Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— A zar je zaronio? — upita jedan — Ja šta ti misliš, moj brate! Digao se, veli u ribu noću, pa hajd Viru. Lepo, tišina a voda mirna; mesečina — nije baš najvidnije, ali se tek vidi.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Miševe sam lovio, skitao se po visokoj travi oko rijeke i peo se na stare vrbe da odozgo gledam kako se ribice po viru igraju. Mijau-vrnjau, užasno volim ribice, ali se još užasnije bojim vode!
Radičević, Branko - PESME
1843, 6. dek. SRETAN PASTIR Blago mi na viru Sretnome pastiru, Amo staze vode, Mome amo ode, Pa tu bele platno — Ostalo im zlatno!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ko zove? — Ama, je li Stipe kod kuće? — Nije nêê! — odgovori Mande. — E Stipe, — reče Ive — viru ti i boga zadajem, ovo smo mi, sad više nema sumnje, nego hajdemo kući!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Uzalud bi mi trud. Od toga dana nisam na miru, udicu bacam po svakom viru u dan vjetrovit, ružan. Godine teku, povorka nijema, ribice moje niotkud nema, zato sam često tužan.
“ Pa ipak čiča krenu se kradom kraj vrba starih, poznatim putom, logoru ribljem, dubokom viru, tamo se smesti s dugačkim prutom. Udicu baci i viknu: „Hop!“ — Pa za tren-za dva — zaspa ko top.
Kraj samog mlina, u bistru viru, tromoga klena mladica goni, kroz leden brzak pastrmka šiba i mudra vidra nečujno roni.
Rakić, Milan - PESME
Ti si, kao i ja, na julijskoj žezi, Dok žubori voda kraj tebe u viru, Sanjao o sreći, nagradi, i nezi, Sanjao o dobrom, zasluženom miru.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Bješe mu tad nastala trinaesta godina. Viru zadržaše doma, razumije se, u velikoj stezi. Siromah Jan nađe se nenadno gdje nikad ne bi poželio.
Tješi mi Viru, reci joj da će sestricu zamijeniti gorska vila. Vila, reci joj, za koju bi Jan dao sve ono što je u djetinjstvu
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Opravio se kao lipa u proleće, Čista pšenica kao da je golub zrno po zrno birao, Gospodski ide kao patka po dubokom viru itd.
Gladi se kao mačka. Gleda kao mače u tiče. Gledi ko zmiče iz trave. Gospodski ide kao patka po duboku viru. Graju kao ovce s popasa. Guče kao golubica. Doleteli kao ose na med. Drijema kao kobila pred suvačom.
VEZIROV MOST (Car Dukljan) U Crnoj Gori i onuda po okolini pripovijeda se da je car Dukljan u viru pod Vezirovijem mostom svezan u sindžir, koji jednako glođe, i uoči Božića taman da ga preglođe i svijet da uždi, a
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Priveja je puno puka iz staroga zakona u katoličku viru, u čem su mu baš vridno na ruku bili: E. Moćenigo, providur u Zadru, T. Pilotić, kapitan u...; R. Patak, alfijer u...
— Živija! — uzviknuše Jerkovići. — Ko će napiti kâ on! — veli Rkalina, mašući glavom. — Niko kâ on! — Viru mu njegovu, da je učija, kakva bi to glava bila! — Ja sam mu malo koju rič razumija! — A ja baš ništa!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Seti se one noći posle Timočke bune, kad su i torovi goreli u Krivom Viru i kukale zapaljene ovce. A ovan je bežao s plamenom u runu, ovan predvodnik, s klepetušom, vatra i lupa, rogovi su
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ti si, kao i ja, na julijskoj žezi, Dok žubori voda kraj tebe u viru, Sanjao o sreći, nagradi i nezi, Sanjao o dobrom, zasluženom miru. O!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Zagledavši se kroz trnjak, on ugleda pred sobom, u potoku, seljaka koji drži dva vola u porožju i poji ih na jednom viru. Jedan se vo uznemirio od obada, a seljak ga umiruje blagim glasom, tapkajući ga rukom po vratu.
Saže se pod jedan trn i stade da čeka. Seljak napoji volove, saže se k viru, te ih poprska nekoliko puta hladnom vodom, pa onda polako pređe potok i stupi u polje.
Jednoga dana siđe Stanka na perilo sa rubinama. Na perilu — povećem viru na reci — skupljahu se, četvrtkom ili subotom, devojke i žene seoske, te ispirahu luženo rublje, pa se tu obično zametne
Ćipiko, Ivo - Pauci
Tako je od pamtivjeka .... —Glavu treba dati za svoju lipu viru. —Da, glavu! — potvrdi Ilija, — kad je potreba ili inat po srijedi...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
put posle toliko vremena, kako mi u kovčezima leže lepe haljine i kako bi bilo prijatno ponovo se okupati u Mrtvaja viru, smaći ovu smrdljivu štroku sa sebe i namazati se mirišljavim uljima i pomadama.
Kad sam se malo privikao na vrelo bleštavilo, okrenem, gotovo slučajno, ili zbog mutne slutnje, glavu ka Mrtvaja viru. Bože, zar je to moguće?
Dimitrije se pravio kao da ne opaža. Ostao je kod uzgred spomenutog „Video sam danas Jelenu na Mrtvaja viru“. Dimitrije Moje nevolje se produžavaju: ne znam ko sam, kuda smeram, šta hoću i zašto radim.