiska kmet; uze i prevrte tamo-amo, pa reče: — Nije vajde, dobra glava samo šteta što je okrnjena...

— Ništa, neki šećer. — Kaki šećer? Daj da vidim!... — i brzo izvadi iz torbe glavu šećera, zagleda je, pa klimnu glavom: — Ih, kume, zar i ti?!... Što će ti to?...

— Stani da ti kažem... Znaš, kad smo počeli trgovati s novom glavom, on je počeo zapisivati koliko se puta proda. Vidim ja, pa mi bi za zlo što zapisuje; valjda ga ja neću prevariti.

— Jes', on. Kod njega će ti biti dobro. — Ta ono dobar je domaćin — odgovori Sreja malo premišljajući — ali dok vidim... lasno ćemo. — Šta da vidiš? Ako 'oćeš, on će te uzeti, samo da mu ja reknem. Bićeš kao u svojoj kući. — Jes'!

— reče učitelj smejući se. — More, kako je osakaćen — neće ti dugo do ći!... Bio sam sad i kod njega — uvratih se da vidim kako je. Kad — on leži u krevetu, a namotao oko glave kojekakih krpetina čitavu čalmu... Smešno i pogledati!

— Kako ne bih?... Evo, što se tiče — sad, samo da mi je žice i da vidim kako Ti to nameštaš oči i kljun, pa, što se tiče na priliku, ako ne napunim — u što ćeš!

— Ali ništa — veli revizor smešeći se i odvajajući jedan masan batak u svoj tanjir — ja sam se uverio da nije tako. Vidim sve ti je u redu, deca ti dobro odgovaraju...

— uzviknu jedan začuđeno. — Pravo dete! Samo čupavo! — Ama jesi li ti baš dobro video? — Kako da ne vidim, ljudi, kad mi hoćaše oči izbiti kamenjem? — I baš čupavo? — upita drugi.

— Čujem, tajo! — odgovori ona polako, a nešto pretrnu. — Ako te još jednom vidim s ovcama pod onom lužinom, slobodno ne idi mi kući!... Šta ćeš tamo? Zar nema paše i po drugim brdima? — Ta... ono...

— potvrdi pop, pa nastavi gotovo sasvim ozbiljno: — Pravo da ti kažem, ja sam često pomišljao kako bi mu se pomoglo. Vidim ga — petlja i radi kao mrav, pa nikad ništa; nema ni čestite košulje na sebi. Ne znam šta ćemo mu, već ako da ga ženimo..

— I otišao — odgovori domaćica. — Odista? — Bogami jest! Ja sam još pre sunca poranila. Vidim nema konja za vajatom. Popnem se polako na čardak, provirim... Nema ni popa ni onog drugog. Jamačno su otišli zorom.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Pa kakvi roditelji opaka i deca. I danas mi srce zaigra kad vidim kako se mladež baca kamena s ramena, rve i skače... Nekad je, zaista, to moralo lepo biti, jer se omladina crnobarska

Ovaj spazi. — Šta je? — upita radosno. — Čestiti efendija, ne pitaj! Pusti mene da radim!... Ja sad dobro vidim šta ti želiš!... I kad stvar bude svršena, ti ćeš miriti ne samo dva čoveka nego Crnu Baru!... —— Marinko! Brate!

— Jesi ranjen? — Ne znam. — Boli li te gde? — Ne boli... Ali mi neki crveni kolutovi na očima pa ništa ne vidim... — Ama ko to puca, ljudi? — upita Ivanković. — Lazar! — viknu nekoliko njih. Stanko trljaše oči...

Ali krivac kao da čita iz toga pogleda, koji mu veli: znam te, vidim te!... Ti si... ne možeš pobeći!... I zvezde mu uliše strah... I opet nema tišina...

Nisam mogao otrpeti da on bolje skače od mene! Pa onda, i oborio me!... Pa onda, srce mi se cepalo na paramparče kad vidim samo kako ga Jelica gleda!... E, dođe, pa mi ce smrče pred očima!... Morao sam ga ubiti!... – Ali ti ga nisi ubio!

On pože glavu i reče: — Jesam, razumeo sam. — Vi̓š — reče Kruška — kako se brinem za te!... — Vidim, i... hvala ti! — Ali ti me moraš slušati, ili... — Slušaću te kao oca, bolje nego oca!... — Lijepo, lijepo!...

„Začudim se”, veli, „šta će Stanko u vajatu. Odem da vidim nema li koje od kućana. Kad tamo — razbijen sanduk i odnete pare... Ja ti se naljutim, dokopam pištolj, pa za njim...

— Ja od ovog nemam nikakve hasne, ali mreti mi valja, brate... Elem, vidim ja to... ništa!... Kao velim, on se sa Lazarom pazi, Ivan se pazi sa Aleksom...

— ciči Aleksa. — .... ko ne bi smotrio — nastavi Marinko spokojno ne osvrćući se na Viku Aleksinu. — Kad to vidim, ja ti lepo pričučim iza jednog grma i uzmem ga na oko...

pa se diže kolu... Mislim se: daj da vidim šta li je ono čeprkao!... Dok tek Lazar projuri pored mene sa pištoljem u ruci.

Videlo se na njemu da laže... — Najpre... ovaj... htedoh do Ljubinka... — Dobro, dobro! — reče Aleksa. — Vidim ja da sve beži od moga doma!... Idi, Simo, idi!...

— Ti sad sve vidiš i sve znaš... Što li nisam nešto zraka tvoja pa da se vijnem u visine i da se spustim u nizine da vidim moje...” Pa kao nastade neka zbrka.

Dučić, Jovan - PESME

I mirišu hridi Mirisom od riba i modrijem vreskom. Sve je tako tiho. I u mojoj duši Produženo vidim ovo mirno more: Šume oleandra, ljubičaste gore, I bled obzor što se proteže i puši.

Penuši se talas i mirno celiva Slano crno stenje na rubu obala. Vidim vrh zvonika; to crkvica mala Viri iz maslina, topola i iva. Opet noć bez mira.

Hulim u misli koju rodim, A tobom trepte moje strune: Ne vidim puta kojim hodim, Ali su oči tebe pune. SUNCE Kroz moj sâd reka teče, Sveta i obasjana; Uvire sva u veče, Izvire

Ne znam; no na međi toga sna i jave, Vidim moje srce da čezne i pati. I suze kad dođu, rane zakrvave — Ja ni onda od tog ništa neću znati.

I ja ključar čudne lepote, da s tajnom Srećom vidim jasno da je ova žena Od istoga svetlog tkiva načinjena Od koga i bolni moj san o beskrajnom.

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene, I moj glas je eho tvog ćutanja. Ja te Ni ne vidim gde si, a sve duge sate Od tebe su moje oči zasenjene.

Moj neprijatelju s dva velika oka, Svi su puti prazni i mrak je na vodi. Da te vidim, strašni! Gluhe su mi noći Bez tvojih koraka: večno, neprekidno, Bez tebe ću biti bedan i bez moći, Mali, i unižen,

neprekidno hodiš: Za moj san umrla, živiš u mom bolu; Mreš u mojoj veri, u sumnji se rodiš; Bednu, a kroz suzu ja te vidim holu! Iz mog blagoslova prešla si u kletvu, I bol odricanja; tvoj vek svagda traje...

dogoreli gasnu; Razbijene čaše ispite; dok modru Svoju sen još bacaš na zavesu jasnu; Dok još žig tvog tela vidim na svom odru.

I ja ću da vidim, iz jezive sene Kad izlete bela raspevana jata, I kako je slična ta sreća iz blata Boginji rođenoj iz sunčane pene.

Dao si mi oči da ti vidim delo, I sluh sav tvog glasa da napojen bude; No da celog veka odričem te smelo, Primih duh mudraca, deteta i lude.

I da nikad strašni ne vidim ti presto, Ti mi dade sumnje mutno oko ovo; No da večno pitam za tvoj trag i mesto, Usadi mi bedno srce čovekovo.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Zbog toga me je nešto kopkalo da pogdešto povedem razgovor, samo da je vidim u takvom raspoloženju i da čujem da ona rekne: „bogami!“. Posle toga ja još sedim i ne dižem se od stola.

Ah! I knjiga života poče mi se otvarati. To li je ono što mi tako pritiskuje grudi kad vidim ove ljude! Oni imaju, istina, sve i svja, pa ipak oni nemaju ništa! Oni nemaju svoga bolećega, nemaju... majke!

Iz njih je sevala tama. — Vidite li moju ruku? — reče pomoćnik, mašući rukom ispred bolesnika, a gledajući u mene. — Vidim, — reče Đorđe — vidim, plavi se. Vidim prste! — Prste!? — reče pomoćnik s nekom bolnom ironijom.

— Vidite li moju ruku? — reče pomoćnik, mašući rukom ispred bolesnika, a gledajući u mene. — Vidim, — reče Đorđe — vidim, plavi se. Vidim prste! — Prste!? — reče pomoćnik s nekom bolnom ironijom. — Vidim onako, plavi se!

— reče pomoćnik, mašući rukom ispred bolesnika, a gledajući u mene. — Vidim, — reče Đorđe — vidim, plavi se. Vidim prste! — Prste!? — reče pomoćnik s nekom bolnom ironijom. — Vidim onako, plavi se! — Pa koliko ima prstiju?

— Vidim, — reče Đorđe — vidim, plavi se. Vidim prste! — Prste!? — reče pomoćnik s nekom bolnom ironijom. — Vidim onako, plavi se! — Pa koliko ima prstiju?

Ah, jadni Đorđe! On opet iskrivi glavu i, sasvim pored pomoćnika gledajući, reče: — Četiri! Čini mi se četiri! Ne vidim baš dobro!... E, a što ti sad opet plačeš?

Jer ona je uteha i život! Eto. Ja tako volim čiča-Đorđa i tužim za njim, ja vidim, ja poimam, ja osećam svu njegovu nesreću, i sâm sam nesrećan i bezutešan.

Ali ja vidim nju pored njega, i sve dobiva drugi izgled. Ona je uz njega ono što Vaskrs uz Veliki petak; ona je, po mome shvatanju,

Ili se to meni samo tako činilo? Da vidim: — More, šta ti je danas? On se poče vrteti, pruživši najpre vrat i krećući ramenima; pa posle poče izdizati ruke

Tada ja vidim devojku, devojku kake samo na snu dolaze! Ona se ispravi i poverljivo mahnu rukom, i tako slatko kaže moje ime: „Janko,

Ta to je mrtvac! Jao, jao! Ne mogu da vičem. Ma... ma... — Sine, okreni se na drugu stranu! Kad sam se razbudio, vidim da sviće.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Uh, sav mi je crven kad ga vidim; pa i onaj ko ga spomene. Ko ti još neće dobiti crven pojas!« A ako je verovati pop-Ćirinici, i jeste ga malo

Gledaj samo kako je odskočila k’o federi u kanabetu! Jedna lepota! Bože, bože, čisto bih sama odnela, samo da je vidim kakvo će lice da napravi kad je vidi!

A ja, đavo bi me moj znao, meni nikad ne ispadnu za rukom. Šta sve ne radim, pa ne valja! Ne valja, vidim i sama! — A, dabome, nije nego još nešto! — cifra se gospoja Sida. — Ne, ne, bez šale vam kažem.

kako je i sama u očajanju toliko puta rekla: »Dođe mi da se i sama obesim kraj štogla, da mu bude srce na mestu, pa da vidim ’oće l’ onda lanuti, obešenjak jedan!« A kad se odobrovolji, a on se najpre zaceni kao da hoće da kašlje.

Udesili oni to sve još ranije. Pa k’o bajagi snevala da se kugla, nada se gostima, i šta ti tu još nema! Ta dok je vidim, znam je i šta misli! Gledam je k’o da je od stakla... Dakle šta kažeš: fini bled mladić!

« A kad mu je sašila, a ona opet veli: »Samo da mi bog da dana da ga vidim kalfom.« A kad Gavra postade kalfa, a ona opet veli: »O bože, podrž’ još koji dan, da ga baba oženi lepo!

Pa, boga mi, vama se može čestitati; ova opština, k’o što vidim, dobro stoji. — Jeste, vrlo dobro. Fala bogu, kako koja godina, sve bolje.

— A vi se, gospođice, k’o što vidim, rado bavite čitanjem! — reče Pera prelistavajući onu knjigu. — O, ja sam, verujte, strasna u tome.

— ’Aj’te još po jednu — navaljuje pop Ćira. — Razgovor, k’o što vidim, k’o da malaksava. Doneše i vino i čiste čaše, i stadoše sipati.

Dogod mi je ne donesete, misliću na vas, samo na vas. — Ah, gospođice, kad ne bih želeo da vas što pre vidim, ne bih je zadugo doneo..., samo da što duže mislite na mene. — A da ne bi zaboravili, evo vam ovaj puket cveća.

I onako znam šta i kako o nama govore... — Eh, ti sve znaš! — Sve, sve! Sve znam, Spiro, sve vidim, Spiro, i sve čujem, Spiro, al’ pŷsto, žensko sam, pa k’o žensko moram da ćutim...

Mora da se nešto preko nas podsmevala, ne sme faliti, to je Spiro, k’o ajmol ajnc; jer što ja vidim, to je viđeno, Spiro, pa punktum! — Hm, hm! — vrteo je glavom pop Spira.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

I to mnogo. Imaš li ti toliko novaca? — Imam. Skupila sam nešto. — Radosno ga dočekala ona. — Pa donesi. Da vidim. I ona, vesela, otrčala kolibi. Brzo se vratila s novcem koji je izvukla ispod zemlje u raznim zavežljajima...

— Kako vam grad tada dođe mali, mali; samo se crni. Gledam, pa iako je noć, sve vidim. — Pa šta radiš tamo sama cele noći? — plaše se one od nje. — Ništa — produžava. - Ne li tada berem bilje?

tad ono od Boga pada. — Pa kako ga ti poznaješ i vidiš noću?... — Vidim si. Zamiriše, pa ga osetim i idem da ga uzberem. Ali ono se krije. I svakome se ne dâ da ga vidi.

— Čisto, čisto brašno, snaške, iskam. XIV Č’A MIHAJLO Bio je iz planina. Meni je uvek bilo milo da ga vidim. Kao da se od njega širio onaj planinski, čist, na majčinu dušicu miris. Za čudo kako je bio pitom.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— To je lepo od vas! Sad vidim da imate naklonost prema meni. — Još kako! Al’ ne bi l’ dobro bilo da idem već da zaprosim? — Možete.

— Ja mislim da ste vi u našoj kući uvek rado primljeni. — Sad vidim. — Mislim da se nećete kajati što ste k nama došli. — Tako bi’ i sam želeo. Sad malo zaćute.

Gospođa Makra nešto Paulini namigne, te ona iziđe. — Pa, kako ste, gospođa-Makro? Al’ vas davno nisam video! Vidim, hvala bogu, svaki dan ste sve lepša i lepša — izgledate kao lubenica.

— Baš dobro, — doda tiho čika—Gavra. Sam ostade Ljuba sa frajlom. — Sad ću vam što iz „Profete“, svirati, da vidim kako će vam se to dopasti, — reče ona i poče svirati. Paulina svira, a Ljubi je muka.

— Malo bolje nego pređašnje, al’ opet ne sasvim. — Sad ću vam srpski svirati. — E, da vidim! — Šta hoćete? — Kolo! — Dakle, kolo. — Vidite da znate!

— Toj je davno bilo; uz to, niste je uzeli što je sirota bila; sad je bogata, sad ona druge traži. Vidim ja! — Ostavi ti to meni, stari sam ja vrabac! Samo to hoću da znam — dakle, nije se na meni jako poznavalo?

— Molim, pripovedajte celu stvar. Jefta mu pruži akcije. Babonja čita, maše glavom. — Kao što vidim, vi ste, gospođo, Rogozićima rod, sestra Rogozića? — Na službi.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

A sad šta? „Sve dokle dopire vidik moga razuma — mislio je Jurišić — ja ništa jasno ne mogu da vidim i ništa od svega ne razumem.

Eto recimo, spavam ja i probudim se i vidim da sam dvadeset i tri dana bio oženjen. E pa, da li bi onda ono uradio? Dakle, evo u čemu je stvar: ja to ne znam baš

Ne znam šta bi ovo najedanput, tek vidim, evo, kako opet sedim tu na topu (samo sad prema drugoj uniformi) kao da se s njega nikad ni skidao nisam; i punim,

čas Golo Brdo, čas Parcanski Visovi, čas Vrapče Brdo i šta ti ja znam i ništa od svega ne razumem jasno, nego vidim da bolujem uvek jednu istu bolest nesretne, večite i kobne nejasnosti...

Kaže meni komandant armije ovako: „Vidite li, Hristiću, ono tamo gumasto drvo?“ Vidim, kažem ja. I zaista vidim gumasto drvo. „E, levo od njega, u onom stenjaku, eno vam njihove armiske osmatračnice.

Kaže meni komandant armije ovako: „Vidite li, Hristiću, ono tamo gumasto drvo?“ Vidim, kažem ja. I zaista vidim gumasto drvo. „E, levo od njega, u onom stenjaku, eno vam njihove armiske osmatračnice. Polupajte ono kao cimentu.

Ja ovako, jer sam nesposoban, tri sam prsta izgubio u fabrici. — Kamo da vidim, traži ono čudovište od babe, razgleda onu napravu i vrti glavom. — Biće to neka varancija, a?

— Tako je, tako je, — potvrđuje opaka baba. Tako i ona moja propalica. — ...Vidim ja: pola sedam, a ona nervozna kao na iglama: o vrti se, o gleda kroz prozor, o šta ne radi.

— ...Tako jedan dan, tako drugi, tako treći. Pođem ja, Boga mi, jedanput za njom. I šta vidim: jedan pravnik, balavac, nema čovek šta da vidi... šetaju se.

delimo ordenje, zavodimo jedan drugom žene, pretimo i pevamo u onom ludilu osuđenika pred vešalima, a te rezultate vidim ja lepo ovde pred mojim očima, i svaki to može videti ako hoće.

Sad je tako tiho i lako u mojim grudima. Od tvoga pisma sve mi se čini promenjeno, u svakoj stvari vidim tebe. Da mi je da sam pametna kao ti, pa da nađem nove, nikad nerečene izraze ovom osećanju, ovom blaženom snu, iz koga

Ona se uozbilji: — Ja vidim, tebi je do raskida? — reče ona — Jest, do raskida. Pa jedan plamen odlučnosti buknu na njenom licu: — E, pa neka

Afrika

„Ja nisam predstavljao sebi da sam crnac, ali sam se tako osećao, i ništa mi nije smetalo da vidim svoju ruku belu, danima, sve dok mi iznenada ne bi palo na pamet: „Gle, moja je ruka bela“ Kad sam se posle četrnaest

Ja tek ovde vidim da je veliki deo gore koja ograđuje reku u stvari njena pitomost, delo ruku njenih seljana. Taj gusti pojas rastinja, što

Kolibe su tako niske a kokosova stabla tako visoka, da ga ja odmah potom vidim preko kuća kako se on hitro penje uz stablo, ne puzajući se kao naši dečaci, već dohvatajući ga se samo stopalama i

Celoga dana ova mešavina vode i vina bila je moj san i moja uteha; sada, vidim da ni njom neću ugasiti žeđ, sedam na prag, na granici da zažalim što sam i došao u ovu zemlju.

Ja sam odvratio glavu da to ne vidim, i više nisam hteo baciti nijedan pogled na njeno mrtvo telo. Sen Kalbr ubija potom iz puške i jednu, od tri jarebice,

Voleo bih da mi je mati, toliko je dobra, nežna i čedna. Kako je polazak odložen za melo docnije, ja trčim da vidim manastir marabuta; onaj sa minaretima od sasušene zemlje i drvenim šiljcima.

Ne vidim skoro više ništa oko sebe, i čujem samo čudne udare u drvo, što su možda kucanje ptičijeg kljuna, i pištanje nekih mladuna

Samo metar-dva od staze, ne vidim ništa ali mi dolazi poznati glas Sambin, koji mi izgleda sasvim nov i smešan. Mi nismo prešli ni kilometar kad ispred

Meteorit je uopšte kamen neobično cenjen od urođenika i služi u lovu i mađiji neprestano. Docnije sam želeo da vidim igru dva njamua, za koje su svi seljani znali da žive međ njima. Bilo je dovoljno da samo odredim veličinu nagrade.

Ja sam dva-tri puta spomenuo da bih voleo da vidim kakav tam–tam te večeri, i N. je želeo da me odvede u crnačko selo, ali tako da Švajcarac ne dozna da on i tamo ima

On je imao na sebi košulju strahovito prljavu od zejtina, blata i trave. Dižući je da vidim ujed, ja sam i od same prljavštine imao odvratnost, tako da nisam shvatao kako je N. mogao na nju staviti svoja usta.

Imam mnogo da vam pričam. N. im je, razume se, rekao da sam ja inspektor, da sam došao da vidim kako oni žive, da li su poslušni, da sam njegov prijatelj, i da ću sve zapisati.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Ja sam se polakomila, no sad vidim da sam pogrešila što sam moju mater poslušala, a nisam za onoga pošla kojega je moje srce izabralo.

JANjA: Sramota na tebe i na tvoju rod, kako počituiš svoga gospodar. JUCA: Ja sam činila što je god bilo moguće, ali vidim da je to sve badava. JANjA: Dušo Juco, što ćiš ti sos mene? JUCA: Oću da mi šešir kupite.

Živiću kako mi bog da. JANjA: Dušo Juco, što si ti počela? JUCA: Što sam počela, počela! Ja vidim da ovde nema za mene života. JANjA: Pa to sve teće za jedno šešir? JUCA: Jeste, za ljubav šešira.

) Moi krasni život! (Premeće novce, pa posle ustane i protegli se malo.) Kako mi rasti srcu kad vidim moi lepi dukati, kad gledim moi krasni taliri i kad pazim veliki pakli sos banku! Što ću da mu dam?

Ja mogu drugi put doći. JANjA: Što, drugi put? (Prokleta Eva mu mignila!) Gospodar notarius, dajte to cedulja. Vidim da moram da propadnim. (Uzme pero i spupajući k astalu.) Evo da žertvuim pô forinta. MIŠIĆ: Oho!

) Gospodar notarius, nećite malo da vidite kako je pala šupu? MIŠIĆ: Malo posle izići ću da vidim taj nesrećni slučaj. PETAR: Ajde, gospodaru, čekaju ljudi! JANjA: Šta mi jediš, jedili ti psi!

(Oh, djavolska posla!) Gospodar notarius, oćite vi da se dugo bavite kod Jucu? MIŠIĆ: O, taki ću izići da vidim šupu. JANjA: Sad ćim ja da dođim. (Otide s Petrom.) MIŠIĆ: Čudan starac, kako se on za svaku malenkost zauzima!

Pet krajcari na jedno parče, lepu profit! Donesim ova kesa da izbira. Oni bira, ja gledim; oni bira, ja gledim. Vidim da sve jedi kartalcetli iz džepu, e, mislim, bole ga srcu.

Zbogom moja špekulacija, oći Janju da si pođini! Oh, tamo da umrim (pokazuje sanduk), da jošte vidim moi srci (otvori sanduk). Moje lepe žute dukate, moje bele talire, zbogom!

PETAR: Ta da ga je pseto toliko godina služilo, pak opet bi trebalo drugojače da postupa. Ali ništa! Ja vidim moje dobro jutro. Nego daj mi bar da jedem štogod. JUCA: Pravo kažeš. Da popijem i ja kafu, dok se nije vratio. (Odu.

Ja sum gospodar od moje slovo. Samo da ne idim u prokleto mađistrat. Propao sum. Ajde neka idi sve. Ja vidim da je moju planetu od gar. Gospodin notarius, vi ste moju zet!

Uu! (Strese se.) deset iljada! Uh, uh, uh! Oći da mi uvati šlogu... Pravo ima! Nek mi uvati za oko, da ne vidim moja nestreća na ovum svetom, da ne vidim ona kuga (pokazuje na Dimu) što mi izio moje lepe novce!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Pa i to je ležalo ovde, po travi, u dronjcima, u krvavim pokrovcima, u izmetu, od opšteg proliva. Vidim, eno tamo, levo, groblja. A eto nad nama, još uvek, to Sunce koje nas tako lepo grije.

Ču, i to, kako se skeledžija smeje njegovoj majci: Što se zanosiš i dete plašiš? A ono, vidim, slobodnije od tebe! A ču i to, u mraku, kako mu mati odgovara: Stra me je!

Teodosije - ŽITIJA

Potom, odahnuvši malo, reče starcu: — Vidim, oče, da Bog, koji unapred zna sve i koji je video bolezan srca moga, pocla tvoju svetost da uteši mene grešnoga.

Ognju božastvenom koji je tako rasplamteo dušu njegovu, slušaše njegove reči pune celomudrenosti i umiljenja, i reče mu: — Vidim, o čedo, da ti je duša zašla u dubinu Božje ljubavi.

Heće propasti sin moj. Bog, koji mi ga je mimo nade dao, udostojiće me da ga vidim i da se nasitim ljubavi njegove. I odmah dozvavši jednoga od svojih vojvoda, reče mu: — Znaš koliki je bol od ljubavi

Svršivši sve ovo u unutrašnjosti manastira Vatopeda, reče: — Ako Bog koji gleda na me pogleda i da mi da vidim ovde gospodina oca mojega, useliću se s njim u svoje ćelije.

A žurio ga je i prepodobni Simeon, govoreći: — Ako me udostoji Bog da vidim kako se manastir zove naš, biću srećan ako kraj života u njemu završim.

A prepodobni starac, izlivše mnoge.. suze, reče: — Ja o sebi ništa ne znam dok ne vidim Boga, i ako dobijem slobodu neću vas ostaviti.

Slava i čast i klanjanje blagodati njegovoj, što je i mene grešnoga udostojio svetim svojim anđelima da te vidim među njima!

I opet te proslavljamo sa Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i na vekove vekova, amin!“ Proroštva dar na mužu vidim, i njegov dar od Boga hvalim, a smelost njegova i vera u Boga zadivljava me i užasava.

mošti svetoga i prepodobnoga gospodina i oca moj ega iz stranstvovanja po tuđini iz Gore Svete, i sa ovima da vidim onoga koga želim od mnogo godina, koga noceći y srcu svome nisam viđao, tako reći samo dušu moju, gospodina brata

Ti znaš kako ništa lukavo ne učinismo ovome. Da vidim odmazdu što dolazi od tebe na ovoga! Na silu svoju uzdajući se, nepravedno na nas mač svoj naoštri, ali će tvojom

Car odgovori: — Sa radošću i veselom dušom tvoju molbu ispuniti hoću, i hoću da vidim brata o kome govoriš, i da li će blagovoleti Bog u duši mojoj za njega, jer takav treba da je veoma dostojan.

A paramonar, čuvši ovo od njega, divljenjem čudu strah izmeni i reče k njemu: — Ako je tako kao što kažeš, xoćy da vidim štake na kojima si stradao opirući se po zemlji, i dase njima uverim.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Desi se, opet, da čiča Trišo ulovi ribu, a ja samo priđem da je omirišem i — gle čuda! — odjednom vidim sebe kako bježim kroz travu s ribom u zubima. Još se i ne okrenem, a ribe već nema.

Eno još jednog mjeseca, viri iz rijeke! — A ja opet vidim jedan kako gleda kroz prozor moje krčme! — povika krčmar gledajući u prozorskom staklu sliku mjeseca.

tresnuo s one velike kruške, pade za mnom i Miš prorok, ugleda onu mišju rupu i reče mi: — Prijatelju Tošo, idem da vidim ko ima unutra, a ti pogledaj da li je Šarov ostao živ poslije ove tuče od krušaka.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

NA KRAJU Kost ja kost ti 3ašto si me progutala Ne vidim se više Šta je tebi Progutala si ti mene Ne vidim ni ja sebe Gde sam ja sad Sad se više ne zna Ni ko je gde ni ko

NA KRAJU Kost ja kost ti 3ašto si me progutala Ne vidim se više Šta je tebi Progutala si ti mene Ne vidim ni ja sebe Gde sam ja sad Sad se više ne zna Ni ko je gde ni ko je ko Sve je ružan san prašine Čuješ li me Čujem i

Nušić, Branislav - POKOJNIK

MARIJA (povlači se). XIII NOVAKOVIĆ, PAVLE NOVAKOVIĆ (nailazi vrlo ljubazno): Dobar dan, bio sam na građevini, pa vidim nema te. Rekoh da nisi što slab, te dođoh...

PAVLE: I dovoljno podlosti da zaboraviš na sve obzire. NOVAKOVIĆ: Ne vidim zašto tebe to sve toliko uzbuđuje? Ima slučajeva sa kojima se čovek mora miriti u životu.

Četvrtog dana sišao sam u Kertner ne bih li u onim kafanama gde uvraćaju naši mogao da se vidim s kim. Nisam nikoga našao, ali su o zidu visili beogradski dnevni listovi.

Ogromno nešto, razumeš li! ANTA: Ne vidim samo kakve to veze ima? SPASOJE: Kakve veze? Svi smo tu uneli što smo imali.

No, hvala lepo! ANTA: A ako progovori? SPASOJE: Neću mu odgovoriti. RINA: Ja ću okrenuti glavu; ja ne želim da ga vidim. SPASOJE: A mislite valjda da ja želim. NOVAKOVIĆ: Vi mislite, dakle, da je najbolje ignorisati ga, potpuno ignorisati.

PAVLE (Spasoju): Ili vi, na primer, kao najbliži rođak? Kažu, vi ste na sudu dokazali da ste moj najbliži rođak, a vidim (vadi iz džepa svoju posmrtnu listu) i na posmrtnoj listi prilikom moga pogreba potpisali ste se kao ucveljeni rođak.

NOVAKOVIĆ: Gospodine, vaša bivša žena preudala se legalno za mene i mi danas živimo u jednom srećnom braku. Ne vidim na osnovu čega vi toliko apostrofirate moju ženu i na osnovu čega joj se obraćate? PAVLE: Na osnovu toga što sam živ.

PAVLE: Mislite, dakle, da mi nemamo o čemu više da razgovaramo? SPASOJE: Ja ne vidim o čemu bi mogli razgovarati? PAVLE: Zar vi ne vidite da se mojim dolaskom menja situacija?

Da se upravo menja iz osnova ceo red stvari? O tome bi imali šta da progovorimo. SPASOJE: Ja ne vidim da se menja situacija, a, najzad, ako vi nalazite da je izmenjena, ja ću vam dati prijateljski savet kako da se iz te

VUKICA: Pa pokazala sam vam već. AGNIJA: Ako, volim opet da vidim. (Šapćući joj.) Pravo da ti kažem, ja se ne slažem s tim da obučeš onu belu svilenu pižamu prve bračne noći; ja sam za

SPASOJE (teško uzdahne): Teško! ĐAKOVIĆ: E, lepo! Sad smo načisto i sad ja vidim jasno celu situaciju. I ako se o svemu ozbiljno razmisli, biće prerano kanda da se o tome piše.

(Prilazi Vukici.) Pa nemoj, dušo, zaboraviti kad ti bude gotova ona drap haljina; htela bih da vidim kako izgleda. VUKICA: Ne, neću zaboraviti. AGNIJA (poljubi je, zatim pruži ruku Spasoju): Pa ne zameri, Spasoje!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Dugo nisam mogao da ga vidim, jer sam ga tražio među publikom koja je posmatrala pripreme za trku dvogodaca. Onda je Rašida viknula: - Eno ga!

Mogao sam da ga vidim jedino u sobi punoj mačaka, kako gleda u sliku mlade, plave žene i govori: - Ono je došlo tek posle!

Kad sam prolazio pored njega, učini mi se da vidim kako mu na ramenima, grudima i svemu ostalom leže i predu one debele mačke.

Bio sam srećan što se to ovaj put nije dogodilo i što ću mamu od sada viđati bez njega. Njega nisam želeo ni u snu da vidim. Kad zatvorih vrata za sobom, uhvatih sebe da se smejem na sav glas. IV - Keziš se kao idiot!

Ovako sam samo stajao i zurio u nju kao da prvi put vidim tu kosu okupanu svetlošću zalaska i te oči kao u dečkića. Usta su mi bila sasvim suva.

Trčala je brzo i nečujno i ubrzo više ništa od nje nisam uspevao da vidim. Preda mnom je bio drum siv i zvonak kao metal.

Skinuo sam se i legao, ali mi se spavalo koliko mišu u klopci. Mesečina je bila tako jaka da sam mogao da vidim ne samo slike Merilin Monro već i krstiće koje je Vesna ucrtala onda kad se sa Merilin dogodilo ono što se dogodilo.

Kroz rupu na tavanici pokušah da zavirim u sobu. Ispod sebe mogao sam da vidim bračne krevete i deo noćnog stočića. Levi, Stanikin, bio je prazan. U desnom se matori kezio u snu.

Levi, Stanikin, bio je prazan. U desnom se matori kezio u snu. Krevet u kome je spavala Vesna nisam mogao da vidim, ali bilo bi svejedno i da jesam.

Kad god bih se pojavio na plaži, mogao sam da čujem primedbe na račun pega i nogu. Mogao sam da vidim i oči žena koje me ni u kom slučaju nisu gledale ushićeno.

- Samo to? - podigao je svoje teške očne kapke i meni se učinilo da ga opet vidim obrijanog temena kako u širokim gaćama jaše vranca uz pucanje bičeva i zujanje kamere. - Ništa više? - Ništa.

Odjednom sam užasno želeo da je vidim. Devet i petnaest! Još je, možda, u mesarnici. Pojurih kao sumanut prema mesari kod Tošinog bunara gde je ona obično

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

francuskoj da koji vojnik dezertira i k meni dobegne, dobiće sto talira, i dvesta, a oficiri toliko dukata, pa da vidim ne bi l’ francuska armada k meni dobegla... Gospodar Sofra slatko se smeje, briše oči.

A da, došao sam zato tako rano, da vidim je li uranila, je li obučena, da li se ne češlja u deset sati, kao neke frajle.

Dopada mi se, i mnogo sam dobra o njoj slušao, zato sam došao da je vidim, i bez svake ceremonije zaprosim, ako bi’ korpu dobio da mi se svet ne smeje. Šta mislite?

— Dakle, doći ćemo. — E, sad je vreme da idem, da vidim šta se kod kuće radi. Zbogom. — Zbogom. Dakle, sutra. Gospodar Sofra ode.

— Čamčo, mi smo na zlu mestu, vidiš one? — šapne gospodar Sofra Čamči. — Vidim. Pogledaj im samo noge. — Vidim, — reče gospodar Sofra i maše glavom. Krečar sav pobledi.

— Čamčo, mi smo na zlu mestu, vidiš one? — šapne gospodar Sofra Čamči. — Vidim. Pogledaj im samo noge. — Vidim, — reče gospodar Sofra i maše glavom. Krečar sav pobledi.

— Šta? — Da mi se date namalati u mojoj čardi, u birtiji, da znaju ko je tri lopova jednim nadžakom ubio. A vidim da ste „Rac”, pa ću nazvati moju čardu „Racčarda”, a vi ćete se u celoj okolini spominjati i diviće se vašem junaštvu.

— Pa ’de je to vino? — U koli, u mehani kod čivutina Arona, zapečaćeno. — Imate li mustre od njega? — Imamo. — Da vidim. — Sad će o’de biti. Čamča oslovi Krečara da donese zapečaćenu bocu. Krečar pokloni se i ode. Razgovaraju se donde.

No praštam ti. Eto još jedna forinta na put! — reče Pera. — Pa sad se odma’ čisti, jer ako te još vidim, štranga ti ne fali. Zasad ti praštam, — reče latov.

— Najbolji, sama Juca priznaje; kaže da bi bez vas već odavno umrla. — Ja se žrtvujem za nju. — Vidim, i zahvaljujem vam. — Al’ ja hoću za Jucu da više žrtvujem. — Kako? — Došao sam da od vas prosim ruku Jucinu.

— Ta je l’ moguće? — Kad njemu nije protivno, što vami smeta? — Sad ću te ostaviti, jer vidim da si uzrujana; posle ćemo se o tome razgovarati. Mati ode. Sastane se sa sinom i sve mu ispriča.

Udadba je jedno društvo od jednog para, a dobrota je osnov tome životu. Lepota, mladost prolazi. — Vidim da ozbiljno govorite, i ja ću vam ozbiljno odgovoriti. Ja sam doista rad da se frajla Paulina srećno uda.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

nastavi, zagledana, tronuto, u Srbe: „Ovaj dan računam među najsretnije dane svog života, jer mi se dade da još jednom vidim one koji su bili uvek i u svim prilikama naklonjeni nama i verni.“ Zatim je počela da suzi.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

naučnog) shvatanja detinjstva kao apsolutnog i proširivanje saznajnog horizonta drukčijim stanovištima — u tome upravo vidim humanistički smisao proučavanja narodne psihologije i pedagogije deteta u različitim kulturama.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Još i sad vidim u njenim koštunjavim prstima daktilografkinje dve mrke kartonske karte ulaznice za Vavilon! — Tvoje su!

Šta će jesti? Kako će se sporazumevati na francuskom iz škole? Snaći će se već ona... Voleo bih da vidim tebe, tamo među onim nepoznatim svetom! Pa šta? I ja bih se već nekako... Zašto onda ne odeš tamo? Zašto baš ja?

Odlazim tamo posle Kinoteke da popušim cigaretu. Vidim tako mladog čoveka i mladu ženu kako sede na odvojenim klupama.

TERASA Popeo se na Terasu sa svežnjem novina pod mišicom. — O, koga to vidim! — pozdravio ga je šef Terase. Sjajno izgledate! »Znači, već je vreme da mi kažu kako sjajno izgledam« pomislio je.

Sve te kuće koje su izranjale iz izmaglice. ta lica koja vidim u prolazu, ti zidovi o koje se očešala moja srećna i lepa dosada iz pedesetih godina, sve će mi to jednoga dana

Pušila je i gledala nas nekako već s one strane. Želela je da što više popuši pre nego što ode. — Vidim jednu raku, i to žensku — reče njen sin okrećući plećku prema svetlu.

— Vidim jednu raku, i to žensku — reče njen sin okrećući plećku prema svetlu. — Vidim i neku čeljad, ko da su se nešto rasula, svako gleda na svoju stranu...

— Vidim i neku čeljad, ko da su se nešto rasula, svako gleda na svoju stranu... Vidim i nekog psa — razlajao se, a vukove ne vidim oko tora!

Vidim i nekog psa — razlajao se, a vukove ne vidim oko tora! Starica, koja je sve vreme mirno ležala na leđima lica okrenutog stropu, odbijala je duge dimove.

Sin ponovo pogleda novine pa zatim nju, a onda reče da je »dobila samu sebe«. —Daj da vidim! — naredi starica. Sin joj dodade novine sa rezultatima poslednjeg izvlačenja i ona vide da »nije dobila samu sebe«.

I sad se ne sećaš starog Žila! Pili su viski u carinskoj sobi. — Pa, vidim, brate, da ti tamo nije išlo bogzna kako... razgledao ga je stari drugar sa zaštitničkom nežnoću.

To se sasvim lepo moglo videti kada je iz polutamne kuhinje izišao na svetlo dana. — Gle, koga to vidim? — osmehnu se on. — Odavno te nije bilo. —Poslovi...

Matavulj, Simo - USKOK

— No mi pričaj, moj bane, kako je gorje kod vas? Je li što bolje? Je li se grdni narod orazumio? — Vaistinu, vidim, čuo si za bruku i grdilo i istragu našu? — Čuh. No mi pričaj, molim ti se! — Zlo mi pričanje, Marko!

Uskok odgovori: — Hvala, gospodine! Primam vaše gostoprimstvo istim srcem, kakvim mi je ponuđeno! Vidim da se bog stara za mene kad vas namjeri u ovoj pustinji, u početku strašne noći, koja će nastati. Hvala!

— A o vladici našem šta si čujao? — Da je pametna glava i dobar vojskovođa. Jedva čekam da ga vidim. — A o drugijem glavarima plemenskim jesi li šta čuo? — Ništa. — A kolika misliš da je Crna Gora? I to ne znam.

— Uh, strahote! — reče Janko. A zar ti, Krcune, ne vidiš koliko je to zlo? — Vidim, pošto razmislim, ali se onda ne misli, onda, kad čovjeka ponese.

— Pravo da vam kažem, milo mi je mnogo što ga ovdje vidim! — Eh, zadavao nam je taj dosta jada, a i mi njemu, koliko smo mogli, a rek’ bi da smo dosta, pošto se mnogo ljutio na

Pa onda reče: — Da si blagosloven! Sve sam doznao i radujem se što te vidim. Doznao sam da si razborit i junačan i da si se odmah privikao našim običajima u životu i da ti je namjera da ostaneš

Dragić posmatraše što djed radi. Knez graknu: — A kamo te već, grdove moj!? Došao si sinoć, a ja te sad vidim! Dolažahu od Mrguda da te traže, a mene čisto stid da kažem, e te još ni vidio nijesam. Izidoše Krstinja i Joke.

— A je li tako? — Jest! Uznemirio sam stoku navlaš, da vidim ko ste! Evo me na vjeru, sama! I on priđe pred naperene cijevi, dodav: — Ja sam Marko Jokašev Njeguš.

I započe: — Neću da ga hvalim, a neću ni da ga karam, biće vremena za sve to! Došao sam samo da ga vidim da se očima uvjerim e je prezdravio. Hvala milostivom bogu kad ovako prođe!

Nije li tako? — Ej, pomozi bože! — reče najzad Krstinja i duboko uzdahnu. — Sad i ja vidim da je tako! I ovo naše siromaštine, ko će uzdržati! Zar nas dvoje, kami da nam je!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

OTAC: Jednog sam molio i šta nisam obricao, i obećao mi je da će naći lepu priliku; ali vidim nema ništa ni od njega. MATI: Huj, kad pomislim da se poklade približuju, groznica me vata. OTAC: Ubi se, ako možeš.

Nego sve se teška, kanda nema ni prebijene krajcare. Ja sam se ljutila, no vidim da ima pravo, jer se ovako više čuva. UGLED 5.

DEVOJČINA KUMAČA I PREĐAŠNjA MATI: O, Perso! Otkud ti tako? KUMAČA (poljubi je u ruku): Eto i ja nakanila se da vidim šta radi Julka. MATI: Baš si dobro došla, doveče je Julkin prsten. KUMAČA: Je l istina? A ja sam čula nešto.

MUŽ (sleže ramenima). ŽENA: Ti kad si hteo da imaš sluškinju, da si tražio devojku prostu, a ne vospitanu. MUŽ: Vidim kako si vospitana. ŽENA: Već, kakvom sam mužu pala u ruke, zaboraviću i ono malo što sam znala. MUŽ: Kamo sreće.

MUŽ: Dobro, dobro! ŽENA: Otišla sam u crkvu, zloudno mlada nevesta, kad tamo, svaka, svaka bolja od mene. Tek vidim kako se podmiguju. Pravo imaju: ko se neće podsmevati nesreći. MUŽ: Verujem.

ŽENA: Tako! Izvrći samo. Bolje kaži: neću da ti kupim. MUŽ: Pa neću, znaš. ŽENA: Nemoj. MUŽ: Neću, da vidim šta ćeš činiti. ŽENA: O, kako ti lepo stoji kad se nakostrešiš. MUŽ: Bre, batine tebi, pa bi bila drugojačija.

ŽENA: Sve mi tim jednako preti. MATI: Zar nemaš šaka da mu pokažeš kako se tuče (podboči se), ded počni, da te vidim! MUŽ: Što čovek više stoji, sve je gore. (Pođe.) MATI: Stani, kud bežiš, kad si junak?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

sa Puškinovom poezijom, ovako opisala taj nesporazum između deteta-čitaoca i odraslih: „Gledajući unazad, ja sad vidim da su Puškinove pesme, i uopšte pesme, sa retkim izuzetkom čiste lirike, kakvih je u mojoj čitanci bilo malo, za mene

sebe osećaju bezizlaz i zid, i, poput Nasradin-hodže, padaju u fatalistička raspoloženja: Eto, Veliki, džabe je, džabe, vidim i ja sam, nema toga mlina koji sirotinji može namleti ... Uzalud su i tvoje rodne godine i moje davanje ...

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

GAVRILOVIĆ: To je zlo. LEPRŠIĆ: Kad Madžari zapovedaju, onda vam je dobro. GAVRILOVIĆ: Zapovedali su i do sad, pak vidim, vi ste se više oko nji ulagivali. LEPRŠIĆ: Sad je došlo vreme da im za sve nepravde platimo.

SVI: Živili! LEPRŠIĆ: No, šta ja vidim? Madžarske kokarde u vojvodini srpskoj! Ah, dušan mora u grobu suze prolivati!

LEPRŠIĆ: Svaka kokarda koju iz vaše ruke primimo, biće nam štit protiv neprijatelja naši. NANČIKA: No ja vidim u svakog gotovo po jednu kokardu; zar oćete da nosite po dve?

ŽUTILOV: Ja bi reko, da se složimo s Madžarima. Od Srbalja, vidim, neće biti ništa. ZELENIĆKA: Šta, gospodine Žutilove, vi, koji ste bili ogledalo rodoljubaca!

ZELENIĆKA: Ništa nema važnijega od srpske pobjede. SMRDIĆ: Pala Pešta. SVI: Šta, šta? SMRDIĆ: Vidim ja gdi se nešto uzmuvali, pa zapitam moga honvnda, koga inače lepo ranim, što je to?

SMRDIĆ: Vidim ja, rodoljubije se ne uvažava. ŠERBULIĆ: Jošt ste vi dobro; zagrabili ste kad ste bili u odboru, pak vam je sad lako.

SMRDIĆ: Taj Rus kao da na puževima ide. ŠERBULIĆ: Vidim ja, od nas neće biti ništa. SMRDIĆ: Naši su kukavice; oćedu vojvodinu, oćedu ovo, oćedu ono, a kad tamo — mućak!

Narod tako ne govori. GAVRILOVIĆ: Ja vidim narod pišti po obalama i propada. Zaboga, da se skupimo i damo štogod na sirotinju. Nije pravo da izgine.

ŠERBULIĆ: Ni sto krajcara ne mogu dati. GAVRILOVIĆ: Vi, koji se toliko rodoljubijem ponosite! ŠERBULIĆ: Vidim kako se rodoljubije uvažava. Vi ste bili člen odbora, a ja ništa. GAVRILOVIĆ: Nismo vukli nikakvu plaću.

Sve sam mislila da l’ se nje tiče, i sad vidim da je istina. ŽUTILOV: Je li to zacelo, ili kao što vi žene imate običaj? NANČIKA: Poslao je jednoga da je prosi.

GAVRILOVIĆ: O rodoljupci, rodoljupci, idem pripovediti svetu šta ste radili, da vidim oće li se naći koji, koji će reći, da po ovakovima može narod procvetati.

Sremac, Stevan - PROZA

— Ništa od mene, priko — otpoče Jova i prekide vrlo zanimljiv razgovor između Kaje i Paje. Sad ja vidim. Nemaš danas iskrena prijatelja da s njim družeski proživiš. Nemaš ni jednoga, pa to ti je! — I-ju! — začudi se Kaja.

— Eh — mahnu Jova rukom. — No, to je baš lepo od tebe! A da šta sam ti ja? — protestuje Kaja malo kao bolno. — Vidim ja! Vidi Jova i kroz dasku! — Jest, — prihvata Paja — a šta smo ti mi oboje: gospoja Kaja i ja?

Sreća njegova što nije vladao u doba Marata, Teroanje i Hero Sešelja, pa da ga onda vidim da li bi se nazvao »Silni«! Prekinuću da vam pričam o tom vladaocu, koji nije pomagao u zemlji ni industriju ni dizao

Radičević, Branko - PESME

je bila: Kad bi Bože udelio Meni jedna krila, Kad bi Boga dao oko Mene tako jasno Da po svetu naširoko Sve je vidim lasno; A da vidim de najviše Grožđa svakojaka, De smokava i suviše Ti krasni bresaka.

udelio Meni jedna krila, Kad bi Boga dao oko Mene tako jasno Da po svetu naširoko Sve je vidim lasno; A da vidim de najviše Grožđa svakojaka, De smokava i suviše Ti krasni bresaka.

Bože, Bože, dakle baš zanago Da ne vidim što je srcu drago! Šeta tamo, pa šeta i amo, Šeta desno, pa šeta i levo, Još jedanput, još jedanput samo, Amo,

Cveća krasna vidim ovde sila, Al' najlepši de si ostavila? Vrelo ječi, a cvetići tuže, Jera nema među njima ruže. Tako t' vrela, tako

A onamo vidim decu malu, Malu decu, al' od ovi veću, Sva vesela pa zbijaju šalu, Pa u nišan duge puške meću, Nišan biju, nišan

Pa tako i otpratim očima, A da vidim što će biti s njima, Kako će i psina predusresti, Preko Save oće l' i prevesti.

Ali vidim evo tužan sada Njenu glavu nasred Beograda, Ona s' diže, pa gleda da nađe Ono svoje smrskano komađe, Da s' napije

Dođi k nama, svak te rado čeka, Jer si, vidim, putnik iz daleka, Majka, seja za tebe se boje, Jer si samac ostavio svoje — No ljuto se mlada zagovori, Valjalo je

svoju potegoše: E njen Gojko na ograšju pade, Al' se Cveta prevarit ne dade: „E pa dobro, dad' njegovu glavu, Da je vidim mrtvu i krvavu, I celivam mesto dragog svoga, Kad ga živa grliti ne moga, A ti brže kopaj raku ladnu — U nju leću,

43. Kod kuće nađo lice materino, I oca milog i ljubezne braće. Viđenja novog bajna ti milino! Sve zdrave vidim, srce drugo šta će? Ti noći bliske sjajana tavnino, Na zemlju krasnos(t) tvoja doći ka(d) će?

Kako onda, tako sada isto Pred okom je meni sve tu čisto. 57. Ja joj vidim kose raspletene Po labudni ploviti rameni, Rumen-usne, obraze rumene, Vidim snežni njezin vrat mileni, Oči blago na

57. Ja joj vidim kose raspletene Po labudni ploviti rameni, Rumen-usne, obraze rumene, Vidim snežni njezin vrat mileni, Oči blago na me upraljene, Oči dole govoridu mene: Živi sretno, pa ne tuži više — Anđeli

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

ja sam, slučajem, izbjegao tvoju sudbinu, ali, evo, ima neko doba kako me, za mojim radnim stolom, osvoji crna slutnja: vidim neku noć, prohladnu, sa zvijezdama od leda, kroz koju me odvode neznano kud. Ko su ti tamni dželati u ljudskom liku?

— Da, da, samo dobar. U Podovima, kraj same Une, ima, na primjer, u jednog domaćina konj, Dorat, duša od konja. Čim ga vidim, a meni srce zaigra: evo ga, pljunuti Rade Ćopić! Đe si mi, Rade, pobratime moj! Djedu stadoše oči.

Vala ću jednom ... Djed Rade, opet, gudi ne gledajući ni u koga: — Zaželio se neko vila, vidim ja. Ispade od naše Marijane neviđeno lijepa kobila, kobila i po.

— Jesi, brate Rade, sad i ja vidim da jesi, poznao sam te ...Pa pripazi i mene, lopova i grešnika, pogledaj i na moju stranu, svoji smo nekad bili dok si

Udario kraj sebe sikiru u panj pa se ududučio, a ja, čim ga pogledam i vidim onu braveću bekinju na njemu, odmah mi na um padne nečije jare ili jagnje. Zbog toga sam se, valjda, i prokrao u mladosti.

Hm, svetac? A šta će njemu sikira kad je svetac? — E, vidim ja, sveosve, da tebi treba dati ovoga bradonjinog novopečenog božjeg pravednika, Radu Lopovskog, on bi tebi progledavao

Kako, zašto, pitaj boga, tek odjednom vidim da ja više nijesam ove zemlje čovjek i da su mi tijesni svi njezini zakoni.

— usturi se komandir. — Šta imaju vuk i kuja s Petrom Došenom i s njegovom kravom? — Vidim i ja da nemaju — pokajnički priznaje kaplar. — Izleti mi tek onako. To sam čuo još kad sam bio dijete. — Hm, dijete ..

Oko nas neka rijetka šikara pod snijegom, a nešto kao vidim da smo i poprilično daleko od mjesta gdje se puca. Desilo nam se tako nekako, zar.

Hm, ko će ti natjerati ove moje krajiške zavrzane da se umiješaju među časne sestre? Divljačno je to, plašljivo. — Vidim, vidim — pomireno mrmlja komandant. Konačno, kad je čitav zadatak objašnjen, Mikan iziđe napolje.

Divljačno je to, plašljivo. — Vidim, vidim — pomireno mrmlja komandant. Konačno, kad je čitav zadatak objašnjen, Mikan iziđe napolje.

Čekaj, da vas vidim danas na Vrbasu, kad ste toliki junaci, maconje jedne dezerterske! — Vidi ga, kako zna lijepo ružiti, čisto čovjeku

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

A i ti. Ko zna šta bi i tebi ispevali. HASANAGA: Meni? Volo bi baš da vidim ko bi stisnuo, KO bi imo tri čiste, da mene turi u skarednu pesmu! Glavu bi mu otkino!

Tim rečima? HASANAGA: Da više neću da je vidim, da mi se gubi, eto tako da kaš! (Zatamnjenje) II SLIKA HASANAGINA KUĆA HASANAGINICA: Šta sad da radim?

Daj da se držimo onoga što nam je jasno. Više i ne možemo. Razumem ja gde te je bacila Hasanagina poruka, vidim do kojih granica! Ti si tamo odakle se vide kuvani oblaci, kazani prepuni zuba, i gde je svaka grdoba moguća!

Kad ste mi javili, pitao sam se šta prvo da radim. I pomislio sam da je najbolje da prvo vidim Hasanagu. Razumeš? HASANAGINICA: Šta ti je rekao? Jesi li ga pitao zašto?

Donese ona kafu. Popijem. O onom još ni reči, samo je gledam. Pogledam je ovako, skroziram je, vidim, vrućina joj. Pogledam je ovako, ona cepti od zime. AHMED: I onda? SULjO: Diše, ko da je trčala uzbrdo.

Dok će ti ona meni — da ti pokažem sablju. Kaku sablju, pitam ja, kaže: onu u sobi. Ajde da vidim. A osećam kolko je sati. Uvede ti ona mene u sobu...

Kako da ti to objasnim? Osećam se tako, ko da je i moja koža naučila da misli... Vidim da ne razumeš... MAJKA PINTOROVIĆA: Ajde, ne fantaziraj!

Njemu ste se i pred slugama smejali. BEG PINTOROVIĆ: Ako počnemo tako da razgovaramo, ne vidim na čemu ćemo završiti. Za sedam godina prođe mnogo vode. Hasanagi ne moš da se vratiš, to ti je valjda poznato.

BEG PINTOROVIĆ: Ništa! Ne mogu ništa više da slušam! Ako imaš nešto, sutra ćemo. HASANAGINICA: Ko da ti vidim strah u rukama. BEG PINTOROVIĆ: Strah? Kakav strah? Dugo smo pričali, mnogo pušili. Kad mnogo pušim drhte mi ruke.

HASANAGINICA: Kad budemo kraj kuće, hoću da stanemo, da svratim, da još jednom dete vidim i poljubim! BEG PINTOROVIĆ: Kako ti to, molim te, zamišljaš? Jes ti poludela?

ima dosta, ostaće i za kadiju! Pokazaću ti, Mustafa, šta i kako! Vidim ja tebe, Mujo, kako me fiksiraš! U redu, nisam s raskida, al samo ako si pozamašan!

HASANAGA: Ču li ti ovo, efendijo? Oće da se oprosti s detetom! JUSUF: Ne vidim ništa posebno. HASANAGA: Nisam znao da je tako bolećiva. BEG PINTOROVIĆ: Tako je kako ti kažem.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— E dobro — rekla bi Toda — kad me toliko voliš, a ti odmah da se ošišaš i obriješ. Nemoj da te vidim prljava i neobrijana, jer te neću više voleti.

— Kaži, Dimitrijo? — pita ga ona bolećivo i blago. — Da te... vidim!... — promuca on. — Da me vidiš?! — poče ona tronuto — Crni Dimitrijo, eto, gledaj me! Na!

Iz vaše bašte čujaše se udar motike. Pređoh preko potoka i stadoh iza granja da te vidim gde si. Ali ti beše ispred mene, blizu, u aleji i okopavaše mladi luk čisteći ga od trave. Sva se beše predala poslu.

Sladak, mili Nikolo, ne ulazi! — Molila si ti, sirotice moja, jer si se stidela da ja njega, tvoga muža, vidim takvog. Molila si ga, vila se oko njega i zaustavljala ga. — Ja! Što? Koj mi što može? A ti?...

To dolažaše iz vaše kuće. Nagoh se, pristupih i otvorih oči da vidim... I videh tebe, gde pod mladom kajsijom, na sred dvorišta, pogurena „motaš cevke“ spram mesečine a jednom nogom

U tom se jedna žena diže i pođe vratima pogureno. — Što ne sediš, Stano? — upitaše te. — Da nacrnem kuću i vidim dete da ne plače — odgovori ti zatvarajući vrata.

Čak sam se bojao da je mrtvu vidim, već sam krišom bacao pogled kroz prozor u gostinsku sobu u kojoj ona beše spremna da je vidi svet i pripali joj sveću

Slušam viku drugova, gde me zovu da idemo na reku i sečemo zelene vrbe. Vidim majku, kako pogurena ide po bašti i bere razne trave, pa sve to sa uskršnjim jajem i srebrnom paricom meće u čanak vode

Otkad te videh, svet mi je tesan. Uzalud igra, pesma i vesele, uzalud sve! Dođi, dušo, ili prođi pored pendžera, da te vidim, osetim miris tvoje kose i sagledam sjaj tvojih očiju. Ah, devojko moja! da znaš kako te volim i ginem za tobom!

Tako mi Boga, zakukaće kukavica nad našom kućom... Reci mi, pogledaj me, nasmej se, te i ja da vidim biser tvoj, da i mene ogreje sunce tvojih očiju. O devojko! zašto me ubijaš?!

Trčim, jurim, a ne vidim ništa sem vitkog joj i oblog stasa, razvijenih pleća, svilenih šalvara i raspletene, duge joj kose. Stigoh je.

— Idem, evo odmah, sad. Istina što kažeš, ali ja. Znaš ti mene. Ja samo onako... dođoh da te vidim. A ti, eto, baš kad hoćeš, neću više, neću... zbogom!

Kostić, Laza - PESME

duše, u toploj čim se nađem odaji, uzdahnuću jedared za tobom, ta imam kad — jer ja sam matičar, a ti ćeš, kao što vidim, biti za tragičan momenat natičar.

kad god se poje „pamjat vječnaja” Duševna svest joj sva je njegova, a nesvest tela daće drugome. Kad vidim da mu godi pripovest upotrebim trenutak ugodan: Pa kad smo se već tako sastali, pozajmi mi od znanja svoga što!

Al' kad vidim pametare gde s' klanjaju šupljoj sili; kad junake vidim stare gde ih skotska naslad gnjili, te sad ono pale, žare, čem su

Al' kad vidim pametare gde s' klanjaju šupljoj sili; kad junake vidim stare gde ih skotska naslad gnjili, te sad ono pale, žare, čem su bili borci čili; da želucu nije smetnje, mač otpašu sa

Bledo mu lice još većma pobledi, ledeno srce još većma se sledi: „Koga vidim, jadan? čije čujem glase? oh, blagi bože, preblagi spase!

Samo Varnavu smestite lepo, od njega prvi da vidim pepô! Žurite momci, neka se sija! i meni je zima! grejô b'ž se i ja!

izmičarom, postiđenim ženskim karom, ti zavitla, ja prihvatih; — al' kako si bila divna u zanosu žara kivna: da te vidim još jednome, slatki grome, oružje ti natrag vratih, udri, rekoh, sloboda ti!

Je l' ovo sudnica? svetilište li hrama bogovskog? il' svedilišta oskrnavni jaz? Al' moja je žestina uzalud kad vidim već, kad vidim i kad znam.

svetilište li hrama bogovskog? il' svedilišta oskrnavni jaz? Al' moja je žestina uzalud kad vidim već, kad vidim i kad znam.

da j' onim žarom planula mi grud što gori njim en' onaj sveti plam, ipak bi samo zato gorukô, da bolje vidim — grdna porugo! — da bole vidim srama našeg mrak. Zborujte s njome, da vam nisam kriv, al' ja vam odoh sad u nedoziv!

— da bole vidim srama našeg mrak. Zborujte s njome, da vam nisam kriv, al' ja vam odoh sad u nedoziv!” I ode knez. U hramu Dagona za

Tad mi se ona od onud javi, k'o da se Bog mi pojavi sam: u duši bola led mi se kravi, kroz nju sad vidim, od nje sve znam, za što se mudrački mozgovi mute, Ѕanta Marіa della Ѕalute. Dođe mi u snu.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

I tako iziđu opet pod jednu goru. Onda orao reče: — Ja sam treba da idem onamo da vidim kako je. Pa se digne u oblake i nadleti se nad onaj grad i sve vidi kako je onamo, pa se opet vrati u galiju, pa im

On se okupa i ništa mu ne pomože, pa reče drugoj dvojici: — Dajte vi da vidim šta vi imate. Oni odmah iznesu vodu, car se okupa, i onaj čas se pomladi, te vidi i čuje kao mladić.

Na to će reći najstariji sin: — Ja ću noćas čuvati jabuku, da vidim ko je to bere. I kad se smrkne, on otide pod jabuku, pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu zreti, on

Kad se navrši četrnaesti dan, evo ti kralja pred Grbinu sobu i reče: — Pruži prst, Grbo, kroz ključaonicu da vidim jesi li dobar za ražnja.

počne čovjeku: — Čuješ, čovječe, evo ja ti i pošljednji put velim, ako nećeš krave klati, ja mam odlazim od tebe, jer vidim da nemam čovjeka koji bi bio vrijedan da s njim živim!

braćo, sjutra vi u lov, a ja ću ostati da siguravam ručak, da okušam i ja sreću s tijem dušmanskijem starcem, i da vidim kakvo izgleda to čudo. Tako i bude.

— Manj travu da pasemo! — podsmjenu se onaj. — Ja nemam ništa, a i ti ukoliko vidim. — Ne brini se ništa, nego delaj sjedi ovdje bliže!

maćeha odmah napravi vesela: — Ama, ja sam znala da će nas on nečim iznenaditi, pa navlaš iznijela onu pasuljinu, da vidim šta će raditi.

Onda reče u sebi: „Idem k bratu svome da vidim kako je u njega.“ I tako idući naiđe na livadi na stado ovaca; kad tamo, a kod ovaca nema čobana nego jedna prelepa

A starac odgovori: — Najvolio bih da vidim pravdu bar jednom u svom životu, to sam od boga želio i iskao, pa evo još je ne viđoh!

A ovaj mu odgovori: — Pečem rakiju, pobratime! Onda sveti Sava rekne: — Dajde, ortače, da vidim valja li. A ovaj mu natoči u čašu.

ložiti, brže-bolje priđe kotlu pod kojim bijaše najmanje žeravi i otklopi ga govoreći: — Zar da budem toliko lud da ne vidim šta se u njima vari! Kad šta ćeš da vidiš! — zgurio se pop u kotlu, pa čuči.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Opet moram da zabeležim što se troši. MAKSIM: Teško meni i mom beleženju! Vidim ja moje dobro jutro. Žena vredna i uredna, a kad tamo, na svakoj strani crna šteta.

MAKSIM: A što se Novci izdaju? Ja sam baš nesrećan čovek, kud se god okrenem, tu vidim štetu. Ah, sirota Perso, nisam te znao uvažavati. Ona me je kukavna slušala kao cara.

MAKSIM: Mago, zaboravila si za dete. MAGA: Ju, pravo kažete! Idem da vidim, šta siroto radi. Zbogom! Oh, teško si ga meni! (Odlazi.) SOFIJA: Šta bi radio, da ti je ovakva žena?

Jedanput umesto kredom, ona mi samo prstom prevuče preko usta, a ja siroma iskren, prevučem kao što valja. Šta ga vidim, kad iziđem iz podruma, usta bela, a ona kao ris na mene.

Čekam, čekam, nema jela; najposle promolim glavu kroz pendžerić, da vidim šta je. Ali kad me odunud zviznu, kume, pođoše mi suze na oči, a ja natrag! Pita me gost, šta mi je.

JEVREM: Na bal, Maksa? SOFIJA: Iz početka sam se strašila, no posle mislim: kad sam zagazila, da vidim, na što će ispasti. Trpilo se i tako dosta. JEVREM: Dalje, dalje: kako se došlo do bala.

Počne kako-tako, ali druga mora da dovrši. MAKSIM: Ja je vidim uvek u poslu. NIKOLA: Ta po ceo dan pipa, al’ ništa ne izilazi iz ruku.

Obdan možeš kako-tako i pobeći, a obnoć nikako. No sad vidim kako sam se prevario. Najpre su me jele samo stenice, a sad i stenice i žena.

evo ti ključ od sanduka s novcima, evo ti kuća; raspolaži, uređuj kako znaš, kuvaj, peci, drži balova koliko oćeš; ja vidim da si ti pametna žena. SOFIJA: Šta je opet ovo? MAKSIM: Misliš li ti da sam ja džandrljiv i opak?

MAKSIM: Zaista nisi, i oni kolači, što su umešeni, služe nam na veliku sreću. To sad tek vidim. SOFIJA: Utoliko, da mlađi budu zadovoljni i da ne čine štetu, a međutim da ohotno rade svoje poslove.

MAKSIM: Jeste, jeste. Ja vidim kako sam procvetao, od kad sam tebe uzeo. SOFIJA: E, milo mi je ako si uvidio, da sam ti verna i da pošteno mislim.

SOFIJA: Dobre žene ne prave se pustaijama. MAKSIM: Ha, kugo! Samo sam te hteo kušati, da vidim kakva si, il bolje, da pokažem ovima, da nisi kao što te oni drže. SOFIJA: Sad, bolja ne mogu biti.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

TRIFIĆ: Kako je tvoja volja. SULTANA (krivi se): Kako je tvoja volja, kako je tvoja volja! Misliš ja ne vidim kako ti reči idu. TRIFIĆ: Ti svašta naopako tolkuješ. SULTANA: Naopako? Lepo! Tako čovek ni sluškinji ne govori.

) Idi mi ispred očiju, ili će sad biti pokor od nas! TRIFIĆ: Opet počinješ. SULTANA: Idi, molim te, idi da te ne vidim, harsuzine! Ukrao si mi tri godine života s tvojim postupkom.

U svačem me mora jediti... Kažu ljudi da mlogo na mene naličiš. PELA: Tako su i meni kazivali. SULTANA: Odi da vidim. (Povuče je k ogledalu.) Zaista,... hm! (Ljuti se.) Svaki đavo na moju glavu.

) Milostiva gospođa... PELA: No?... PERSIDA: Zapovedate li štogod? PELA: A šta znam zapovedati? Ja vidim ovde je kao carevina, svuda puno, svuda čisto, lepo, uredno. Samo da sedi čovek pa da uživa.

Da me nešto vidi Sreta, kad stanem piti kafu, kako bi vrtio glavom!... Ala baš idem kod njega u ovim aljinama, da vidim oće li me poznati. Jest! Ali ako Sreti dođe ćud, pa okupi batinom? Oho, milostivu gospođu batinom?

PERSIDA: (Ovo je nečuveno čudo!) Zapovedate jošt štogod sa mnom? PELA: A šta imam zapovediti, ja vidim da je sve lepo uređeno, a postelju sam sama namestila. PERSIDA: Je l moguće? Vi ste vrlo milostivi. Šta ćemo za ručak?

Čekaj, otoič sam ti isterao dva đavola ispod kože, ali vidim ima jošt pet. SULTANA (pipa se po leđi): Platićeš ti ovo gorko! (Trifiću.

Ustani, devojko, ja ti praštam, jer sam više ja nego ti kriva. TRIFIĆ: Deco, ja vidim da je ovaj dan srećan za mene. Zato da zaboravimo svi što je bilo, i da se skupa pročastimo.

Lalić, Ivan V. - PISMO

(10. VII 1989) TRI SNIMKA KLIPERA CUTTY SARK 1 Uz jedra puna vetra, dobar smer, U sat će mnogo čvorova da stane; Vidim kako pramcem ore okeane Se navіre glіѕѕant ѕur leѕ gouffreѕ amerѕ.

Stojte, galije carske! Slabo vas nešto vidim U omaglici dana. Pred nevidljivim hramom otvara se i bridi Nezaceljena rana.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Već je vidim kako ulazi u trolejbus na prednja vrata vičući: — Šta je, bre, šta si zinuo? Bebironi ufuravaju u modu! A zatim ponosn

Jesam li nešto izostavila? — Ma šta ti mislila o tome, vi danas ipak živite pristojno, imate svoj krov nad glavom, a vidim, niste loše ni obučeni! Ja sam se žrtvovao! — Gospode Bože, pa zar to nije normalno?

Okrenem se da vidim u čemu je stvar, kad tamo neki čupav momak klopa rusku salatu! — Nije pristojno da se gleda kad drugi jedu!

“ Pada mi tako svašta na pamet, samo kad ih vidim kako imitiraju fotografije iz stranih časopisa, naravno, ne i tekst ispod njih, jer i ne čitaju ništa!

Toliko sam se bila raspričala da sam sasvim zaboravila na Mišelina. Okrenem se prema njemu, kad imam šta i da vidim — on nina-nana! Ujutro me probudi neka strašna škripa. Časovnik iznad nas cvileo je kao da ga kolju.

Jednog od njih, nekog košarkaša, pratila sam u stopu oko tri nedelje, otprilike. I kad god ga vidim, kao da me neko opali ravno u pleksus. To je bila ljubav! Kao da vas male bele mačke grebu po kičmi.

dok se tako, kao, mazimo, svi ti dečaci mi se lagano pretvaraju u sredovečne službenike izvozno-uvoznih firmi, pa lepo vidim rođenim očima kako im opada kosa, kako se debljaju, kako hrču posle ručka, kako se najljubaznije javljaju svojim šefovima

Uparkiraću se lepo negde sa strane, u polumraku, i posmatrati ko sve sedi unutra. I kada za jednim stolom vidim dvoje zaćorenih kako piju svoje čajeve, isfuraću polako kroz stražnji izlaz, kroz kujnu, mislim, jer ću biti nešto kao

Uzeo sam novo pakovanje, kako mi je savetovao prodavač, a kada sam se vratio kući, imao sam šta da vidim: i ovo pakovanje Gorgonzole bilo je buđavo i s potpuno istim mirisom i zelenkastim mrljama.

I još sam mu kazala da bi bilo jako dobro da su mu Marksova sabrana dela u njegovoj biblioteci — malo manja (jer vidim da ih je kupio na metar), a plate koje daje kućnoj pomoćnici i meni kao šetaču otmene kučadi — malo veće; jer, ko je

Kad sam otišla da izbacim vodu, imam šta i da vidim — unutra jedna cakanica, zmijica, belouškica! Pliva ženska! Da znate, luda sam za zmijama!

Čak i Mišelino! Užas jedan! Ma nisam se još čestito ni povratila od šoka kad imam šta da vidim: Miša spava u krevetu kao beba od šest meseci. Prava ljubavna seansa!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Sa usne usna latice spira: cvati mi, cvati Roѕa canіna. Ja gledam u svet očima bila: i vidim senku - I vidim krila, i slušam kako kroz mračna tkiva žubore ure i tuku bila.

Sa usne usna latice spira: cvati mi, cvati Roѕa canіna. Ja gledam u svet očima bila: i vidim senku - I vidim krila, i slušam kako kroz mračna tkiva žubore ure i tuku bila.

Ne prenagljuj, preokrete: u biljnome zagrljaju izrabljujem slez, ljubicu i moj pogled ruže kolje. Vidim sebe - već ubicu! gde se hvatam, preko volje, u đavolje kolo riđe, Ljuboviđo Ljuboviđe.

Problem, dilema: Kako da dane skupim u buket izvorno rosan? (Šta li se ljulja? Možda još traje spiranje mulja?) Ne vidim s trona Drvo života. Žedne mi oči trnjem se pune. Stvorih li mnogo svakojeg skota? Mrači se istok - nadiru šume.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

ALEKSA: Pa i to je dobro. MITA: Dobro kao naopako, kad moram drugda po tri dana da gladujem. No u tebe vidim lepe aljine; ti si morao bolje sreće biti. ALEKSA: O, ja sam ti sila premetnuo preko glave. MITA: Da čujem.

Ali kad od jednoga izvaram sto forinti, vidim šta mi se piše, pak — ispod žita. Zatim se dam na doktoriju. MITA: No, tu znam da si sve pokojne izlečio.

MITA: Prokleti tvoji tantuzi, i tu si mi izvarao forintu! ALEKSA: Al’ su nam dosta i pomogli. MITA: Vidim da moram skapati od gladi.

Ah, tatice, po modi živiti, nobl živiti, to vam je Genuѕѕ. MARKO: Moja ćerko, ja vidim da je tebi Beč sasvim obrnuo mozak.

JELICA: Idete li vi poslom u Beč? ALEKSA: Čujem da je jedan pronašo neki osobiti način praviti intove; rad sam da i vidim, ako mi se dopadne; inače je moje pretprijatije posetiti starog jednog prijatelja, kod koga sam se više mjeseci

Ne znate li vi da je Karl Mor ljubio Amaliju i preko volje očine? Sad vidim da vaša zakletva nije tako tvrda kao drugi heldova. ALEKSA: Slatka moja gospodična, nemojte vi o meni tako umstvovati.

(Poljubi je.) Sad idi, i gledaj što imaš. JELICA (odlazi). MARKO: Gospodin baron, ja vidim da vi moju kćer rado imate, i to mi je osobito milo.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

„Pokojne babe kunem se glavom, odavna držim žestoki post, vodicu pijem, hranim se travom, prosto ne mogu da vidim kost. Od juče trbuh boli me jako, životu mome dolazi konac, a sinoć, zlo i naopako, leptir mi neki razbio lonac.

„Il bila java ili sam snivo' — progunđa Ćosa uz osmjeh mio — brašno sam dao, nije mi krivo, vidim, i mišić gost mi je bio. Umalo torba stradala nije. Gdje li se samo grickalo krije?

Još ima, možda, od perja pod, pečene ševe krase mu svod. Ta kuća, veruj, obiljem sja. Poći ću, kradom, da vidim, ja.“ VUK Požuri lija, nečujna sena, paperje meko noga je njena.

“ „Eh, kuća, trice! — veli vuk zao. Ta ja bih svoju za jagnje dao! Poći ću s tobom, jer volim šalu, hoću da vidim ježa — budalu!“ MEDO Dok jure dalje brzo ko strela, srete ih medo, prijatelj pčela.

Za satić meda daću je svakom! — govori medo na jelu lakom. — Poći ću s vama, jer volim šalu, hoću da vidim ježa — budalu!“ DIVLjA SVINjA Sve troje jure ko divlja reka, odjednom — evo — kaljuga neka.

Tako mi sala, za pola ručka ja bih ga dala! Poći ću s vama, jer volim šalu, hoću da vidim ježa — budalu!“ PRED JEŽOVOM KUĆOM Svi jure složno ka cilju svom, kuda god prođu — prasak i lom!

Živite, čujem, od skitnje, pljačke i svršićete naopačke!“ — To sluša lija, pa sudi zdravo: „Sad vidim i ja, jež ima pravo!

U planini, nedaleko, vidim, braćo, svijetlo neko; koliba je ili selo tu će biti što za jelo.

DEDA TRIŠIN MLIN KOD STAROG MLINA Čim oči sklopim, ja odmah vidim i potok Japru, i vrba red, evo i mlina prepunog lupe i pred njim Triša, starina sed.

Zatvorim oči i odmah vidim Japru i šume, neba jezičak, i mlin, i Trišu, Tošu i Žuću, u psećem repu povelik čičak. U tome društvu proskitah

“ A mačak Toša također preti: „Skuvaću Žderku čorbu! Neka ga samo u njivi vidim, odneće praznu torbu! Kad li ga zgrabim u mraku slepom, platiće, bogme, glavom i repom.

„Pogledaj, Žućo, vidim li dobro, ovde je neki upao džak? Pripremi zube, pa ga izvuci. Uvek se hvališ kako si jak.“ Priskoči Žuća, zubima

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Onda ću ja u pet doći po vas. — Dođite u pet po mene. Ono je zamak? Izgleda ogroman. Ne vidim ribarske kuće. — Selo je sa druge strane ostrva. Vidite samo toranj crkvice koja je navrh ostrva.

Za drugo mi je svejedno. — Izvrsno, gospodine. Hoćete li da vam iznesemo sad jedan sto, da sednete? — Voleo bih da vidim ostrvo pre večere. — Naš dečko vam može pokazati ostrvo. Malo šta ima da se vidi. Zamak ima veliku zbirku oružja.

Opet iznad kruna drveća vidim kule zamka nedaleko ispred sebe. Skoro sam obišao celo ostrvo u krug. Nalazim jednu pljosnatu stenu na koju se može

Jedino što primećujem jeste da jedan od njih nosi nešto veliko i kao pleteno od trske. Vidim kroz to komad neba. — Šta je to što nosite? — Za hvatanje jegulja. — Imate jegulja u jezeru?

— Evo naše kuće. Dobra noć, mladi gospodine. — Dobra noć. Prolazim pored kovača i obućara. Sad vidim samo njihove prilike pred kućom. Okruženi su ženama i decom. I pred drugim kućama sede seljani.

Završavam penjanje i vidim na vratima devojku koja drži ispred sebe lampu obema rukama. Lice i oči su tako osvetljeni da se ne zna da li je

— Možda; ali ja ne govorim ni kao novinar, ni kao pesnik. Ceo svet ovako misli ili oseća. Odjednom vidim da sam se odista upustio u suviše apstraktno razlaganje, možda suviše književno. Rat? Ko zna, možda je rat zaista večit.

Čamac pristaje ispod mojih nogu ali ga ja apsolutno ne vidim. Raspoznajem samo šumove pokreta pri skidanju vesala, pri iskakanju ljudi itd.

— Dobro veče. Vidim jasno njegovu veliku priliku pred manje mračnim nebom, ali čak ni po glasu ne mogu da zaključim kog je doba.

Hteo bih da vidim koliko je sati. — Ne, ja ne pušim, pa i ne nosim. — Mislim da je dockan i da bi trebalo spavati. Doviđenja!

Spremam se da legnem i hteo bih da se umijem, ali vidim da voda nije uopšte spremljena. Otvaram prozor. U avlijici, između pozadine krčme i jezera, posluga pri slaboj

— Dobro, Vaskes. Mora da je strašno teško. — Ja vas zadržavam, gospodine, od čitanja. — O ne; vidim da umaram oči prema sveći, a i inače sam sanjiv. — Dobra noć onda, gospodine.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Frkće okiso konjic i žurno u selo grabi, I već pred sobom vidim ubogi i stari dom: Na pragu starica stoji i mokru živinu vabi, I s repom kosmatim svojim ogroman zeljov s njom.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

U noći ja vidim velika krila skakavaca već su zelena prešla preko mora i knezove čestite pogubila na reci, ja znam ko dolazi i

Sada te u bašti vidim gde ležiš na uplašenom lišću i ruke gole dižeš, telo ti tone u vreli mrak. Ja sam bio taj kamen i razbojnik na

Na gradski je ulaz stao vetar sa svitkom vesti za ovaj dan. Kroz otvoren prozor vidim spava gospodar s rukom na balčaku. I njegovo telo je mač jedan kažem i dižem oči.

Taj narod što lebdi u gunju il zbijen pod zemljom grli pčele! Ja treba da se vratim gradu koji me posla, koji vidim kad sunce provuče ruku kroz krzno oblaka i na brdu mi se pričini osvetljen dvor ili na kraju padine more te viknem

O tome sutra. Vidi se kob na čelu naših zvezda. Skučavam. Zar sada, mrcino, skloni se s puta — znaš da ne vidim, crkva se moja topi, od miline, nema sunca, veštice me polako jedu i majka mi srce vadi, i sin.

Al niko ne zapeva na putu, crkve zimuju na dnu jezera, a noću vidim vatru ljutu na vrhu Velebita i dva dželata duvaju u prste, hoće da me sprže celog, do semena.

Dobro je, reče, ako je takva volja da ponovo vidim zemlju svoju i voćke u mom kraju, krećem! Eno poznatog tela stene i pokreta reke što se baca od gajeva do klanca,

Najzad eto blaženog mi zavičaja, nema više rata, ni pomora, al ne vidim zemljaka, nigde znanca, prilaze mi udovice neke, možda kćeri moje davne dece, jadaju se opet na oganj i mržnju: da

Zidovi su mirni, zemlja se ne miče, zvezde ne vidim. Sedim na tronošcu, zgrčenih pesnica na stolu, zarastao, smešan. Kad sam ozbiljan, smešan sam, i kad sam gladan,

Ne može čovek podnositi svedočanstva samome sebi. I to što vidim kao svedok, malo je. I to malo, izgleda, suvišno je. Ali ono što je suvišno, postaje ogromno.

Bolja je od nas molitva sama zato se vidi podizanje zemlje i vazduha i vode i svih metala. Vidim vaznesenje: ono počinje svakog jutra i ne boji se pada. Svakoga dana nešto se uvis ponese i spas nam pređe preko usana.

što se ujutru beli od zore belje ima dugačke pletenice pod kojima se previja Ibar čija su to leđa gledam kroz durbin vidim vidovite daljine tamo gde se rub noći oslanja o klance jedan hrast oblači zlatnu košulju i u potoku se mije to se ni u

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

MIĆA: Kako u vazduhu? Kako vi to mislite? AGATON: Onako, znaš, ne mogu da ti uhvatim nikad kraj... MIĆA: Ne vidim, šta imate vi meni da hvatate kraj? AGATON: I ostavi to, 'al tebi se nekako ne drže nasledstva.

AGATON: Jesi, to ti priznajem, samo skupo je to tvoje školovanje, i što je glavno: ne vidim, znaš, šta imaš od tog školovanja. Nemaš službe, nemaš zanata, nemaš nikakve koristi.

MIĆA: Ostali ste? SARKA: Ostala, dabome! Nije, nego da mi drugi uzme ovu sobu sa balkonom. Željna sam da vidim malo sveta. MIĆA: Ja sam morao otići do kuće da uzmem najpotrebnije stvari.

GINA: Pravo da ti kažem, Sarka, uzela sam da ga sklonim. Vidim onoga Agatona, zašao sa Simkom po kući, cunja na sve strane. Rekoh, ako Agaton spazi ovaj servis...

AGATON: Ne znam, stegao me neki reumatizam u leđa. SARKA: Pa vidim ja već to da je reumatizam, samo rekla bih da je srebrn reumatizam. AGATON: Ako je i srebrn, ali bar ne zvoni.

MIĆA: Odista, navalili svi. DANICA: Sirota tetka, razbolela se od jeda, a i ja... MIĆA: Ne vidim, zašto se morala razboleti zbog toga? DANICA: Pa kako, zaboga? Ovo je...

POJAVA VIII SARKA, PREĐAŠNjI SARKA (obučena): Baš, rekoh, da iziđem, da se vidim s kim. Osušila mi se usta u sobi. AGATON: Pa jes', okvasi ih malo!

AGATON: A! Sad vidim na šta vi navijate. Pa jest, imate pravo. Kažem ja njima: ama, nemojte, ljudi, to je protivno zakonu, ali oni navrli.

AGATON: Jesam i, verujte, ne bih nikad ja to učinio. Gde bih se ja ogrešio o zakon; ne daj, bože! Ali, vidim, uselila se gomila u kuću, a nema ko da održava red, i onda šta sam mogao?

ADVOKAT: Samo, jeste li vi dobro razmislili o toj vašoj želji da budete moj činovnik? DANICA: Ne vidim šta bih imala da razmišljam. ADVOKAT: Ja sam, na primer, vrlo strog starešina. DANICA: I ja sam vrlo savesna.

PROKA: Nije katastar, nego stablo; je l' vidiš ovo stablo? AGATON: Vidim, pa šta? PROKA: E, to stablo, to je pokojnik. AGATON: Ama, pokojnik Mata? PROKA: Jeste!

AGATON: Može biti, jer i pokojni Mata je bio tako nešto malo nakriv. PROKA: A vidiš li ovu granu ovde? AGATON: Vidim! PROKA: To je pokojni čika Rista Nikolić. AGATON: Koj' čika Rista? PROKA: Ujak pokojnog Mate.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Narednik se okrete i pođe u šator. Tada mu priđoh. — A, ti si taj... Vidim ja da mi jedan nedostaje. — Onda se obrati jednome vojniku: — Vodi podnarednika kod rukovaoca da mu dâ odelo i ostalu

On vrši molitvu. A ti posle radi šta ti se naredi. Pošto je Trailo uprostio stvar, to se zavučem u šator da vidim kako izgleda. Za mnom uđe i on. Preko debeloga sloja slame prebačeno ćebe, te se ja sav uvalih.

— Da, ali zato imate kaplare, podnarednike, potporučnika, i opet na kraju treba sve ja da vidim — govorio je strogo komandant, otpozdravio kratko i u galopu odjurio susednoj bateriji.

Nja! — onda udari konja mamuzom i u galopu odjuri do svoga voda. A kada ga vidim idući put da je zaostao, ja mu izdaleka viknem kako sam zamislio dobro.

Ja sam, naprotiv, zatezao dizgine. Gledao sam zadihano na tu stranu i, samo da mogu, skrenuo bih da ne vidim neki strašan prizor. Ali konj me je nosio, već smo blizu, i čujem gde vojnici govore: „Mrtav Austrijanac“.

On se nada da ćemo sada i mi stupiti u borbu da bismo ih proterali. Mučilo me je ljubopitstvo da vidim gde su njihovi rovovi i kako izgledaju. Zamolih Aleksandra da odemo na breg i vidimo.

— pita ga potporučnik Aleksandar, čudeći se. — Gospodin potporučnik, ovaj, ja priđo jednome da vidim kako mu je... — Je li bio živ? — Jok, gospodin potporučnik, ležao je potrbuške, ovako... Pipnu ga ja, a on ladan.

Oči mi se sklapaju i ceo razgovor slušam kao kroza san, te obodoh konja da vidim zašto smo zastali. Pored puta ugledam siluetu konjanika i čujem glas potporučnika Aleksandra. — A, je li, pa...

Kako da ti kažem, ni meni nije lako, a veliš muka je i tebi, pa baš nam ništa ne bi falilo... — Vidim da si đavo... — Na svoja mesta! — začu se komanda, i baterija krete. — Ne da mi se — veli očajno Aleksandar.

— Molim vas — govorio je ljutito komandiru — to sve moram ja da vidim. I vi bi tako propustili... navlaka padne, razume se, u cev uđe prašina, a pored vas i vaših vodnika i kamene, i kad

Predao sam municiju i hteo da se vratim. Ali, vidim kreću poslednji raspon i rešim se da sačekam dokle ga prikopčaju, pa da pređem preko mosta.

Odupirao sam se očajno da ne padnem u vodu, htedoh da legnem, ali bi me izgazili, i tako me masa ponese. Vidim vodu... ponor, sve je bliže, a od vike i larme nisam čuo rođeni glas.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Evo učiteljice, vidim, pa ona traži đake... — Nosi ti, Vuksane, za to peškeš tvom sinovcu, starom kmetu, reče jedan odbornik.

A vama se, vidim, ne dopada takvo uživanje? Ništa, udajte se za Gojka, on je miran čovek; valjda će se ovde staniti stalno, — reče gost i

i zgrčen kao i Gojko, obrte se i ode u školu mašući glavom nepoverljivo i šapućući u sebi : »Ja, bratiću, tako je to; vidim ja!...« Gojko ga dočeka na vratima svoje učionice, namršten, a iz očiju mu se čitalo pitanje : »Šta je ?

— — Ha-ha-ha... te još kako! Pitajte Gojka kako on misli. — Da, slavno ide! odgovori Gojko odlučno. — Vidim ja kako se vi mrštite... U jedno vreme pomislih sad ćete skočiti, pa naročito biram nerazvijeniju decu.

»Što mi ne dâ Bog mira, misli ona, da se bar sita naradim sa svojom decom ? Sad vidim kako veliko zadovoljstvo i utehu čovek nalazi u radu.

Ljubica se doseti ovom smehu, pa čim stadoše na polju zapita ga: — Vi ste jamačno lepo proveli detinjstvo i mladost? Vidim da se rado sećate mladosti... — Mladosti ?... ponovi Gojko i zamisli se. Ja je nisam imao, ni znao za nju... Ne, ne...

— Šta da radim, nauči me, nastavi Gojko očajnim glasom, pa mu ispriča događaje poslednjih dana. Ja vidim, reče on, da mi se sprema velika nesreća... neće proći ni dve nedelje, a ja ću biti otpušten. Pa kud ću posle i šta ću ?

— Tako... jest, jest, vidim ja: niste dobar pjevčik. A čuste li kako klikće naš gospodin Akso?... Jest, ali on je bogoslov.

Ljubica pogleda na Gojka, ali on gledaše oštro i ozbiljno, kao da se taj razgovor njega ništa ne tiče. »Vidim ja, nema tu mirnog rada! pomisli ona. Moraće jedno od nas dvoje putovati.« Najzad gosti se kretoše.

ja i onako radim samo to. Vi možda mislite... zape ona, crveneći; ja nisam... to nije bilo po mojoj želji. I sama vidim... — Dobro, dobro...

— To ćemo već ja i ti na samo... videćemo. A dede da vidimo to sa učiteljem. Baš me tu Pera navlači na zlo, vidim... Da apsim, ni kriva ni dužna čoveka, i to sad baš, pred promenu. Mogu i odgovarati... — Kome ?... prihvati pisar.

— Šta ću ?! ... Da teram dalje, meni je gore... — More, vidim ja sve: ti bi se i sad smatrao za najsrećnijega, kad bi ona pristala da bude tvoja žena, a?...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

rani đevojčica Na veseli Spasov danak; Nešto pred njom rosu trese, Boga moli đevojčica: “Daj, mi, Bože, da ja vidim Svako zv’jere s očicama, Razma zmaja planinskoga!

Višnji! Višnji! razberi me! Snim li sanak, ili vidim: Jeli ono mlad na konja, Al’ je ono sivi soko. Ne razbira moje oko. Ah! satvori ovo more U zeleno ravno polje!

Kad mi dragi ispred dvora prođe, I pogleda uz pendžere moje, Čini mi se, do mora je moje. Kad ja vidim dragog u đečermi, Baš kakono mulu u mešćemi. Kad ja vidim dragog u belnuku, Baš kakono pašu u begluku.

Kad ja vidim dragog u đečermi, Baš kakono mulu u mešćemi. Kad ja vidim dragog u belnuku, Baš kakono pašu u begluku.

Opas’o se pasom mukademom, Mukademu rese objesio; Kad mu vidim mukademu rese, Poda mnom se crna zemlja trese. Kad ja vidim svoga draga oči, Ev’ umrijeh, evo duša skoči.

Kad ja vidim svoga draga oči, Ev’ umrijeh, evo duša skoči. Kad mu vidim ruku u mišici, Pane meni muka na zličici. Kad ja vidim

Kad ja vidim svoga draga oči, Ev’ umrijeh, evo duša skoči. Kad mu vidim ruku u mišici, Pane meni muka na zličici. Kad ja vidim svog dragoga pleća, Čini mi se, ja narastoh veća; Kad mu

Kad mu vidim ruku u mišici, Pane meni muka na zličici. Kad ja vidim svog dragoga pleća, Čini mi se, ja narastoh veća; Kad mu vidim nogu u topuku, Čini mi se, poletjeti mogu.

Kad ja vidim svog dragoga pleća, Čini mi se, ja narastoh veća; Kad mu vidim nogu u topuku, Čini mi se, poletjeti mogu. Vita jelo! istina je bila, Ja se dragom u njedra savila!

stoje groši i dukati; A u jutru kafa u fildžanu, Ne bi li me u kafi popio, Ne bi li mu na srdašce pala, Da ja vidim svoga nevjernika. 115. Tužna jadna, da sam voda ladna!

Ja bi znala, gdi bi izvirala: Ukraj Save, ukraj vode ladne, Kud prolaze žitarice lađe; Da ja vidim moje milo drago, Cvati li mu ruža na kormanu, Vene li mu karanfil u ruci, Što sam tužna u subotu brala, U nedelju

lijepa djevojka, Bor sadila, boru govorila: “Rasti, rasti, moj zeleni bore, Da se uspnem ja na tvoje grane, Pa da vidim na moru galije Sve galije od suvoga zlata, A mog dragog od zelene svile!“ 147.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Ukraj, čuješ ti, i niko da mi nije ni pisnuo! Imate li ausvajs, ili nemate? JELISAVETA: Ja uopšte ne vidim kakve veze mi, kao glumci, imamo s takvim stvarima! Milun: Ja ću da ti pokažem kakve imate veze! Napred!

GINA: Pa dobro, Blagoje, gde si ti dosad? BLAGOJE: Išo da čujem vesti sa frontova! GINA: Vidim, puna ti flaša vesti! BLAGOJE: Oćemo li, glumac, po jedan cug? VASILIJE: Hvala, ne mogu po ovolikoj vrućini!

Ko da su u njoj daždevnjaci prezimili!... Oću li ja doživeti da te bar pet minuta u životu vidim treznog? BLAGOJE: Ne pijem ja od besa, nego od muke! GINA: Teško je tebi da nađeš razlog za pijenje!

GINA: Valjda sam i mogla nešto od tebe da vidim? Kuća — pijaca, pranje — peglanje, kuvanje — šivenje! To mi je ceo život s tobom! A ovamo si mi obećavo i Carigrad!

Morala sam sama da raspakujem kofere! SOFIJA: A jesi li videla onu pšenicu, prepunu bulki? JELISAVETA: Kad da je vidim? Celo sam jutro iznosila kostime! SOFIJA: Kao da se sámo zlato talasa!

Kad se gleda preko ovog korita, ne bi se reklo! SIMKA: Drugi je to svet, moja Gino! GINA: Vidim i ja da je drugi! SIMKA: Iz kolko voda ispiraš? GINA: Iz pet.

Ima neko ko voli i da pošećeri... JELISAVETA: A gde je danas šećer! SIMKA: Vidim, imali ste probu. VASILIJE: Morali smo još jednom da prođemo scenu između grofa i Amalije, tu Jelisaveta ima neke

JELISAVETA: Baš me zanima kako bi to izgledalo! SOFIJA: Ne vidim zašto se rugate! VASILIJE: Glumac je jedno u životu, a drugo na sceni, i to niko pametan nikada ne meša!

Policijski službenik ne može da poništi dozvolu vrhovnog vojnog zapovednika! MILUN: Daj da vidim tu dozvolu! (Vraća se Sofija) VASILIJE: Video je gospodin Majcen! MILUN: Daj da ja vidim!

MILUN: Daj da vidim tu dozvolu! (Vraća se Sofija) VASILIJE: Video je gospodin Majcen! MILUN: Daj da ja vidim! JELISAVETA (s verande): Zašto mu ne pokažeš, neće je pojesti! VASILIJE: Evo...

VASILIJE: Evo... Pisana je na srpskom i na nemačkom! Milun: Vidim!... Koje je ovde srpski? VASILIJE: To tamo desno, ćirilicom!... Tu su i potpisi, i pečati, sve što treba!

GINA: Pitaću te šta razlikuješ kad se istrezniš! BLAGOJE: Sasvim sam ja trezan! Trezan ko zvezda! GINA: Vidim! BLAGOJE: Može kraj mene da teče okean rakije! Neću je više ni pomirisati! GINA: Znam kako nećeš!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ja ga se setih! Ja ga vidim! Njegova modrina mrsi mi dušu, i mene obuzima grozna jeza, i neka, beskrajna, žalost. Predosećano, u Beogradu, 1920.

A, gde oblaci silaze Arnu na dno i trepte, uvis, zelenila tvrda, vidim most što vodi, nad vidikom, u tešku tamu Fruškog brda.

da se klanjam Mesecu, toskanskom, što u reci, rascvetan kao krin, blista, znam da ću, ovog proleća, zakašljati ružno i vidim vitak stas, preda mnom, što se roni, verno i tužno, senkom i korakom, kroz vodu što zvoni, u nebesa čista.

Lutam, još, vitak, po mostovima tuđim, na mirisne reke priležem, pa ćutim, ali, pod vodama, zavičaj već vidim, otkud pođoh, posut lišćem žutim i rasutim.

Lutam, još, vitak, po mostovima tuđim, na mirisne reke priležem, pa ćutim, ali, pod vodama, zavičaj već vidim, otkud pođoh, posut lišćem žutim i rasutim. Drhtim, još, vitak, od reka i nebesa.

I ovde, reku jednu vidim, pod svojim telom, da hladi laku, srebrnu, zemlju, nepreglednu. A, kad mi prospe trešnje po duhu obolelom, i, kraj

A, kad mi prospe trešnje po duhu obolelom, i, kraj Meseca, i ovde, zvezda zablista, vidim da je, u ranom umiranju, moja, i tuđa, mladost, gorka i jedna ista.

A, kroz ovu zemlju, svilenu i prozirnu, čim, uplašeno, spustim devojačko telo, kroz maslinu mirnu, vidim, daleko, opet, lišće svelo i zavičaj oblačan. I, tako, bez kretnje, tuđinu, poljupcem, dižem, u vetrove proletnje.

Urlah, sred ludog skakanja mora i mehura, da tišinu vanrednu nad zavičajem vidim. Nadah se da ću na brdu umoran da duhnem, začeće i veselje poljupcem da potpirim.

U zemlji mog detinjstva, koju i ne vidim, nevraćenoj više dečjim, ni vojnim, trubama. Zar me nije kiša mutna, marta i aprila, uvela u bolnu zbrku igračaka

Srem to više nije. Što sad zasja, preda mnom, izbledelim, od slasti, pre telesnih. Ne vidim više ni znak, žutog, na bregu, drveta.

Poda mnom jednako vidim sobu i četiri daščana kreveta u mraku, otkuda dopire smrad. Jedne izderane cipele ostavljene na stolu.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Zbog razbijenog krčaga!... No vidim da te je gnev malo prošao, jer se, valjda, tešiš time da je možda i dobro što ti se krčag razbio, te sad nećeš imati

Ali ne može ništ da kaže— Ne može — Bog joj ne da... I mene samog jeza hvata Kad vidim oči njene setne, Duboke, zagonetne.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Kako se zove? — upitam. — To ne znam. Vidim da ima tamo neka zemlja, al' nisam pitao kako se zove. — A odakle si ti? — pitam.

i sjajnom prošlošću“ — pomislim, ali me ribar čudnim odgovorima na moja pitanja zainteresova, te se rešim da i tu zemlju vidim, kad sam već tolike druge video i obišao. Pogodim se s njim i sednem u čamac.

— To je naša Policija. Kad iziđem iz kola, vidim dvojicu gde se tuku pred samim vratima Policije. Panduri okolo stoje i posmatraju borbu, a i šef policije i svi ostali

— Ne, ne, gospodine ministre, bez laskanja, bolje se ne da poželeti. Narod je, vidim, vrlo zadovoljan i srećan. Za ovo nekoliko dana bilo je već toliko svetkovina i parada! — rekoh.

” U mnogim novinama, u kojima sam do tog dana čitao članke u kojima se hvali svaki postupak prošle vlade, sad vidim članke u kojima se najoštrije osuđuje prošla vladavina, a u zvezde kuje nova.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

U tim slikama vidim tebe, mila jeseni, iz mladosti moje i blagosiljam one dane, koji su sa dušom mojom sjedinjeni, te neće nikad u zaborav

— Bog ti pomog'o! — Srećan rad! — Da Bog da, ti živ i zdrav! — Kako ste, svi tako redom, i ne vidim svakog u pomrčini. Sedajte, sedajte devojke i mlade, pa produžite.

ne znamo.... pa kako ćemo, muca Anđa. Mi same nećemo dok nam on ne kaže. — Pa 'ajde, 'ajd', i mene, velim ja, jer vidim da o meni govore. — 'Oćemo mi, al' ti nam kaži ime. — E, Boga mi, to ne znam.

Zadahnu me divan miris šaše, koju nabacah na sebe, okretoh oči u nebo, pa uzeh da gledam i da mislim. ...Vidim dve lepe, sjajne zvezde, blizu kumovske slame, stoje jedna uz drugu.

I opet mi se nose u pameti sjajne slike moje mladosti, i opet vidim tebe, mila jeseni, obučenu u sve ove lepote i krunisanu sjajnom, dragocenom krunom, berbom vinogradskom...

poče Đokić. Kapetanu se dopade odgovor, pa veselo zasija očima. — Vidim da si junak, — reče on potom, — nego ti puška nije najsigurnija. Poslaću ti ja ozdo magacinku. A ti, vojniče!

Drugovi oko mene preskaču, provlače se; pri kakvom nezgodnom skoku opsuju krupnu psovku, namršte se, i onda vidim, da kod njih nema ni pomena od straha.

Meni.., onoga... to nije vaše. A ja sam samo hteo.. kako ću reći... da ovaj da vidim; jesam li ja kod vas onaj stari Burmaz koji sam i bio... — Jesi, jesi, gospodine! — povikaše svi u glas.

— Zar istina? — istrča neko s pitanjem. — Hm, da vidim... tek nek se i on uplaši. — E, valjano! Pa šta mu još kaza? — i tu Mitar krupno opsova.

— Gospođo, rekoh joj, sve što vidim u ovoj školi tako me iznenađuje, da ne znam upravo šta da odgovorim na vaše čudno pitanje.

— Gospodine, u kome veku vi živite ? prekide me ona. — Ha, vi se, kao što vidim, vrlo rado šalite, rocpo. Nu, pa da vam kažem bez šale, jer mi nije do nje.

— Ah, tako, ovo je dakle ženska gimnazija? — Muških i nema, gospodine. Nu, ja već vidim da bi se mi morali veoma dugo zapitkivati pa da se dobro objasnimo, ali je to suvišno.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Čuješ li, ovamo kad ti kažem! DANICA (ulazi). PAVKA: Ti opet? Jesam li ti hiljadu puta kazala: neću da te vidim tamo! DANICA: Bože, majka! PAVKA: Ama, nemoj ti meni: „Bože, majka! Neću da te vidim tamo kad nemaš posla, pa to!

DANICA: Bože, majka! PAVKA: Ama, nemoj ti meni: „Bože, majka! Neću da te vidim tamo kad nemaš posla, pa to! DANICA: Učinilo mi se da je pala saksija. PAVKA: Pala saksija, hm! Nije nego još nešto!

šta sam ono hteo da te pitam, gospodine Ivkoviću? A, tako. A... ideš li malo u Beograd, a? IVKOVIĆ: Pa da, da se vidim s prijateljima, da razgovaramo. JEVREM: Da razgovoriš... o izborima, je l'? IVKOVIĆ: O izborima, o kandidatu.

Jesi li razumeo? MLADEN: Jesam! (Ode.) XI JEVREM, PAVKA PAVKA (dolazi zdesna): Slušaj, Jevreme, vidim ide preko pijace gospa Marina, izvesno će ovamo. JEVREM: Pa neka dođe.

PAVKA: A ja vas baš gledam kroz prozor, pa kažem Jevremu: evo gospa-Marine pravo k nama. MARINA: Baš dobro što vas vidim, gazda-Jevreme, te da vas kao čoveka i građanina zapitam: ima li, boga vam, vlasti u ovoj zemlji?

JEVREM: Nisam to hteo da kažem. SRETA: Molim te, to si hteo da kažeš, vidim da si to hteo da kažeš. Ali, brate si mi moj to je druga stvar, to je sudbina. To može svakog da postigne.

Naposletku, reci joj neka se strpi dok ne npođy izbori... PAVKA (zgrane se): Šta je tebi, pobogu, čoveče! Ja vidim već da si ti digô ruke, nego ću ja da kidam — pa kako bog da! JEVREM: Pa dobro, kidaj, a ja...

SPIRA: Pa recimo i da je svršeno, ne vidim što ti to smeta za Danicu. JEVREM: Kako da mi ne smeta? Ja kandidat vladin, a on kandidat opozicijin; on mene gleda

Pa jeste, bre... (Gruva se u grudi.) Ja se ne stidim toga što sam bio žandarmerijski podnarednik. Da ih vidim, te školovane, kad dođe tako velika vatra kao što su izbori. Svi oni izmaknu pa daj Sekulića napred!

SRETA: Tamo, dabome! Trebalo bi i ti koji put da svratiš tamo, među nas. JEVREM: Trebalo bi, vidim da bi trebalo, ali, pravo da ti kažem, nemam kad. SRETA: Pa šta radiš po ceo dan kod kuće? JEVREM: Brinem se...

Znaš li ti šta znači to kad ti narodna svest dođe u kuću? Ja bih voleo da vidim toga koga to ne bi zbunilo? DANICA: Pa je l' treba da im govoriš? JEVREM (drekne): Pa to je ono!

MLADEN: Svašta! Jedni viču: dole!... Drugi: gore! Jedni: ua! Drugi: živeo! SRETA: Odoh ja da vidim šta je to. JEVREM: 'Ajde, boga ti! SRETA (odlazi).

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Je l’ ti reko’, gospodine, čim dođe u selo?! — More, ti si jedna birokračina, vidim ja. Pismen si ti, vidim ja, nego priznaj! — Ama nijesam pismen, očiju mi, gospodine!

Je l’ ti reko’, gospodine, čim dođe u selo?! — More, ti si jedna birokračina, vidim ja. Pismen si ti, vidim ja, nego priznaj! — Ama nijesam pismen, očiju mi, gospodine! A da sam pismen, kud bi moj kraj danas bio!

— Molim, čujem! — veli Đorđe. — Što koštuje, pa će da vidim. — E, da vidiš najpre depešu, pa onda reci! — veli Sreta i pročita mu depešu. — Vrlo lepo! — veli Đorđe.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Mutno ga nazirem, izdaleka Preko dva brda i tri veka, Grmalja, sa brkovima do ušiju, Vidim muškarčinu najmuškiju, Čobanina, skitača, hajdučinu Koji zaprži čorbu Turčinu, Pa na sever zbrisa, jedne zime Gde

Dođe mi da zaurlam, to ne krijem, Kad vidim đake, sa zastavicama, na ulici, A pohvale i pesme Našem Najvoljenijem U uhu mome odjekuju kao urlici.

Zamišljam taj trenutak: negde se čuje rog, Sunce, na zalasku, prikuplja prlje plamteće, I vidim čoveka — nije mi ni rod, ni pomozbog, A opet mi se strahovito nameće — Bezimeni kupač u bezimenoj reci, Izuzetan,

O tom čoveku nema nijednog pisanog traga U knjigama ni u arhivama, koda Nije ni živeo, i evo, jedini ja ga Vidim, kako izlazi iz reke, dok mu se voda Sliva niz leđa.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

godine data mi je bila prilika da i po drugi put prođem pored Sargaskog Mora i ponova vidim Bermude i mesto ispod koga je u dubini plodište jegulja.

Meni se dešavalo da na manjim dubinama od ove na kojoj smo, na belome peskovitom morskom dnu vidim predmete i na 400 metara odstojanja, pokašto i više.

Rakić, Milan - PESME

A danas vise u ormanu tamo Prljavi dronjci gde prašina pada, I kad ih vidim, ja začujem tada Menuet ljupki od Filipa Ramo. Al̓ avaj!

— Daj mi usta tvoja, daj mogućnost tajnu Da, živ, zaboravim da sam živ, da svuda Vidim samo sreću i dobrotu krajnu, Da spokojan budem i tih kao Buda! Daj mi usta tvoja, daj mogućnost tajnu!

i zašto? — Tama Ćuti, i redom sva stvorenja neme. U kvrge su me bacili, o srama! Neko ih steže, a ne vidim ko je, Al̓ čujem kako škripe kvrge gnusne, Pod silnom stegom pršte kosti moje, I krv iz rana na mahove pljusne.

Neko ih steže, a ne vidim ko je. Jauk i piska svuda oko mene. U redovima crnim kvrge stoje, U njima pište deca, ljudi, žene.

I ja vidim druge predele, i boje Druge, s puno sunca, s dve goleme vode, Gde šlepovi niski ukotvljeni stoje I brodovi puni u daljin

POMRČINA I Ležim u tami kao klada, Ne vidim ništa, ne znam ništa; Od svekolikog svetskog jada Ne dopire do mene ništa.

Ležim u tami kao klada, Ne vidim ništa, ne znam ništa... II Pokatkad moja mis̓o plane Kao nekada starih dana, Setim se moje večne rane, Negdašnjih

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Ko na brdo, ak' i mâlô, stoji više vidi no onaj pod brdom; ja poviše nešto od vas vidim — to je sreća dala al' nesreća.

Uh, što mislim, kud sam zaplivao? Mlado žito, navijaj klasove, pređe roka došla ti je žnjetva. Divne žertve vidim na gomile pred oltarom crkve i plemena; čujem lelek đe gore prolama. Treba služit česti i imenu.

Na znanje vi, glavari s vladikom! Car od carah mene je spremio da oblazim zemlju svukoliku, da uredbu vidim kako stoji: da se vuci ne prejedu mesa; da ovčica koja ne zanese svoje runo u grm pokraj puta; da podstrižem što je

IGUMAN STEFAN Ja ne vidim, nego čujem dosta. Hajte, braćo, te se pričešćujte bez priprave i bez ispov'jesti, a ja mičem sve na moju dušu.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Tetka od kada je nije videla. I kroz dan, dva, ako ugrabim priliku, gledaću da dođem i da je vidim“... Majka znajući sve to, samo odmahnu rukom, da bi ova prekinula.

I molim se Gospodu, ali on neće, pa neće da me uzima. A teško je, Todoro. Ne može se više. Već i ne vidim, i ne čujem, a i na smetnji sam onim mojima.

— Pa šta mi radi moj Mitica? Gde je? Zdrav li je? I što mi se nikada ne javi, kada dođe, da ga vidim. Koliko puta pitam one moje za njega i za sve vas, a oni ili mi ne odgovore, ili možda mi nešto i kažu, ali ja ne

— Znam ja. Zar ja ne znam? Vidim ja sve. Pa zar | to? Zar ona (jamačno Sofka) da dočeka? Evo ja ću, ja ću da je hranim i čuvam. A ti, ti?

Marko, mesto da ga, kao drugi put, na takav odgovor udari, izbije, otera, čisto kao da ga poče moliti: — Znam, vidim... Vidim, ali hoću, hoću, hoću!

mesto da ga, kao drugi put, na takav odgovor udari, izbije, otera, čisto kao da ga poče moliti: — Znam, vidim... Vidim, ali hoću, hoću, hoću!

Pandurović, Sima - PESME

Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni. Prokapljuje. Noć. VREME Ja vidim, ti si najlepše jedinstvo Svih mojih snova od njinog postanja; Na licu tvome još sija detinjstvo, U očima jedan setan

Ustao sam, da obiđem ruže U svom vrtu, da vidim da l’ tuže Sudbu sveta, nemilosnu tako: Harmonije miloglasne kruže I nijaju krunice polako. Mesečina.

SA SVOJIMA „O, kuku! kuku!“ pevali su petli. Skočih u strahu. Ponoć. I iz tame Noći i bola vidim gde svetluca Očiju bezbroj upravljenih na me; Očiju bezbroj zlokobno se svetli — Mistike bića ljudskog slika bleda.

Iz mraka noći tiho se ispreda Senaka oblik, tkanina odela I rita njinih. Noć postaje bela K’o velik pokrov. Vidim dobro: Grupa Aveti crnih, prosjaka je stala Svud oko mene, i zloslutno ćuti. Vremena noćnog stadoše minuti.

Duša je prazna! Red prosjaka što je Stao pred mene, to su želje moje — Dobro ih vidim — moje nade, strasti I misli, kuku! kuku! kako jadne, Propale sada, izvan moje vlasti.

Tako se beli veo sa čednih snova svlači, S voljenih stvari što mi izlaze sada gole. Ja vidim kako sve to žalosnu propast znači I niske strasti stalno kako me vuku dole, A horizonat misli lagano da se mrači.

Danas me zalud stari vetar bije Po licu, da me svega opomene, Da vidim kako sve prolazno nije I da me seti sve lepote njene. Zalud!

Ja ipak vidim iz mrtvačkih kola Nevine ljude, i kraj zlobe njine; Osećam snagu celog svetskog bola, Znam da su deca zemlje i prašine.

se širi tija; I duh njen kanda mraznim zrakom bludi; Obalom pustom nêmo se razvija Poema smrti i ljubavi kobne; Ja vidim njenu sliku kako rudi Čistotom večnom odlučnosti grobne.

Duh, sa telom, materiji klon’o. Mutne oči iznemoglo glede. Moju staru ranu od života. Vidim, nemar suvereni leči, — Moju nežnost, nemir, jad bez reči, Moju staru ranu od života.

Još savesti vetar neki, uzdah, Znak poslednji groznice života, Potrese me, pa iščezne blizu Srca. Vidim malu paralizu, — Znak poslednji groznice života.

Opojan miris čudnih ruzmarina! I dok park ovaj težak miris kadi, Vidim, sve više, da je sve to groblje, Humka do humke, koje vreme gradi, Pod kojim leži okovano roblje Večitim lancem

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ „A ma šta si pomišljao?“ zapita serdar, smijući se. „Šta ja znam!“ odgovori mališa. „Vidim tebe, a ti nas omjeraš, s glave do pete, s, hm...“ „A da ćaše li se ti dobro biti, da zbilja ko udari na vas?

Tako je on barem mislio. Pa iako sam prihvaćen, iako me drže kao svoje čeljade, zar ipak ne treba da vidim e sam go kao prst? Sutra neka staroga nestane, kako će me gledati brastvenici...

Čudna stvar. Ponekada noge te same nose đe ćeš nasjesti!“ „A što bi?“ rekoše mu domaći u glas. „Na pomol Koložuna, vidim čovjeka đe sjedi pod drvom. Mnim, ono je neki naš, ajde da pripalim, jer nemah truda pri sebi.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

“ veli morka kad snese jaje; „vidim Titel!“ kliče ševa kad uzleti iznad vojvođanske ravni; „Otići ću čak, čak, / I doći ću sad, sad, sad).

— Odgovori se u šali onome koji zapitkuje: šta? 2) IMITOVANjA PTIČJIH NAPEVA (GOVOR PO MELODIJI) • Vidim Titel! Vidim Titel! Vidim Titel! — kliče ševa, uzletela u plavo nebo iznad banatske ravnice, obrasle zlatnim klasjem.

— Odgovori se u šali onome koji zapitkuje: šta? 2) IMITOVANjA PTIČJIH NAPEVA (GOVOR PO MELODIJI) • Vidim Titel! Vidim Titel! Vidim Titel! — kliče ševa, uzletela u plavo nebo iznad banatske ravnice, obrasle zlatnim klasjem. — Dug! Duug!

2) IMITOVANjA PTIČJIH NAPEVA (GOVOR PO MELODIJI) • Vidim Titel! Vidim Titel! Vidim Titel! — kliče ševa, uzletela u plavo nebo iznad banatske ravnice, obrasle zlatnim klasjem. — Dug! Duug!

— I vjerujem i ne vjerujem. — A bojiš li ga se? — Ko se ne bi zla bojao. — Vidiš li, baba, kulu? — Ne vidim. — A vidiš li starca? — Nazirem. — Đe ti je sin? — Otišao u Zvornik da se zakadija. — Pa šta radi sad onamo?

drago (pripovijedaju da je nekakav laža odgovorio caru, kad mu je car rekao: kad se tako ljudi tuže da mnogo lažeš, da vidim možeš li meni što slagati. I car mu dao, te tako i njega prevario). Ti ćeš svirati.

— Kazaću ti onda kad ti korjen sa svim žilama sprema suncu vidim. 3 Pitali ljeti goru: — Zašto plačeš kad si tako okićena? — Zato što znam da posle ljeta dolazi zima. 2.

Sad počne vezir pitati ovako: — Hej, prava rajo! mene je poslao častiti sultan padišaha da obidujem carsku zemlju, da vidim da se raji ne radi zulum, da je svak u carsko zdravlje serbez i rahat, i da gledam sude li vam mudir i kadija po božjem

(đevojci, koja mu se neće da ukaže — u zavitku je): Draga i medena, zašto meki tvog džama ne otvoriš, da ja tvoje lice vidim, za kojim mi srce vene. Nek ne žalim što mi vene, kad te vidim.

Nek ne žalim što mi vene, kad te vidim. Al’ si bila, al’ rumena, al’ si ružna il’ malena, pa bar da mi srce ne vene?!

Momak: Srce moje, dušo iz njedara, ja sam u dobrog hodže učio i svakove dove naučio. Kad te vidim u licu i struku, namah ću ti dovu proučiti i po tvome licu, dušo, puhnuti, da ja tebe nikad ureći neću.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Pa još vidim, da i pored sve muke i truda, opet ostaju pogrješke! U tom neka me pravda Dositije, koji je u ovakoj struci pisanja,

Obrnem se tamo, amo, ne bili se kako izvadio, a kad vidim, da se neda, onda brže otrčim kući, te donesem motiku, te se otkopam, pa odnesem vodicu.

“ Čovek se začudi, pa pomisli u sebi: „Šta će ono dijete meni znati kazati! Ali već kad sam došao dovde, ajde da vidim, šta će reći!

Pa još vidim da i pored sve muke i truda opet ostaju pogrješke! U tome neka me pravda Dositije, koji je u ovakoj struci pisanja

” Na to će reći najstariji sin: „Ja ću noćas čuvati jabuku, da vidim ko je to bere.” I kad se smrkne, on otide pod jabuku pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu zreti, on

Onda reče u sebi: „Idem k bratu svome da vidim kako je u njega.” I tako idući naiđe na livadi na stado ovaca; kad tamo a kod ovaca nema čobana nego jedva prelepa

Onda starac reče: „Dobro, da vidim i ja.” Pa iziđe u konjušnicu, kad tamo, a konj nije ni takao. Starac pozna da trava nije nakošena onako kao što je on

Kad mu sinovi prispiju u neka doba godina, jedan od njih dva reče ocu: „Tata! vidim da si ti čoek siromah i da nas ne možeš hraniti, nego ja ću uzeti jednoga konja, jednoga psa i jednu sablju pa odoh po

Jednu noć dođe mu u snu jedno dijete i reče mu: „Čoeče! vidim da si sumao dušu da izgubiš i da pokolješ onu jadnu svoju đečicu, a znam da ti je nevolja, nego ćeš ujutru naći pod

” Čoek se začudi, pa pomisli u sebi: „Šta će ono dijete meni znati kazati! Ali već kad sam došao dovde, hajde da vidim | šta će reći!

i dozvavši ga kažu mu za što su došli; a on im iz kovčega odgovori: „Kako ću vas ja iz kovčega namiriti, kad niti vidim vas ni onoga oko čega se svađate? Nego me iznesite na brijeg pa ću vas onda namiriti.

Obrnem se tamo amo ne bih li se kako izvadio, a kad vidim da se ne da, onda brže otrčim kući te donesem motiku te se otkopam, pa odnesem vodicu.

Sveti Sava - SABRANA DELA

2, 29-31) vama, pastvi mojoj. Jer vidim kako je ,sve sujeta, ljudsko, što ne ostaje posle smrti; neće ostati bogatstvo, niti će sići slava, jer kada dođe smrt,

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

CMILjA: Mnogo znači kada je čovek školovan! JAGODA: Al još vi ne znate celu priču! Samo da vidim imam li vremena; imam. Kupio mi i ovaj ručni sat, Helvetija.

JAGODA: Vidim da ste u poslu. IKONIJA: U kutnjaku mi kao burgija! Ko da me čela ujela pravo u živac! Nađide mi one komovice, da

U prvom trenutku se osvrće oko sebe, ne znajući kome da se obrati.) MILE: Slabo vi ovo slušate, vidim ja! A na tapetu su kardinalni problemi! Čujte aplauze!

PROSJAK: Da imam i osmi, ne bi mogo da trenem! Stalno bi smišljo čime ću da ga napunim! IKONIJA: Vidim ja da se tebi presipa! Ajde vamo u kujnu, bićeš komotniji! PROSJAK: A kakva je ono predikaonica napolju?

Sigurno bi se setila, da sam je vidla. Poznajem svakog u fasu. Eto i vi. Došli ste prvi put, a da vas vidim kroz deset godina, znala bi. Dajde dve đurovače! SKITNICA: Trebalo je da se venčamo četrešeste.

MILE: Sa tim Ilićem ja stojim evo ovako! Mogu da ti prolongiram šta oćeš! Vidim da si težak invalid, i bogalj, pa mislim, kad već mogu, da je humano da ti pomognem!

NEPOZNATI: Kupusalata, i jedno ladno pivo. MILE: Ko ti je onaj tamo primitivac uštogljeni? IKONIJA: Šta ja znam, vidim ga prvi put. I ne znam zašto odma primitivac! Čovek mi izgleda pristojno vaspitan! MILE: Sigurno neka pederčina!

Da mu nosiš po zatvorima cigare! CMILjA: Vidiš ti onog tamo? IKONIJA: Koga? Aaa, onog! Vidim, nisam ćorava, sipam čoveku pasulj! CMILjA: I ti to tako... Ništa, sipaš mu pasulj?

IKONIJA: Valjda mu neću zitin u kandilo! CMILjA: Pa je l ti ne vidiš ko je to? IKONIJA: Kolko ja vidim, vladika nije! CMILjA: Pa to je onaj sa govornice! IKONIJA (sedne): Vilotijević? MILE (ustane): Vilotijević?

Ikonija pred šankom, Cmilja iza šanka. Stavra sam za stolom, na koji je spustio novine.) IKONIJA: Kad ga vidim vako, bez govornice, ne bi ga poznala ni za dva miliona! CMILjA: Zamišljala sam ga da je visok.

STAVRA: Gde si, kažeš, video te vojnike? VILOTIJEVIĆ: Eno tamo, vidite? STAVRA: Boga mi, ne vidim! VILOTIJEVIĆ: Pa je l mislite da sam ja možda lud? Da možda vidim nešto čega i nema?

STAVRA: Boga mi, ne vidim! VILOTIJEVIĆ: Pa je l mislite da sam ja možda lud? Da možda vidim nešto čega i nema? Mislite šokiran, pa u tom šoku pošizio?

Stanković, Borisav - JOVČA

Otac bio u crkvi i tamo čuo, i poslao me da vidim... MARIJA (maše joj rukom da ne larma): Došao je, došao. NACA (otrči iza kuće desno).

I sinoć prolazim pored čivluka i vidim da je tamo nešto menjao, neke štale premeštao. Šta je on imao tamo da se meša? VELA Pa ne znam, tato.

Ali, da od toga odmah načini odelo, da nosi, hoću da je vidim u to obučenu. MARIJA Dobro, dobro. (Pođe, zastaje.) A za druge, ostale, jesi što doneo? (Uđe u sobu.

JOVČA (u izgovoru njenom oseća bol njen, i u bolu neki veliki, nem, gorak prekor njemu): »Ništa«? (S gorčinom): Vidim ja, vidim.

(S gorčinom): Vidim ja, vidim. (Teško mu da je gleda takvu, hoće da je obraduje i ukloni, da bi ostao sam sa mislima koje ga spopadaju): Da vidiš

MLADEN (odgurne ga): Jesi li lud? JOVAN Pusti me, pusti samo da navirim, da vidim. Možda je još gola, još se nije obukla... Oh, da samo vidim! Čuje se Vaskin glas.

JOVAN Pusti me, pusti samo da navirim, da vidim. Možda je još gola, još se nije obukla... Oh, da samo vidim! Čuje se Vaskin glas. VASKA Mladene, donesi mi gornje haljine. JOVAN Pusti me, bre, da ja odnesem, da je samo vidim.

Čuje se Vaskin glas. VASKA Mladene, donesi mi gornje haljine. JOVAN Pusti me, bre, da ja odnesem, da je samo vidim. Mora da je strašno lepa, strašno bela, a već velika je, odavno već devojka, odavna razvijena.

) MARIJA Ubij! Ali kamo sreća da je »možda«, da nije istina! JOVČA Pa kamo je? Gde je? Da je vidim. Jer ti lažeš. Gde je, gde je, da je vidim! MARIJA Ne možeš da je vidiš. Jer kad je vidiš onda je sve...

JOVČA Pa kamo je? Gde je? Da je vidim. Jer ti lažeš. Gde je, gde je, da je vidim! MARIJA Ne možeš da je vidiš. Jer kad je vidiš onda je sve... JOVČA (očajno): Kako: »sve«? Zar je već »sve«?

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

i hiljadu drugih, i sveti Sava srpski; a on bi onda, micajući glavom i uzdišući, odgovorio: „E, Moj sinko, sad ja vidim da bi bolje bilo da ti te knjige nisi čitao.

dobri blagodetelj mlogo bi mi puta s roditeljskom milošću govorio: „Bába će tebi prekrasnu devojku isprositi, pak kad te vidim u mojoj kući oženjena, onda neću žaliti više što mi bog nije nijedno muško dete u životu ostavio. Onda ću srećan biti!

me gdi sam juče bio, pridodavši da je on nešto načuo, no da bi rad, za veće uverenije, od mene o svemu izvestiti se Ja vidim da mu smej ne ide od srca i da u njemu imade nešto usiljena i lukava; no sa svim tim, poznavajući moju nevinost i ne

Zna bog što čini. Al’ kako ja vidim, vi moje govorenje na šalu okrećete. No, verujte mi, čada moja, daja bez svake šale besedim.

“ „No, šta ja to vidim? Neke od gospođa kao da suze otiru! Tako mi Hrista vladike, to nije pravo da vi mene častite, a da ja vas činim

Dajte, deco, piti!” Pak se onda okrene k gospođi doma, govoreći: „Kako ja vidim, ja sam vas s mojom besedom u neveselje doveo; ne zamerite mi, nije to moje namerenije bilo.

No, ja nikako ne vidim kako bi[h] ja mogao novine mudrovati potvrždavajući ono isto što sam sosud izabrani, apostol Pavel, uči i propoveda.

No, vele nam, valja verovati slepo. Čudnovito zaktevanje! Bog mi je dao oči telesne da s njima gledam i vidim, i duševne, razum, da. s njim sudim i rasuždavam.

Od onoga nezaboravljenoga dna i do danas, kako gdi vidim dete pri sisi, spomenem se moje milostive i predrage matere, koja me je na isti način pri maternjim prsima držala i

Najposle otvorim jednu veliku strašnu knjižetinu; vidim, žitija svi[h] sveti[h] na tri meseca: marta, aprila i maja. Ha, pomislim, ova je za mene!

Onda su drugi običaji bili, a sad su drugi. Što je onda bilo, znadu oni koji su onda živili; a ja znam šta sad vidim.

čujući da se pominje, i obraz njejzin na mnogo mesta izobražen videći, naturalno morao sam kadgod o tom i sanjati. Vidim jednom na san rosijsku cesaricu na prestolu, svu kao u sunce obučenu, koja mi dâ iz svoje ruke jednu knjigu otvorenu s

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— Ja vidim da si ti dobro dite, da si zafalan — reče kuvar dirnut. — Ali danas mi nećeš pomagati, jer si umoran, nego opet ajde

Možete zamisliti kako li se svi začudiše. Fra-Brne ode bratu u susret, te mu brzo prišapta: — Vidim šta je, ali ispričaj drugovačije.

A onaj ditić nije kriv, a mene boli kad vidim nepravdu. Fra-Srdar se zagna na nj, ali ga srećom njegovom ustaviše, jer odista ćaše nagrajisati.

A poznaješ li Tetkina brata? Di li je to njegovo dite, taj novi dijak? Jedva čekam da ga vidim... Bakonja pobježe, jer ču iza sebe glas strica Čagljine.

Ajde, brate, dolika gvardijanu. Tada kneza ostavi strpljivost. — Ma nisam došâ, brate da prosim, nego sam došâ da vidim svoje dite!... Di mi je dite? — Ajde, brate, kod gvardijana! — ponovi Grgo i obrnu mu pleća.

Tu sam postaja malo, pa pođem dalje i vidim na jedno dva puškometa čovika da tira natovarena konja menika nasusrit. Kolika je vrućina, a on začalmija glavu.

Kolika je vrućina, a on začalmija glavu. Vidim: gornji čovik! Tira u grad šenicu. Gledam dobro iza njega: nadaleko nema žive duše.

Butre, odškrinuvši vrata, zastade bojažljivo i nakašlja se. Bakonja se ponovo razvedri. — Odi, Butre, de! Ajd’ da vidim jesi li naučija. Dijete sjede do njega i poče čavrljati iz časlovca. Tako je trajalo duže od jednoga časa.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Ova pesma možda liči na dolinu U kojoj se bolno skamenio vuk. Ova pesma sporo ulazi u tminu: Ja ne vidim više od nje pomrčinu I osećam samo teški tamni zvuk Kako moje ruke vuče u daljinu.

VIDIK Taj mali vidik — što kroz prozor vidim — I mene motri s hiljadu očiju. Gle: kako grane izdužuju šiju. (Ja im se smešim — hoću da se svidim.

Iz nesreće: ko iz kokosovog ploda Srčeš tužnu hranu što te za svet sprema. Do pojasa skinut pod suncem — ja vidim Nekog boljeg sebe kako zemlju orem. Prenem se — i vidim gde sam — pa se stidim. Krenimo, pesmo, naš put: od zla — gorem!

Do pojasa skinut pod suncem — ja vidim Nekog boljeg sebe kako zemlju orem. Prenem se — i vidim gde sam — pa se stidim. Krenimo, pesmo, naš put: od zla — gorem!

Gle: zlatno kube sred noćne vode. (To moje srce blešti u mraku.) Ja kao da vidim: po žitu i maku Slovenskog sebe koji ode.

KUĆA Budi me pijuk preko puta: Još jednu dragu kuću ruše. Opada njena boja žuta — To čisto zlato moje duše. Već vidim rov sa novim kablom: Pašće u podne lipa stara. (Iščupaće mi sa tim stablom Najdraži miris mog oltara.

Ćosić, Dobrica - KORENI

i od stida se dva dana nije pojavljivao na poslu. O tome se dugo s glasnom mržnjom pričalo, a ja se sve slabije vidim u dimu kazanica, odžaklija i dugih čekanja po vodenicama.

Aćim rukavom pređe preko očiju. Moja nesreća je počela kad sam ga prvi put odvezao u Palanku, u školu. Sad to vidim. — Čim nije javio, neće ni doći. Neka ispregne konje — potišteno reče Milunki, Simkinoj majci.

Jeste da ja brbljam, i jeste da ja ne mislim, ali mnogo volim one što umeju da naređuju. — Vidim. Vozi polako do groblja, a onda kroz selo brz kas! Kočijaš klimnu glavom i opomenu konje da pođu.

Posuđe zveknu. Podiže se i zaljulja u gustoj tami: — Čuj me, Vukašine... ova kuća nije više tvoja. Vidim li te, narediću slugama da te isteraju na sokak... U testamentu, napisaću ga odmah posle praznika...

— Ne deri se, znam te dobro — Mirno reče Milunka. — Gde si? Ne vidim ti brlog, sela bih malo. — Beži od mene, zmijo! — Ne viče: boji se da Simka ne čuje, pa sikće šapatom.

Neću da čujem. Ja znam šta radim. A kad bude otišao, ti mi za znak na stog pobodi vile sa snopom trske, da mogu da vidim iz livade. Ne zaboravi šta sam ti rekao. Aćim polako izjaha na put. Đorđe gleda za njim. Crni se na snegu.

ga u rukav: suvo su zvecnule brojanice, a kaluđer je pričao lepim, uspavljujućim glasom, nikad to neće zaboraviti: „Vidim, Bog je blagoslovio vašu kuću i nečastivi je napustio vaš dom...

Šaputale su, a. on se pravio da spava i čuo svaku reč. „Vidim, tvoj Luka uvek isti.“ — „Isti. Dođe u postelju samo kad mu naredim. Kao što ga u vodenici vidiš, takav je i u postelji.

„Evo, i sad lepo vidim majku i oca, svoju braću, sestre, a okolo tušta i tma naroda. Ne umem da ti ispričam, ali vadim“, govorio mi je otac i

A ja, opet, kad mi beše dvadeset, nasitno i polako nisam hteo ništa. Menije takva narav bila. Okrenem se i vidim: godina je takva da, ako buni ponudim glavu, mogu i knjaz postati. Pa kažem sebi: Nikola, sad ili gospodar ili pokojnik!

I mrtvacima ne grizu tabane.“ „Ja s tobom ozbiljno razgovaram!“ „Jok, ruku mi mojih, ubiću ga samo ako vidim da će te pobediti. Na takve — ruka me ne izdaje.“ „Zar i ti da me izneveriš?

— Kao da hoće da ga uguši, brzo nabaca seno na otvor i sjuri se niz stube. On htede da vikne „da te više ne vidim u kući“, a iz mraka ponovo, brzo, namile u njega strah. Simka ga. može izdati i prokazati vojnicima!

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

« — Umij se vodom iz potoka! — šapnu joj. — Progledaćeš! Srebrna plesačica zamoči glavu u vodu i kliknu: — Pa, ja vidim! Vidim! Hvala ti, ma ko da si! — ona podiže dečaka-kapljicu do svog lica i poljubi ga.

— šapnu joj. — Progledaćeš! Srebrna plesačica zamoči glavu u vodu i kliknu: — Pa, ja vidim! Vidim! Hvala ti, ma ko da si! — ona podiže dečaka-kapljicu do svog lica i poljubi ga.

— mališan se nasmeja. — Celog me života poznaješ! — Ja tebe? — zgranu se starac. — Sad te prvi put vidim! — Misliš? — mališan se nasmeja, tresući glavom.

— Voleo bih da vidim ostrvo na kome si se rodio! — reče dečak jednoga dana, a otac oseti kako mu se jeza, kao ledena voda, sliva niz kičmu.

— Dalek je put do njega! — pokuša da odvrati dečaka, no ovaj nije bio od onih koji odustaju. — Želeo bih da vidim svetionik! — reče. — Možda je ded još živ! — Možda — promrmlja otac i poče da oprema najveći i najraskošniji brod.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

----- Al' ja vidim jednog starca, U dubini daljnih dana, Seda kosa, borno čelo, Prošlost mu je puna rana. Na štapiću ide, kleca, Jad ga

duše, U toploj čim se nađem odaji, Uzdahnuću jedared za tobom; Ta imam kad, jer ja sam matičar, A ti ćeš, k'o što vidim, biti Za tragičan momenat natičar... Toplota blaga, naložena peć, U njojzi tinja panj.

Duševna svest joj sva je njegova; A nesvest tela daće drugome. Kad vidim da mu godi pripovest, Upotrebim trenutak ugodan: „Pa kad smo se već tako sastali, Pozajmi mi od znanja svoga što!

Ciganče, tako mi Baha! i ja sam međ' njima bio! No ti mi objasni sada: šta činim ovo, i gdi sam? Ja vidim da sam pijan, i ako - zašto bih krio? Dirnuo pehar nisam. V.

Na moru nigde jedra ni galeba; Mir samo struji s ljubičastog neba A san, vidim, slazi i vrh mojih jada... No kad sunce blisne na more i granje, Tad će da se prenu, i izađu tada, Kao crne zmije na

I mirišu hridi Mirisom od riba i modrijem vreskom. Sve je tako tiho... I u mojoj duši Produženo vidim ovo mirno more, Šume oleandra, ljubičaste gore, I bled obzor što se svijetli i puši.

ANĐEO TUGE Sa raspuštenom kosom, pod vencem od ljubičica, Spustivši bleđanu glavu na zvučnu srebrnu liru, Ja vidim nebesku sliku. Sa pokidanih žica, Poslednji akord zvoni. Božanska neka tuga svetli se sa njenog lica, I ona suze roni.

Pod silnom stegom pršte kosti moje, I krv iz rana na mahove pljusne. Neko ih steže, a ne vidim ko je! Jauk i piska svuda oko mene! U redovima crnim kvrge stoje; U njima pište deca, ljudi, žene.

“... A da li znadeš da se u tom času Granitna zgrada mojih ideala Sruši i smrvi i u pep'o rasu? Al' ne! Ne vidim od toga ni sena; Po tvome licu radost se razliva... I svršeno je! Ti si sada žena Prosta ti bila moja ljubav živa!

V. Petrović CLX USEDELICA Kada te u crnom, starinskom odelu, S ugašenim okom i prsima spalim, Vidim na dosadnom kako te poselu Podrugljivo motre, - ja te silno žalim!

Biće dosta ako, Kucnuv i ja u uzvišeno zvono, U koje kuca pokolenje svako, Jedno za drugim, s verom ili bono, „Vidim kako se, u magli što rudi, K'o nezapamćen mastodont prastari, U ogromnome ležištu svom budi Universalna Zagonetka

Ja vidim rulju s brega, gde juri da te skrha, I gledam tebe kako niz brdo i sam hrliš. i nigde svetle tačke u viziji, - od vrha D

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

moje otrgni poglede od meteža ovog ništožnoga, uvedi ih u polja blažena, u tvorenjem osveštanom hramu, - da opširnu vidim kolijevku u kojoj se vječnost odnjihala, iz koje je u krila udrila, u beskrajni prostor ulećela, od svačijeh skrila

Pet nebesah nepodvižnih pređem sljedujući zračici ideje, beskonečno vidim ovdje carstvo veličestva, postojanstva mirah!

Popa, Vasko - KORA

opijaj me Slutim dah zverke Ne igram Čujem poznati pseći udar Udar zuba o zube Osećam mrak čeljusti Koji mi oči otvara Vidim Vidim ne sanjam.

me Slutim dah zverke Ne igram Čujem poznati pseći udar Udar zuba o zube Osećam mrak čeljusti Koji mi oči otvara Vidim Vidim ne sanjam.

bih ti glas Čujem smeh daljina Usne mi lice rastrgle Iz presahlih dlanova Blistava mi se pojavi Hteo bih da te vidim Pa oči zaklapam Idem Od jedne slepoočnice do druge Gde si 25 Patos sam žut U praznoj sobi u kojoj sediš Samo da me

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Nađoh Univerzitet zaposednut neprijateljskom vojskom, meni nepristupačan. Uputih se zatim u Brankovu ulicu da vidim šta se dogodilo sa zgradom pretsedništva naše Akademije Nauka.

se mladi Aristoteles našao pred Partenonom i Erehtejom; imao sam samo da opišem svoje utiske pred ona dva hrama, pa da vidim Aristotela živa pred sobom.

Biće to - tako rasuđujem - neki potočić koji je na tom mestu svoje korito položio u uvalu staze. Napregnuvši oči vidim da se ta svetlucava traka kreće uz brdo i da pre liči Na ogromnu beličastu zmijurinu koja puže uz brdo pravo k meni.

Ja se prisetih: to su, nema sumnje, Pitagora i njegovi učenici. Oni se sada vidim sasvim jasno - penju, jedan za drugim, uzbrdo. Da me ne primete, sakrih se u gust šiprag.

Počeo sam svoja ispitivanja time da vidim mogu li da pronađem takva tri cela broja koja, isto tako kao brojevi 3, 4, 5, imaju tu osobinu da je kvadrat najvećeg

Tvoj slučaj je, doduše, vrlo znimljiv, ali izvanredno komplikovan. Zbog toga je potrebno da te celu noć posmatram, da vidim kako spavaš, da li na levoj ili desnoj strani, da li na leđima ili potrbuške, da li hrčeš, da l’ u snu govoriš“.

Vijam te čak od Propileja, i jedva te stigoh“. „O, striče Nikijo, koliko iznenađenje i radost što te ovde vidim!“ „To ti je kao volja bogova. Od kada si ovde?“ „Tek što sam stigao“.

U takvoj delatnosti naći ćeš pravu sreću života. „Kad se oprostih sa njime, pođoh u varoš da vidim da li bih mogao onde pronaći koji njegov spis.

“ „O, kad bi smeo da te zamolim: čim pre; gorim od nestrpljenja da vidim i proučim te spise“. Sve tri dvorske dame, koje su pažljivo slušale ovaj razgovor, počeše da se kikoću.

Stigoh naposletku i na sam zaravanak varoši i nađoh se u svetu plemstva i vitezova. Tu vidim, u svem njihovom gospodstvu i raskoši španske velikaše, vitezove na konju i u čeličnom oklopu, kitnjaste paževe i divne

Onaj potonji smeniće ubrzo onaj prvi, pa zato i dođoh ovamo da vidim šta će od njega da nasledi. U ovoj varoši živi jedan javni beležnik koji mi, bolje no iko drugi, može dati pouzdano

„Vi ste joj prisustvovali? reče on iznenađen. „Kao običan gledalac! Kao što sada vas, učeni gospodine, vidim pred sobom, tako videh u Veneciji kako papa Aleksandar na stepenicama Markove crkve očekuje cara Fridriha Barbarosu da

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Ali kad sam pogledao kroz prozor i spazio veliki žut krst na crkvi, učvršćen na kugli iste boje, učini mi se: kao da vidim nasmejana ogromna usta nad strašno otečenom gušom.

Ja vidim torbe sasvim nove, a vi kao da ste iz apsa ili ropstva. — Kumrija — dreknu trgovac — ja moram prestupiti. Ali, srećom

Tada se setih da sad nailazi mestašce gde se moj pobratim venčao i bi mi žao što bar nije dan da ponova vidim selo i jasno oživim stare, tako prijatne uspomene.

opet setih pobratima na kome se zaustavih, pa jednog trenutka osetih čak dužnost da o njemu mislim kad već idem da ga vidim. I celoga toga dana na putu ništa drugo i ni o kom drugom nisam ni mislio.

On odmahnu rukom I duboko uzdahnu. — Znam, pobratime. Ali da mi ..je samo ta muka! — Ja vidim, ja osećam da imaš krupnijih briga — rekoh. — Zašto mi se ne poveriš? — Pa, evo — reče on — prvo: otac mi je obešen.

Opija me pomisao da će me dok sam živ grejati, zanosi me već Miris cveta koji ću negovati, drhti mi duša od želje da je vidim veliku...

Cela varoš podigla se beše da ih dočeka. Moje nestrpljenje da ga vidim, kad sam saznao da puk tuda prolazi za Suboticu, ne može se opisati.

Sad sve znaš, pobratime, i sad možeš slutiti kako mi je u duši. Oba dana proveo sam kod. kuće; nikoga nisam hteo da vidim, ni s kim da govorim. Moja majka ništa nije htela da potvrdi, ali me muči ono što vidim na njenom licu.

kuće; nikoga nisam hteo da vidim, ni s kim da govorim. Moja majka ništa nije htela da potvrdi, ali me muči ono što vidim na njenom licu. Ja sam rekao da ću stvar izviditi kad se vratim. Noćio sam sâm u drugoj sobi, obe noći.

Šta će čovek, mora da zaboravi i na mrtve i na rane i na sramote, jer čovek je čelik, još tvrđi. Napićemo se, vidim. I željan sam, časti mi; pa još u kući i opet da nas ona služi. — Gospodine, sad, valjda, Vujanovac?

Ja se obazreh svud unaokolo, željno tražih da vidim Nikolu, ali uzalud: njega nije bilo na stanici. Pored mene promače krezubi student pa se izgubi u gomili.

A otkud bi me i mogao poznati? Pa i ja više sebe ne poznajem. Znam, vidim i sam: nisko sam pao; stidim se od tebe; zvao sam te pa zaboravio. Znam: to hoćeš da mi prebaciš. — Ne, nisam...

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Kroz pritvorene kapke provukao se snop zraka i odrazio na bijelom stropu sliku vanjskog svijeta: vidim kao na nekom ekranu izvrnute figure prolaznika, umanjene ali u pravim bojama, potpune i žive: sestrica u bjelini

A ponekad, opet, kao da sam mu stariji, i razumniji, brat. I kad mislim na njega (a ja uvijek mislim slikovno), vidim ga o mom lijevom boku, i nešto nižeg od mene: stupamo tako, zajedno, rame uz rame, i njegovo je desno rame malko niže

Guste se pretvorio sav u jedan nemir, u jedan osjećaj odgovornosti. Ja sam došao s majkom. Tačno je vidim i danas: u haljini od crnog baršuna, s kosom na potiljku začešljanom uzgor tako da joj je otkrivala uši i vrat.

Činila mi se prekrasna; ponosno sam je držao za ruku. Najčešće je vidim u tom izgledu: to je jedna od posljednjih njenih slika, koje su mi se oštro urezale. Poslije te, pamtim još jednu.

Opet tačno vidim svaki kutak u mjestu, svaki kamen, svaku najsitniju pojedinost na portalima oronulih palača što iznenada pred nama

nepredviđeno ovdje prekinuo putovanje — prevezli su me ravno s lađe u bolnicu nisam imao mogućnosti da ma šta od toga vidim. (Bio sam u takvom stanju da nisam ni pomišljao na to: ta jedva sam znao za sebe!

XXVIII Zažmirim, i vidim slabunjava dječaka, s jednim ramenom nešto višim od drugoga, izdignutim zbog pozamašne violinske kutije pod pazuhom.

— Ne, to ne mora da je na vlas isto što i teorija „oslobođenja”!) Jednu dalju zapreku mom pisanju vidim u tome što sam strašno, baš strašno neuk. U izvrsnom smislu, uprav djevičanski neuk.

A kad uniđe moja bolničarka te me zateče gdje pišem (okrenut sam joj leđima, ne vidim je), povuče se na prstima i tiho, priklopi vrata — pssst! stari radi! I opet se smijem sam sebi.

Odvukli su me na sudsko naličje preko brijega, i tako sam još jednom imao prilike da vidim crvenu kuću među vinogradima, sa čije sam terase u djetinjstvu gledao zvijezde.

Prosto ne mogu zamisliti kako bih mogao ne vjerovati svakim novim danom u nešto novo! Kad vidim ljude koje zagrijeva i hrani ono isto što ih je hranilo prije mnogo godina, u čudu se pitam: kako to da im ta popudbina

Ne možete zamisliti kako toplo, kako prisno zažalim takvog čovjeka: vidim gdje je osuđen na neuspjeh ne zbog nedostatka nekog kvaliteta, već, baš naprotiv, zbog prisustva jedne suvišne

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Pisar izvadi iz svoga kaputa jedan nov peškir i uporedi ga s onima što kmet donese. — Nije to — reče pisar. — Ama vidim i ja da su svi različni. To su žene donosile babi za vračanje... Ene de!...

— Batali, čoveče, sav sam gola voda. Idem da vidim je li žena što spremila za ručak — odgovori drugi, za koga nije bilo sumnje da je Pera pisar.

— Za to meni sinoć peva levo uvo — veli Mirko dućandžija — okupilo jednako: ciju... ciju... cini... Vidim ja da će biti nešto, pa velim mojoj Kruni: »More čućemo neki glas«.

— A ja sam po psima poznao da nečega ima — dodaje Kosta abadžija. — Svu noć prelajaše, zemlju grizu. Vidim ja da to nije tek ’nako... — Kako se provuče, slava ga ubila, ’naki čovek kâ tresak!

A meni je baš to po volji. Pre ga nikad nisam pogledala dobro, a sad, Boga mi, volela bih da ga vidim. — Bog s tobom, Stanka, zar bi mu smela na oči izići?

Sreten pođe uz nju. — Ja, znaš, obilazio pšenicu, pa vidim tebe da ideš ozdo sa sudovima... pa velju, daj da pričekam... Znaš, onoga... pšenica mi mnogo dobra : biće sto krstina.

»Evo zgode — pomisli ON — do mraka će morati makar jednom doći na izvor, pa... samo da je vidim, makar iz kakve zasede, prikriven...

»Ej, što me smete ono derište — pomisli ona — a baš bih opalila, pa nek prozuji kuršum pored njega, samo da vidim šta bi radio... Prokleto derište!...

— Ćuti, crna; mene je strah, kad god ga vidim. — A zar ga viđaš često? — zapita Stanka radoznalo. — Pa ko ga ne viđa?

— Sve ću ti sutra poslati, a sad moram ići. Za nekoliko dana neću dolaziti, dok ne posvršavam neke poslove i dok ne vidim šta ćemo činiti posle. Sad, u zdravlju! — reče im i ode. »A šta ću ja sad ?

— Nije vajde, Đuro, nema se kud. Moraš je voditi na drugo mesto — reče mu on, kad mu saopšti novost o naredbi. — Vidim i sam, ali treba još da promislim i da se dogovorim s ljudima...

A u crkvi stojimo ovako nas dvoje, i vidim pred sobom majku i sestru kako me veselo glede i smeše se od radosti, a oko nas susedi, prijatelji, kumovi, pa sve

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Petar mu na to odgovori: — Ja vidim, ali šta mi možemo za to, kad je tako božja volja. Onda mu otac reče: — To je istina, ali može biti da ima gdegod u

Čim je prekoračio brazdu, odmah se seti na svoga oca, pa poviče: — Idem da vidim šta mi radi otac. Devojka ga počne moliti da ne ide, ali Petar ne htede slušati, nego uzme one svoje tri stvari i

A starac reče: — E, pa kad nije drugače, ja hoću, ali samo da vidim kako će mi biti duši. Sveti Petar ga pusti, pa stane pred njega i raj otškrine, a starac upazi svoje stare laće što je

Na to će reći najstariji sin: — Ja ću noćas čuvati jabuku, da vidim ko je to bere. I kad se smrkne, on otide pod jabuku pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu zreti, on

Na to se sažali starac i reče kroz plač: — Sine moj, najmlađi si i najluđi si, vidim da si dečko, i da se ne bojiš. To mi se eto jako dopalo;, zato će ćaća da ti kaže sve.

Kao onom, tako i ovom ispriča on sve poredom; i ovome se dopalo to, te će mu reći: — Znaš li, momče, šta? Vidim da si sakat junak, idi ti trećem caru, u njegovoj štali ima zlatan konj; dovedi mi toga zlatnog konja, i ja ću ti dati

To zapazila lisica, te će stati kraj carskijeh dvora; on s djevojkom sjaši, a teta lija će mu reći: — Znaš šta, ja vidim da je tebi teško rastati se s curom, zato i tu hoću da ti pomognem.

Kad mu sinovi prispiju u neka doba godina, jedan od njih dva reče ocu: — Tata, vidim da si ti čoek siromah i da nas ne možeš hraniti, nego ja ću uzeti jednoga konja, jednoga psa, i jednu sablju, pa odoh po

Eto svakom podjednako para, pa radite njima kako najbolje znate heftu dana, pa onda dođite svaki da mi predate hesap, da vidim šta je koji uradio.

Kada ga kralj vidje, začudi se, pa će mu: — Moj sinko, ja ne vidim da bi ti što od toga znao. No čuješ, ako se primiš a ne izliječiš, ostao si bez glave, a ako izliječiš, išti šta hoćeš.

počne čovjeku: — Čuješ, čovječe, evo ja ti i pošljednji put velim, ako nećeš krave klati, ja ma̓m odlazim od tebe, jer vidim da nemam čovjeka koji bi bio vrijedan da s njim živim!

braćo, sjutra vi u lov, a ja ću ostati da siguravam ručak, da okušam i ja sreću s tijem dušmanskijem starcem, i da vidim kakvo izgleda to čudo. Tako i bude.

Petković, Vladislav Dis - PESME

I želeći da se zaklonim od srama Pijem, i zaželim da sam pijan dovek; Tad ne vidim porok, društvo gde je čama, Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.

želeći da se zaklonim od srama Pijem, i zaželim da sam pijan dovek; Tad ne vidim porok, društvo gde je čama, Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.

Gledam doba izgubljeno, tavno, Gde u hladu bajki se odmara; Vidim prošlost po'abanu davno, Vek do veka, i vremena stara.

I tu vidim život sav bez tuge, I bez smrti, život od ljubavi: Mesto noći širile se dýge, Mesto mraka jedan obzor plavi.

da je da se spava. I samo katkad, al' to retko biva, Nju kada vidim posred ovih zala, Prilazi meni neka magla siva, Nagovest bleda dalekih obala.

SEĆANjE 1 Često puta kad te vidim gredom Da koračaš hladna, mirna, stroga, Uvek ista, uvek s umnim gledom, U trenutku uspomena mnoga Onog doba, kog sad

I u času mahom, Pesma staje, ugasi se, svene: Pojavi se život s teškim dahom, I sve ode u san, uspomene. Vidim sebe kako tražih puta, Al' sad blato znam gaziti i ja. Vidim snagu kao duh da luta I bol što mi k'o pobeda sija.

Vidim sebe kako tražih puta, Al' sad blato znam gaziti i ja. Vidim snagu kao duh da luta I bol što mi k'o pobeda sija.

Vidim snagu kao duh da luta I bol što mi k'o pobeda sija. Gledam sebe kada vidim tebe, Živi izraz sviju mojih snova, Jedva mogu i da poznam sebe, Moja prošlost i za me je nova.

Često puta kad te vidim gredom, Ja tek vidim šta si bila za me, Uspomene izađu mi redom, Tužno, mrtvo, pogledaju na me.

Često puta kad te vidim gredom, Ja tek vidim šta si bila za me, Uspomene izađu mi redom, Tužno, mrtvo, pogledaju na me. Ti još ne znaš ni da l' sam te vol'o?

Nemoćnom podsmeh? Al' se lepo vedri Okis'o vidik, ogrnut sa stravom, I moje lice, dok daljinom plavom Ja vidim ljubav, pogled njoj mi jedri. Zar već uteha? Od koga i kome? Poznajem dobro. Evo je. Evo me.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

A kada postignem takav stepen usavršenosti svoga izuma da ne vidim nigde nikakav nedostatak, onda mu dajem konkretan oblik, konačni proizvod moga uma.

Kada zatvorim oči, ja neizbežno prvo vidim ujednačenu vrlo tamnu, plavu pozadinu kao što je nebo u vedrim noćima bez zvezda.

Završetak eksperimenta je ipak odložen do leta iste godine, kada sam konačno imao zadovoljstvo da vidim rotaciju prouzrokovanu naizmeničnim strujama različite faze bez kliznog kontakta ili komutatora, kako sam to zamislio

moje majke je uvek bila glavna figura u povorci koja se polako kretala ispred mojih očiju i žarka želja da je ponovo vidim me je postepeno potpuno obuzela.

”Mi nemamo novca”, rekao je, ”već puna kola zlatnih poluga i bićemo velikodušni.“ Rekao sam mu da prvo želim da vidim šta će biti sa mojim izumima u Americi i tako smo završili razgovor.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

sam primio pismo od prote iz Pančeva, u kome me prekoreva što nisam predao pisma koja mi je dao, odlučio sam se da ih vidim. Riger je ličio na mog oca: crn, ozbiljan, uzdržan, snažne građe, divnog sjaja u očima.

Ona za to nije htela ni da čuje i insistirala je da ostanem u Pragu, u kome sam imao prilike da vidim toliko lepih stvari i mnogo novoga naučim.

“Da”, - odgovorio sam – “Tražim ga gotovo nedelju dana, a duže ga ne mogu tražiti, jer vidim da i moje teške farmerske cipele popuštaju pred mojom svakodnevnom borbom sa usijanim asfaltom Filadelfije.

Žudeo sam da vidim ponovo ljude na selu. Prilika mi se ukazala sredinom aprila te, 1875. godine. Tada sam se obreo na farmi u Dejtonu, u

Ugledaj se na mene. Ja uvek lepo s njima već dvadeset godina i kao što vidiš, još sam neženja i to malo postariji. Vidim da si uspeo da zauzdaš svoju narav, ali da li ćeš uspeti, druže moj, da zauzdaš i svoje srce?!

jutarnju maglu ispred očiju, maglu koja je meni, kao i u mnogim drugim strancima u Americi, onemogućavala da jasno vidim obrise američke civilizacije.

U pripremama za Koledž, tu i tamo, bi se podigla koprena koja mi je onemogućavala da jasno vidim obrise američke civilizacije.

Sa njom se gubila i zemlja čije sam prve obrise tako nestrpljivo želeo da vidim onog sunčanog martovskog dana pre devet godina, kada sam se iseljeničkim brodom ”Vestfalija” približavao Njujorškoj luci.

Dok sam gledao u njegove oči, osećao sam da vidim odsjaj jednog sveta punog lepih stvari zbog kojih vredi živeti. Obavestio sam Nivena da sam došao u Kembridž da bih

imao ni vremena ni želje da istražujem lepote Londona, Pariza, ili bilo kog drugog velikog grada Evrope pre nego ponovo vidim Idvor. Zbog majke, Idvora i Maksvelove teorije ja sam ponovo došao u Evropu i želeo sam da ih što pre vidim.

Zbog majke, Idvora i Maksvelove teorije ja sam ponovo došao u Evropu i želeo sam da ih što pre vidim. Sve drugo moglo je da čeka.

Sa vrha Titlisa, rekao mi je, moći ću da vidim staru Švajcarsku gde je i nastala ona slavna priča o Viljemu Telu koji je bio strah i trepet za Austrijance.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

A kako je tebi? —Pusti!... — odgovori on nehajno. — Ja se prazan neću vraćati; u svijet ću poći...Vidim ja što je: najgrđi je drug nevolja, a kod nas je ima koliko te volja... Gdje je korisnije, tu je najbolje...

—Doći ću svakako po podne da vas vidim, — dobaci on smijući se i iziđe na ulicu. Djevojka gleda s vrata za njim, i kad ga s vida izgubi, čisto protrne.

—To možeš i doma... Poštena žena čuva kuću... 'Ajde doma! —Poći ću . —Odmah! Neću da te vidim dalje od kuće... —Uhvati je za ruku, pa je htjede potezati, no Antica se otima, a on se jače napregne da je podigne.

— pa svi odoše . .. Nekoji, vidim, vraćaju se već stari... drugi, opet, bog zna kud su ostali! Svaki dan mjesto njih dolaze mladi, no ja sam ostarjela...

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

govorne nizove prema obrascu koji je krajnje očigledan i elementaran u sledećem stihu iz pesme „Beograd kako ga ponekad vidim“: Raj se ruši Ruši se raj Desna je polovina nastala obrtanjem leve, pa stoga: kad prvu čitamo unazad, dobijamo drugu,

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

SAVKA: 'Ajde i ja idem, za poslom sam. A vidim i tebe ometam. (Ustaje.) ŽIVKA: Pa kako si rešila za ono? SAVKA: Koje ono? ŽIVKA: Pa de, što se prisećaš, za zajam?

ČEDA: A vi ste govorili da ima 12000 dinara miraza. ŽIVKA: Pa ima. ČEDA: Ama gde su? Voleo bih da vidim tih 12000 dinara. ŽIVKA: Primićeš ih od osiguravajućeg društva. ČEDA: Primiću, al' kad umrete i vi i otac.

Znao sam ja još pre tri dana da će ova vlada pasti. ČEDA: E? MOMAK: Ama, znam ja to iako ne čitam novine. Čim vidim da ministar svaki čas zivka blagajnika i čim vidim mnogo zgužvanih hartija u korpi kraj ministrovog stola, ja odmah

ČEDA: E? MOMAK: Ama, znam ja to iako ne čitam novine. Čim vidim da ministar svaki čas zivka blagajnika i čim vidim mnogo zgužvanih hartija u korpi kraj ministrovog stola, ja odmah kažem u sebi: ovaj se sprema.

ŽIVKA (uzbuđeno): Da se niste prevarili? PERA: Ta kako bih se prevario! Video sam ga kô što vas sad vidim. Javio sam mu se. ŽIVKA: A on? PERA: I on se meni javio. ŽIVKA: A ne znate zašto je otišao u Dvor?

(Seti se.) Čekaj... gde su karte?...Ti si ih sinoć razmeštala. DARA: Eto ih u fioci. ŽIVKA (vadi ih i meša): Baš da vidim kako u kartama stoji. (Razmeštajući.

Cela istina... krevet! (Skupi dva donja reda i počne pokrivati karte.) DARA: A što pokrivaš sebe? ŽIVKA: Pa da vidim to, hoću li biti ministarka? DARA: Bože, mama, pa pokrij oca, jer glavno je pitanje hoće li on biti ministar...

Kažem ja da neko iz naše familije mora da ode visoko. ŽIVKA: Pa jeste, samo ne vidim šta ima od toga familija što sam ja ministarka?

Vi ste želeli da vas upoznam sa pravilima otmenosti... ŽIVKA: Pa jeste!... vidim i sama, niste vi krivi; samo znate kako je...

NINKOVIĆ (dižući se): Mogu li smatrati, gospođo, da su dali moji saveti izlišni? ŽIVKA: Ama, čekajte, de! Vidim ja da to mora da bude, nije da ne vidim, ali znate kako je... nije to lako baciti obraz pod noge.

ŽIVKA: Ama, čekajte, de! Vidim ja da to mora da bude, nije da ne vidim, ali znate kako je... nije to lako baciti obraz pod noge. NINKOVIĆ: Kako god vi želite. ŽIVKA: Dobro.

NINKOVIĆ: Se kom vu vule.1 Kako želite, ja stojim na raspoloženju. ŽIVKA: Napišite mi baš jedno da vidim kako je to, pa ako mi se dopadne, ja ću vam naručiti još nekoliko. NINKOVIĆ: Molim. Čim stignem u kancelariju.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

što u reci, rascvetan kao krin, blista, znam da ću, ovog proleća zakašljati ružno i vidim vitak stas, preda mnom, što se roni, verno i tužno, senkom i korakom, kroz vodu što

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Mrzim ga, izjedna ga kao rajetin nena– vidim, jer me je rodilo robom, a opet mi ga nikad dosta nije. Često sam se zaricao da neću da ga gledam koliko ni dobar

— S kim si ovde, proto? – upitah ga polako, začuđen što nikoga od čeljadi ne vidim. On se nasmeja: — Pa zar nisi čuo da sam sasvim ostavio brda? — Tek sad vidim. — Ovde sam samo sa dva najamnika.

On se nasmeja: — Pa zar nisi čuo da sam sasvim ostavio brda? — Tek sad vidim. — Ovde sam samo sa dva najamnika. Gore sam ostavio po– padiju, sinove, kuću, sve.

Čovek danima može i gladan da posmatra, jer mu se duša odmara... Dete, hoću da se odmorim i da na sebi vidim što sve može čovek... — Ali zašto si upravo napustio brda?

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

II Gledajući kako zvezde Sjaju sa visine, Vidim naše češke mome, Čujem pesme njine. Naše mome rano rane, Za pevanja tica; Na potoku, prije zore Umivaju lica,

Na pepelu svome Kostur do kostura — Nepregled. Vidim duge ruke Kako miču prste, Neki samo k srcu, Neki samo k čelu. A neki se krste.

Gledao sam Petefija, Gledô sam ga spram meseca: Učini mi s’ kô da vidim Mesečara, sonanbila, Koji bole srca svoga Mesečini poverava, Na jedared jedna misô Proleti mi kao žunja: Boži,

Ali takvi neka budu Krila vam talasi, Kandioce našeg hrama Da se ne ugasi. IV Vidim ȁle, njine žvale I čeljusti klete, Koje svima narodima Podjednako prete.

Što je negda to mi i sad Širi, têsni grudi, Ja se i sad molim Bogu, Bogu sviju ljudi. Vidim kletu nejednakost Kako pravdu guši. Teške suze sirotinjske Bole me u duši.

Slava te je u vis digla, Al’ je ljubav kumovala. »Starmali« 1883. DRAGOME LjUBI NENADOVIĆU * Ljubo! I ja vidim Blizu šezdesetu, A žao bi mi bilo Da s’ ne sastanemo Još na ovom svetu.

“ Nabujao prkos u slabom stvoruljku; Pa sve bliže k sveći, k mirnome goruljku. „Oh, da tople slasti; sad vidim šta značim. Eto, sad ću ceo duvar da pomračim! Još maličak pak ću videt’ sobu crnu!

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

EVICA: Ah, ujo, ona kanda nije pri svesti, gledajte šta je uradila s kućom. MITAR: Ja vidim promenu, ali ne znam zašto; ta ni šest nedelja nema otkad ti je otac umro.

Komi fo, krmačo, nobles, to se sad gledi, a ne kojekakvo đubre. Taki da si se vukla kući, da te više nigda ovde ne vidim! EVICA: Ja ne smem od uje. FEMA: Od uje, uja tebe rani?

FEMA: Kakva sam, takva sam, za sebe sam, i ona je moja, vidiću ko se sme usuditi odvesti je. MITAR: Da vidim, smem li ja. FEMA: Samo je dirni. MITAR: Samo pristupi, pa ću ti obadve noge prebiti, nesrećo jedna. (Otide.

EVICA: Ta čekaj, kad ti kažem. Kaži mi šta je to reškonta, jede li se? Kako izgleda, da vidim. VASILIJE: Ne znaš, ona plavetna artija što sam ti je dao u majstor Mitrovoj kući, kad nas je tvoja mati zatekla.

FEMA: Pravo, pravo, Vasiles. Ti si moj zet. VASILIJE: Zacelo? FEMA: Nobles lukte nit! MITAR: No, sad vidim da si pametan, Vaso, s ćurkama i ne možeš drugojače nego magareći.

Kažite vi meni tko će mi platiti što sam bio kod vas pedinter, jer kako vidim, majstor Mitar neće me više ovakvog trpiti. MITAR: Ti da radiš, nitkove, a ne da skitaš! JOVAN: Ali moja služba?

FEMA: Libri pruder, ja sam već isterala želju sa noblesom. Sad oću malo da budem prosta, da vidim kako se i prosto živi. MITAR: No, fala bogu! Jedva joj nađo leka. FEMA (češeći se): Da, prosto! Sasvim prosto! (Sari.

Miljković, Branko - PESME

Sfingo s pticom lažljivom umesto lica koje svlada tajna iza slepe maske. Rođenje je jedina nada. Vidim smele mostove preko kojih nema ko da prođe.

XIV PROPOVEDANjE LjUBAVI Nema mene al ima ljubavi moje; Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti. Dovršava se dan u njenoj zahvalnosti Slično muzici slično praznini, spokojem.

Daj mi da vidim svršetak tvog leta Mir tvoga kretanja što mi nemir snio I nepokretnost moja kad sam mrtav bio Sam u svom srcu bez munje

Praznino, kako su zvezde male! Tvoj san bez tela, bez noći noć, pridev je čistog sunca pun pohvale. To što te vidim je l moja il tvoja moć?

Još sam svojim sećanjem dodirivao druge predele ali već imah dan i ljubav koju nisam tražio, 2 Ja čujem i vidim njenu istinu njen šljunak tvrd među zubima blag u srcu gde mi silazi po svetlost osetljiva zvezda.

sunca kruži ruža zemlja je prošlost Onaj ko zna da suncu nedostaje sunce reči reč Znaće da nadu zameni maštom Vidim ga kako poljupcima prelistava Preostale dane udžbenik svetlosti ZAVOĐENjE Kako da se poslužim Onim što peva i leti I

na svoje rane i njihov sjaj Od srebroljublja ko je postao srebren Onaj sam što oluje boluje uspešno Još nije noć još vidim sebe A sve što peva mora da je grešno Voli iz mržnje dok pesma nas spasava Plašljivih reči i šturoga klasja Sunce je

Krakov, Stanislav - KRILA

Major Milorad se tvrdoglavo otimao: — Šta vi meni?.. ja sam republikanac... Za revoluciju... vidim novo sunce, jednog novog boga... Mnogo belih i crnih bogova... ja ću sve sa svojim bataljonom crvenim... Ma ćutite...

Petrović, Rastko - AFRIKA

„Ja nisam predstavljao sebi da sam crnac, ali sam se tako osećao, i ništa mi nije smetalo da vidim svoju ruku belu, danima, sve dok mi iznenada ne bi palo na pamet: „Gle, moja je ruka bela“ Kad sam se posle četrnaest

Ja tek ovde vidim da je veliki deo gore koja ograđuje reku u stvari njena pitomost, delo ruku njenih seljana. Taj gusti pojas rastinja, što

Kolibe su tako niske a kokosova stabla tako visoka, da ga ja odmah potom vidim preko kuća kako se on hitro penje uz stablo, ne puzajući se kao naši dečaci, već dohvatajući ga se samo stopalama i

Celoga dana ova mešavina vode i vina bila je moj san i moja uteha; sada, vidim da ni njom neću ugasiti žeđ, sedam na prag, na granici da zažalim što sam i došao u ovu zemlju.

Ja sam odvratio glavu da to ne vidim, i više nisam hteo baciti nijedan pogled na njeno mrtvo telo. Sen Kalbr ubija potom iz puške i jednu, od tri jarebice,

Voleo bih da mi je mati, toliko je dobra, nežna i čedna. Kako je polazak odložen za melo docnije, ja trčim da vidim manastir marabuta; onaj sa minaretima od sasušene zemlje i drvenim šiljcima.

Ne vidim skoro više ništa oko sebe, i čujem samo čudne udare u drvo, što su možda kucanje ptičijeg kljuna, i pištanje nekih mladuna

Samo metar-dva od staze, ne vidim ništa ali mi dolazi poznati glas Sambin, koji mi izgleda sasvim nov i smešan. Mi nismo prešli ni kilometar kad ispred

Meteorit je uopšte kamen neobično cenjen od urođenika i služi u lovu i mađiji neprestano. Docnije sam želeo da vidim igru dva njamua, za koje su svi seljani znali da žive međ njima. Bilo je dovoljno da samo odredim veličinu nagrade.

Ja sam dva-tri puta spomenuo da bih voleo da vidim kakav tam–tam te večeri, i N. je želeo da me odvede u crnačko selo, ali tako da Švajcarac ne dozna da on i tamo ima

On je imao na sebi košulju strahovito prljavu od zejtina, blata i trave. Dižući je da vidim ujed, ja sam i od same prljavštine imao odvratnost, tako da nisam shvatao kako je N. mogao na nju staviti svoja usta.

Imam mnogo da vam pričam. N. im je, razume se, rekao da sam ja inspektor, da sam došao da vidim kako oni žive, da li su poslušni, da sam njegov prijatelj, i da ću sve zapisati.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

ISAK: Pa da, mrak!... Ta to je život moj! U mraku mrak!... I nikad, nikad dan! Rođen sam, vidim!... Umreću, znam!... The!... (Jedan poveći kamen, koji je gotov da se odroni, gurne u dubinu, iz dubine se čuje huka.

STANA: A Boško? Ti dok se ovde tako skanjuješ, Bleda će glava bedem kititi. SPASENIJA: Ah, majko, hajd’! Vidim da ti je mnogo dražija Od mleka moga krvca njegova.

(Zvera oko sebe.) Ha, dobro!... Eno ih!... Vidim ih još!... Pored onoga bora minuše, A malo dalje modre visove Koluti plavi dima šaraju; To je koliba... O, ho!

Al’ o tome drugi put!... Kakva je, Huso, ona baba što se oko vrata šunja?... Da je noću vidim bih od nje u svijet bježao! PRVI TURČIN (gleda kroz prozor): Ta to je ona noćašnja vještica te nam izdade hajduke...

STANA: Kuku! Zar mrtva?... (Gleda usplahireno u Saliju.) Čovek si, vidim, Ali u tvojoj crnoj zenici Kô da se živi đavo zgrčio, Te onde duva mehom paklenim, Da munje spremi grozne poruge

živi đavo zgrčio, Te onde duva mehom paklenim, Da munje spremi grozne poruge Što će se mojoj bolji smejati, Kad sina vidim... Gde mi je sin? O, kaž’te, ljudi, jadnoj materi!...

drugim sjajem dvora bogatog, Kao leptirka krila šarenog, Na sveću mamit veštom udicom, Dok je na grud’ma mojim ne vidim? Pa gde je kći?... STANA: A gde je sin?... Ja sina tražim, pašo nesrećni!...

RADAK: Osvetimo ga! (Svi seljaci sa isukanim noževima viču: „Osveta!... Osveta...“) Odsad gde živa vidim Turčina, Tu će poginut! SVI SELjACI: Tu nek pogine! (Jedan Rudničanin dolazi.) RADAK: Otkuda ti, dobar čoveče?

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

U štabu se i jede i pije i spava dobro, ali mi se opet ne dopada. Vidim da ima mnogo larme, trke, muvanja, galame, mnogo formalnosti, ali mi se čini da je malo reda i malo rada.

Čim ugrabim slobodan trenutak u štabu, opet istrčim na vis više Aleksinca da vidim šta se radi kod Tešice. Nađoh sasvim izmenjene položaje: Turci su se jako pomakli napred, naši jako stuknuli, no borba

Štab evo ga nedaleko od mene u drugoj avliji, samo đenerala ne vidim. S bojnoga polja izretka se čuje tek po koja puška. Topovi takođe slabo rade.

Tako je srećno odbijen i ovaj drugi, kombinirani juriš. Sad ostavim bedem i okrenem se da vidim gde je đeneral. On još seđaše s dr. Vladanom i Komarovom nedaleko od mrtvoga kapetana Živana.

Dok ce y šancu svetkovalo, ja izađem na bojno polje u šumu, da vidim izbliže ovu tursku kasapnicu. Teško je i nagovestiti samo, a kamo li opisati užasan prizor koji nađoh u šumi.

Čekaj da je uhvatim za crne, kudrave kose i da je dignem, da vidim ovo lice. Ne ide, ukočilo se celo telo. Ček' ovako. A! ah, lepoga lica! tek ga garile nausnice.

Ali ja, ja, tvoja duševna unutrašnjost, vidim i razgovetno čitam u onim crtama neizmeran bol za ostavljenim ognjištem, za milom porodicom, za onim malim, gladnim

Crnogorac ljutito poteže rukom zavoju, i bi ga zderao da ga ne uzdržah. — Ne, čoveče, ne budali! Baš stoga što vidim da si junak, bi mi i bilo krivo da uludo pogineš. — A ko gine u pametnu, gospodine? Ko gođ gine, gine pomalo uludo.

« Pa ce onda primače sa podrugljivim osmehom i malko se naže: »Bre, bre, bre, ordenče! Čekaj da vidim čije ovo ime nosi P... T...... »na levoj strani kraj srca«« (čita na medalji): »M. M. Obrenović ІV. knjaz srpski.« A?

Sav potresen, ja se naglo obrnuh, ščepah ovu neznanu priliku i posadih je sebi na koleno da je spram vatre bole vidim šta je i ko je. — Jao, čičo, mnogo si me stegao za ruke; boli me. — Ko si ti, dete?! — uzviknuh ja još preneražen.

— Kao što vidim, vi ste vatreni revolucionar i republikanac, jednom reči »opasan čovek« — — O revolucionarstvu je onako kao što otoič

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

XI „Aj, pusti me da odletim — Mio mi je let. — Da obiđem, da posetim Tvoj rumeni cvet. Da ja vidim oko cveta Kako trepće maj.“ Tako mi je prošaptao Jedan uzdisaj.

Kaže li ti mile snove Bujnu tugu, slatke vaje, Peva li ti zlatne nade I rumene uzdisaje? Vidiš, vidim, sve već znadeš, Izdaju te sjajne oči, Izdaje te ova rumen, Ova suza to svedoči.

A za mene ponajmanja Srpski umreti, — Ta ti ćeš mi sina dati, Da me osveti. HH Jesi l’ me željna, draga? — Al’ vidim ti po licu, Gle donô sam ti prvu Prolećnu ljubičicu.

HHIH Daj mi ruku, da je vidim... Ova ruka, ova mila, Kol’ko je već krasna cveća U moj život posadila. Daj mi ruku, da j’ osetim...

LІІ Putujemo. Voz nam leti. Beže polja, beže njive, Beže lipe i jablani, Pa i vrbe žalostive. Eno vidim razdraganu Jednu milu pticu malu, — Sve to vidim u tvom oku, Kâ u nekom ogledalu.

Eno vidim razdraganu Jednu milu pticu malu, — Sve to vidim u tvom oku, Kâ u nekom ogledalu. Tu je sunce, sela, crkve, Tu su vrti puni cveta, — Tu ja gledam, tu ja gledam,

LXІ Zaspala si. A ja budan, — U misli se neke gubim; Čini mi se, grehota bi Bila da te sad poljubim. Čisto vidim snove tvoje, Iz raja su, sa visina, — To se ne sme porušiti Sa zemaljskim poljupcima.

„Nemojte me topom cpeće, Ja se bojim tog kuršuma!“ I ja onda, — i ja onda, — I ja onda, — siđoh s uma. Pa sad vidim neke strave. — Čas bih kleo, čas bih plakô. — Siđoh s uma, — smilujte se — Recite mi da je tako!

„Kume, kume, pogledaj ga, — Ima li mu jošte dana?“ Mila kumo, ja ga vidim, Umreće ti danas Jana. Eto vam ga moga kumstva! Eto vam ga mojih želja! Eto vam ga moje pesme!

Čini mi se kô da vidim Svetlo lice zvezde svoje; Ja je vidim, ja je vidim, — A nje davno nestalo je... LX U snu, dabogme u snu, I gde bi

Čini mi se kô da vidim Svetlo lice zvezde svoje; Ja je vidim, ja je vidim, — A nje davno nestalo je... LX U snu, dabogme u snu, I gde bi drugde bilo, Dođe mi moja majka I

Čini mi se kô da vidim Svetlo lice zvezde svoje; Ja je vidim, ja je vidim, — A nje davno nestalo je... LX U snu, dabogme u snu, I gde bi drugde bilo, Dođe mi moja majka I pozdravi me milo.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ipak sam se savladao i prišao komandantu. — Gospodine pukovniče, stanje je ratno. „Vidim, vidim!“ — reče više u šali. Onda siđe u moj zaklon i sede na ivicu rova. — „Šta uradi ti ovo, ’Cvrco’?

Ipak sam se savladao i prišao komandantu. — Gospodine pukovniče, stanje je ratno. „Vidim, vidim!“ — reče više u šali. Onda siđe u moj zaklon i sede na ivicu rova. — „Šta uradi ti ovo, ’Cvrco’?

— zapita neko. Svetislav upade: — Mi smo brali kupine — i on mahnu ljutito glavom. — Dede, da vidim gde ćeš nas da gurneš? — Šta imam ja da vas guram!...

Tada se desno od nas napravi neka gužva. Izvio sam se da vidim... Zgranuo sam se... Peti puk beži u paničnom strahu. Psihološki razumljivo.

Od hrane imali smo samo hleb i konzervu. Čuturice su nam bile prazne. Niko ne zna gde je izvor. Po karti vidim da odnekuda sa Kajmakčalana izvire neki potok. Pozvao sam dvojicu i objasnio im gde se otprilike nalazi taj potok.

Iako je neprozirna noć, meni se neprestano pričinjava kao da vidim neke siluete kako promiču. U nekoliko mahova opalio sam iz puške... Pritajili smo se najzad malo i mi.

Jednome vojniku iz vrata kulja krv. Prilegoh uz njega. Ne smem da se maknem, da ne bih odao znake života. Koliko vidim, nema metra gde ne leži mrtav ili ranjen vojnik. Moji bolovi su sve jači. Došlo mi je da zakukam... do neba.

Noć se spuštala lagano. Čini mi se, mnogo sporije nego drugih dana. Još uvek vidim jedno tanko stablo na sto metara daljine i mislim, kada njega izgubim iz vida, onda se možemo dići.

Do mene je ležao kaplar Ranko, koga su vojnici zvali „Balavi“. On se najednom utiša. Gurnem ga da vidim je li živ. On se trže i htede da skoči. Zadržao sam ga... Zamisli!... U ovom paklu on zaspao.

Bio je to jedan od naših, koji je otišao sa čuturicama po vodu. Raketle više ne puštaju. Prema svetlosti mesečine vidim da je dva časa. Naslonio sam glavu na pesnice i nalazio sam se u nekom polubunovnom stanju.

Sada bih opet želeo da je dan i da se vidimo. A zora već počinje, i mesečev sjaj sve više bledi. Vidim i drugo rebro onoga brda, naskoro sam nazreo treće, i tada mi se kosa diže... Pred trećom četom ugledah Bugare.

Priđe Vojin. — Pazi, bogati. Oni se rukuju!... A-uh! Došao je red i na mene. Na jednoj čistini između rovova vidim kako izlaze iz svojih zaklona i naši i bugarski pešaci. Nemaju oružja... Prilaze jedan drugom. Rukuju se.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

I ti tvoju kosu gladiš, I iz mene serce vadiš, Ljubezna. Sad ja vidim da me varaš, Jer se s drugim razgovaraš, Ljubezna. „Ne varam te, dušo moja, Ne varam te, serce moje, Ljubezni.

Krošto, dragi tamo često odhodiš, Ah, i mene ovde često ostaljaš? Liću suze, ah, žalosna, dok ja ne vidim Da se s tobom i ja ovde kadgod primirim, Uzdisaću donde dokle ne vidim...

Liću suze, ah, žalosna, dok ja ne vidim Da se s tobom i ja ovde kadgod primirim, Uzdisaću donde dokle ne vidim... XVIII vek

otkud, ne zna se; Pjevaću joj drugu pjesnu kad sjedne na travu, Kad se svlači, drugu pjesnu, i razvjenča glavu; A kad vidim — biću blizu — da u vodu stupa, Daću mojoj ja svirjeli udarenja tupa, Da se slažu, nek' osjeti, s pljeskanijem volna, I

Kud ti težiš? Valjda na oranje? Daj da ti plug vidim i na njemu opranu. Gle! ni Jarma čestita nemaš, kakve su ti palice! E, moj Brajko!

Sve bih rek’o da oblaci Divna čuda kriju, Da s’ u njima bele vile Sigraju i smiju. Čisto vidim devojčice Sa krioci mali Kako s’ tamo lepršaju U pesmi i šali.

Neću, baš nikad neću nijedno gledat devojče, Sve su jednake, sunce u martu sve su; Neću ni ovo moje da vidim, neću da čujem Ni da živi; znaće, kad me ne bude, ko sam.

u tim stihovima (koji imaju svoj uzor u jednom grčkom epitafu) ja vidim uzor pesmici Eustahije Arsić. U navedenom radu pisao sam: „ da je Eustahija Arsić imala pred sobom prevod grčkog

Pevao sam pesmu davoriju, Da proglasim novu istoriju Sviju naših na peru junaka, Boreći se za zoru skoriju; No kad vidim slova svakojaka u naglosti koja načiniše, Da se lakše piše, teže diše, Promukne mi i za ono gerlo Što je zbilja verlo.

Ostavi me na miru! odgovaram ja. Strpa tepsiju sa testom u peć, sad da vidim šta je u Sedmici — — — — — Moglo je ono testo izgoreti, ja sam ga zaboravila!

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Kad tako nekad jutrom poranim I sa vrhova našeg Lovćena U mutno more pogled utone, A iz nedara mu vidim užasnut Sve proždiruću silu gde peni, — Pa bojeći se gneva božijeg, Kâ onaj iver ljudske ništine Što se na burnoj

JELISAVETA: Dakle — da te razdire? Sad vidim Da me je nekad otac varao Izborom divnim priča lažljivih U koje mi je tebe upleo Kao junaka najjunačnijeg U ovom

BOGDAN: Ko, starče, ko? Zar nas poznaješ? RADOŠ: Aj, đeco, ostario sam, vrlo sam ostario, pa i ne vidim; — a i šta će onome koji je sto godina po svijetu izdajstvo, prijevaru, mrzost i laž gledao — šta će mu vid?

— RADOŠ (za sebe): I ne poznaju me sinci rođeni!... Al’ i po čemu će me poznati? Kad i sâm vidim da sam nestao „Da mene nema više u meni —“ Po ovim mojim gadnim ritama Serdar se stari ne da poznati — Po oku

A on se moje duše takao, Pali me, mori — sve bih plakao, Ili po ljudskoj krvi skakao... Dok tebe, dane sjajni, ne vidim; A onda drhćem, klonem i slepim, Dušom zaječim, srcem zastrepim, I nikom više ništ’ ne zavidim.

Jam sam sen — Mrtvac sam i ja, i men’ ubiše, I meni krvcu svu iscediše, Pa pođoh ranjen, mrtav, bez srca, Da srce vidim svota poroda, Ja sam Orlović! KATUNOVIĆ: Reci: Vuk Branković — reci: izdajnik! Svoga si kneza sramno izdao.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Pustismo volove iz lijesa, pa 'vako štjedosmo užinati, dok neoklen trnapi Mijo s malim Stojanom. Vidim: vesô je nešto. — Evo, i ja, Dule, oživio. Stolina majka umrla, pa on došô svom đedu da potraži svoju starevinu.

Mlogo me je — obrnu se meni i pruži mi mlin, pun nesamljevene kave: — Samelji to, snažan si, vidim, pa ćemo popiti kavu, pa svak za svojim poslom!

— I danas još Majdanci na njeg' škripe zub'ma. Natoči ti meni, Mićane, jednu čašu — veli Simeun — da ja vidim kakva je nova rakija, a za to... Bože, lijepog zdravlja, naša je noć i božja. Mićan natoči.

— Jest bogme, Simeune! Pošljednje je vrijeme nastalo, vidim ja. I vladike počeše kô i šikutori nositi škrljake i šajcati se po čaršiji u po bijela dana sa švapskim rospijama, stid

— Tebi je, Simeune, uvijek, do nekakve bresposlice! Glava, bolan, igra. — U tebe igra, vidim ja, da mi i ne kažeš. Prepô se Isaija, zamislio se, dok se nešto ne došjeti: — Da zovnemo, veli, kapetana i soldate

malo nasloni i oda'nu, a ja potego' ostragušom među pleći: — E, baš ja, Asan-beže, ništa pod Bogom živim ne znam, a vidim ne znaš ni ti. Jaši! Najbolje se, bolan, čojek more na golu konju odmoriti kad je zorli umoran. Jaši! Jaši!

Kućna mi je lumera 47. Tako me slavni sud piše i tako mi pozovke šalje. Sudac: Dobro, dobro, Davide. Vidim da znaš red. A šta ti je to u toj... No, kako se to zove? David: Vreća!

Ako i tuj ništa ne bude, odma' se vrati, pa ćemo viditi šta ćemo raditi. Vidim ja, veli da će To doći i do samog cara.“ — „Ama, ženo, oklen ti tolika pamet, krst ti tvoj ljubim?!

David (unosi se pisarčiću u oči): Ko?! Ko, bolan? Zar da se ja dignem u bunu?! Drago moje dijete, vidim, pametan si i učevan si, ali nemoj me, tako ti carskog kruva, musavediti i bijediti kod ovog carskog suda!

On ne priznaje ni suda, ni zakona, ni paligrapa, pa jope' mu sud, vidim, ide na ruku. Kakva je to pravda?! Nemojte, gospodini moji, gledati što sam ja čojek siroma' seljak, već sudite po

Kakvu právu traže gazde? David: Znate vi to bolje nego ja. Vidim ja, vi kô ćerate šegu sa mnom. Sudac: Ne znamo, vjere mi, Davide. David: Baš ne znate? Ne mere biti da ne znate?

“ ili „Dobar dan, Mane!“ Nećeš pogriješiti. Po govoru vidim da je ovo dijete iz Like, pa eto otkud znam kako mu je ime. Pisarčić: A, vrag ga odnio, tako je!

Bojić, Milutin - PESME

još uvek lutaš vrh ljudskih izuma, Vrh granitnih kula i mostova nadnih; Čujem te u huci punog gradskog šuma I niz vidim zuba velikih i gadnih.

I u svojoj sobi vidim te svu golu, Sediš iznad Sata i brojiš minute, Senka tvoja igra preda mnom na stolu, Gde čitave 'rpe početaka ćute.

A kad moja ruka kradom pero takne, Tvoj osetim stisak, zadršćem bez java, Ceo zid se jedan kô zavesa smakne I ja vidim samo red smrvljenih lava.

Nemi. Sluktanju predan On čeka gnevno udar jedan, da plane... I planu, prasnu. Zakrvaviše se stare rane. Ja vidim divlju, strasnu Krv pradedova.

Čujem reč njinu kô vlastitu grižu, U zvezdama ih vidim kad se rode; Čelične, one do kosti mi stižu I sižu Razorne, mutne kô proletnje vode.

Ali od svega što se ocrtava U ogledalu nesleđene vode Ja vidim samo tvoje tople oči. XII Čuj kako je noćas šum cvetova rečit, Zbori nam o Novom s puno slasti mamne, Prepun

Svud tiho. Smrkova šuštala je šuma. I sad, udaljen, vidim tvoje veđe. I kad ne bih hteo ni ime ti znati, Tvoj me tužni pogled kao senka prati.

(1917) XXXVI SUTONI Vaj, svaki je suton neprijatelj za me. U moju dušu sumnja se prikrada, Jer vidim da smrtna harmonija vlada U toj mešavini svetlosti i tame.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

VIĆA: Pa znate kako je... bio žandar u Beogradu, pred ministarskim vratima. JEROTIJE: Daj ovamo da vidim! (Uzima kartu i čita.) „Aleksa Žunjić, sreski špijun”. (Govori.) Pa je l' on lud? Otkud se javno kaže da je špijun?

ŽIKA (mrzovoljno): Šta je? MILADIN: Došao sam, gospodine! ŽIKA: Vidim da si došao. 'Ajd' kazuj, šta hoćeš? MILADIN: Pa ti znaš, gospodine Žiko! ŽIKA: Ne znam ja ništa. MILADIN: Pa...

Eto i sad, dohvatio mi nove novcate gaće. ŽIKA: Što mu ne skineš, pa nek ide go! MILISAV: Ne mogu, nemam to srce! Vidim nema, pa mi ga žao! ŽIKA: E, pa tako ti je to! Kad imaš srce... ne možeš da imaš gaće.

jer ovaj naš novi telegrafista, kad je trezan, kuca kao singerova mašina, a kad provede noć sa gospodinom Žikom, pa vidim šifrovanu depešu, a on pljune kao da si mu, bože me oprosti, ne znam šta pogano pokazao.

A neko tek mora ostati da nastavi istragu i da izvesti gospodina ministra o doga– đaju: Zato, znaš, počnite vi, pa ako vidim da onaj ništa ne baca, eto mene! ŽIKA: A mi... onako!... (Pokazuje gestom prevrta– nje po vazduhu.

Nastasijević, Momčilo - PESME

I ne vide ga, žarki stub, i ne čuju. On trubi, trubi u predvečerje strahobni rub. I vidim, samo što pagubom ne bukne kužna oluja. I čujem, samo što strahobno u skladu ne zahori Aliluja.

VODI ME, POVEDI SLEPA Vodi me, povedi slepa, ja ne vidim bela dana, duša mi u bogu sama! Zemlje prođoh, noć mi svuda bez svanuća, van sa neba toplo što mi grane tama!

Na vama je pao štit najhrabrijih, Kraljev štit svetim uljem pomazan. Tvoj luk, Jonatane, nikad nije promašio. Vidim pala tela i krv ranjenika. Tvoj mač, Saule, uvek je mahao. Saul i Jonatan!

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

— A ja babu ne vidim! — govori ljubeći je u ruku, ali kao jednako gledajući u Mladena veselo, sjajno, što zna kako je lepa, dopada mu se.

Svekrva joj ne može da se nahvali. Vidim svekra joj kao da se podmladio. Uvek bele čarape, čista košulja na njemu. Ofiksane cipele.

Vidim svekra joj kao da se podmladio. Uvek bele čarape, čista košulja na njemu. Ofiksane cipele. Svako jutro, kada ga vidim, diram ga, pitam: »More, ona tvoja baba nešto se provrednela?

Baba, pritvorno, čineći se ožalošćena, odgovori: — Ne znam, sinko. Vidim: došla i sedi kod kuće. Mati još ništa ne govori a č̓a Marko samo beži, hukće. Šta ćeš, sudbina takva!

Što ću, nane? Sve moje drugačke eto već unuke imaju. A ja šta ću? Kad ne od prvoga sina, a ono od ovoga da vidim snahu, odmenu. Baba, zadržavajući je u krilu i pazeći da ovamo lonac, jelo, ne obori, blago tešila bi je: — Ako, ako.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

daj da u snu vidim svoga suđenika«. Potom metnu venac na glavu i kažu: »Zeleni venče, ti ćeš se osušiti ako ne dovedeš mog suđenika da te

Ćipiko, Ivo - Pauci

A sjećam se, izgledao je kao da će zaplakati... Poslije, kad se sastasmo kod crkve ili u putu, čisto vidim da mu na odmet ne bih bila; vidim, zamiču mu oči za mnom... Ali pusti kraju, ne pitaj!

Poslije, kad se sastasmo kod crkve ili u putu, čisto vidim da mu na odmet ne bih bila; vidim, zamiču mu oči za mnom... Ali pusti kraju, ne pitaj! Nije mi ni u volji, visi mu podvojak kao u vola... a kuljav... Ha!

— Ovdje sam se— veli — jedanput, u ovu bukvu, sakrio. Jesenas nečija dvizica izgubila se u mome stadu... Vidim ja: čobani gledaju zgodu da je maknu... „E, nećeš”, mislim...

Možda i neću prodati, samo da vidim na čemu sam ... Pa se okrete ravno k Iliji i veli mu: —Vidićeš kupaca, kao mravi navrvjeće ...

—Čula sam, — veli Maša razvlačeći — gdje dijete plače, pa nijesam mogla želji odoljeti da ga ne vidim ... Pravi soko! I svrnuh s puta da ti to kažem ... —Što neće od ovakvoga oca!

Prisluškuje na sudu tuđe poslove.. . Ali, Rade, ne spominji mi ga! .... —A što? —Ne mogu da ga već vidim živa! ... A prije, kako—tako, nekako se bila na nj navadila...

—Što, pope, tako mlad obnevidi? —A ko ti veli da ja ne vidim? — ljutit će pop. —Ne ljuti se... k'o velim tako .... —Evo, — govori pop Vrane i piše u knjigu, bilježim dan rastave od

Rade, uprtivši torbu, poljubi se s njima i veli im: — Navratiću se k ženi da vidim sina prije nego pođem... I čuješ, najo, pazi i ti na nj, dok se povratim! — i ode.

—Porubano povešću sobom ... —Taman! ... I pravo je .... Po zakonu! —'Ajde da vidim što imaš! Vojkan ga povede u kuću. Rubač se razgleda, zaviri gdjegdje. —Ovdje nema ništa, — veli. Kud ti je blago?

—Ovdje nema ništa, — veli. Kud ti je blago? —Krupno? —A da! —Krupno nije moje, a ti radi što hoćeš... —Da vidim. Vojkan iziđe iz kuće i povede rubača iza guvna u ogradu.

Ja požurih i u tome izgubih Iliju... Srećom, nabasah na šipražje, a vidim: ne može se dalje, — ko će sili odoleti? pa se zaklonih tu, čučim ogrnut i tako dočekah zoru... I evo me sada ovdje...

Kad ugleda Mašu, začudi se, pa mu ostade sjeme u šaci. —Svrnula sam s puta, — veli Maša zbunjena— da vidim što radiš... —Evo, gubim vrijeme ... — veli Rade. —Nije zeman radnji, nadoveza suveznik.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ali oni zapeli, glogovo pa glogovo. Vidim ih kako su me prikleštili između dva vodenička kamena i kako dolaze u grupama, svečarski obučeni, sa halabukom i

Gledam ove ljude kako se prestravljeno i panično s njom suočavaju. Vidim njihov strah kako raste iz trenutka u trenutak, čak i kad im u smrtnom času izraz na licu pokaže nešto od one detinje

Zatim ne vidim više ni Doroteja, ni njegovog bojnog ata. Tamo gde je stajao maločas uzdiže se gromada oblutaka, belih kao sneg i na

Samo je boja različita. Krst odjednom počinje da lista kao prolećno drvo, vidim cvetove crne i sive kako se pomaljaju sa njegovih ivica i kako pčele u rojevima zuje oko njih.

Lepo mi je. Prijatno. Uživam. Padam u naručje Doroteju i odjednom vidim da sam budna i da kraj mene hrče Lauš. Zinuo je, u uglovima usta mu se otegla pljuvačka.

Zinuo je, u uglovima usta mu se otegla pljuvačka. To vidim pri mesečini čija je traka, treperava i nežna kao veo od svile, pala po njegovom pepeljastom licu.

Kraj mene na bedemu ostala su moja braća monasi, te kukavne ispijene utvare, dremljivih očiju i mrtvih lica. Vidim i Jelenu, sada gospodaricu Kule, kraj nje novog zapovednika vojske koja je ostala, Dadaru, i upravnika vlastelinskog

Makarije Dolina je ponovo oživela. Meropsi manastirski su se već odavno vratili na svoja razrušena ognjišta i vidim ih odavde kako užurbano rade da bi nadoknadili izgubljeno vreme.

Čuo sam dok su prolazili mimo mene kako hripa od sipnje. Vidim da se svi na Kuli, bez izuzetka, raduju što se našao neko ko će toj debeloj pijavici izmeriti trbušinu.

Mantija mu je bila odsečena do pupka. Dole je bio go, i ja sam mogao da vidim njegove duge, venama isprepletane noge i njegove sparušene gnjati.

Jer, tamo, ne vidim ništa dobro. Preostaje mi da se uzdam u Dorotejev razum. Jedino će ga njegova trezvenost (ukoliko je još ima, a valjda

Sačuvaj ga za tvoju crkvu što tvojom rečju naseljava duše ovog prostog sveta. Bogdan Najzad sam dočekao da vidim kako se naša gospa peče na tihoj vatri.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Ciganče, tako mi Baha! i ja sam međ njima bio... No ti mi objasni sada šta činim ovo i gdi sam? Ja vidim da sam pijan, iako, zašto bih krio? Dirnuo pehar nisam. 1888.

1888. ANĐEO TUGE Sa raspuštenom kosom, pod vencem od ljubičica, Spustivši bleđanu glavu na zvučnu, srebrnu liru, Ja vidim nebesku sliku. Sa pokidanih žica Poslednji akord zvoni. Božanska neka tuga svetli se sa njenog lica I ona suze roni.

Frkće okisô konjic I žurno u selo grabi, I već pred sobom vidim ubog i stari dom: Na pragu starica stoji i mokru živinu vabi, I s repom kosmatim svojim ogroman zeljov s njom A vetar

Kakva strašna misô: sve što vidim, čujem, Smatrati za simbol, koji drugo znači: Nagoniti razum da večno tumači, Te da kratki život zagonetkom trujem.

7. I vidim ploču. Dok on stvari veže, Ja priđem mestu gde je ploča ova, Razgrnem korov i dugačke vreže, I spazim na njoj urezana

„Gospode, hvala je tebi. Al' šta se dešava ovo?“ uzdahnu kmet u sebi. „Tu ima nečiste sile, ja vidim dovoljno jasno, Iako ovakvu napast upazih malčice kasno.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Tako vidim, kroz taj varoški prozor, kako godišnja doba prolaze jedno za drugim. Večerom, kad me suton, slaba električna struja,

Opazim li Mesec, ja se popnem do njega i šetam po njegovoj površini da izbliza vidim ono što me je na Mesečevim mapama zainteresovalo.

Pri takvim putovanjima oblačim naučne čizme i vidim samo ono što je nauka dokučila. Pri tom izgledam sam sebi kao vazduhoplovac pri nestalnom vremenu, kojem oblaci i

Ta je zvezda udaljena od Zemlje 230 svetlosnih godina, pa zato vidim Zemlju onako kako je izgledala pod kraj sedamnaestoga veka, jer je svetlost koja je tada sa Zemlje pošla taman stigla do

Na taj volšebni način pratim turske ratove cara Leopolda i vidim kako veliki vezir Mustafa Ćuprilić zauzima Beograd. Njegova divlja vojska kulja kroz kapije toga grada.

Strah i trepet rasprostrla je ta horda i među hrabrijim prirodama i ja upirući moj dogled na Savu i Dunav, vidim kako se veliki deo srpskog naroda, vođen svojim patrijarhom Čarnojevićem, seli u novu otadžbinu.

Na autentičnom poprištu vidim kako vojske srednjeevropskih sila prelaze Dunav i Savu, kako Karađorđevi junaci jurišem osvajaju grad, a Vasa Čarapić

Zato je ova kula nešto niža od donje. Gledajući njenu gornju ivicu, vidim da je prava moga pogleda opet toliko strma da ne isključuje mogućnost nove, uže kule nad ovom.

vertikalnoga zida, koji polovi platformu, vrši bez sumnje ulogu meridijanskog instrumenta, jer je položen, kao što vidim po zvezdanom nebu, tačno u pravcu od severa ka jugu.

Po njemu vidim da su ivice tornja orijentisane prema nebeskim krajevima. Drugi instrumenti, većinom od bakra, raspoređeni su levo i

I on ju je - je li to bio puki slučaj ili čudo? - pročitao. Ja vidim, draga prijateljice, Vaš upitni pogled, čujem, pored sve daljine koja nas deli, šta više, i Vaše pitanje: „Recite mi ali

u prostoriji gde ćemo se preobući; ovde je, doduše, dosta mračno, ali je zato grčka nošnja vrlo jednostavna, kao što to vidim na hitonu i himationu Leandera koji ste mi pružili. - Da Vam okrenem leđa? - Slušam!

Stanković, Borisav - TAŠANA

Samo deca neka su zdrava. A kako berićet, čivčije, seljaci, i sluge? Slušaju li? TAŠANA Slušaju! HADžI RISTA Vidim da već donose kukuruz. Da li su sve doneli što se obralo po čivlucima? TAŠANA Ne znam, hadži.

STANA (iznenađeno): Zašto, dedo? HADžI RISTA Tako, ljut sam. Prolazim pa vidim: te ovde kukuruz istovaren, te onde prosuto, onde bačeno, ostavljeno... Kako ti to da ne vidiš? Ti si bar odavno ovde.

TAŠANA (zaustavljajući ga): Sedi, sedi, dedo. HADžI RISTA Da idem. Sutra, posle službe, opet ću navratiti da vidim decu. Tebe, a i te čivčije. Da vidim koliko će berićet doneti, kako donose, kako zbiraju i slažu u ambarove.

HADžI RISTA Da idem. Sutra, posle službe, opet ću navratiti da vidim decu. Tebe, a i te čivčije. Da vidim koliko će berićet doneti, kako donose, kako zbiraju i slažu u ambarove.

TAŠANA (gorko, s nasladom): Jest luda, da! Oh, kamo da sam sasvim luda, sasvim mrtva, te bar onda da ništa ne vidim, ništa ne znam... KATA (prilazi uplašeno): Ama kako: »luda, mrtva«, »da ništa ne vidiš?

ako ništa nećete da činite sa mnom, onda niko više da mi ne dolazi, niko na oči da mi ne izlazi, da nikoga više ne vidim, ne čujem, pa ni samu tebe, ni oca, da bi bar onda ovde sama, pusta, zatvorena što pre umrla, izludela i svršila.

Kakav strah? (Rešeno namešta šamiju oko glave.) Idem ja, idem ja sama da zovem dedu kaluđera, da vidim što je to, kakav je ovo strah? Da ne treba kakvih molitva, kakav parastos, ili pa što drugo? (Odlazi.

Budi mirna, vesela, zdrava. Živi i diši sa svojom decom, kućom u ime i slavu Boga... A ja imam da vidim ko su ti što hoće da si mrtva, da nisi živa! Ko je umro — umro, ko živi — neka živi!

A ja imam da vidim ko su ti što hoće da si mrtva, da nisi živa! Ko je umro — umro, ko živi — neka živi! I da vidim ko će smeti: ni same hadžije, hadži Rista, ni niko... Ne boj se ti samo. Ništa nije.

TAŠANA (u smehu): Ta prestani jednom s tim. Dobro. Eto lepa sam. Evo i ja vidim. I milo mi je, godi mi što sam lepa, ali samo to i ništa više, ništa drugo.

Kao braća smo živeli, pa sada na ovaj vaš praznik biva li, red li je, mogu li da i ja kod njegove kuće odem i vidim njegovu decu?« — »Slobodno, slobodno, Saroše«, odgovaram ja, »uvek, u svako doba.

I onda, zašto da ne zapevam, kad vidim kako po sobama moja deca, snaje, unuci, slatko mirno spavaju. Sve je to, koliko je Bog dao, zbrinuto, pa posle mene,

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Zbuni se, zaboli ga, i upade u drugu neumesnost. „Prođoh, vidim ima drugova, pa rekoh, da uđem, i baš da se i potužim. Sad me čisto sramota.

— Paula ćuti. — Što si se splela? De, reci mi lepo da kroz ovaj prozor vidiš svako jutro sunce. — Ne vidim. — Gospa Nola, oprezno zastade. Ili se devojčica zbunila što je ispitujem kao u školi.

A ti, Makso, nemoj kao onaj tvoj sat na salašu, da jedno pokazuješ, a drugo udaraš, jer ja vidim šta pokazuješ. Iz crkve idem, brajko, i prozirem te kao staklo! Istinu! Ne vrdaj, ne laži!

Julica nema oko Boška Perčinovića, ali ima njegovu suzu. Tek je vidim, ne znam o-što zašto, hoda po kući kao i obično ali u oku fenjer... Možda u njoj sevdah polako zori...

Eto, taj Mata mi je neobičan, i volela bi da ga vidim. — Slatko se ismejaše gos-Toša i njegova Nola, i o vencu više ne beše pomena.

Jedne večeri, s leđa je oslovila opet neka sveža udovica: — Ne vidim, kažem, Lazarićku na groblju baš nikako, a tako bih volela da se nađemo i porazgovaramo.

Svi su ljudi neprovidni, teško je čoveka dobro suditi... Ipak, u poslednje vreme vidim na njoj neku promenu, neki mali prkos; usići se, ne odgovara ili izvlači reči kao ćudljiv konj vlaće sena...

Hajde, polako, daće Bog da bude bolje, ako i ne sasvim dobro... Tako se jedino i živi... Nego, treba malo bolje da vidim i onog Srbu. Čudno govori i mnogo zna, taj balavac... Dete bez matere, gotova nesreća...

Za sada vidim toliko da je to dete koje ume biti srećno, i to me veseli i teši me, i odmara me kad ponekad dođem kući sva prebijena

— Da mi je razgovora s nekim pametnim čovekom, ili da mi je da vidim planinu! Gubim strplenje i volju za rad. Ponekad mislim: prsnuću... A glava me svaki čas boli...

Uzeo sam Bati dvadeset krajcara, sve kroz zid... Eto, Nano to je bilo s kartama, bez karata. — Ja ne vidim tu šalu, i kažem ti, Srbo, da sve to nekako nije dobro, i nije prikladno...

Dosta šege i parade s Nolom Perčinovom!... Donesi, Julice, novine, da vidim šta me čeka u svetu i međ živim ljudima. — Julica se vrati s novinama i s tri pisma u rukama.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

« Ljubezni moji čitatelji, ja vidim da je vaše zaktevanje pravedno, ali ja vašoj želji udovletvoriti ne mogu, iz mlogi pričina: prvo, što ne znam ništa o

Ali kako tamo vidim suščestvo s zamršenom bradom, s bosim nogama, gdi je preko golog tela japundže prebacilo i zlobni smej s usna ne može

Taki se počnem lupati u prsi, kako mi je bila raščupana kosa, počnem je nemilostivo trzati. Ah, sad vidim da žene nemaju pravo što se tuže da i muževi često za kose vuku.

« — Gimnosofiste jesu indijski filosofi, koji u najstrožijem smislu ascetično živeći k moralnom opredeleniju teže. Ja vidim da tolkujući moju materiju onim učiteljma podražavam koji nam jednu stvar na sto načina izlažu, i pri svakom načinu

ili stado pastirski čuvao, triput bi bolje prošao nego što sam prošao; ali meni se počest učini da budem filozof, da vidim ono što moja braća ne vide, da vidim đavola.

bi bolje prošao nego što sam prošao; ali meni se počest učini da budem filozof, da vidim ono što moja braća ne vide, da vidim đavola.

»G. sočinitelj, prevoditelj ili prepisatelj, šta li ste, ja vidim, vi ste dobro upamtili ovu Dositejevu basnu o sikiri. Kad je što dobro ili lepo, vi kažete ja, a kad se o magarcima

odgovorila bi njegova žena: »Nisu«, to jest majstor Gliša nisu kod kuće. A šta veli majstor Gliša? Kad ga gođ na ulici vidim, ja mu se uvek javim: pomozi bog, majstor-Glišo! A on meni »sluge«, to jest mi, majstor Gliša, jesmo sluge.

verovati mogla i uvek sam tvrdo držala da ni jedna ženska neće unapredak dela vaša čitati, niti za vas poći; sada pak vidim da ste vi jedan osobiti čovek, kad nam muževe karate: i tako — možete se oženiti.« Verujem.

) »Ja bi baš rado u mesec išla da vidim kako se ti muževi s mnogim ženama slažu.« Gospoža je htela kazati kako se žene s mnogim muževma slažu.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

prozor saksiju sa cvećem, jedne makaze, jedno vezeno jastuče i majkin kurjuk, koji umeće u kosu, te, radoznao da vidim gde leže ti predmeti, nagao se pa i sam strmeknuo kroz prozor na ulicu.

što je to za vrlo velik broj hrišćana i dan-danas — bila jedna zbirka raznih čudnovatih i neverovatnih priča i ja ne vidim da je to bio neki strahoviti greh izmešati sve te priče kao što sam to ja učinio.

Ne vidim, naime, šta bi više o hrišćanstvu znao onaj koji bi sve priče ispričao onako kako su one u knjizi zapisane? Ali, ruku

— Ne, gospodine! — odgovorio sam mu. — Ne vidim nikakva razloga da kupim esenciju iz Amerike. Mi smo Evropljani pronašli kisele krastavce, prema tome mi smo obavezni

Da vidim ko bi se onda pograbio za ta mesta kad zna da mora ovu napast od lekcije da nauči. Ako ne to, ali bih u svakome slučaju

ni obraćao pažnju na nju, ali, od časa kad sam se zaljubio, izgledala mi je božanstveno lepa i dovoljno mi je bilo da je vidim, ma i izdaleka, da vidim samo njene krive štikle, pada se odmah uzbudim i pohitam joj ususret, ne bih li što pre sreo

ali, od časa kad sam se zaljubio, izgledala mi je božanstveno lepa i dovoljno mi je bilo da je vidim, ma i izdaleka, da vidim samo njene krive štikle, pada se odmah uzbudim i pohitam joj ususret, ne bih li što pre sreo osmeh na njenome pegavome

— Pa lepo, recite, na koji način da vam iskažem svoju ljubav? — Meni je dovoljno da vas vidim samo i, ja vas molim, zadovoljite se i vi time da me vidite samo. I tako se cela ta ljubav sastojala u gledanju.

Neće to biti slučajno. Jedne čak noći, pod temperaturom 38 sa 6, pokušao sam da prodrem u tu tajnu, da vidim: ne intrigira li ko protiv mog života, ne protestuje li kogod što ja još živim?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Gru! Gr-ru! Gr-r-ru! Majko moja! Kao da se brdo svalilo. Ranjen?!... Naprežem svest. Otvaram naglo oči. Grr-ru! Vidim neke užasnute prilike. Gr-u! Gr-u! A telefonista se strašno iskreveljio, vilice mu crvene i razjapljene. Gr-ru!

U meni kao da je nešto pregorelo, idem gotovo ravnodušno. A podsvesno tinja i radoznalost, da ih vidim najzad. Ama, ti nas nešto daleko vodiš? Nemoj, stari, da se igraš glavom — šapuće komandir. — Eno onde!

— Pazite, ovde je most! — skrenu mi pažnju starac. Zaustavio sam bateriju, da vidim može li se proći. Čujem gde vozari viču pozadi „Stoj“ — da ne bi naleteli jedni na druge. Sjahao sam.

Od neprijateljskog eskadrona nismo dalje nego tri stotine metara. Čini mi se, vidim tamo i neku vatru. Kuće se pritajile. Onaj pas zalaja. Ah, da sam u mogućnosti, pobio bih sve pse ovoga sveta.

— Pukovniče, želim da obiđem položaje i da vidim moje vojnike u rovu. Komandant me zovnu: — Ići ćete ispred nas. Vodite pravo kod pešačkog puka, koji se nalazi u

Ali pešak misli svojom logikom: — Kažu da ćemo ih sačekati na Polju Kosovu, pa dža ili bu... Da vidim još i to! — Onda zastade, i kao da govori sa sobom: A posle ćemo pešačku kartu pa kući. Znači, ipak, on još čeka.

Vojnici se pozdravljaju sa mnom srdačno. Ali nema mnogih, pa ni Aleksandra, ni baterijskog narednika, ne vidim ni Traila, ni Tanasija...

I bez moje komande, vojnici pritrčaše topovima i zauzeše svoja mesta. Potrčim kao bez duše na osmatračnicu i vidim kako purnja zemlja i leti kamenje iznad naših pešačkih rovova. Ugledah baš i njihovu bateriju.

— Dragi Svetozare, ja o tome ne odlučujem već komandant. Dokle ne vidim sa njim, vi ćete, razume se, ostati sa mnom. A posle, ja ću na sve moguće načine gledati da bude kao što vi želite.

Očima ne mogu da verujem... Iz pozadine je nastupao streljački stroj Bugara pravo na nezaštićenu bateriju i vidim kako vojnici pokušavaju da okrenu topove unazad... Potrčim kao bez duše u bateriju. Tamo već čujem prasak pušaka...

Moja komanda je odmakla daleko, te se digoh. Vojnici priđoše da se pozdravimo. Zapitah za Tanasija, jer ga ne vidim među živima. — Ne znamo šta je s njim — veli mi. — Bio je do poslednjeg časa u telefonskoj zemunici.

— Druže, ovde kvart ure znači dva sata, a nekad i pola dana — dobaci mi jedan pešački poručnik. Već vidim i sam da ne mogu dobiti šta tražim. A nije im ni lako. Gotovo celokupna vojska jedne zemlje sručila se u Peć.

Petrović, Rastko - PESME

će me tajnom do mesta smrtnog košmara, I neće mi reći niko tad - koja je staza najkraća do spasenja: No umreću, vidim, od prskanja Damara. U jednoj maslinovoj šumi zanosa, gorčina nad Velalukom, na Korčuli.

Skoro stalno vidim u projekciji, u daljini, događaje koji će me zahvatiti. Rastu sve više što su mi bliže, i najzad sam organski detalj

Imam li prava ja da očekujem da će se bog, ponaosob meni, javiti? Vidim božanstvo, spojen sam s njim, u ekstazi sam. Otkrovenje je nada mnom.

plavilo lica, sam me probudi; Ne pomogne li glas mu znan, strašna će možda šibanja: Jer žudim (ako ozdravim) da vidim Je još jednom kako rudi.

Toliko zanosa i prekora; Oči toliko behu slepe; trepere sad od umora! Još te vidim Sunce u svom životu. Pogledaj moje su ruke odrubljene, Krv lopti na ključeve. O te ruke, ruke, blagosti doticanja!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— reče. — Šta sam mogao, stari? Dozvao si me svojim mislima. Rodio bostan ove godine, vidim, a i žito već rudi. Davno nisam video takvo! — Kako da vidi žito onaj koji u žene i u dno čaše gleda?

Graknu orao i okrenu se da vidi šta ga to u leđa pucnu. Varalica ispljunu kartu i pljesnu rukom: — Dobio sam! — Vidim! — obori glavu orlušina. — Ili je sreća, ili je tvoja veština tako htela! Na čast ti! Mene još niko nije prevario.

Buknu oganj, smrad se kao barjak diže u nebo i u isti čas orao slete pred Varalicu. — Uspelo ti je, vidim! — reče orao, a kamenje se pokrenu, u lude stvori. Orao ni glavu ne okrenu, uze Vapalicu na krila i sunu k oblacima.

— Glavni Čistač sumnjičavo zavrte glavom. Gomila radoznalaca stisnu se oko dečaka i njenove metle. — Daj da je vidim? — reče jedan besposličar. — Pih! Pa još moja baba imala je takvu metlu i bacila je kad smo nabavili usisivač..

— Micko! — uzviknu dečak. — Ne vidim te... — I ne možeš! — lagana Mickova ruka tače dečakov obraz — ali ja sam tu. U tebi.

Zatim su ga čuli kako mrmlja: — Vidim ga: zlati se da dnu! Pa odmahujući glavom šapuće: — Ne, to je samo odbljesak sunca! A onda: — Srebrn je, ljudi!

Stanković, Borisav - KOŠTANA

ako jedanput u godini siđem ovamo, dođem da se na ovaj sveti dan Bogu pomolim, u veru da uđem, s prijateljima da se vidim, razgovorim, odmorim... da vidim njih, decu, dom, kuću svoju. (Besno): A ono? Koga imam da vidim?

da vidim njih, decu, dom, kuću svoju. (Besno): A ono? Koga imam da vidim? Njega, s Cigankama po mehanama; i nju, majku, što samo pl

da vidim njih, decu, dom, kuću svoju. (Besno): A ono? Koga imam da vidim? Njega, s Cigankama po mehanama; i nju, majku, što samo plače i kuka... (Gnevno): Ah! (Viče ka vratima): Ovamo!

(Stresa se): Oh, ne! Čekaj, bob da mu bacim! Da vidim šta mu stoji. (Odlazi i brzo se vraća sa sitom. Preokreće ga i stavlja nasred sobe.

MAGDA (pada pred njim): Gazdo, gazdo... TOMA Pušku, pa sve da ubijem! Sve da zapalim! Ni koga da ne vidim, nikoga da ne gledam! Sve da... MAGDA (vije se ispred njega): Ne, gazdo, ne! TOMA ...Nikoga! Sin?!

TOMA (uzbuđen, uzrujan): da jest... Jest... KOŠTANA (nastavlja): A kad ti vidim dve oči, Dve tamne oči, dve noći, Kail sam mnogo na tebe, Ja da te vodim za sebe, Pa kud mi majka živuje, Da mi

Sa tvojata desna, bela ručica. MITKA (upada, sam sebi): Ba... Nikad mi ne otvori! KOŠTANA (peva): Da ti vidim, belo Lenče, Ustanca, ustanca! MITKA I nikad gu ne vide’! KOŠTANA Ne mogu ti, pile, Mile, Da stanem, ustanem.

Majka mi je sela, Mile, Na fustan, na fustan! MITKA Majka, prokleta majka! Ona ne dade. I nikada vu ne dade da gu vidim.

Šantić, Aleksa - PESME

Sad je vidim, eno po tananu platnu Na đerđefu lakom veze granu zlatnu I uz sitni vezak, na doksatu, slaže Onu milu pjesmu što je

Dršćem i gorim kô žar sred ognjišta, I bacam kisto, jer ne vidim ništa — Ovako blizu kad pred suncem stojim. 1907.

vidnjaču malu, gdje u suhoj travi Samo studen gušter polagano šušne, Ne javlja se mlinar sa šalom na glavi, Niti vidim one oči prostodušne.

Ja sklapam oči i kroz snove tajno Ja vidim zoru povrh tvojih grana Gdje ruže baca božanski i sjajno... I slušam kako širom rodnih strana Radošću zvoni sa

Paluba puna. Ruke uzdignute Pozdrave šalju i rupcima mašu. U mnoštvu ovom vidim čeljad našu, Naslonili se na pervaz pa ćute... Zemljaci moji, dokle ćete, dokle? ''Tamo daleko!

Odjekuju vrsi — Proleće pjeva. No dok gospod bdije I na svom toplom srcu zemlju stiska, Ja vidim kako jedan crv se vije — Gmiže i puzi i polako griska, Ovdje po dolu i tu po vrhuncu, Travke i cvijet i korjenja

I vidim gdje se gladan penje suncu, I crvotočina zlatna pada doli. 1911. METEOR U staroj bašti, na pragu od vrata, Puni

Sve vidim: i baštu komšije Muktara, I isti kapidžik, i pčelinjak ceo; Pod orahom, gde je neko na panj seo, Jošte česma prska kite

Sinoć otploviše ribari daleko, Samo po zatonu vidim jednu barku, S čeljadima, plovi. Neko vozi, neko Stao, ostve drži i vreba, dok žarku Rasplamtjelu zublju diže cura

I njihovu kobnu pjesmu: tika-taka Ja slušam, i srce sve udara tiše; I ja vidim jasno: sve više i više Da postajem samo crne zemlje šaka. 1908. POGREB Povija se žito.

Ženske, s njima što su, Grablje i vile drže; neke vedra I nejač malu. Već čujem đerdana Zveket i vidim treskaju se njedra... Evo sve družbe!

Evo sve družbe! Ovdje, ispod grana, Svoja gnijezda gdje kosovac gradi, Gdje s bukve šušte bajke davnih dana, Vidim ih. Hode. Poljski vjetar hladi, Povija gustu travu ispred ljudi I jašmak diže sa nevjesta mladi'. Tu su i majke.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

da s tobom svadbu ugovorim: kad će care doći po đevojku, u koje li doba od godine, koliko l' će povesti svatova; i da vidim Roksandu đevojku, da je vidim i da prstenujem“.

će care doći po đevojku, u koje li doba od godine, koliko l' će povesti svatova; i da vidim Roksandu đevojku, da je vidim i da prstenujem“.

Znaš li, bane, ne znali te jadi, da sam sade na Goleč-planini, da te vidim u carevoj vojsci, poznao bih tebe i đogina, i tvojega hrta Karamana, koga voliš nego dobra đoga?

sam brže mogao; a kad sam koju pesmu tako napisao, onda mi je on opet morao pevati, a ja sam gledao u moj rukopis, da vidim je li sve dobro napisano.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

I Dunav mi je crn, a učitelj još najcrnji. Sad vidim da ti imaš pravo što se kriješ od škole. Evo i mene u tvoju družinu, a baće ih još, sve po izbor junaci. — Zbilja?

— Ih, đavo je odnio, dabogda crkla! — pocrvenje Stric i još jače natuče šešir. Ne mogu očima da je vidim. Lunja je bila tiha ćutljiva desetogodišnja djevojčica, velikih mirnih očiju, Stričeva prva komšinica.

— Kakvu Žuju! — viknu Stric. — Neće Žuja na nju. — Pa ko je onda? Mečka? — prepade se Đoko. — Gdje je? Ništa ja ne vidim. — Eno je iza one bukve. Sakrila se, čim sam ja povikao. — Ama ko je, kazuj?! — pograbi ga Jovanče za rame.

— Šta radiš tu? — strogo poče Jovanče. — Došla da vas vidim — tiho reče Lunja i pogleda ga tako dobrodušno svojim velikim tamnim očima da Jovanče, već spreman da vikne, samo

— Tebi se svuda priviđa taj tvoj Stric! — okosi se Mačak. — Otkud Stric gore na nebesima? — Čekajte, idem ja da vidim — reče Jovanče i kuražno zakorači prema onome stablu iznad koga se čula galama.

— perjaju kroz selo. — Ma zar i moj Nikolica? — začudi se Nikoličina mater. — Dok je Žuju negdje sakrio, vidim ja da nešto nije u redu. — Možda će nam poljar o tome nešto znati da kaže — reče knez.

— Nijesam ni to, ni tamo ih nema — odgovori Lijan i dodade sam za sebe. — Tamo često vidim samo sebe kad berem tuđe orahe.

— Sad se djeca igraju Francuza i Nijemaca, ali ovih dana ne vidim ih na pašnjaku. — Sakrili se, znači, negdje — zaključi knez.

Razgovara nešto sa stricem. Mjesečina kao dan, dobro ga vidim. — Jesi li mu se javio? — upita Jovanče. — Nijesam smio od strica.

kao da ništa ne čuje, ali kad iziđoše na zaravan, blizu prvih kuća, ona kao da se nešto prisjeti: — Zbilja, daj da vidim taj tvoj šešir. Jesu li to baš ozbiljno puknuli u nj?

— Ej vi tamo, šta vi to radite? Izlazite, vidim vas! Kao na komandu dječaci istupiše iza drveta. — Odakle vi tu? — začudi se sad učiteljica.

Rano ujutru dizao se i kroz šumski sumrak tapao prema izlasku iz Gaja. — Idem napolje da vidim je li svanulo. Ovdje se ništa ne vidi od drveća.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

CRNI BIVO U SRCU Veliki se to đavo, kao crni bivo u srdcu gnezdi. Evo sâm to vidim da neki drugi zavičaj zločest, u mome telu vojuje suproć moga umlja.

Ni više pokajanja; moba se ne sluša, niti suze pomažu nizašto. SRP KAZNE Vidim srp gde leti preko sveta dvaist lakata dužinom i deset širinom! ...

A tu ću i ostati kod tvoga groba da moje nadanje, a tvoje uskrsnuće skoro vidim. I pre svega toga, zaktevala bih boljma ujedno sad s tobom odrešiti mi se s telesne sveze i sići i meni u Ad za tobom!

Sunčana svetla luča, moje sjajno spasenje! To, evo, sa sobom noseći mi, idem probaljivati da vidim: jesu li lepoglasovite s verovanjem mojim, i s lebdenjem bezazleno s čista srdca, nepovodne nahero s milokrvstvom k

Kazaše mu se da su iz tuđe zemlje i žita ištu da kupe. Pogleda im Josif u oči i obedi ih. Reče im: »Kako ja vas vidim da vi niste pravi ljudi, nego ste vi neke uhode! Došli ste sagledati ovu našu zemlju da je predate vašem caru!

Reče mu žena: »Ta ja vidim, gospodine, da ti kod sebe užeta ni crpala nejmaš, a ovaj bunar vrlo je dubok; ja otkud bi imao tekuću vodu?

i vrlo krasnu polatu i sazidao « I na to mu pak reče car: »No, kad je tako, da već idemo tamo zajedno te da ja vidim to zdanje.« I reče mu apostol: »Meni se čini da nejma takve polate na ovom svetu ovde. Ama sade isto za koju je potrebu?

I u tome baveći mi se, neke jedne godine nasta žetveno dobi. Vidim tušteni se svakojaki ljudi kupe, muško i žensko, momčad mnoga bijahu, idući im k moru.

Hrsuz ne dolazi na prazno. Udri, brate, ne žali ga, ruka će ti se posvetiti! Čin'te što ćete činiti, Da vas vidim što će od vas biti! Zanat, kanat. 1736. Otkuda no vode ističu, tamo se pak i natrag vraćaju.

I sam se tomu radujem kad vas mnogo tu na skupu vidim, a pak malo i pristiđujem se snebivanjem u sebi ako se što zamucam, te kako rad bih po želji, ništa što cigurno da baš

tome pokrivenomu čudnomu poslu hubavo posluži, jerno izarad svoga mi milosrdija sažalio sam se na taj čovečaski rod... Vidim ta moja stvar nipodašto bi; izamđa i počadi.

Ovo je plaho zgledanje! Ja kad poslatoga ne saznajem, ta kako bih toga znala, što ga je poslao? Ovi je strašan kako vidim; da skazivati valja da je još i mnogo postrašniji!

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

O, bož’ke, kol’ku mi čes’ čine i davaju devojčiki, a sve zaradi tvojega Manču! Ubavo si vidim, demek, zašto je toj! Preko čaršiju trče, ta da me u ruke celuju, „Živo-zdravo“ mi reknu...

— More, će mi odavaju čes’, za toj brigu da nemaš. Ja već i sag jošte vidim što me počituju... Ete, izberi si jednu odi tija što gi ti kaza otoičke... Koju iskaš, a men’ će bidne pravo...

Sam ga pometa s metlu. Ho, majka mu stara, i toj treba, vikam, da je niki ugursuzl’k!... I ja se veće zainati’ da vidim što je, majka mu stara, u toj sopče!

Ba! Ne čekam si ja!“ Pa si sas ono sikirče obijem katanac i uleznem u sopče... A u sobu što će da vidim: moj sram!... Po duvar, bre brate, sve slike, em devojačke! Ama, reče, ne od naši devojčiki, veće od niki iz beli svet.

! Ta si uznem onoj sikirče, pa i po katanci, pa i po sandaci! Kad si podigo’ kapci, — lele majke, što će da vidim u sandaci! Sram me i da ti kažem; a njeg’, reče, ne bilo sram da zbere i skuta sve toj!

— Ama neje to!... — ljutnu se Jevda. — Mori, i ne znavaš zašto si zborimo... — Mori, sal dor ne vidim, — znajem si sve ubavo. Od men’ li će skutate ništo?!... — Ih, kakvo je brljivo! — veli joj Jevda.

!... — A što koj da mi kazuje kad si sama sve znajem i sve vidim? Zamiluvaše se deca, ta što... sag gi je vreme... — Ama, Doke, pamet si beri! Baška su Zamfirovi, baška na Đorđijini!.

Šta je ovo, ako ko boga zna? pomisli Mane, pa se samo prekrsti od čuda i reče: „Gospodi bože, i ovoj čudo u svet da vidim!“ Pogleda opet bolje, da ga oči kakogod ne varaju. Kako bi to bilo da pas vodi kolo?!...