Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Svaka želja Isakovičeva, reče, za njega je kao zapovest. Sve je na Višnjevskom bilo čisto, oprano, uglađeno, i obrazi, i ruke, i čipke, i žabo.
Uglađeni mu behu i pokreti, i udovi tela, i njegov osmeh, koji je njegov govor pratio. Pavle je, posle, kad je o Višnjevskom, bratencima, pričao, imao običaj da kaže, Đurđu: „Čuvaj se, debeli, Srbina, koji ne psuje, ima bele ruke i lice
Kad je to ispričao postmajsteru, Hurki, postmajster mu reče da o tome Višnjevskom ne govori. Ne zna, kaže, kakve je veze Višnjevski imao, sa tim sindikom, koji je ubio svoju mladu ženu, i svoje malo
Na kraju, dobiće i nagradu rosijskog Dvora, za revnosnu službu. Isakovič je Višnjevskom govorio da mu do nagrada, i bogatstva, nije više stalo. Stalo mu je, da ne gleda više nesreću svog naciona.
Žene ga više ne privlače. Ogadiše mu se i u Beču. Čudi se, međutim, Višnjevskom, što toliko misli na žene u Tokaju, mesto da misli na nesreću svog naciona.
Osim, kad ga obuzme onaj njegov bes, kad nikom ništa ne prašta. Rešio se da se pokori Višnjevskom, i da pije, ali je, u isti mah – iako se i on smeškao – cenio, i birao mesto, gde će, Višnjevskog, ako zatreba,
Višnjevski je Pavlu govorio da je čovek usamljena kreatura. Višnjevskom, kaže, samo Višnjevski pomaže. Da nema Višnjevskog, nikog Višnjevski ne bi imao.
On, Višnjevski, oseća se Rus, a ne Srbin. Srbin je malo, Rus veliko! Isakovič je neko vreme protivslovio Višnjevskom, a zatim se samo tužno i gorko od njega praštao.
Buntovnici su to. Isakovič onda reče Višnjevskom, snuždeno, da je Srbima, koliko je njemu poznato, obećano, svečano, da će dobiti zasebnu, serbsku, provinciju U Rosiji.
Dopada joj se Pavle, kaže, jer je tako visok i prav, a to joj se dopadalo i na Višnjevskom, kad su se upoznali. Da nije Višnjevskog, svašta bi sa Pavlom moglo biti, ali, ovako, teško da će biti.
Pavle je, od svojih poznanica mogao da čuje, o Višnjevskom, samo lepo. Kako je naklonjen Pavlu, kako je dobar, kako je fini, kako je uticajan, u Petersburgu.
Đurđe je mrmljao i odmahivao rukom. Pavle onda poče da priča Đurđu, šta treba da kaže Višnjevskom, a upoznao ga je i sa svojom teorijom, da namerava da pođe preko Karpata, ne ovih dana, nego kad snegovi padnu.