Krakov, Stanislav - KRILA
Sećao se i Mija. — Eh, dabogme da smo imali uspeha. Te kakvog. Duško je dobio poljubac od male Viktorije, kroz vazduh; na vas se, čika—Joco, mnogo smejala ona čupava Vida, kamenjarka, a Andrija sa pobedonosnom trbušinom i
Potom ih je jedan dečak vodio u uske i mračne ulice. Poslednji put se našli kod Viktorije. I sada se Bora nije mnogo začudio. — Gle, Mije... a šta? ranjen... kod Bitolja?... šta?.. nije, kod Popadije...