Jakšić, Đura - PROZA
Kad je konja napojio, a on se i sam saže, zaiti šakom hladne vodice, umi se njome, a posle se i sam napio, izvadio je peškir iza pojasa, ubrisao se njime, a zatim se okrete meni: — A ti,
— E, nije vajde, moram još danas otići da mu odnesem i ono malo životne vodice, što sam, još dok sam na znatu učio, od nekoga apotekara dobio...
Mene je jedanput zabolela peta na levoj nozi, pa sam se napio životne vodice... prođe, ama kao da si rukom odneo... Kad se škola pustila, učitelj skide naočari, natače kačketu na glavu, ono malo
Bolesnik diže oči, pa kad je poznao učitelja, on se bolno osmehnu, ali ćutaše. — Doneo sam ti od one životne vodice što sam te i lane njome lečio... — I on izvadi iza pojasa jedno staklence sa nekom zagasitom, rumenom tečnošću...
Bolesnik pokazivaše bolnom svojom mimikom da bi se rad životne vodice napiti; učitelj uze jednu čašu, napuni je tom tečnošću, pa nagnuvši se bolesniku, prinese je pobledelim usnama.
— Lakše će mu biti — mišljaše učitelj, — ozdraviće!... — I radovaše se dobri starac životvornoj moći svoje vodice. Ali se u ovaj mah prevario učitelj, jer njegova vodica ne beše tako snažna da otkloni smrt...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Miršljave vodice i pomade, kragnovi i mašlije, narukvice i fina dugmeta trošila su se što nikad nisu otkako je Smedereva...
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Razljućen tada od sve te pomame ženske, on je odgurnu, a dođe mu da je tresne o tle. Prevalivši čanak osvećene vodice i bosiljka, koji je sinoć bila spremila, da bi mogla ujutru, kad se probudi, da ga poškropi, teturajući se, kao da je
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁴ Od ove „vodice“ porodilja svaki dan pomalo pije („da bi joj mleko u sisama nadošlo“), njome se dete i porodilja prskaju i od nje se
To prvo, ritualno kupanje novorođenčeta nije se smelo obaviti pre „molitve“. U vodu za prvo kupanje u Boljevcu pored „vodice“ stavljaju se još i srebrna para (da bi dete bilo čisto kao srebro), trava treseča, malo soli i pepela (da se dete ne
⁴³ U ovu naročito spremljenu vodu svakog dana, sve do isteka četrdeset dana, sipa se pomalo „vodice“ i stavlja se bosiljak.
Radičević, Branko - PESME
I. U BEČU u jermenskome namastiru 1847. Srpskoj omladini DEVOJKA NA STUDENCU Kad sam sinoć ovde bila I vodice zaitila, Dođe momče crna oka Na konjicu laka skoka, Pozdravi me, zborit ode: „Dajde, sele, malo vode!
“ Pa potrči bistrome izvoru, Pa dovati tu lipovu koru, Pa se napij vodice lađane, Pa ubrzaj te noge lagane, Udri gorom, po stenju se veri, Pa jagode, pa cvetiće beri.
Bija žedan, te pođem pešice Da potražim u gori vodice, Nađem jedno vreoce studeno, Stenjem, cvećem divno okićeno, Tu se vode ponapijem dobro, Te pogledim okoline, pobro,
trnja i bunike, Dešto cveća, ali čemerike, — Čemer nama bio bi doveka Da se jadu nije našlo leka, — Nit' izvora, ni vodice ladne Da se usne ponakvase jadne, Ni tičica, ni pesama lepi Da umorno srce se ukrepi, Oh mlogi je ovuda se verô,
pesme vije, Vetrić kupi glase tije Pa i nosit lagan ode Na 'nu stranu ladne vode; A tu jedna moma bila, Baš vodice zaitila, Pošla doma, ali sade Glase slatke slušat stade.
Tu Mile odma ka reci poita, U vesa svoga vodice zaita, Te brže nazad, pa je kvasi, škropi, Ma ona oka opet ne otklopi; I tako dugo mučaše se tude, Al' najzad
Oh radosti puste za junaka! Pred njim teče iz kama vodica, Bistra, brate, bistra kâ suzica. Pade junak, napi se vodice, Te još umi svoje belo lice. Tice poju, a vrelo žubori: „Odmori se!“ kao da govori.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ko li bi mi vodice doneo — Dala bi mu moje čarne oči. Ako bi mi ladak načinio — Ja bi njemu verna ljuba bila.“ Ona misli niko je ne
niko je ne sluša; Slušao je ovčar od ovaca: Rogozom joj snoplje povezao, Od leske joj ladak načinio, I doneo lađane vodice; Pak besedi lepoti devojci: “Daj, devojko, što si obećala!
Ako si mi snoplje povezao — Tvoje ovce po strnjiki pasu. Ako si mi vodice doneo — I ti si se lađane napio. Ako si mi ladak načinio — I ti si se pod njim odmorio.“ 99.
ne imade, Pošalji mi pero paunovo, Mešću dvore, praha biti neće, Pošalji mi od zlata maštrafu, Kad donesem studene vodice, U maštrafi trunja biti neće.“ 149.
Prođe tebe Mara ispred dvora, U ruci joj srebrni kondijer, Da donese lađane vodice.“ Kada Ivan razumnio majku, Staroj majci tako govorio: “Osedlaj mi mog konja dorata, Osedlaj ga srebrnim sedlićem,
voda ladna, Ja bih znala đe bi’ izvirala — Kraj dućana Jove bazarđana; Ne bi l’ Jovi žeđa dodijala, Ne bi li se vodice napio, Ne bi l’ mene u vodi popio, Ne bi li mu na srce panula I na srcu ranu načinila! 160.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sofka nije tačno znala u čemu je bilo to lečenje, samo bi se onda jasno čulo njegovo jaukanje i vriskanje: — Vodice, mori! Vodice, veštice! Umreh za slatku vodu! Auh! I užasan krik, šum, odupiranje, vezivanje za krevet.
nije tačno znala u čemu je bilo to lečenje, samo bi se onda jasno čulo njegovo jaukanje i vriskanje: — Vodice, mori! Vodice, veštice! Umreh za slatku vodu! Auh! I užasan krik, šum, odupiranje, vezivanje za krevet.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Mi tebe varice a ti nama vodice i jarice, janjice i muške glavice — i svake srećice!“ (Vrativši se s vode, pospu njome po kući, govoreći): — „Ovoliko
kao Bošnjani suvim potocima; kao Biševac peskom; kao Čumić delijama; kao Petrovac kačakom; kao Kusadak duvandžijama; kao Vodice prodajama; kao Glibovac pustim kućama; kao Čačak dulecima; kao Požega dinjama; kao Užice šljivama; kao Vučitrn delijama;
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Lisica došavši svojoj kući metne ždrijebe u košaru, i stane ga timariti: svaki dan mu je donosila travice zelene i vodice studene, ali kad bi god polazila po travu i po vodu, svagda bi prikričila ždrebetu da pazi na njezin glas i na njezine
otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice”, pa ni na kakav drugi glas da ne otvora vrata na košari. Jednom dođe vuk koji je više puta slušao
otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice.” Ali ždrijebe pozna da to nije onaj tanki glas lisičin, pa mu ne šće otvoriti, a vuk kad to vidi,
Kako dođe pred košaru stane po običaju na vratima tanko govoriti: „Kobo, kobilice! otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice.
otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice.” Jadno ždrijebe prevari se pa otvori vrata, a vuk njega za vrat te ga uvali i svega pojede, samo
Kad poslije dođe lisica, po običaju stane zvati: „Kobo, kobilice! otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice.” Ali niti se ko javlja niti vrata otvora.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kad se posle sa imenom i flašom vodice popeo na kobilu, on već od manastirskog zida potera blagim kasom, ljuljajući se i jedva se držeći u sedlu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Lisica, došavši svojoj kući, metke ždrijebe u košaru i stane ga timariti. Svaki dan mu je donosila travice zelene i vodice studene, ali kad bi god polazila po travu i po vodu, svagda bi prikričila ždrebetu da pazi na njezin glas i na njezine
bi prikričila ždrebetu da pazi na njezin glas i na njezine riječi: „Kobo, kobilice, otvori mi vrata; nosim ti studene vodice i zelene travice“, pa ni na kakav drugi glas da ne otvara vrata na košari.
da otvori vrata, pa stane i on svojim krupnijem glasom vikati: — Kobo, kobilice, otvori mi vrata; nosim ti studene vodice i zelene travice.
Kad dođe pred košaru, stane po običaju na vratima tanko govoriti: — Kobo, kobilice, otvori mi vrata; nosim ti studene vodice i zelene travice.
pa se stisne što je većma mogao i počne vrlo tankijem glasom: — Kobo, kobilice, otvori mi vrata; nosim ti studene vodice i zelene travice.
Kad poslije dođe lisica, po običaju stane zvati: — Kobo, kobilice, otvori mi vrata; nosim ti studene vodice i zelene travice. Ali niti se ko javlja niti vrata otvara.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Velikim je carskim dušam’ prirodno Da primaju i dar malen userdno; Ljubezno će tvoje lice Primit pregršt i vodice Ot mene. 1830.
Nu molim te, potoče, — Tak’ ti bilo vodice, I rasle ti vječito Nakolo ružice, I u tebi ljubavno Ods’jevale zv’jezdice! — Kada moju djevojku Amo želje doviju, Da u
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” Gospojinska i Vaznesenska crkva oživele. Sveće, molitve, šapat, vodice, ikonice, važni razgovori s protom i s pop-Tomom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
bijele rukave, zasukala do beli lakata, na plećima nosi leba bela, u rukama dva kondira zlatna: u jednome lađane vodice, u drugome rumenoga vina.
Kad je bilo ispred tavne noći, on povede Šarca na jezero, da ga ladne napoji vodice, al' mu Šarac vode piti neće, već pogleda često oko sebe; al' eto ti Turkinje đevojke, pokrila se zlaćenom maramom.
privatila, pa je curi Porča govorio: „Oj, boga ti, lijepa đevojko, dovat'der mi vode u maštravi, da s' nalijem studene vodice!“ Govori mu lijepa đevojka: „Odjaš' konja, neznani junače, odjaš 'konja, pa se napij vode!