Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
On ostavi mene i kneza Teodosiju, viš̓ Valjeva sa ono 300 Gružana s topom, da onde čuvamo, ako bi Hadži-beg prodro i u Valjevo doš̓o.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— prekide ga Radan, a jetko se nasmehnu. — Kakoj kući? Ti misliš ono je moja?... Hej, moj kume! Uzlović — Uzlović! Viš, tu mi se popeo!... — i pokazuje prstom u teme. — A deca, kume? — Te, deca — moja deca?... Nije svet rešeto!
Ja sam je i nabavio kapetanu. Evo, gde je okrnji crno dete na brodu više Petrova vira!... Viš, pa devet puta, moj kume, i — evo dokle sam dospeo!...
« — »More, donesi ti štogod deci kapetanovoj na peškeš«, velim mu ja, »pa da viš onda!« — »Ama, ako hoće samo, doneću — ko ne bi, samo neka bude vajde!
Radičević, Branko - PESME
jašem, Da bos tapkaš pored mene, Da ti britki ja mač pašem, Baka prelu da t' priđene, Da t' osedlam kô paripa: Da viš kako aga đipa.
Ja ga ubi, ma i sebi Živo srce sasvim prebi. Oh da možeš, mati, mati, U srce mi pogledati, Da viš pakô što tu gori!“ Glenu gore kome zbori, Il' je dremâ, oli drema, Al ma kako, sad je nema.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
KUZMAN: Da viš, ja sam namislio i one druge iskopati. DAMJAN: Zašto to? Kud će ti lepše, nego kad ih u potaji držiš.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
(Jelici.) Sluga ponizan. JELICA: Zbogom! BATIĆ (odlazi). MARKO: Viš, Jelice, ovaj nije iz rumana, al je zato opet krasan dečko. JELICA: Ah, tatice, kad bi se udala u Beču!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
251. Sova sjedi na bukovu panju, Viš’ nje or’o na jelovoj grani. Sova orlu tiho besjedila: “Idi, orle, ne namiguj na me; Sad su ljudi čudnovate ćudi, Pak
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Elem, naš ti se Žiko ljuto opizmio na njega. Kle ga kud god pođe i 'nako, da viš', ukle ga. Išćeraše ti našeg ćopu Ivu, zbog one mlade, pa, ka' da nije ništa ni bio.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Pa ti mu oni lepo doneše kalem i ’artiju, a jedan isukao go tesak viš’ njegove glave, pa mu đido podviknu: »Ajde, veli, dragoviću moj, ispruži se ti tu.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
64. Mrtvo živo iz šume vuče. 65. Na careviću bez uzla košulja. 66. Navr plasta šaka šaša. 67. Nađo tiće bradiće, viš' bradića ustočiće, viš' ustočića nosočiće, viš' nosočića gledočiće, viš' gledočića čeločiće, viš' čeločića Gojko krmke
65. Na careviću bez uzla košulja. 66. Navr plasta šaka šaša. 67. Nađo tiće bradiće, viš' bradića ustočiće, viš' ustočića nosočiće, viš' nosočića gledočiće, viš' gledočića čeločiće, viš' čeločića Gojko krmke vraća. 68.
66. Navr plasta šaka šaša. 67. Nađo tiće bradiće, viš' bradića ustočiće, viš' ustočića nosočiće, viš' nosočića gledočiće, viš' gledočića čeločiće, viš' čeločića Gojko krmke vraća. 68. Noću steono, a danju jalovo. 69.
67. Nađo tiće bradiće, viš' bradića ustočiće, viš' ustočića nosočiće, viš' nosočića gledočiće, viš' gledočića čeločiće, viš' čeločića Gojko krmke vraća. 68. Noću steono, a danju jalovo. 69.
Nađo tiće bradiće, viš' bradića ustočiće, viš' ustočića nosočiće, viš' nosočića gledočiće, viš' gledočića čeločiće, viš' čeločića Gojko krmke vraća. 68. Noću steono, a danju jalovo. 69.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Drugovi ga i ne gledahu, a kamoli da bi ga zadirkivali. Striko Balegan namignu Bakonji, kao da hoćaše reći: „Viš da dobre šake pomažu i u manastiru, više nego pamet!
On ne pokaza prevelike žalosti. Najbolje ga uteši Dundak, s kojim je do podne osušio oku mučenice. — Viš! — reče mu Dundak. — On bijaše briljuzak, brate. Ti znaš šta mi u Kotarima zovemo briljuzak?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Uz pratnju silnih i čudesnih zvuka Oreol sjajni On polaže viš'njih... I svud iz neba, s vrhova, i luka, Zvoni i zvoni: „Osana vo višnjih!“ ...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Car nije znao šta će činiti: ne smije da razglasa, a ne more se liječiti. Da viš sad moga vezirovića! Obuče šehsko odijelo i pođe carskome dvoru. Tu zamoli sluge da ga puste pred cara. Kad hoćeš!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Hvalisavac razmeće se — Time samo sebe vara. Viš’, ovaki darak samo, ’Vaki darak raj otvara.“ »Neven« 1881. RODIO SE HRISTOS!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ne daj meni svoje ruke, Kud ćeš u mrak srcem golim, Okreni se, stegni srce, Zaborav’ me, ja te molim. Viš, ja nisam nikad plakô, Ja sam gutô suze svoje, — Gorke suze, bujna reka, Potopiće nas oboje.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
XIX veka, štampao i sledeću: OPOMINJANJE Vidiš, cvіetu ljubljeni, Kako j’ vreme sada, Sa viš grdno carstvo je, Kratka ljubav ѕtara. Čuvaj ѕe, ne daj ѕe Laѕno prevaritі, Nevjegno, nestalno Jeste vrieme sada.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
jašem, Da bos tapkaš pored mene, Da ti britki ja mač pašem, Baka prelu da t' priđene, Da t' osedlam k'o paripa: Da viš kako aga đipa.
Šantić, Aleksa - PESME
pada sjeme iz žuljavih ruka; A ozgo otac silazi sve bliže: Uz pratnju silnih i čudesnih zvuka Oreol sjajni on polaže viš' njih... I svud iz neba, s vrhova i luka, Zvoni i zvoni: ''...Osana vo višnjih!''...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Karanovca, Sopoćane Raški na izvoru, zadužbine svetoga Stevana, srpskog kralja Prvovjenčanoga; da vidite Papraću veliku viš' Zvornika, Spreči na izvoru, pod visokom gorom Borogovom, zadužbinu Vukana župana; da vidite Visoke Dečane kod
Nebom sveci staše vojevati i prilike različne metati viš’ Srbije po nebu vedrome. ’Vaku prvu priliku vrgoše: od Tripuna do Svetoga Đurđa svaku noćcu mjesec se vataše, da se
Drugu sveci vrgoše priliku: od Đurđeva Ao Dmitrova dana sve barjaci krvavi idoše viš’ Srbije po nebu vedrome, da se Srblji na oružje dižu, al’ se Srblji dignut ne smjedoše.
A četvrtu vrgoše priliku: viš’ Srbije na nebu vedrome uvati se sunce u proljeće, u proljeće na Svetog Tripuna, jedan danak tri puta se vata, a tri
rone, dahijama ovako govore: „Turci, braćo, sve sedam dahija, ’vako nama indžijeli kažu: kad su ’nake bivale prilike viš’ Srbije po nebu vedrome, ev’ odonda pet stotin’ godina, tad je srpsko poginulo carstvo, mi smo onda carstvo
ćupriji nasred Kolubare: knez Aleksa, Birčanin Ilija, Adži-Ruvim nasred Biograda, jednog dana, a jednoga časa, viš’ njih jarko pomrčalo sunce. Memed-aga konaku pohiti, ne bi l’ još kog Srba zastanuo, da još bira đekog da pos’ječe.
Nadaleko susretoše Turke, povisoko od bijele crkve, viš’ Vranjevca, duboka potoka, na visoku brdu goletnome, đe Lješnici jeste na pogledu.
I danaske stoji košturnica od Srbalja i još od Turaka viš’ Vranjevca, duboka potoka, na visoku brdu goletnome; ta znaće se njino razbojište dok je Cera i Vidojevice i na nebu