Obradović, Dositej - BASNE
Hoće, bez sumnjenija. Ibo nepravda prevraštava prestole silnih! Onaj Večni i Premudri, koji je sve što vidimo stvorio i održava, on sve vidi, i vozdati će svakom po delu, ako to nasilnikom i ne|pravednim i nije drago.
Što u dobrim i pametnim ljudma pohvaljujemo, za tim da nastojimo; što god vidimo da prosvešteni narodi tvore na opštu polzu, tvorimo i mi koliko možemo.
Ali kad vidimo mnoge premudre i dobrodjeteljne da su, bez svake svoje krivice, za samu preveliku krasotu, žalosni života konac imale,
Onda se mačak učini mrtav i pruži se bez uviženija. „Ne prevari”, rekne mu jedan stari miš. „Mešinu od tvoje kože da vidimo, ne bi k njojzi pristupili, nekamoli tebi jošt neoderatu!
Našta nam taki život, kad smo osuđeni da pre smrti svaki čas i trenuće oka od strâ umiremo? Vidite li ono jezero?”— „Vidimo”— viknu svi. —„'Ajde, dakle, da i mi jedanput u životu učinimo što da valja.
No o ovom smo na više mesta govorili. Nek vidimo čemu nas drugom ova basna uči. Sad se narodi počinju kao iza sna buditi, i među sobom se razgovaraju: kako se je to
— „Što ćemo se mi toliko mučiti i dangubiti, kad to može i o manjem arču biti? Skoči da te vidimo, pak eto ti nam ostrov Rodos!
Radost i skorb dve su sestre, veli naša basna. Sad da vidimo koja je od njih pametnija. U radosti i blagodenstviju čovek zaboravlja sebe i boga. A druga sestra što čini?
A kad bi sreća u samoj vešti nešto bila: tako, ko je srećan morao bi vsegda i u svačem takov biti, no mi vidimo sve naprotiv.
” Naravoučenije Vidimo neke da mlogo govore, ali lepo, razumno i k svačemu pristojno, i svak ih rado sluša ako ćedu celi dan govoriti.
Vidiš da meni nije do dangube i razgvora. Izvadi me pre, pak me onda pitaj što god hoćeš!” Naravoučenije Kad vidimo koga u nuždi i nevolji, ako možemo pomozimo mu; ako li ne možemo, kažimo mu uprav da se ne nada; niti stojmo
među nami svakoga ko je pošten, razuman i dobrodjeteljan u opštestvu kako pravoga sveca počitujmo i ljubimo, zašto koga vidimo kako živi i šta čini, onoga uprav možemo poznati je li svetac, i, što je jošt više, sin Višnjago ili ne.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Mi, koji smo ga gledali u visinama, i glas mu slušali i s konja, i iz groma, sada ga vidimo kako nem, klečeći, u pepelu, s čelom pri temelju, šapuće u uvo gluvoga kamena, kojim sluša, i možda čuje, Bog.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
drugi sakat ili ubogi siroma, i sve i̓ pred kneza i kmetove uparade, i knez zapita: „Eto, braćo, ovo siromaka koje vidimo; hoćemo li ili nećemo na nji̓ porezu udariti?” — Onda kmetovi provide i reknu: „Ovaj more, a ovaj ne more davati.
̓ — Učinim temena i odgovorim: ,Istina je, čestiti pašo, to mi vidimo sami daje tako: no evo muke i nevolje: u narodu novaca nema, i nema otkud da nađe, a ne žalimo.
Zašto ne promislite kuda ćete vi onda, a za mene je lako?” — „E moj kneže, to mi sve vidimo, ali ko sme onome arslanu o miru pomenuti!” reknu Turci.
ja sam mislio baš večeras da udarimo: ali kad si na Svileuvu poslao vojsku, i na pet dana odgodio, neka ostane dok vidimo šta će na Svileuvi biti; no velim da ja uz put ispod Valjeva ovo čardaka, sena i slame zamunđam, neka ona pasja vjera
Skupština poviče: „Vi starešine izberite i imenujte, da vidimo koje vi znate”. Mi predstavimo Petra Čitaka iz Mušića, Grbovića knežine, i Jovana Rabasa iz sela Rabasa.
Po dugom boju oni se vrate, a mi za njima na brdo. I kad vidimo da oni odista pobegoše, friško izvučemo topić onaj drugi (za koji je Luka ostao te doterao, a onaj prvi oterao je
on dođe prema nama u ravan, kud ̓no ima nasip Laudanove ćuprije, natrpa trske ili slame, zapali veliki plamen — vidimo i već poznamo da će Turci sutra izaći na boj, i bivamo spremni.
(za Rusiju) stoje gotova, no za nji̓ malo ljudi znade, jerbo mi krijući to sve radimo i čekamo dok dođe Bećir-paša, da vidimo šta će biti, pak u Rosiju da idemo. Vezir dođe blizu Drine.
pri putu (čini mi se kući je polazio), no eto jakova i Sime i Janka; neka vam dadu dve tri hiljade groša, pak idite”. Vidimo da je malo, ali — šta ćemo? — i to kabulimo.
Kad sednemo opet u čamac, onda se setimo kako smo pametni: idemo u Rusiju, a izađosmo među Turke! Vidimo našu pamet; ali su Turci jošt luđi, zašto nas ne pitaju kuda ćemo. Povičemo na vozare da brže voze da izmaknemo.
moldovanski̓ momaka na konjima onamo na obalu, viču i pitaju: „Gde su ovi ljudi čija je ova koljaska, neka pređu da i̓ vidimo”. Ode jedan činovnik ruski i kaže im, da su ovo podanici ruski a moldovanski kupci, i tako se oni vrate.
Putujemo i dođemo u Kijevo u jedan trakter, koji drži jedan zovomi ot-Benković, Srbin iz Banata. Siđemo s kola i vidimo da su nam karuce raspale se i dalje ne mogu ići, dok se ne oprave.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— upade mu u reč Sima. — Evo u život, ako su moja nazimad i dva struka oborila. To mu je sve stara potra. — Ama vidimo mi to, Simo, brate, ali šta ćeš mu kad je taki!... Molim te, daj mu dve vreće, pa neka ga nosi đavo!
Nego da se mi okanimo te đavolske roge! Bolje će biti da vidimo šta radi naš gazda Raka. Prošlo je već dva-tri dana kako je osecana ona potra.
« — E, e... baš to nekako... — zausti opet Sreja dvoumiti, ali oni navališe na nj: — Ta stani, brate Srejo, dok vidimo sve. Neće tebi Milun krivo učiniti. A i grehota bi bilo. Sreja sleže ramenima i ućuta. Vidak nastavi dalje: 2.
Malo postoja, eto ti Sreja siđe ozgo s doksata. Milun odmah poče: — Dajde, Srejo, da vidimo račun, i stade se nameštati da primi pare. — Koji račun? — reći će Sreja još bunovan i zlovoljan.
— Ja ti opet velim: ne može biti! Onako veselje, onaki gazda, onaki ljudi. Nego batali ćorava posla, daj da vidimo račun. Sreji već prekipe, pa ne znajući šta da mu odgovori, uzviknu: — Ne dam! — Šta, šta! Ne daš? — Ne dam!
Taj je pop poma'nitao!... Dede, ćato, pročitaj opet njegovu tužbu, da vidimo da nismo što preskočili! Ćato uze tužbu iz gomile akata, pa stade čitati: »Načelniku sreza tog i tog.
— reče Purko. — More, ljudi! Purko! Ćebo!... — viče Strahinja da ih stiša. — Stanite da se još promislimo! Da vidimo kad ćemo!... — Sad odmah... Jest!... Odmah!... — viču svi u toj mešavini. — Grehota je... — zausti Strahinja.
— Vaš je pop lud! — More, hej! Ne grdi nam popa! — Lud vam je pop, lud! Ide te kopa vampire! — E, baš da vidimo je li lud!... — viknu Purko, pa se okrete svojim ljudma: — Hajdemo, braćo, našem popu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Skačem stopu više! — viknu Stanko Aleksić. — Manj ti? — povika momčadija. Lazaru pisnuše oba uva. — Da vidimo! — viknuše devojke. Stanko priđe i stade na metu.
— reče Lazar. — Ja i ti?! — pita Stanko začuđeno, jer se njih dvojica nikad ne rvaše. — A što? — Da vidimo ko je bolji rvač? — Ostavi se! — reče Stanko. — Da ti padnem „s kolena”! — jeknu Lazar. I samim pogledom izazivao je.
On se silom osmehnu pa reče: — Baš da vidimo! — Bogami, ti si batli! — reče Zavrzan. — Ja sam ti, brate, morao čekati nekih mesec dana dok mi se dade prilika...
Jovan i Jovica se stadoše praštati. — Sad ćete! — reče Zeko. — Valja nam stići družinu... Zbogom!... Daj bože da se vidimo... — Daj bože!... Oni se izljubiše s njima, dokopaše svoje šare, pa zamakoše u lug. Stanko se zamislio.
— Pa dobro, dobro — reče on. — 3nam dobro, dobro. Ma hoće li što biti od proševine? — pita Kruška. — Da vidimo. Valjda će biti! — Nemoj tako govoriti! — uozbilji se Kruška. — Reci najedanput: hoćeš li ili nećeš?...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Šta vi — veli — mislite? Da se dogovorimo mi, pa poslije da zapitamo i druge pametne ljude; da vidimo šta će oni reći. — Ja velim da je opet date meni u kuću — reče Gluvić. — Jok! — kaže kum Ninko.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
pozdravljamo i molimo se bogu da se i on nama zdravo i veselo vrati, koje mi njega kao svog rođenog sina jedva čekamo da vidimo. A devojku smo mu našli i dobra kuća, a za miraz se neće postiditi devojačka vamilija.
— A, izvetrilo je to čim sam iziš’o na jaroš! A, pa onda... ne moramo svaki dan piti, nego da se malo vidimo i razgovaramo... — Jao mene! A kakav te razgovor nap’o sad, naopako ti zvonilo... — Eto ti sad nje, kako samo govori!
»Bože, — govorila je u sebi gđa Sida, — što je sudbina! Tu nam sreća pod nosom, — a mi da je ne vidimo!!« Razgovara se i sa popom, i razložila mu sve, i dodala da ona, kao mati, ne bi imala ništa protiv toga; štaviše, ona
mi možemo da budemo popovi; da se mi ovako, kako nas je bog stvorio, porazgovaramo malo s tim njihovim vladikama — da vidimo ko bi koga obrijao!!!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Što se nje tiče, to ćemo lako; neg' da vidimo onu drugu stranu. Šta vi ištete? — Tako oko tri hiljade; ako ima više — još bolje.
Otkud tako, gospodar-Ceriću? — Nama je osobito drago! Mi smo došli, upravo da kažem, da vidimo gospođu ćerku, pa ako je suđeno . . . — reče čika-Gavra.
Šta misliš? — Samo da je malo mlađa. No, već kad je tako, da vidimo šta će biti. Šta daje mati pored nje? Ja bi’ bio zadovoljan da dâ pored svake bore njenog obraza po hiljadu forinti.
Da vidimo kako stoje stvari u Gledićevoj kući. Gospodin Steva Gledić čovek je oko pedeset godina, no još ugledan. Prošao je i on,
No, otkud za nas ta sreća? — Molim, samo da firange dignem. — E, sad da vidimo! Mi se već znamo, a ovo je Ljuba Čekmedžijić, trgovac, gvožđar, i ima dve kuće u O. — Drago mi je osobito.
Afrika
Oni ne dolaze da vide brod, no se zabavljaju po pučini kružeći jedan kraj drugog, kao ove ptice nad nama. Dogledima vidimo da su široke drvene stepenice, kojima se silazi do kratkih molova podignutih na koljima, prekriljene šarenim gomilama
Izdaleka još vidimo da nas pred verandom čekaju dva belca opružena u crnačke naslonjače. Fransis Bef dobija nastup srdžbe što je dobio još
Odande, čim doznadu da dolazimo, polaze nam u susret svi sa bubnjima na čelu. Mi ih ne vidimo pošto su sasvim uvijeni u noć, ali po larmi nagađamo da ih je ogromno.
Gnjilu, kao punu krvi. Evo zvezda po zemlji, otelotvorenih, ogromnih, mekih, vrelih, punih zadaha. Mi im vidimo još samo oči, koje su duh neba i prostora. Njima su osvetljene planine. Južni Krst koso je poboden iznad šume.
Dva puta odlazimo u selo, u njegovu kolibu da vidimo šta je sa polaskom. Kamion koji ima da nas nosi, i koji tek ima da se tovari crnčevom sirovinom, stoji prazan,
Mi ne vidimo šta je na njemu da bismo znali šta nije; već čim ga pogledamo, prvo zaključimo da je zaboravio vezati kravatu, poneti
Za slučaj da se dotle pojave zamene, ovi se mogu vratiti kućama. Tako pred suton, kad treba apsolutno poći, vidimo da su nas dva nosača napustila. To je čitava jedna zamena pri nošenju hamaka (mreže).
U jednoj bari punoj beloga cveća kupanje devojaka. Malo dalje vidimo u dnu predela jednu kraljevsku povorku. Na malom arapskom konju, ogrnut u belo, sa tam–tamom napred i dvadesetak ratnika
Veliko spremanje u praznim kolibama kampmana; pranje, čišćenje, brijanje. Idemo da vidimo bele. N. treba da nabavi novu obuću, pošto se stara sasvim raspala.
, gospod'n)!“ itd. Šetnja — da vidimo Bobo i okolinu. Bobo Đulaso je ogroman crveni grad staništa i terasa, izgrađenih od crvene afričke zemlje, koje se rone
Iako, kao iscrtane, imamo pred sobom jasno sve kuće, sve terase, sve uličice Boboa do u nedogled, nigde ne vidimo žive duše. Reklo bi se da je Bobo izumro. Jedino je rečica prepuna nagih crnih mladića koji se kupaju prskajući.
U stvari mi vidimo najpre samo kupaste kroviće iznad savanskog bila. Sami crni seljani vode ovde svakako zdraviji život no oni oko Boboa,
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
DIMA: Ama kraksite tin Katica, da vidimo oći da pođi. JANjA: Što oći, što neći? Mora, kad kaži papu! Da go šiljim u Atina, da pošljim u Amerika, mora da idi, kad
Znate kako nisam ono papi kazala! JUCA: (Prokleta devojčura!) dobro. Ako ti nije mlogo najedanput, ne branim. De, da vidimo najpre hod i usta. KATICA (producira se). JUCA: Dobro, kao generalica! Sad stani. KATICA (stane).
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Cigani ste vi Srblji, a ne neki privilegovani nacion! Idi ti, a ostavi mi ćer u očevom domu. Pa da na proleće vidimo. Možda će i ona naći svoju sreću. Nisi ti jedini lepotan na svetu! Ja sam ti je, kaže, dao, ali sam se prevario.
Teodosije - ŽITIJA
Jer ga vidimo, kao što nas je i pre veselio u telesnim stvarima, gde nas sada još izvanrednije teši duhovnim stvarima.
i žalosne reči, govoraše: „Kada je tvoje prepodobije, gospodine, od nas otišlo, i sveti otac naš Simeon, kao što vidimo, duhom odvrati lice svoje od nas, jer miro sveto koje osenjenjem Svetoga duha iz svetih njegovih moštiju obilno izlivaše
nam što ti u prepirci rekosmo i ne sećaj se protiv nas ka Bogu zbog toga, da ne postradamo nešto, jer si ti, kao što vidimo, Božji sluga, i Bog te u svemu sluša.
Pa ni ognja ranije u pešteri njegovoj nije bilo. I kako svetlost veliku u njoj sad vidimo i mnogih pojaca glase otkuda čujemo? Da nije ko od poznatih mu pre nas došao i s njim se raduje?
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Vrlo vitki pužu se kao koze. Iznenadimo se kad ih vidimo kako se posle nekoliko trenutaka pojave s jednog brda na drugo. Mogli bi se takmičiti sa najizvežbanijim sportistima.
Da vidimo, šta se dogodilo. Verujući da radi u svoju vlastitu korist, Rusija je Sanstefanskim ugovorom pokušala da stvori „Velik
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ANTA: Strpite se malo, molim vas. Odmah ćemo celu stvar izvesti na čisto. Da vidimo najpre na osnovu čega vi tvrdite da ste udovica?
Ponašaćete se, dakle, kao prema pokojniku. ANTA: Kako to misliš: je l' da se prekrstimo kad ga vidimo? SPASOJE: Ti možeš i da se prekrstiš, ali što se mene tiče, ja ću smatrati da on ne postoji.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Taj se nije zadržavao, ali je kod rampe malo usporio i mogli smo da vidimo natpise na nemačkom i francuskom, putnike kako žvaću u restoranu i crvenu kapu mašinovođe.
su bile prazne, ali, kad god bismo hteli da sednemo na neku od njih, Baronica bi nas gotovo dršćući upitala zar ne vidimo da tu već sedi gospođa njena majka, nli mali Emilijan ili draga rođaka Šarlota?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Istina, novac je davao svaki dan materi, ali ko će ga kontrolisati da se toliki novac svaki dan prima. Da vidimo gde su naši putnici. VII Kad su putnici otputovali, udariše koso preko dva Dunava, pa su došli u Vac.
Hoće li se jedared taj bludni sin popraviti i očin blagoslov zaslužiti, što bi ocu kao melem na srce kanulo? Da vidimo. XIII Pera je već prešao trideset godina, a zapravo još ništa nije naučio.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Slične se pesme u istoj situaciji pevaju i u leskovačkoj Moravi.²⁷ Iz ovih svadbenih rituala vidimo da momak ženidbom stiče viši socijalni status, dok devojka, međutim, udajom biva degradirana, gubi mnoge privilegije,
Bogatstvo izraza koji se u našem narodu koriste za decu i mlade različitog uzrasta, vidimo, nije podjednako razvijeno u svim periodima razvoja. Najbogatija leksika je na ranom uzrastu (do tri godine) i od 10.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Treba mu tema za novi film i eto ti njega ponovo na ćoše. Pa, kako je, kaže, šta ima novo, šta se napada? Bez veze! Vidimo lepo, mesto ga nekako ne drži; nervozan je, sav u grču, uopšte više nije za gluvarenje.
Dvanaest sati udara, Tamnica se otvara, U tamnici nikog nema, Samo jedan popa drema; Hajmo, popo, napolje, Da vidimo kako je, Kako vojska maršira, Podigla se prašina, Kako vojska stupa, Podigla se lupa; Kako naša snaša Ljubi
Oko dvehiljadite godine! Onda će ovde biti pravi raj! Šteta samo što nas više neće biti da to vidimo...« – Ti si pogrešila profesiju: trebalo je da postaneš glumica! – Ja sam pogrešila muža!
Doneo joj je čašu vode i dao da popije dve žute pilule. — Da vidimo jesu li vas povredili? Svlačio je lagano ovlaš zakopčanu Nininu odeću, kao što otac svlači kćer koja je pala u parku
Matavulj, Simo - USKOK
“ Sad, poslije ovoga nesrećnoga rata, nije ni misliti o tome! Plemena se zakrvila. Ali već svi vidimo da se nema kud više, no da treba reda i stege. O tome će se vidjeti na Cetinju, sad o Vasiljevu dne.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Najposle vidimo nije vajde; pet, šest stotina forinti više ili manje, što mu drago. MATI: Propada, bogme, gospodaru! Ako se nigdi ne
MATI: Znate, devojki valja mlogo koješta, a radi smo da nam ne crveni obraz. Zato ćemo javiti, dokle jošt vidimo. OTAC: Ako vam je povoljno, doveče može biti prsten, pa već posle vidićemo. PROVODADžIJA: To je dobro, (mladoženji) a?
Što pomislite, to će biti učinjeno. DEVOJKA: Zacelo? MLADOŽENjA: Uverićete se. DEVOJKA: Čekajte da vidimo je l’ istina. (Izvadi razgovorne karte iz ormana.) MLADOŽENjA: Šta vam je to? DEVOJKA: Karte u voprosima i odgovorima.
MUŽ: Što čovek više stoji, sve je gore. (Pođe.) MATI: Stani, kud bežiš, kad si junak? ŽENA: Odi, da ti vidimo poštenje. MUŽ: Beži, Lazo, dok si čitav! (Pobegne.) MATI: Tako treba s njime, pak će znati uvažavati ženu.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Svet je ono što znamo i što vidimo; on, verovatno, i nema nikakvog cilja. Sve je u igri: ni osećanja, ni reči, ni predmeti, ni bića nemaju težinu koja
Nadahnut ili samo podstaknut, ponesen ili izazvan, Zmaj je pevao bez predaha. Vidimo ga takvog, radišnog i svuda prisutnog, u celoj drugoj polovini devetnaestog veka, u svakoj godini, svakom mesecu, kao
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ZELENIĆKA: Šta, šta? To nije vojvoda! LEPRŠIĆ: Ko je kupovao barut dosad, kupovaće i odsad. A vidimo da iz Rusije sve ide. Zato nije trebalo ljudma volju kvariti. ZELENIĆKA: Šupalj je taj Šupljikac.
SMRDIĆ: Ajdete da saopštimo Žutilovu, da vidimo šta će on reći. ŠERBULIĆ: E, on će jedva dočekati, kako je lakom. SMRDIĆ: Bogme, on se dobro pokrpi.
Sremac, Stevan - PROZA
Kad pođemo povijarcem, onda vidimo u prisoju selo Maksimovo. Ovo nisam baš morao kazati, ali mi se nešto dopale reči: povijarac i prisoje, pa mi zgodno
Radičević, Branko - PESME
Al' kada je veće tuna, Daj da okušamo, Da vidimo kud će pući, Tamo oli amo. Tad odvrati svoje lice belo, Manu rukom da s' uklonim otle, Al' se meni sve umlje
Tu je lepo i krasno i dobro, Al' na drugu ajde stranu, pobro, Da vidimo što nam radi Veljko, Da l' dobija, da l' gubi Nedeljko?
“ Ali, pobre, ajdemo iz grada, Da vidimo šta je drugde sada. Mrak i gora... Put se tud veruga... Njime ide drugan ukraj druga.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
I evo ga, jednog dana, kolica s Uraganom i Mulićem dokotrljaše se i pred kuću strašnog brke. — Oho, koga to vidimo, ko nam to dolazi! — razgalami se kum Rožljika. — Otpadnik Mulić, a? Promijenio si zanimaciju, je li?
Izvadi ti najprije krštenicu da mi vidimo da si baš ti ta Trivuna, a onda ćeš tražiti potvrdu da si još živa. — Pa šta si uradila, bako?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Pa da vidimo: neće on stići ni kamen na kamen, a ja ću i čudo veće od Stambola! Gde žensko zašušti, tu zamiriše i pogača, zamir
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A carev mu sin odgovori: — Hvala bogu, našao sam. Car se vrlo obraduje pa mu reče: — Daj da vidimo, je li ta voda taka. Pošto se car okupa u onoj vodi, postane zdrav i mlad kao da mu je to dvadeset godina.
A ona mu kaže da se netko uvukao u njezinu kuću, pak sad ne smije unutra. Onda zec reče: — Hajdemo nas dvoje da vidimo tko bi to bio. I tako pođu. Kad dođu pred jamu, poviče zec: — Tko je u tetinoj jami?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SVETOZAR: A zašto to? MAKSIM: Samo da vidimo kako će se žene u laganju nadmetati. SVETOZAR: Ja mislim da je to izlišno, jer se obšte govori, da su žene zle; a o
SVETOZAR: Tko zna. Zbogom! (Odlazi.) MAKSIM: E, kume, bar ćemo i to čudo doživiti da vidimo dobru ženu. SOFIJA: Bogami, kako su muževi brzi sa svedočanstvima, biće i dosta. MAKSIM: Tek ona mora da pecne.
SVETOZAR: I opet, kažem vam, našla se jedna, koja je dostojna nagrade. MAKSIM: Pa koja je, da vidimo i to čudo. (Svetozar pruži ruku na Sofiju.) MAKSIM: Soka? KUM: Lepo. NIKOLA: E, srećno, snao!
MANOJLO: Ja bi baš želio viditi kako izgleda razum, a osobito doktorov razum. Ajde da vidimo! ISAJLO: Mani se toga. Može biti da mu je što poremećeno, pa će kazati, mi smo mu pokvarili.
DOKTOR: Podlost i pakost demoralizirati ljudi koji tuđim duhom dišedu. ŠALjIVAC (podigne broširu): Da vidimo. DOKTOR: Ja bi volio obitavati S.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
STEVAN: Oću li ići za čou, milostivi gospodine? TRIFIĆ: Oho, Stevane, čekaj da vidimo da se list ne prevrne! STEVAN: Istina, kažu ljudi, kurjak dlaku menja, a ćud nigda, a žena muža menja a narav retko.
SRETA (zamahne): Jošt ti nije dosta? SULTANA: Ne, molim te, oću. SRETA: Ajde da vidimo. SULTANA: Ah, prvi put u mom životu da klečim. SRETA: Prvi put i jesi luda.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Fenomenalan prizor, nema šta! Šteta što to ne možemo odmah da vidimo, jer još nismo u stanju da uđanišemo ni svoj rođeni prst pred nosom.
Jesam li, dakle, frigos, ili nisam, pitanje je sad? Jesam li zaćorena u nekog ili nešto? Najzad, da vidimo, Anči, rekoh sama sebi, gde je taj spisak inventara? Najpre, u otadžbinu?
U programu pročitasmo da je u pitanju neka avangardna stvar, pa smo uložili silnu lovudžu u kartone da vidimo kako avangarda izgleda izbliza. (I ne spominjem troškove za pune džepove semenki!
Sledećeg dana doznajemo da naši susedi na spratu štrajkuju glađu. Lepo ih vidimo kako, teturajući od slabosti, izgiljavaju na šljaku. Penju se do stana krajnjim naporima, držeći se za gelender.
Za njom, u ogromnim količinama, stiže i lova. Matori otvara vrata nogama. Imamo šta i da vidimo: iz ruku mu se prosipaju vodopadi najnepotrebnijih stvari na svetu!
Ove godine prima trinaesti televizor, pa je potpuno osedeo od muke, na časnu reč! A nema još ni radio! Zatim Vidimo neke Jovane u hotelu Jugoslavija“ kako, kao, igraju sa svojim suprugama, već solidno posvađani, a u stvari neprestano
Onda isti reporter poseti dežurnu ekipu za borbu protiv elementarnih nepogoda i lepo vidimo da su svi ukokani kao sam vrag, mislim— do daske i obratno, a onda pronađe nekog nesrećnog čistača, pa se, kao,
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Čun teskobe ledne, šumne jeze žbun, u obruč-stanju sjaktav val i sled od žurnih mena - njihov sjaj i žuč: gde vidimo se kao plamsav luč, u zaum-šumi zlatan drvored. II Hej, zapad rđa!— Mi smo Leđan grad.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
) ALEKSA: Saprment, to su tajne korešpondencije iz Amerike; ne usudite se čitati! BATIĆ: Ništa, ništa, da vidimo samo titulu. ALEKSA (Miti lagano): Sad smo obrali bostan! MITA: Kad si magarac bio...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
I danas Mačak unutra živi. Vidimo uz nj sve nova lica: lovci na glasu, sinovi mladi, četiri snahe, starica Cica, šesnaestoro unučadi.
A za njom, koraka laka i dugog repa — svraka. Podalje malo vidimo jedan trag, zbunjen, plah, prošao tuda neko noseći — golem strah.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Druga sela na jezeru love više. — Vaše selo je vrlo lepo. Vidite stalno jezero sa svoga praga. — Vidimo uvek jezero. Ponekad pobesni. — Noćas će biti mirno? — Možda i ne. Izgleda da će tramontana. — Doviđenja dakle.
— Vi dolazite od Pipa? — upitaše očarano. — Bili smo da ga vidimo; malo smo mu svirali. — O, Pedro! — Šta bi? — Kako Ana? Mislim da te čeka, Pedro. — Kao i tebe tvoja Sagrera.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Sunce u stvari kaže da je bog umro i jedan i drugi da nama ostaje da vidimo šta to znači ostaju dakle prirodne sile među kojima sunce najviše se junači a smrt ako je bog umro nije li to
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Neki se na usputnim stanicama skidali. — E, zdravo braćo! — rekoše kad voz stade. — Daj Bože da se opet vidimo. Debeljko se izmigolji iz jednog ugla i dobaci: — Slušaj, druže, piši kad stigneš!
Neobično nam izgleda ona uniforma, koju sada prvi put vidimo. Iz potaje se divimo ugojenim i snažnim konjima. Vojnici prilaze topovima i stručno razgledaju, dok se Austrijanci
— Valjda neko o tome vodi računa — objašnjava narednik Milutin. Daleko napred vidimo komandanta kako spokojno jaše na belcu. On sigurno zna situaciju... inače, nigde se ne vidi čovek, ni levo ni desno.
— Iz koga ste puka? — Petog prekobrojnog. — Kako je tamo? — Ne pitaj, sve izgibe. Onda opet zastadosmo. Vidimo kako napred jure ordonansi. Pozvaše i potporučnika Aleksandra u izviđanje. Vojnici ćute.
Mučilo me je ljubopitstvo da vidim gde su njihovi rovovi i kako izgledaju. Zamolih Aleksandra da odemo na breg i vidimo. Približili smo se tako komandantima, među kojima je bio i naš komandir.
Četvrta baterija štitiće i nas i pešadiju u nastupanju. Primakosmo se vrhu da vidimo gde je pešadija. Patrole se ne vide, ali streljački stroj nastupa obazrivo. Niko ne zaostaje.
Niko ne zaostaje. Desno krilo preskače neku vrzinu, te malo zalomi. Centar naiđe na šljivar. Vidimo kako pojedinci u prolazu lome grane sa šljivama.
da prodremo pogledom kroz taj zastor, svi ukočeno gledamo u te vrbake, odakle dopiru uzvici vozara i neka larma. Vidimo pešake kako seku grane, pa ih vuku na onu stranu gde se vrši prelaz.
Zora se pomalja i sa zebnjom pogledasmo na suprotnu obalu. Vidimo tamo neke nepomične prilike. Kada se još više razdani, naše slutnje postadoše strašna stvarnost.
Neki se i kreću... Vidimo dvojicu, sigurno su lakše ranjeni, kako razapinju šatorsko krilo o točkove topa, i onda prenose nekoga svoga druga.
Išli smo u pravcu Drine, odakle dopiru učestali pucnji topova. Na jednoj raskrsnici puteva vidimo i jednu haubičku bateriju na zastanku. Oficiri posedali oko stola za rasklapanje na kome je beo čaršav i ručaju.
Kolona se lagano primiče. pored teraoca na čelnim kolima vidimo crnu priliku sveštenika sa epitrahiljem oko vrata. Povremeno zasija sunčev odblesak sa zlatnoga krsta u njegovoj ruci...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— I meni se svidi taj savet, odgovori Velja. More, vi imate pametnog famulusa, vere mi! Tako, tako je najbolje. Pa ako vidimo da će i vas ovako da bruka, onda ćete dati ostavku. Drugog izlaza nema.
— Da, da... čuli smo, odavno smo čuli, pa sve razgovaramo sa gospodin-sveštenikom... Sve se nadamo da dođete, da se vidimo. Iziđe sveštenik. Za čudo i on beše isti učitelj... Onako isto govori, onaki isti pokreti, osmeh, ama baš sve isto.
— A kvartirina? — Nisam još ništa primila. Kažu, da nemaju. Ako hoćeš da odemo zajedno do sudnice, da vidimo. — Kako ne, kako ne!... Zato sam i došao. Dete piše: iscepalo se, obosilo, a zima — eto je!...
— To ćemo već ja i ti na samo... videćemo. A dede da vidimo to sa učiteljem. Baš me tu Pera navlači na zlo, vidim... Da apsim, ni kriva ni dužna čoveka, i to sad baš, pred promenu.
Kad iziđoše u hodnik, ona nastavi: — Da vidimo kako je u opštini, da nisu tamo moje priznanice. — Nema opština nijedne vaše priznanice, kažem vam...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ “O djevojko, lijepa ljepoto, Da vidimo tko j’ od koga ljepši! Ti izađi u polje zeleno, Ja ću izać na brdo visoko. Ti ukaži svu svoju ljepotu, A i ja ću
bratac mlađem progovara: “Hajde, brale, megdan da delimo, Tamo dole u široko polje Na puškama i oštrim nožima, Da vidimo čija je devojka.“ 176. Tri su jele spored rasle Na vedroj - vedroj noći Na jasnoj mesečini.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Videćete ubistva! DARA: Vidimo ih i ovde, svaki dan! VASILIJE: Poštovani građani! Ne propustite priliku da u jednoj od najvećih predstava vidite
(Ulazi Blagoje) TOMANIJA: Šta sad misliš da radimo? DARA: Prvo treba da pođemo tragom, da vidimo gde ide! BLAGOJE: Ide gore uz reku! DARA: Znam, videla sam! Možda će do nečega i da nas dovede!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ruke nam ne drhte, od stara prstenja, nego od žudi, straha i sažaljenja! Ah, nije taj strah samo naš uzdah, kad vidimo šumu, kako lako cveta. Nego je to plah, isprekidan dah, kojim bi nekud dalje, sa ovog sveta.
Dve barke sad kruže i sve se više bliže, igraju se kao golubovi. Vidimo drugu barku sasvim jasno u širokom zalivu, između ostrva, približujemo joj se sve više, i, najposle, pri svetlosti
Pred polazak, telegrafski sam pozvao svoju mater, iz Ilanče, da dođe da se vidimo. Bilo mi je žao te stare žene, da me ne vidi pre nego što odem.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Pa nagledali ste se, valjda, već jednom; pustite sad malo i nas da vidimo. Ko god priđe meni, odmah žurno stupa u razgovor da ga ne bi ko potiskao.
— Ja znam, molim, gospodine, čemu nas uči ova priča! — reći će drugi građanin. — Dobro. Kaži! — Iz ove pričice vidimo kako treba biti veran i poslušan svakoj vladi, pa da čovek srećno poživi sa svojom porodicom.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
da je ova poslednja osobina morala pasti u oči pretpostavljenima, i onda nije ništa čudno, što ga, posle kraćeg vremena, vidimo kao upravnika jednog velikog zavoda. — Kao što se vidi, kratka, prosta i obična, za ono vreme, istorija...
mogu...« — »Hm! možete, a?« veli profesor i opet ga onako đavolasto pogleda: »pa ded baš da vidimo u kojoj su Vas meri interesovali zeleni i plavi«, veli profesor i smeši se zadovoljno.
I mi se načetili, pa slušamo i ne dišemo. Istina, mnoge mu reči onde i ne razumemo, ali svi vidimo da nam kapetana zorli rezile; kad dođe kakva krupnija reč, učitelj vikne jače, a popa se namršti i prekine ga.
Tako mi obično radimo, kad merkamo s koje ćemo strane da podiđemo. Kapetan već to zna, a vidimo da je i on rad da se počne razgovor, pa mu čisto nepovoljno što ne ume niko od nas da nađe početak, odakle bismo mogli
A malo mače ?!... Htede briznuti u plač, ali je isti glas povrati. O, pa to ne govori tetica, nego on!... Čekaj da vidimo koga više voli tetica!... On i ne zna za malo mače! Pitaće teticu. Da se ne rastaje od tetice! ... Ha — ha — ha...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Aha! Opozicija! Dakle, tako, opozicija? A čemu opozicija, zašto opozicija, kome opozicija? A? E, to ćemo da vidimo! Idi, idi mu kaži: e, to ćemo da vidimo! Upravo: idi mu kaži da on... Čekaj: idi mu kaži da je... Čekaj!...
A čemu opozicija, zašto opozicija, kome opozicija? A? E, to ćemo da vidimo! Idi, idi mu kaži: e, to ćemo da vidimo! Upravo: idi mu kaži da on... Čekaj: idi mu kaži da je... Čekaj!... Idi dođavola i nemoj nikom ništa da kažeš.
SPIRINICA: Pa dabome, kad si ti odmah potrčao da glasaš. Kažem ti: Spiro, počekaj da vidimo. Aja, hoće čovek da glasa. SPIRA: Eto ti sad! Pa jesi li me ti terala na glasanje?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” „U tami svog bola skupljam vedrinu: Da makar kum-Đoka odnekud bane!...” „Da vidimo ličnu kartu dedinu”, Uzvikuje džambas iz jabane, Pipa mu bubrege, jetru, slezinu, I traži da uvis digne tabane.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ja znam divno što smo okupljeni: da mirimo krvi međusobne. Nego hajte, od zemlje glavari, među sobom da način vidimo i smirimo dvije porodice, Velestovce i Turke ćeklićke, pa Bajice i bratstvo Aliće, — da radimo da ih pomirimo al' od
Gledao sam Getsimansku baštu, ocrnjenu strašću i izdajom. Svetu lampu lud vjetar ugasi! Mi vidimo na plodnim njivama đe se grdno trnje rastićilo, hram Omarov đe se povisio na svešteni osnov Solomonov, đe Sofija za
Kolijevke kakve bi trebale ne imadu sve naše rijeke; vidimo li mi ova strašila đe pustoše nemilosno zemlju? Vreme zemno i sudbina ljudska, dva obraza najviše ludosti, bez poretka
Pandurović, Sima - PESME
Al’ i sada kad su svi vidici sivi, Kad vidimo jadnu vrednost sviju stvari, Kad su nam svi ljudi nemili i krivi, A srušeni vere starinski oltari, — Jedna lepa
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ On se ustegne i ne videći nikoga upita: „Koji si ti što sa mnom zboriš? da se vidimo, pak kad čuješ jade moje, ne ćeš mi smetati da sebe ne samodavim.
“ A carev mu sin odgovori: „Hvala Bogu! našao sam.“ Car se vrlo obraduje pa mu reče: „Daj da vidimo, je li ta voda taka.“ Pošto se car okupa u onoj vodi, postane zdrav i mlad kao da mu je to dvadeset godina.
A ona mu kaže da se netko uvukao u njezinu kuću, pak sad ne smije unutra. Onda zec reče: „Hajdemo nas dvoje, da vidimo, tko bi to bio.“ I tako pođu. Kad dođu pred jamu, poviče zec: „Tko je u tetinoj jami?
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
STAVRA: Misliš da si ti, koji vidiš, luđi od nas koji ne vidimo? VILOTIJEVIĆ: Greota je da drežde napolju, po vakoj kiši, svejedno ko su i šta su!
Nigde ništa... Ikonija, majko moja, nemam ni nade! PROSJAK (za sebe): Sad zovi, da vidimo ko će da se odazove! GOSPAVA (od jednog do drugog): Kaži mi neku lepu reč, uteši me!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
No, ako je što dobra u nami, to nam je milo gledati, to dobro vidimo i tome se čudimo; a što nam nije milo viditi, to za leđa mećemo i dobro sakrivamo.
apostola, i trista i više godina posle nji[h], episkopi su bili mirski poglaviti sveštenici i imali su svoje žene. Vidimo da, po prvom Nikejskom soboru, otac svetoga Grigorija Bogoslova Nazijanzina, u česnom braku živeći, episkop je bio i
Svi vidimo. Eto, vidite oca N. iz manastira N. iz Fruške Gore, koji je od prvi[h] i najimuć[n]i[jih] manastira u Sremu.
Tu po veselom obedu izgrlimo se, izljubimo se, srdečno izljubimo se i želeći da se opet vidimo (kako smo se na pet godina potom i vidli, krome nekih od oficira koji su u Italiju prešli bili) i tako rastanemo se.
ja i proče moje društvo pešaci (kojega nas ima dosta, fala bogu), nami je lakše i opkoliti i preko preći, i gdi god vidimo [h]lad ili od kuća ili od drevesa, ili ako će i od plotova, a mi nama[h] u [h]lad, pak idemo lepo gospodski po [h]ladu.
Ovako razgovarajući se i šaleći, zaspimo. A kad se probudimo po desetom času, vidimo prekrasni dan i ugledamo belo more od smešenija s Vodom dunavskom, u koji posle podne i uljezemo.
se koli ovuda putuje) do Pariza s ugovorom da se svrati u neke gradove izvan druma, kako u Ljunevil, Nansi i Mec, da ih vidimo.
Ali kad vidimo pravednoga Aristida, koji je sve bogatstvo pobeždenoga i prognatoga persijskoga cara u ruku imao i najslavnijim u
u svoje vreme na svetu vladenijem upravljao, da siromah umire i da se nejma s čim po svom dostoinstvu pogrepsti; kad vidimo božestvenog Sokrata da darove slavoljubivoga Alcibijada šalje natrag; i na konac, kad upazimo slavnog Fociona da sam iz
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ti s nama večeras ne progovori tri riči, nego nas zadrža da vidimo tvoj izbor. Lipo! Ali ćeš čuti istinu, pa čini kako znaš.
— Dakle, umra gvardijan!?... A ko veli da je crkvu porobilo!?... Aj, da vidimo! — Natrag — viknu Vrtirep, pa videći da ih ne može ustaviti, istrže pušku iza pasa mlinareva, nategnu je i naperi u
Maša pljesnu rukama i zovnu Cvitu, ali se predomisli i zašapta: — Nemoj ništa govoriti, da vidimo kako će se začuditi sutra. — E, baš oću da joj kažem — veli Bakonja, okrenuvši se ka blijedoj Cviti, koja uđe.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Vidimo! Dugo se rumene otvorena usta. — Ih, tako je mali, pa ćemo da izginemo za njega — uzdahnu glasno, u trenutnoj Tišini,
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Ne daš se? — svađao se s nekim koga ona nije mogla da vidi. — Pa, i ne daj! Da vidimo ko je jači! — pritajivši se, ona ču kako se dečak s panjićem svađa, ulaguje mu se, kune ga, hvali.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„U istom onom međusobnom rasporedu u kojem je Hefestos urezao na štit ove zvezde, vidimo ih sada i mi na nebu, videćemo ih sutra na noć i svake iduće noći; one su večne, nepromenljive, neprolazne.
Kad je posmatramo sa ovog mesta na kojem se sada nalazimo, vidimo da je upravo iznad vrha onog kiparisa onde, s onu stranu potoka.
Četvrto pokretno nebesko telo je Sunce. Peto je zvezda Aresova koju vidimo sada onde na zapadu u njenom crvenkastom sjaju. Šesto je zvezda Zevsova; eno je onde na jugu.
Nju vidimo danas prvi put u godini pred sam izlazak Sunca. Ona je još juče bila toliko blizu Sunca, da ju je odblesak Sunca činio
„Jesi li, dragi Satire, baš sasvim siguran da je tako kao što veliš?“ „Siguran kao grad!“ „Pa da vidimo! - Radi jednostavnijeg sporazumevanja, zvaćemo broj koji se odnosi na katetu našim manjim brojem, a onaj koji se odnosi
„Jesi li siguran da je tako?“ „Mogao bih založiti svoju glavu!“ „Da vidimo! - Uzmimo sada u razmatranje još jedan, treći, broj koji neka bude tačno polovina našeg većeg broja.
Taj vazduh pun je takvih sitnih, nevidljivih delića vode. Zorom se oni skupljaju opet u kapljice, i mi ih vidimo u obliku rose. A viđamo ih i u obliku kiše, slane i snega.
„I sam vazduh, koliko god da nam izgleda proziran sastavljen je iz sitnih delića. Iako ih ne vidimo, osećamo ih pri najlakšem povetarcu. Pri oluji ne mogu ni velika stabla da se odupru naletu tih delića.
Zato je vazduh stvarna supstancija, iako je kao takvu ne vidimo. „Ova rasuđivanja i mnoga druga dovela su me do ubeđenja da je svakolika materija koja se nalazi u vasioni, pa bila ona
kvantitativnog i prostornog rasporeda i sastava, proizilaze sve kvalitativne raznolikosti materije kako ih pred sobom vidimo, isto tako kao što se istim slovima može napisati i tragedija i komedija.
Platon se nasmeši. „Da, kad bismo svojim očima smeli verovati!“ „Kako to?“, zapita Aristoteles. „Sve što vidimo svojim očima i raspoznajemo ostalim čulima, to su samo slike, slike varljive“.
No, da vidimo! Pročitajmo protokolarne iskaze onih što svedoče o građaninu Abdere demokritu, koji ne htede da se pojavi pred sudom
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I tako smo se rastali da se ponovo vidimo tek posle nekoliko godina na solunskom frontu. Dakle dve i po godine docnije, jednoga dana, dobijem od njega pismo
E pa zar su onda duhoviti ovi „naoružani proroci“? Ne, oni to nisu, nego smo mi slepi i ne vidimo. Zar bezdušni komandanti ne streljaju, u ime Božje i nekog „božanskog“ zakona, svoje rođene vojnike koji su u sto
Žurno silazimo s kola, strepimo, ne vidimo ga na velikoj kapiji gde nas ostali čekaju. Premiremo, bez daha smo, ulazimo.
A dogodine ići ćemo svi troje, i svake godine, i nećemo nikad propustiti da vidimo tvoju Francuskinju, i više neće niko misliti da smo brat i sestra, i bićemo sve srećniji, je li?
Mene mi, Đoki Ciganinu, kao što svi ovde vidimo, surgun-pasoš dadoše, a još sam puno koješta imao da kažem, Bog da vidi!
za vreme dok su se vojnici odmarali, pozva me naš tumač, koga smo poveli, da svratimo u jednu obližnju kuću i vidimo jednog čudnog i povučenog starca, koji je imao blizu sto godina.
Ćuti. Ni na konje ne viče. Gledamo obojica, čas levo čas desno, u ranjenike, i hteli bismo svakog da vidimo, da znamo gde je ranjen, da ga pitamo je li mnogo ranjen?
Uzima čovek na gotovs. Ja već držim revolver u ruci. Stanemo jedan prema drugome i pitamo se. Obojici lakše, kad vidimo da smo Srbi. Pitamo za put, ali oni znaju da nam kažu samo, da se ide pravo, tamo... „Ima još prilično da se ide...
Po koja uplašena od nas i pucnjave tica prne iz žita i zbunjeno leti pred nama i više naših glava. Malo posle lepo vidimo kameniti položaj sa koga nam dobro zaklonjeni streljački lanac neprijateljski šalje ubistvenu, paklenu vatru.
Mi već dobro vidimo vojničke glave sa pljosnatim šapkama i oficire, koji trče tamo-amo, osmatrajući naše nastupanje. Odjednom mitraljeska
I u nastupanju osvrćemo se da ga poslednji put vidimo kako se usiljava da se ne sruši i slušamo kako mu četni narednik glasom, koji drhti, dobacuje: do viđenja gospodine,
— Ama, ostado’ li ja dužna vôde..., jesenas..., ovaj... tri groša? — Uđider, — kaže joj Iketa — da vidimo šta veli tefter, ne znam ja napamet.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Lica spavajućih ne lažu: tek na njima vidimo pravu bijedu njihovih sopstvenika. Na javi, naša su lica zategnuta bilo kakvim svjesnim htijenjem ili nesvjesnim
Da bih to predusreo, odlučio sam da napišem realistički fantastični roman. Pa da vidimo! Eto, stoga se moram pridržavati strogo racionalnih elemenata.
I tu nema pomoći. Vidimo ih gde se pate, a ne možemo da osjetimo njihovu toplinu. Traže riječ u koju bi legla sva prisnost, sva duša, ali takva
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ho-ho-ho... — produži pisar. — Čiča, ti deliš — obrte se apotekar Vuju, kad doneše karte. — Diži, sinovče, pa da vidimo kako knjiga veli. Apotekar nađe osmicu pik i podeli...
— Broj! — reče mu Đurica. — Lako ćemo prebrojati, no dede pričaj. — More broj to, da vidimo koliko ima. Vujo ustade i, ne progovorivši ni reči i ne pogledavši ga, ode u drugu sobu, ostavi tamo zavezak i vrati
Posle uze da komendija: »Doći ću, kaže, na jesen da te prosim ili da te otmem«. A ja njemu kažem: »Pričekaj da vidimo šta će biti s tvojom glavom do jeseni«. — Ih, bolan, što si baš tako! — Ja što ću? — On meni krastavce, ja njemu groš.
— Čuješ, meni se ovo ne svidi. On mi se nešto mnogo promenio. Trebalo bi videti šta on radi tamo. — Kako ćemo da vidimo ? — Idi ti nekoliko dana za njim, pa gledaj šta radi i kud ide. Samo onako tvojski, znaš?
Gledao sam dosta takvih glava... ali, šta ja tu buncam! Dede da vidimo kojim si dobrom došao? Đurici beše prijatno slušati ove pametne reči; milo mu beše sedeti ovako i razgovarati se lepo
— poče Đurica — čujem da me mnogo tražiš ovih dana... vele, hoćeš da me ubiješ, šta li ?... Pa, et’ ja dođoh da se vidimo i ’nako... upitamo za zdravlje. — More, Đuro, nadlaguje se svet — odgovori Sreten mucajući i bledeći.
Što da nas dvojica zalažemo glave za njega, pa otud ne vidimo koristi ni mi ni naši ljudi, no sve njemu. Pa, naposletku... zar mi baš ne bismo mogli bez njega ?... — He, pobro !...
— Čuješ, Novo... — reče Đurica ustajući. — Baš me mrzi da opet poganim ruke... Kad vidimo da to moramo činiti, ako te ne mrzi... da ti to učiniš...
On je, brate, nas uzjašio, pa vodi kud hoće, kô stoku... a mi se plašimo ni od čega. Vidimo da je pametan, pa sve mislimo da on drma celom vojskom. Ja sam to opazio, kad on nas šalje na posao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A ova mu kaže da se netko uvukao u njezinu kuću, pa sad ne smije unutra. Onda zec reče: — Hajdemo nas dvoje da vidimo tko bi to bio. — I tako pođu. Kad dođu pred jamu, poviče zec: — Tko je u tetinoj jami?
Dok evo ti nekakva starog sirgavog velikog mačka, iziđe pred mačke, pa viče: — Kamo vas, miši! Izlaz̓te da vidimo kakav način odsada bolji no dosada među nama.
Zavikaše mu onda sva trojica: — Vrati se, vrati, vidimo tvoju vjernost; ne žalimo toliko tebe koliko tvoga magarca. A on njima: — Duše mi, mudriji je on no vi sva tri.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
mudraca Aristotela, svetlost izvirala iz oka i slala naokolo zrake - pipke na okolne predmete i da preko zraka-pipaka vidimo okolne predmete na isti način kao što te predmete osećamo preko čula dodira.
bilo ostavljati obrsie rodne zemlje Kada ne bi živela nada da ćemo ih uskoro ponovo ugledati, Zbogom, zbogom, dok se ne vidimo ponovo.
Tako je i bilo. Bilharc i ja nađosmo se usred velike mase ljudi, ali smo ipak mogli dobro da vidimo predsednika i njegovog ministra i da čujemo svaku reč njihovih govora.
”U berlinskoj laboratoriji naći ćete one stvari koje moji američki i britanski prijatelji, uključujući i mene, želimo da vidimo na delu na svim koleškim i univerzitetskim laboratorijama u Americi i Britanskoj imperiji.
godine otišli u kratku posetu Parizu. Hteli smo da vidimo šta se dešava sa fizičkim naukama na Sorboni i u Francuskom koledžu, i da uporedimo akademski život u Parizu i Berlinu.
Njegova bol za umrlim carem bila je zaista patetična. Želeo je da ja i moji prijatelji vidimo veliku procesiju koja je, po njegovim pesimističkim predviđanjima, znak početka opadanja na- pretka Nemačke imperije.
godine, ponovo nastavio. A sada da vidimo kakvo je to otkriće o kome sam prvi put počeo da razmišljam šetajući prevojem Furka u Švajcarskoj u leto 1894. godine?
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
i kulturnim modelima na kojima se te konvencije osnivaju, pomaže nam da postanemo svesni svojih sopstvenih, da ih vidimo i da im se začudimo, kako bi rekao Šklovski, pa ćemo samim tim početi i da ih tumačimo pred samim sobom.
Mandeljštamove pčele, kao što vidimo, pčele su iz antičke mitologije, Persefonine pčele. Ali postoje i stare slovenske pčele, vesnice proleća i bogatoga
Čekalo je ono, kao što vidimo, u kosovskoj uskršnjoj pesmi o manastiru Gračanici – kao moguće, ne i kao stvarno. Ako ovu pesmu posmatramo u krugu
Tako se mi, na primer, iskreno čudimo kad prvi put vidimo kako naši neposredni slovenski susedi, Bugari, pri potvrđivanju klimaju glavom levodesno, a ne goredole, a oni se
U avangardnoj umetnosti obično vidimo i interesujemo se za apstraktne konstrukcije, nove postupke, a zanemarujemo da su osobito u književnosti aktuelizovane
Mislim da to nije slučajno. Jer ovaj dvojnik, ova senka od lika koju vidimo tek u Rajićevom snu, dolazi nam iz samog središta piščeve poetike.
Na planu poetike promene teku kao u kaleidoskopu. One su, međutim, takve – kao što ćemo imati prilike da vidimo – i u samoj poeziji.
Svi smo mi u maternjem jeziku – crvi u jabuci. Dok se njime služimo, celinu mu ne vidimo, pa čak sebi ne polažemo računa ni o onim rečima koje u govorni niz ulančavamo, niti o pravilima pomoću kojih ih
Šta to jezički sistem pamti što mi ne vidimo a što saodređuje ili dopušta široku upotrebu ove reči? On je naime, memorisao da lepo potiče od lepiti.
Ali je ta materija sačinjena sve od samih informacionih naslaga: gornje vidimo i razaznajemo, a donje sežu do u tamna istorijska vremena.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
VASA: Pa da ih primiš, Živka. ŽIVKA: Koga? VASA: Pa familiju. Da ih primiš da ti svaki kaže svoju želju i da vidimo šta može da se učini. Svi se žale kako su ti dolazili pa nećeš da ih primiš. ŽIVKA: Ama, zar ceo taj spisak da primim?
KALENIĆ: Onda, šta mislite? Zar ne bi bilo bolje da ja pričekam sa odgovorom... da vidimo najpre situaciju, jer ja bar tako mislim – ako da ostavku i ne bude više ministar, onda prestaje svaka potreba da se
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
da se uz pomoć anakoluta rečenicom može izraziti neki poseban, neuhvatljiv značenjski preliv, što inače kod zeugme odmah vidimo: prirok osim obične ima i vezu koja se tek u prenosnom značenju može razumeti.
Kao što mi, istina, vidimo svoje lice u ogledalu, ali ga vidimo kao da je odvojeno od nas, pomalo čak i kao tuđe, pri čemu promena mesta leve i
Kao što mi, istina, vidimo svoje lice u ogledalu, ali ga vidimo kao da je odvojeno od nas, pomalo čak i kao tuđe, pri čemu promena mesta leve i desne strane čini pokrete naše ruke,
A nijednom ga ne zatičemo izvan varoši, u polju ili vinogradu, kako obilazi letinu ili nadgleda argate, ali ga zato vidimo u porodici kako ritualno seda da obeduje i ritualno odlazi na popodnevni počinak.
da uzme tkanine za uskršnje haljine; drugi put se prikazuje predvečernja vreva na ulici, na pazarni dan; treći put, opet, vidimo Magdu kako s korpom na glavi nestrpljivo čeka ispred kapije; četvrti put ulicom žene odlaze na groblje - i svaki se put
Po bašti lišće šušti; iz trave i aleja cveća diže se onaj vlažan i jak miris”. 116 Po tome vidimo kako ju je pisac zamislio kao lik sa osobito čulnim telom, pa time i sa osobito osetljivim čulima.
Vrlo je karakterističan izbor detalja pomoću kojih se oni prikazuju. U VI glavi vidimo ih, na primer, kako na uskršnji dan ne dolaze kroz kapiju, kao ostali svet, nego „otuda iz bašte”, gde su svoje konje
Eto stoga je i može plašiti veliko ognjište u kuhinji, sa širokim otvorom na krovu, što zapravo vidimo po njenoj noćnoj fantazmagoriji: mesečeva svetlost sliva se, očigledno, kroz otvor na krovu (badžu) sa svetlošću
Jer preci postoje uglavnom kao deo sećanja i potomci uglavnom kao deo razmišljanja glavne junakinje, a ne kao likovi koje vidimo kako u radnji uzimaju neposrednog učešća.
Baba Stana, međutim, kad Mladen preuzme očevu ulogu, ništa od njega ne zahteva, ne naređuje, niti je vidimo kako savetuje, opominje. Samo netremice bdi nad unukom, i kao senka ga prati.
”168 U lik sasvim male junakinje - a to se, kako vidimo, ni kasnije nije promenilo - pisac je uneo prilično mnogo strepnje i dosta jako osećanje neizvesnosti.
biti toga, neće se roditi taj” kome bi ona poklonila svoju ljubav upravo kao „Sofka 'efendi-Mitina' ne možemo a da ne vidimo junakinjino osujećivanje ljubavi s pomišlju na oca ili, drugim rečima, zbog oca.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— He!... dobro je ovo da vidimo — procedi pop družini kroz noćnu slotu — nejunaci su naši susjedi, kumovi i pobratimi kad se carstva mijenjaju!...
Kao da su se ljudi tvrdo odlučili da još ove noći istrebe ovo nedavno oslobođene raje... — Dobro je i ovo da vidimo!.. Hej, pobratime, otvaraj noćas! — kliknu pop pa snažno opet zalupa puškom u vrata.
Unutra, u dvorištu još dobro neiskrčenom i sa neravnim stazama preko njega, vidimo novu prostranu i nisku kuću. Bez podruma je, vidi se, a udobna. Sa velikim prozorima, gospodski i domaćinski sagrađena.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
ti, umetniče dragi, Ja anđela danas videh prava; Nego skidaj sad i drugi preves, I đavola deder nam obnaži, Da vidimo šta još ne videsmo, Pa nagradu kakvu hoćeš traži.
Taj amanet šaljem danas Crkvi vaših srca, Da vidimo, može l’ da se I stvarno otrca. III Na oltaru svetinje nam Zračak se razliva — (A svetinja što je dedu, I unuku
A jeseni i slava i hvala, Rode, plode ona nam je dala! A šta zimi, godišnjoj mezimi? Hladna zimo, hod’ da te vidimo!
“ Pa šta veliš, Ljubo, Jedno lepo veče Da nas, ’vako stare, Zajedno zateče; Da vidimo šta je I na dnu bokalu, Pa od starih jada Da zbijamo šalu; Na starome žaru Da se zagrejemo — (Ne vidi l’ nas
»Starmali« 1882. ĐURO DANIČIĆ Samo plač čujemo, samo grob vidimo, — Mi još i ne znamo koliko gubimo. Strah nam neki stegô bola obilata — I gubitke ’vake tek budućnost shvata.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
JOVAN: Pa dobro, vi mu nadenite ime kako oćete. Vidićete, svaki će u njega pogledati. FEMA: Donesi ga, Žan, da vidimo. JOVAN: Nemajte vi brige, pseto pouzdano. FEMA: Propopo, Žan, da kupiš češalj i sapuna, pak ćeš ga svake nedelje miti.
SARA: Gospoja ot Mirič, molim na jednu reč. FEMA: Zapovedajte. SARA: (Ne bi škodilo kad bi u kujnu otišli da vidimo šta se radi; da se ne presoli supa, da se sarma kako treba zapraži, da ne pregore pečenje).
VASILIJE: I turski, ako oćete, samo kad je moja. FEMA: Da vidimo. Les fines, les lamors. VASILIJE: Lius, pius, bonus, azinus, porkus, mus, urbanus. FEMA: Pravo, pravo, Vasiles.
Miljković, Branko - PESME
otvorenih za sve vetrove kojim dolaze nerođeni po svoju smrt II Gledali smo kako umiru stojeći oni koje volimo sada vidimo mrak koji ne vide slepi sklopite oči da vidite one koji su dali večnoj noći dan svojih očiju oni drže zemlju na leđima
Petrović, Rastko - AFRIKA
Oni ne dolaze da vide brod, no se zabavljaju po pučini kružeći jedan kraj drugog, kao ove ptice nad nama. Dogledima vidimo da su široke drvene stepenice, kojima se silazi do kratkih molova podignutih na koljima, prekriljene šarenim gomilama
Izdaleka još vidimo da nas pred verandom čekaju dva belca opružena u crnačke naslonjače. Fransis Bef dobija nastup srdžbe što je dobio još
Odande, čim doznadu da dolazimo, polaze nam u susret svi sa bubnjima na čelu. Mi ih ne vidimo pošto su sasvim uvijeni u noć, ali po larmi nagađamo da ih je ogromno.
Gnjilu, kao punu krvi. Evo zvezda po zemlji, otelotvorenih, ogromnih, mekih, vrelih, punih zadaha. Mi im vidimo još samo oči, koje su duh neba i prostora. Njima su osvetljene planine. Južni Krst koso je poboden iznad šume.
Dva puta odlazimo u selo, u njegovu kolibu da vidimo šta je sa polaskom. Kamion koji ima da nas nosi, i koji tek ima da se tovari crnčevom sirovinom, stoji prazan,
Mi ne vidimo šta je na njemu da bismo znali šta nije; već čim ga pogledamo, prvo zaključimo da je zaboravio vezati kravatu, poneti
Za slučaj da se dotle pojave zamene, ovi se mogu vratiti kućama. Tako pred suton, kad treba apsolutno poći, vidimo da su nas dva nosača napustila. To je čitava jedna zamena pri nošenju hamaka (mreže).
U jednoj bari punoj beloga cveća kupanje devojaka. Malo dalje vidimo u dnu predela jednu kraljevsku povorku. Na malom arapskom konju, ogrnut u belo, sa tam–tamom napred i dvadesetak ratnika
Veliko spremanje u praznim kolibama kampmana; pranje, čišćenje, brijanje. Idemo da vidimo bele. N. treba da nabavi novu obuću, pošto se stara sasvim raspala.
, gospod'n)!“ itd. Šetnja — da vidimo Bobo i okolinu. Bobo Đulaso je ogroman crveni grad staništa i terasa, izgrađenih od crvene afričke zemlje, koje se rone
Iako, kao iscrtane, imamo pred sobom jasno sve kuće, sve terase, sve uličice Boboa do u nedogled, nigde ne vidimo žive duše. Reklo bi se da je Bobo izumro. Jedino je rečica prepuna nagih crnih mladića koji se kupaju prskajući.
U stvari mi vidimo najpre samo kupaste kroviće iznad savanskog bila. Sami crni seljani vode ovde svakako zdraviji život no oni oko Boboa,
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
PRVI TURČIN: Inšalah, efendum! Dobro si izmudrio, te ako ti za rukom pođe, da bar vidimo toga čuvenoga hajduka!... ĆERIM: I da ga živa uhvatimo! PRVI TURČIN: Ja ću ga sobom vezati!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Zastanemo na jednom brežuljku da vidimo kako ide borba iza nas. — Ah, kakva nesreća! — uzviknu Komarov — naši odstupaju preko vinograda...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Oh, blaženi dani, Kad se zanosimo, Zmije, kletve i aveti Jošte ne vidimo! XLІІI Sreća stoji, nešto čeka; A jad ide, Bog zna okle. Sreća im je bila kratka, Jad će biti Bog zna dokle.
„Daleko je, visoko je, — Sto godina dugih prođe, Dokle njena svetla zraka Do našega oka dođe.“ „Mi vidimo zvezdu ovu, Vidimo je kako trepti, A nje možda davno nije, — Veruješ li? — Verujem ti!
“ „Mi vidimo zvezdu ovu, Vidimo je kako trepti, A nje možda davno nije, — Veruješ li? — Verujem ti! Jer s’ i meni kašto čini, Usred noći sam
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A uza sve napore još je i noć. Puške prašte bez prekida negde napred. Artiljerija povremeno gađa i vidimo zasenjujuće odbleske topova. Ljudi su ćutali.
Ali već čujemo neposredno iznad naših glava onaj jezivi pisak kuršuma odbijenog od zemlje. Zastali smo da vidimo gde li je zaklon komandanta pešačkog bataljona. Mora biti negde tu oko nas... Okrenuo sam se slučajno. Ostrovsko jezero.
— „Komisija“ je primila vaša opažanja k znanju i upravljanju — veli šaleći se kapetan Radojčić. — Da vidimo sad dalje. Takvo je, dakle, stanje bilo petnaestog i između petnaestog i šesnaestog. Aja.
Ovaj su bataljon zadržali u rezervi. Kapetan Radojčić ga prekide. — Kada ste tako uspostavili front, da vidimo šta je bilo šesnaestog. Dosad ste se uglavnom slagali. Pričaj sad ti Svetislave.
— To ćemo tek da vidimo — upade Predrag. — Nema šta da se vidi. Ovako kako sam ispričao, tako je bilo. — Polako... polako.
Na celom ovom prostoru nigde se nismo sreli sa neprijateljem. Prikradali smo se polako samom otvoru... Vidimo reku... Crna reka. Ona, znaš, teče pravo na sever, pa onda skreće desno, na istok. Naišao sam sada na njen istočni krak.
Sada bih opet želeo da je dan i da se vidimo. A zora već počinje, i mesečev sjaj sve više bledi. Vidim i drugo rebro onoga brda, naskoro sam nazreo treće, i tada mi
Izišli su čak i meštani sa buketima cveća. Mi smo se ispeli na neku gomilu kamenja ispod jednog platana, da bolje vidimo, a i da se zaklonimo od sunca.
kad treba da padne — dobacuje Milan „Kica“. — Gde su? — viknu neko. Okretosmo se u pravcu varoši... Vidimo samo kako između kuća prvih ulica varoških vitlaju gusti mlazevi prašine. Jahači su sa starta poleteli.
Naša osmatračnica nalazi se na visini od hiljadu dve stotine metara. Sa vrha ove planine vidimo šiljke, rebraste padine, čitave visoravni. Svakome od ovih mesta dali smo naročito ime, da bismo se lakše snašli.
Planine su razrivene saobraćajnicama, lagumima, dubokim zaklonima. Durbinima, vidimo jasno liniju rovova, ali tamo se ne primećuje nikakav pokret, kao da su ljudi u zemlji pokopani.
— A i da iskoristimo ovu priliku, da se vidimo sa kapetanom Racom i veterinarom. Inače nikad slobodnog vremena nemam...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
k meni s’ okrenu, I sad ne znam ti koja mudru iskaže mi reč: „Sad ćemo jedna na desno, a druga otrčat na levo, Da vidimo kud će vaša se krenut noga.” A, tako l’ je, male majstorice? Tud li šibate?
kakav je strah i užas narod trpio, dovoljno izjasniti se ne može. Sama pomisl na kugu strašna je, a kad jošt okolo nas vidimo nesretne žertve, koje ot ove strašne bolesti padaju, zdrava čoveka, pri samom pomislu, smertna groznica obuzme.
ipak bi bilo lepo kada bismo mogli imati i onu najverovatnije baš nemačku pesmicu koju je Eustahija Arsić prevela: da vidimo kako je taj posao obavila, i da li je u njega unela bar nešto svoga.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Ljudi, bojim se, da neće zagoreti? — De-de, Simeune; što si stao? Pri povijedaj, da vidimo, šta će biti — veli Mićan i pruži mu opet punu čašu bašice.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE: Pa nisam, dabome, kad onaj gospodin Vića okupio: čekajte da vidimo ima li i saučesnike, pa onda da javite. I evo, čitava dva sata prošlo kako je u 'apsi, čitava dva sata kako smo spasli
Nastasijević, Momčilo - PESME
Sav narod što se rodi tad Zvaće te Učitelju. PESMA SLUŽAVKE Vodi me, mili moj, Niz brežuljak za ruku Da vidimo, dragi, je li nam loza u cvetu. Dragano moja, loza nam nije cvetala. No udahni mandragore, kô celov opija.
10 I snova da sastavimo se, i snova da vidimo se, i snova u Hristu da sjedinimo se, samome tom, kome slava sa Ocem i sa Duhom Svetim u beskraj na veke, amin.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
l. (SEZ, 19, 20). Naročitu moć ima b. l. koji je pronikao iz glave prve zmije koju u proleće vidimo (ili: iz zmije koju ubijemo pre Blagovesti, ili u Međudnevice). Ko takav struk b. l.
pred dvorišnim vratima: »Moj suđeniče, ili si u gori ili u vodi, ili si u lugu ili si u ćumuru, dođi noćas da se vidimo« (GZM, 6, 1894 658).
Ćipiko, Ivo - Pauci
? — čudio bi se seljak. — Pomozi, Vaso, ako boga znaš! — Uložiću za te utok i ne plaćaj mi ni pare dok ne vidimo šta će starija vlast ..... Ima, bolan, i težih od naših! — rekao bi Vaso; osvrćući se da ga ko ne čuje.
— Ima neko vrijeme te vas češće vidimo ... Milo mi je! — otpozdravi gazda ... — Ali jeste li čitali? — upita ga pod utiskom novinarskoga članka što ga je
Našega svečara mogu da prispodobim onome golemome hrastu, što ga svi u ovome odgojku vidimo, — i pokaza rukom na nj, — oko koga obavio se bršljan i okupili se zakržljali hrastići; duši ga bršljan, ispija mu sok,
„Pa da vidimo kako će ti trgovina ići za rukom!” završi pismo gazda. Uto kroz podrum unije u dućan gospa Pava, razbarušene sijede
Ima ga dosta! —'Ajde, de da vidimo! — govori gazda, driješi zavežljaje i broji. Dok broji, Rade ga gleda, a u ušima zvekće mu srebrni novac, i gledajući
Presvijetli gospodin sjede za učiteljev sto. —Da vidimo malko vaše registre! — reče tihim glasom. Učitelj izvuče glavni registar, obložen u čistu hartiju, i stavi ga preda nj.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
To je potrajalo. Onda je napad splasnuo. Kad je svanulo, mogli smo da vidimo ishod noćne bitke. Prizor je bio stravičan.
Kiša već dva meseca nije pala. Gore usijana sunčeva kugla, dole usijani krš, svuda razbojnici. Ne vidimo ih, izležavaju se po čestaru ili se kupaju dole u moravskim virovima. Ne pomera se nijedna liska, ni daška vetra.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
„Svakoga dana, između izlaza i zalaza Sunca, vidimo nad nama ili plavetnilo nebeskog svoda ili oblake. I jedno i drugo su proizvodi atmosfere, vazdušnog plašta koji
Šta se iza tih oblaka ili iza toga plavoga svoda skriva, mi ne vidimo, sem sjajnoga Sunca ili bledoga Meseca kada se i on ukaže na dnevnome nebu.
No zato nam svaka vedra noć otvara kroz nebeski svod široki izgled u dubine prostora. Onda vidimo nebo obasuto bezbrojem sitnih sjajnih zvezda.
To je Eufrat; on preseca četvorougaonu varoš dijagonalno. Kroz večernji suton i vodenu paru vidimo jasno samo desnu, ograđenu, obalu reke, gospodske palate duž nje i bezbroj lađica, koje su reku prekrilile.
Njena oba krila otvorena širom, i pobožni svet izlazi iz hrama. Tako vidimo i jedan deo njegove unutrašnjosti: zidove od alabastra i oltar od zlata. I krov hrama, od kedrova drveta, pozlaćen je.
neba i kreću se sa njime od istoka prema zapadu, ali ako posmatramo pažljivo njihov položaj prema ostalim zvezdama, vidimo da se taj položaj menja iz dana u dan.
Došavši skoro do nje čujemo iza plota nekakav šapat. Pristupamo mu na prstima i, kroz jednu njegovu pukotinu, vidimo dva čoveka gde sede na kamenoj klupi. Osluškujemo. - „Jesi li, dragi Teofrasto, dobro zaključao sva vrata i kapije?
On viče, koliko ga grlo nosi: „Faros! Faros!“ - To što vidimo nije zvezda nego slavna svetiljka Aleksandrije. Na lađi nastaje komešanje, mornari se bude, elektrizovani čarobnom reči
Ovo je, to se raspoznaje na prvi pogled, pozorište, a ona veličanstvena zgrada biće hram Izidin. Hajde da vidimo! Zaista, u polutami hrama treperi džinovska statua egipatske boginje, prekrivena zlatom, biserom i dragim kamenjem.
Po njima vidimo da je Aleksandrija kopča istočnog i zapadnog sveta. To se vidi i po svemu ostalom. Što duže šetamo, sve se jasnije
Ulazeći u taj Olimp bogova nauke, vidimo da se u njemu ne štedi ni nektar, ni ambrozija. Glavni sto, a i sporedni, manji, pretrpani su gomilama svežega voća:
Ali, mesto da Vam o tome suvo referišem, biće bolje da ga, pri tom njegovom poslu, vidimo živog pred nama. Učinimo, dakle, opet skok od 22 stoleća natrag u prošlost.
Stanković, Borisav - TAŠANA
HADžI RISTA (od radosti umalo ga ne poljubi u ruku): Hvala, dedo! Tako nam govori. Tako hoćemo da vidimo da si i ti međ nama odobrovoljen. — Tako! Hoćemo da živimo, kako nećemo da živimo?
Bojimo se da ne iziđe pa da je vidimo. MARA Ama, nije ona tako strašna. I nikada ona ne izlazi. Ni ja je nikad ne vidim. Hajte.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
To je Ljubin pronalazak. Bajagi sitan, ali čest i sladak, da ga živog jedeš. Baš da vidimo i ta švapska posla. Kad se gospa Nola po rđavu vremenu vraća kući, na stepenicama je dočeka Julica sa suvim sobnim
Meni je ta ambicija odvratna. A vidimo je dosta u gimnaziji, pa i među profesorima! Nezdrava stvar, veruj... Ja radim, gledam da nešto uradim, i to mi je sav
Ti sigurno imaš četiri krajcare austriske vrednosti, da kupimo po slanu kiflu, i da idemo malo u šetnju, na Tisu, da vidimo vrbak i da čujemo vivke... Videti ih, đavole, i ne možeš! Lako je njima kad imaju krila.
Drugovi ga zadirkuju, Branko priznaje: — Ma jeste, volimo se, a ne vidimo se. — Profesor je jednom kazao Brankovim drugovima Srbima: — Vaš zemljak nije svakidašnji tip studenta.
Jevreji, kao i svi ljudi, požive, nauživaju se što bolje mogu, i zbogom! svi vidimo da nema staroga Fridmana, nema ga više da kupuje perece na kile i časti decu. Grci — samo umiru.
„Smrt je sve što vidimo dok smo budni; a što vidimo kad spavamo, to je san!” Ograde više nema na toj grobnici, stoje samo podupirači...
„Smrt je sve što vidimo dok smo budni; a što vidimo kad spavamo, to je san!” Ograde više nema na toj grobnici, stoje samo podupirači...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Otkad je ovog našeg, kao što ga vidimo, sveta, pak dosad, i dokle god ljudi bude, bilo je, ima i biće moralista koji neprestano na ljude viču, psuju i prete, i
Pređe nego što dalje čudesa ovog viteza vidimo, po zapovesti Horacijevoj, koga mlogi pohvaljuju, mala čast čitaju, a još manje razumedu, trebalo bi mojim čitateljma
« — nego otvoreno plavetna, onako kao što nebo, kad je vedro, vidimo. »Hi, hi hi! To mora lepo izdavati!« »Još kad pođu u vizitu.« »I kad se aufpucuju, hi, hi hi! A kakve su po snagi?
« — Molim vas, samo da se ne čuje. — »Govori se da je malo...« — Kad ćemo je prositi? — »Zar nećete ići da ju najpre vidimo?« — O, ona će mi se dopasti; daju li novce pre venčanja? — »Novci su u svako vreme gotovi.« — Pravo!
Uzajmiću i kakav lep lanac, da se misli da sam iz dobre kuće. Evo ovako se kod nas ženi; sad da vidimo kako se udaje. »Nije šala, ja imam 15.000. Ja moram osobitu priliku da nađem. Tko je taj? — Trgovac?
Sad da vidimo šta se pri prosidbi radi. Mladoženja je u Vršcu, a gospodična s 15.000 u Bečeju. Oni se nisu nigda vidili, ali zato
Prvodadžija. Gdi je mlada nevesta? Mati doziva devojku i mladoženja je dariva; na koje ona odlazi. Prvodadžija. E, da vidimo sad ima li što devojka? Otac. Zato ćemo najlakše; samo nek su oni od boga srećni.
»Ta oće li taj vaš Roman jedanput svoju ljubov početi?« — viču mi moje čitateljke. »Da vidimo kakvog je roda njegova ljubov?« Trpjenije, ljubezne moje, samo trpjenije.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Razume se da smo mi deca, uostalom kao i ljudi, hoteći da vidimo čega to ima u umetnikovoj duši, razdrli mu grudi i iščupali dušu.
Ima nas trideset i četvoro u razredu i, ako Hristova nauka ima slučajno trideset četiri osnovna načela, vidimo da ćemo izginuti svi kao prvi hrišćanski mučenici, bačeni u arenu na milost i nemilost divljih zverova.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vojnici žurno odneše i kapetana Vlaskoja. Vidimo neprijateljsku pešadiju kako nastupa u skokovima. Neke naše baterije, iako već na izdisaju, gađaju.
Kao da čujemo vrisak žena i dece. U prolazu vidimo pobijenu zapregu, mrtve vozare. Tek iza sela zastadosmo da se prikupimo. Konji su brektali.
A jedna kola prosto zdruskana. Po razbacanim stvarima vidimo da je neko pokušao da ih opravi, pa najzad digao ruke od toga posla, ispregao konje i otišao.
NA PRAGU OTADžBINE Pred nama je beskrajna ravnica. Tako nam se bar čini. Ali hodajući po njoj, vidimo male brežuljke, oniske visoravni, kao ono naborana voda na lakom vetru.
Put je izlokan, usled mraza se stvrdnuo, te se premoreni konji neprestano sapliću. Ukraj puta vidimo mrtve konje ili polomljena kola. Sretamo često neke dečake, koji se vraćaju natrag. Zaustavljamo jednu grupu.
Nikad!... Nikada, drugovi! Ja vas ne zadržavam. Ko hoće neka ide. Ali sada je došao čas da vidimo: „Ko je vera, a ko nevera!“ Vetar je duvao iz Rugovske klisure.
Vojnici jedne baterije šale se, vičući: „Janjiću, džukelo, teraj levaka!“ Prišli smo uz breg i sada tek vidimo zašto tako često zastajemo. Sa ovoga mesta nailazimo na bespuće, na kozje staze, kojima može ići samo po jedan čovek.
— Ne, nego vas „golaće“ stražarno sprovodimo. A posle, da i mi pešaci vidimo kako je to biti u pozadini — dira ga komandant bataljona. — Vodiš li koliko ljudi?
Sve češće zastajemo. Hladno je i tupkamo u mestu. Sa jedne uzvišice vidimo kako kolone gamižu sa svih strana i slivaju se na ovu usku uprtu stazu kojom se mi krećemo.
I tek pomislimo da smo na vrhu, a pred nama se izbočio još veći vis, i tamo vidimo mravlju kolonu vojnika koji zamiču. — Ah... zemljo, i ko te stvori! — psuje neko.
Komanda se prenosi relejima. Neko iz daljine naređuje da se pripremimo za pokret. Pred sobom vidimo samo planinske vrhove pokrivene snegom. Nekoji su osvetljeni suncem i blešte u punom sjaju.
— Ko drugome jamu kopa sam u nju pada... Kipislcauf! Hajd, da vidimo prvo tvoja leđa. — Ama, pobratime, molim te, izvoli ti prvi... I kretoše jedan za drugim, poštapajući se.
Petrović, Rastko - PESME
Šta mari! Sad ćemo spustiti dve-tri granate da vidimo kako to izgleda kad noge lete, i glave; Sad ćemo spustiti našu dušu na konopčetu da izmerimo razmak između nas, neba i
Pođemo na put ma gde, ne usuđujući se da osvrnemo glave, I uvek pred sobom vidimo košulje tvoje plave, A azur nikad više, Ni čeljust tvoga dlana nikad više; Želudcem zar svojim žuđasmo Za voćno tvoje
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
S rukom na vratu vernog psa, on stade pred Zlatokosu i reče: — Reci mi te tri želje, Zlatokosa! Da vidimo: mogu li ih ili ne mogu ispuniti? — Tanak i uspravan kao vrbova grana stajao je mladić i gledao u devojku.
Reč sam dao: smejaće mi se ljudi. — Pa dobro! — hladno ga pogleda Zlatokosa. — Da vidimo: ima li srce snage koliko usta pričaju! Moja prva želja je tvoj — mač!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
STOJAN (zaneseno): Sve prežalih! I oca, mater, kuću! Hajde! Konji čekaju. Jedan za mene, drugi za tebe! I gde vidimo, tamo ćemo, (ljubomorno) samo ja i ti! Niko više! KOŠTANA Stojane! STOJAN (ljubomorno): Tebe, tebe samo!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I u pesmi vidimo ga prvo na konju, a zatim kao pešaka. I u pesmi on ne može da uđe u grad, ali ne zato što su vrata zatvorili građani
Iz iste ove pesme i iz nekih drugih pesama vidimo i to da narodni pevač — s očiglednom pobožnošću — ističe crkvene ličnosti, crkvu i njeno učenje.
Bogdanu vrlo mučno bilo, pak je Mitru tiho besjedio: „Jakšić-Mitre, moj mio brajne, hodi, brate, da kušamo ljube, da vidimo: il' je s moje ljube, il' je moje, il' je, brate, s tvoje“.
Čiju nosiš lijepu đevojku? Pričekaj me, da mejdan d’jelimo, da vidimo čija je đevojka!“ Kad to viđe Grčiću Manojlo, obje noge niz vranca opruži, te u zlatne vrže bakarlije, a iz ruku
Turčine, dijete Alile, tebe vale po kršnoj Kladuši, mene vale po ravnu Kotaru, no mi dođi na megdan junački, da vidimo ko je bolji junak!
“ Majka Anđi onda progovara: „Bre, ne preši, moja šćeri draga! dok vidimo ko je i otkud je, što li iđe tako po svijetu“.
Prazne su nam puške u rukama, još vidimo prema sebe Turke: u koga se višek’ dogodilo, za višek mu evo po žut dukat; ako mu se i to malo čili, za višek mu evo
ako tko ima tri života, onda nije dosta jednoć mu smrt zadati nego to treba triput činiti, kako to vidimo u gdjekojim narodnim pripovijetkama koje kazuju kako je tko imao tri (ili četiri) života, pa mu nitko ništa nije
Musa je polomio hiljade carevih vojnika i oborio Marka; Musa je — kao što vidimo na kraju pesme — imao troja rebra i tri srca.
Ostavljanje oružja, konja i pobijenih neprijatelja na grobu umrlog junaka veoma je star običaj (nešto slično vidimo u Ilijadi na Patroklovom grobu).
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
On je jedan, a nas dvojica, bićemo jači. Upali samo da ga vidimo. Jovanče štrecnu lampom i zovnu trudeći se da mu glas bude što deblji: — Ehej, ko je to ?
Jovanče, opet, jedva čeka kad će i ostalima moći da povjeri šta su otkrili. — Samo dok vidimo kakvi su ovi naši drugovi, znaju li tajnu čuvati — opominje on Mačka. — Stricu bih već i mogao kazati za pećinu.
Dobrano je potegao iz boce i brzo se okuražio. — Ehe, sad ćemo da vidimo gdje bismo postavili zasjedu. Svakako u blizini ove staze, jer njome je sa seoskog druma najkraći put u šumu.
Dječaci se u prvi mah zbuniše i zastadoše, a onda Jovanče lukavo zaškilji i odvrati: — Idemo da vidimo naš stari logor. A otkud ti ovdje? — Šta je to vas briga — smrsi momčina i rogušeći se dodade.
— Dobro bi to bilo — odmah se složi Jovanče. — Mi smo povazdan po brdima kod ovaca, kod goveda, vidimo nadaleko ko dolazi, ko odlazi... — Pa deder Jovanče, junače, prihvati se toga posla — nastavi Nikoletina.
— Dobro ali bih i ja vas nešto zamolio — iznenada se nešto dosjeti Jovanče. — Hajde da vidimo. — Primite u radionicu i mog druga, Lazar Mačka. On je rođeni majstor.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
i razlikoga viđena: pšenicu čistu, ječam, zob, proju i ostalo žito prihvatno za našu telesnu potrebu i životinju, i vidimo poljske ustalce gde rade o tom i trude se od rana do rana izlazeći na poslove, i dosta se promatraju kako bi dobro i
Sva tvar prozelenjuje, te pupča i goji se. Vidimo crnu zemlju gde se s razlikom travom i s biljem iznova preodeva; sadovi, voćke se rascvetavaju, drvlje buja, vode se
Znamo te hubavu kako lunu i dobru; u naših bednih noći svetli nam. Vidimo tvoju glavu okićenu krasno sa dvanaest zvezdama.
oružje i štit, te ustani mi u pomoć« ŠETNjA PO GROBLjU Da izađemo pošetati se po groblju, Te s otvorenim očima da vidimo Gde su našem pustom životu domovine, Kućišta i dugo boravljenje ovoga sveta. Nije li y zemlji?
A vrh svega toga ne može li bar to biti ako nas progoniš od grešnih ljudi, a ti nam zakaži da idemo među svinje. Jer vidimo mi, da ti, pastiru dobri, vrlo žališ o dobromu stadu tvojih ovaca, jer se mi šnjima hranimo, a ti učini tako da se
A što tadar otrže se i ode s uporom nepokorno ovamo, to već propade, ode, i dosad onako. Kako što i sami znamo to i vidimo mnoge tuđoverce oko nas, te nas jošte kore rugajući se hulom našemu zakonu.
Hoću li ga pustiti da dođe k tebi? Reče iguman: — Neka dođe amo da vidimo koja je zapovest. I dođe neki vrlo stasit, hubav i odeven čovek pred igumna.
Dor su ginuli ludi od gladi i pak im na to sveti Dimitrije bi za veliku pomoć, te sam vidimo se svuda ukazivao, po svih okolnih strana na konju, koje pešice opticao i hodio po morskih ada, po pristaništi gde u
U PREVRATNA VREMENA NEPREVRAĆEN Besede šajkašima Vidimo to da u pustinji bez ljudi ne može se opstajati, nego među ljude se vremo, a na svoje nam društvo i srodstvo mrzimo.
Tko što čini to svuda i pati! Očima to dobro vidimo da smo svi jednako dvonošci ljudi, ako i nismo svi jednake ćudi ka ni kokoši jednolična perja, a za pasju dlaku nije mi
A zorom rano, to je detinji život. STRAŠNI KRČMAR Sami vidimo da svakom ovo vreme skoro prohodi i tako to brzo proleće i prha kano kad gladan orao na koju strvinu leti.
jasnost i svetloća od njihova sazdanja nisu se promenili od ono dobi, nit su ostarili, ni ogrubili, a eto, sami znamo i vidimo da svašto živo što je god sastaljeno od mesa i krvi, to sve stari i grubi i sve prohodi i nestaje ga s ovoga sveta i ka