Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ko će tome dati računa? Čitao si, valjda, kako je neki dan u Bavarskoj legao vo na železničku prugu, i voz se osakatio. Neki dan, opet, prošao ovde jedan pismonoša pored kuće koja se zida, a ćuskija sa skele pup!
Bio sam bunovan. U vrtu je bilo tiho. U daljini pištao je železnički voz. Mene odjedanput obuze neka tuga, nerazumljiva, nejasna.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Ura! Ura! Uraaa! — Pfiu, pfiu, pfiuuuu... Onda se ova rika, kao neka grmljavina, neizmerno užasnije prolomi kad voz hukćući naiđe pored savskog mosta.
“ Kad se onaj sanitetski voz sa ranjenicima, među kojima se nalazio Hristić, zaustavio na maloj stanici u žalost uvijene varošice P.
posle čega nikako mira nije ni imao; pa ono oduševljenje i dočeci i pozdravi na svim a stanicama kuda je sanitetski voz prolazio, cveće i venci što su devojke bacale na njegove osramoćene grudi i sve one obilne ponude po bolnicama, u vozu
Jurišić je sedeo do prozora u pravcu u kome se voz kretao. Preko puta njega baba u crnini, kao ne ka svetiteljka, sa izrazom one besmrtne blagosti opšte majke, rukama
A što svet govori, neka govori.“ Čekaj, reko', da vidiš da li mora tako biti, pa sednem na voz i pravo u Beograd. Pa sam tamo išla kud god sam znala: i u policije i u redakcije i u hotele i svuda, i ništa, — nema
A voz očajno sporo odmiče, i sve ono u kupeu znoji se i stoji onako u onoj zapari i onom položaju užasno istom, pa ga onaj po
Sve je bilo snošljivije pa se činilo kao da i sam voz lakše kliza po šinama. Onda je došla i velika stanica, raskrsnica vozova, i tu je i ona žena s bolesnim detetom
i tu je i ona žena s bolesnim detetom ustala, pozdravila se sa svim a redom pa i sa J rišćem i sišla da pređe u drugi voz.
— To je samo jedna gadna intriga. — Možda... intriga... I njen zvonki smeh zatreperi hodnikom. A voz je već bio u peronu. I Jurišić, sa besnom novom i dotle nepoznatom uzbunom u duši, ostavi ženu i pođe za stvari.
Muzika! Kao neka bića koja sve znaju, sve osećaju. To moj voz hukće, juri kroz crnu tamninu noći. I puno magle, same magle i varnica. Varnica!?...
Afrika
I kada voz već pođe i samo da bi mi bar on mahnuo rukom kada napustim to tlo. Ja sam se u poslednje vreme toliko sprijateljio sa
OKOVANI LUDACI KOD RABATA I VESELE ŽENE SALEA. POVRATAK Okean! Spustio me je ponova u Dakar jedan fantastični voz koji se dva dana i dve noći, pretovaren najšarenijim crncima, provlači kroz gole predele od Bafulabe na Tambakundu,
U stvari, to su marabuti; potomci onih istih Mavara čija su veličanstvena dela: Sevilja i Granada. Voz silazi Okeanu samo jedanput nedeljno.
Kada zastane voz, dočekuju nas crne muzike, afričko voće i duge šetnje pored vagona. Kaže se u šali da na tim stanicama voz toliko stoji
Kaže se u šali da na tim stanicama voz toliko stoji da, kada se krene, on se jedva izvuče iz trava što dotle niknu oko njega.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE (Mariću): Potrebne instrukcije dobili ste, morali bi požuriti da ne bi propustili voz. MARIĆ (s prezrenjem): Požuriću, ne brinite, neću propustiti voz. (Zagleda ih još jednom sve redom.
MARIĆ (s prezrenjem): Požuriću, ne brinite, neću propustiti voz. (Zagleda ih još jednom sve redom.) Da, požuriću, idem, ja idem! (Ode.
(Duga pauza.) SVI (ćute). SPASOJE (i dalje gleda u sat): Ovoga trenutka voz je krenuo. (Telefon. On mu prilazi.) Alo, alo... da, ovde Spasoje Blagojević... Da, da, dakle: seo u voz i krenuo?...
(Telefon. On mu prilazi.) Alo, alo... da, ovde Spasoje Blagojević... Da, da, dakle: seo u voz i krenuo?... Hvala... hvala na obaveštenju! (Ostavlja slušalicu, pobedonosno.) Čuli ste izveštaj agentov.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zatim je, zaustavivši se jedva minut, pojurio internacionalni voz i mi smo videli lica putnika koji su dremali zavaljeni na sedištima ili ravnodušno buljili u nas.
Morali smo da se dignemo sa šina, a bilo je već krajnje vreme. Odmah iza dresine naišao je međunarodni voz za sever.
Pomislih na sve one kilometre brdovite i ravničarske zemlje preko koje će proći taj voz. Videh porušene nemačke gradove Volfganga Borherta i videh ih nanovo izgrađene, fabričke dimnjake kako se dižu kao
- Otac nas je učio da ne sedimo po šinama, to i ja učim one mlađe, iako je sve naravno, čista glupost: voz te može pregaziti ako si gluv ko top!
Mi nismo bili gluvi, pa ipak nas voz to veče zamalo nije pregazio. Bio je to jedan od onih što prevoze drvo, ugalj, krečnjak, nimalo otmen voz, sve u svemu.
Bio je to jedan od onih što prevoze drvo, ugalj, krečnjak, nimalo otmen voz, sve u svemu. Došao nam je iza leđa i mi smo ga čuli tek kad je mašinovođa zakočio i opsovao bogorodicu svim prokletim
Već sam video Rašidu, sebe i Gretu kako se prebacujemo iz voza u voz, iz automobila u automobil, iz jednog broda u drugi, a pored nas prolaze pejzaži ravnica zapaljeni suncem, planine,
Preko mosta je, kao da prelazi preko filmskog platna, protrčao putnički voz, a njegova tutnjava dugo je ostala da visi u vazduhu. Ludi ste ako mislite da sam uspeo da vidim lica putnika.
Mogao sam da pitam. Pitao sam i čuo da je otišla vozom u dva. Bio je to onaj isti voz koji je prešao preko mosta, dok sam se ja pekao na suncu i nisam hteo da gledam, iako je Greta bila uznemirena.
Zatim pođoh niz prugu očekujući bilo koji putnički voz za Beograd. Nečim što nije svest, ni piramidalne ćelije, ni bilo šta od toga, znao sam da mu idem u susret.
- Tamo ćemo već pronaći neki šašavi voz koji ide za Sarajevo, Greta! Ne brini, ja znam da postoji takav voz! - videh ponovo Rašidino lice.
- Tamo ćemo već pronaći neki šašavi voz koji ide za Sarajevo, Greta! Ne brini, ja znam da postoji takav voz! - videh ponovo Rašidino lice. Videh pruge, drumove i reke. Vodile su na sve četiri šašave strane sveta.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Eіsenbahn) — železnica, voz akademikerka (gr.) — žena sa višim obrazovanjem akov — stara mera za tečnost (50—60 l.) akompanjirati (fr.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— Tvoje su! — prošaputala je. — Voz ide sutra uveče, u deset i dvadeset. Noge mi se odsekoše od straha. U to vreme nije mnogo ljudi putovalo u svet.
Videlo se po podočnjacima da je plakala, a ipak se smešila dok je sedela na svom kartonskom koferu čekajući da voz krene. Očigledno, bilo je strah od Pariza, ali koliko je bila hrabrija od nas, običnih brbljivaca!
Odlazi svakog dana na peron broj četiri i sačekuje voz iz svog rodnog kraja. Drago mu je nekako da jednom vidi onaj stari voz.
Drago mu je nekako da jednom vidi onaj stari voz. Eto, do pre četiri sata u mutnim staklima njegovih prozora odslikavala se pustara s rasutim salašima; dugi red dudovog
navlačili bele teniske patike i stavljali satove na ruke, pa odlazili do usamljene stanične zgrade da čekaju taj isti voz. Lokal u devetnaest i pedeset dva! Nikada niko zanimljiv nije silazio na njegovoj stanici, a toliko je čekao da siđe.
On joj se stidljivo osmehnu i sleže ramenima. —Otišli su da ga zovu... — vrati se Pop. — Daj mi grudvu! —Kad imamo voz? —U šesnaest i četrdeset. —Ima vremena . . . —Kad pomislim samo gde nam deca žive! — reče Pop.
– Decu koja su već sama sebi dovoljna. Gde sam bila, nigde, šta sam radila, ništa! Prođe voz! – Po svemu sudeći, vreme je da nađeš nekoga. Ti si zaista u dubokoj krizi. – Ko ti kaže da ga već nisam našla?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
I onda kad voz stoji ciglih pet minuta, ona se iskrade od mame, da bi, na trenutak, obnovila poznanstvo, učvrstila ljubav.
Milićević, Vuk - Bespuće
On večeraše na stanici i, iščekujući voz, dosađivao se, pušio i posmatrao jedno društvo oficira koji su glasno razgovarali njemački i grohotom se smijali,
Tek samo jednom natisnu mu se misao: „Kuda ja to, do đavola, idem?“ i izgubi se u onoj lomljavi i metežu. Njegov voz projuri i stade odjednom; iz njega kuljnu mnoštvo svijeta i, prolazeći pored njega, iščezavaše kroz jedna vrata.
smiješani, smućeni, s istom grajom, dovikivanjem, jedva dišući pod teretom koji su vukli, ne mogući da nađu svoj voz, zapitkivajući činovnike, koji su se na njih otresali mađarski.
On vidje gdje ih potrpaše u jedan drugi voz koji ode prije njegovog. Oni projuriše pored njega, sa pjesmom, grajom i galamom, nadvikivajući lupnjavu željezničkih kola.
On se spusti na sjedište i bi mu nešto teško kad mu iziđe pred oči gomila njegovih zemljaka. Voz se međutim uzdrma i krenu. On se pruži, zari glavu u kožni jastuk i pritisnu rukom oči, trudeći se da zaspi.
Voz se međutim uzdrma i krenu. On se pruži, zari glavu u kožni jastuk i pritisnu rukom oči, trudeći se da zaspi. Voz se ljuljao, treskao i tutnjao; kondukter prolažaše, lupajući vratima, sa fenjerom u ruci.
Mašina izbacivala snažno i dahtavo paru, u punim, gustim i debelim dušcima i voz se ponovo kretao u tamu, u nepoznatu daljinu, punu mraka, buneći svojom tupom lomljavinom mrtvačku tišinu zaspalih polja;
doručka niz stepenice, jurio stanici, šetao nemiran i uzrujan, pogledajući na sat koji je milio i, najzad, popeo se u voz koji je tako sporo odmicao.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ostavi tako doktor sirotog Suleta na pet minuta usred Milana, gde su nešto kao presedali iz voza u voz, i ode da kupi kartone za Švajcarsku, a usput mu kaže da se nigde ne miče iz kafane „Grande Oriento“, inače će načisto
XXVI Ako pažljivo odvojite levo uvo, dragi čitaoče, čućete kako prema ovom najkraćem poglavlju u hronici zviždi brzi voz, noseći maloj Ani njenog Mišelina koji se vraća iz vojske.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
tek ukrsti se, te zažuti drem sa pamtiveka, čija suva kost šupljinom trubi: Povest, to je skeč ludaštva, Sunčev voz u nemilost. O, da smo voćnjak obojen u kreč mirnoće bele, a ne tmušom let da pitamo se: ima li nas pet!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ U podne u vis magla se diže, odnese guske mesecu bliže. Pijan od magle kao od vina voz, mali Ćira, skrenu sa šina, pusti se šorom, pa ravno ide pred kuću trošnu starice Vide, do samog praga sporo se
“ Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio! A kad ipak voz konačno krenu, pomuti se sjaj ljetnjega dana, tamo negdje, kraj zamuklih klupa, ostaše nam srca rasplakana.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Mislim da bi ipak najbolje bilo da me iskrcate. Ako se ne vratim žurno drumom, neću stići ni za ručak, ni za voz. — Možemo ostaviti čamac ovde i vratiti se zajedno.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Na rampi utovaruju kola i konje. Ispred perona postrojena četa inženjeraca, u punoj ratnoj spremi, čeka da se popne u voz... Narod navire sa svih strana. Jedan kapetan izdavao je stroga naređenja. Vojnici sa bajonetima svuda oko stanice...
Šta je?... Za tebe ne važi naredba? — obrati se meni. — Oprostite, hteo sam samo da pitam kada voz polazi? — Rekao sam da ćemo objaviti — onda me dohvati za rame, vojnik me prihvati i tako se nađoh u onoj masi naroda.
Bilo ih je iz raznih komandi. Neki se na usputnim stanicama skidali. — E, zdravo braćo! — rekoše kad voz stade. — Daj Bože da se opet vidimo. Debeljko se izmigolji iz jednog ugla i dobaci: — Slušaj, druže, piši kad stigneš!
— Pa klecaju mu kolena, podnaredniče! — smeju se vojnici Tanasiju. Kada i poslednji voz beše izvučen na plaTo, komandir naredi da se stane, dok pešadija ne izbije na određenu kotu.
— Puštamo te. I vas dvojica ga puštate... Evo, Milutine, Mićo, Mikule, slobodan si. Požuri, voz samo što nije pošao. Milutin okrete glavu na drugu stranu, jer nije voleo da se šala zbija na njegov račun.
Ali ipak, kad Milan pođe u svoju bateriju, on mu dobaci: — Milane, Miko, Mikice, požuri na voz. — Ovo baš krklja — veli Aleksandar, slušajući brzu pešačku paljbu.
Kuda sad!... Pa dokle ćemo? Komandir samo sleže ramenima, onda se diže, a i mi za njim. Još na samome početku, čelni voz se zaglavi na jednoj podubljoj međi od imanja. Prednji točkovi zapali i konji ne mogu da izvuku.
A hoćete da se milioni ljudi raznih rasa i plemena sporazumevaju preko graničnih kamenova. Eto ga voz, požurimo!... Stigosmo nešto pre dolaska voza. U ovom selu izlazak na stanicu bio nam je jedina razonoda.
Ali svejedno. Stegao sam objavu i potrčao na stanicu da uhvatim voz. Pričala mi je mati da je otac presvisnuo. Otkako je počeo rat po cele noći nije spavao.
Jedna žena tiho ječi i lako se nija. Kada naiđe neki voz, ona kao izbezumljena trči pokraj vagona i viče: — Mile, sine Mile!...
Kažu, danima ona čeka, ne bi li joj slučaj povratio izgubljeno dete. U stanici se opet zaustavi jedan voz dolazeći sa juga i narod pokulja iz vagona. Komandant objašnjava i moli da se sklone, a on će objaviti polazak.
Pričaju da su Bugari mobilisali i veruju da su borbe već otpočele. A oni znaju krvoločnost Bugara... Onda naiđe voz sa ranjenicima iz Beograda. Iz vagona vire umorne ili uvezane glave vojnika.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Uzimao sam i časove engleskog jezika, kod jednog profesora kome je voz bio odsekao noge, pa se dao na davaše časova. Takav mu je bio i engleski.
napisao o Šekspiru („našem Viliju“), novosadska policija pohapsila je srbijanske glumce pozorišta i strpala ih u voz, da ih otpremi, i internira. Među njima je bio i čuveni komičar, Buca.
One guraju pod sedište korpu, a ja kažem naredniku: „Već sam pregledao!“ Pratimo katkad voz do stanice u Beč, gde skidam traku i postajem, kao toliki drugi, anonimni oficir u Beču.
Kažem da idem ujaku a da ću idući voz pregledati sutra, pri povratku. One mi se onda zahvaljuju, već u kolima, i nude da svratim malo.
Nameravam da odem do Temišvara, a odatle u Ilanču, kod matere. Međutim, pre Pešte, u noći, voz staje na otvorenoj pruzi i vagone opkoljavaju revolucionarne patrole. Upadaju neki mornari i viču: „Svi oficiri, napolje!
Najzad, sa jednim kuferčetom, sentimentalno, ulazim u jedan voz koji će me, zauvek, odneti. Rat je svršen. Završena je i jedna epoha Evrope. Završen je i jedan deo mog života.
“ Sve se to odigralo na stanici u Zagrebu. Posle sam ja seo u voz i otputovao dalje. U vozu je bilo prepuno sveta, naročito vojnika, žena u ritama, i mnogo zbunjenih ljudi.
To me je gušilo, te iziđoh u hodnik. Voz je bio stigao u Srem i prolazio ispod Fruške gore. Neke grane udarale su u okno, koje je bilo razbijeno.
Neke grane udarale su u okno, koje je bilo razbijeno. Kroz njega je u voz padao vlažan, mokar, hladan miris drveća i čuo sam i žubor nekog potoka. Stali smo bili pred jednim razrivenim tunelom.
A sva ta bleda lica, i sva moja žalost nestade u žuborenju tog potoka u mraku. Voz nije mogao dalje. Valjalo je preći, preko Čortanovačkog tunela, peške. Bilo je hladno.
Prvi put primetih neku ogromnu promenu u svetu. Na drugoj strani tunela, čekao nas je drugi voz. Mada je u daljini već svitalo, u vozu je opet bio potpun mrak. Iznuren, opet sam seo u mračan kut vagona, sam samcit.
Sve je zamršeno. Izmenili su nas. Setih se kako se pre drukčije živelo. I pognuh glavu. Voz je pošao i zatutnjao. Uspavljivalo me je to da je sve sad tako neobično, i život, i te ogromne daljine u njemu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Živko ga zaustavi, učtivo prinese ruku kapi i blago zapita: — Molim vas, kad stiže voz iz Pirota? — Odmah posle beogradskog — odgovori činovnik i htede da pođe. — Znam, brate, ali kad... u koliko...
To mora da bude svakad kad ja koga čekam... — A, ima zadocnjenje? — zapita iznenađen Živko, ne razbirajući koji se voz zadocnio. — Ima, sad sam pitao. — E servus!... prekide ga Živko, želeći pošto poto, da ostane sam sa svojim mislima.
Jedan iz gomile odvoji se i prođe pored Živka. — Molim vas lepo, šta je to bilo? — zapita ne dišući. — Iskočio voz — odgovori ovaj u hodu. — Gde? A putnici!? — viknu Živko i potrča za njim. — Ne zna se još ništa. Živko stade.
»Šta je ovo ?... Ne može biti! Zar baš sad, kad oni dolaze... zar baš ovaj voz!... To je ono, što sam ja navalio kao lud: dođi, pa dođi! Trebaju mi deca za novu godinu.
»Znam, ali je mogla zadocniti za voz... mogla je zadržati majka ...« Ali on pojmi da njegova Draga ne bi smela učiniti ono, što je protivno njegovoj volji.
— Stoj! — viknu neko pred njim. Slaba svetlost prođe mu preko lica i on poznade čuvara pruge. — Ko je to? Sad će voz da prođe, dole s pruge — viknu mu čuvar. Živko mu pritrča, dohvati ga rukama za ramena i snažno zatrese. — Kakav voz!
Živko mu pritrča, dohvati ga rukama za ramena i snažno zatrese. — Kakav voz!... Zar nisu poginuli ? Živi ?... Čuvar se otimaše, misleći da ima posla s nekim ludakom, ali kad spazi oficirsku
Živi ?... Čuvar se otimaše, misleći da ima posla s nekim ludakom, ali kad spazi oficirsku kapu, umiri se. — Pirotski voz, gospodine... šta vam je ?... — Pirotski!... Zar nije iskočio... smrvljen?
Moja mila dečica !... I on trčaše iz sve snage, a za njim iđaše sve bliže i bliže sa gruvanjem i treskom noćni voz. Odjeknu pisak kroz noćnu tamu i voz projuri napred. U najvećem trku Živko gledaše na prozore vagona.
Odjeknu pisak kroz noćnu tamu i voz projuri napred. U najvećem trku Živko gledaše na prozore vagona. Učini mu se da promače poznato mu detinje lice...
— Šta?... A, gle... vidiš ja moje dočekah, a tvoja majka, gde je ona? — More, nevolja je... Iskočio beogradski voz, pa će biti zadocnjenje. — A-a!... razvuče Živko i veselo pođe sa decom ka izlasku.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
PESMA 295 VISORAVAN 297 TRENUTAK ISTORIJE 299 GDE SU POČETAK I KRAJ SVETA 302 ŠTA ČOVEK DA RADI 303 ŠTA JE ŽIVOT 304 VOZ PREDVEČE 305 ŽAGUBICA 307 MOJ NOS 309 PRED ZORU 311 U BRDIMA TEČE REKA 312 RADOST
Iz Vrpolja je Vrpoljanin; a vrpoljac je vepar Utovljen onde, ili voz, u kojem se igra par-nepar. Vepar sme pogrešiti — Bog nije dao razum svinjama...
” Uđe u voz na postaji Nevrze, I za osam sati vožnje prebrze, Stiže u grad pun društvenih pregrada, Gde se živi uglavnom od
Urlaju lokomotive sto kilometara i dvesta; Mašinovođa misli o svojim stvarima, jer voz i sam zna put. Tek ako na skretnici promrmlja: „Prolaz molimo, mesta!”. I zadrhti fenjer, ko dinja u žitu, žut.
Tek ako na skretnici promrmlja: „Prolaz molimo, mesta!”. I zadrhti fenjer, ko dinja u žitu, žut. Putnički voz BLV 13 već je stigao do Stalaća.
Sad juri bez radosti, I često joj dođe da sklopi oči, bar na trenutak. Draga deco, da li ste videli voz, noću, u daljini, U laktu neke okuke, gde je visoka trava... Draga deco, zar vam se tada ne čini Da voz stoji?
Draga deco, zar vam se tada ne čini Da voz stoji? — To lokomotiva spava. Uhvati onaj tren kad mašinovođa počne da glođe Suvi ponoćni ručak, varnica u stranu
Kraj plota — vek prestaja. Kad priča — sve ošljari. Sam samcat nasred beskaraja Života životari. VOZ PREDVEČE U isti sat, isti voz Što ide skroz, skroz, skroz...
Kad priča — sve ošljari. Sam samcat nasred beskaraja Života životari. VOZ PREDVEČE U isti sat, isti voz Što ide skroz, skroz, skroz...
Sedeh, u čamotinji, sanjiv i bezuv A voz, odjednum, grunu kô Vezuv, Iz svih dimnjaka, oluka, slavina Izli se tutnjava, kao lavina!
Kako moćno vagoni tutnje Mrveći sve naše slutnje i smutnje... Dok čovek kopni od samoće, Voz zna kako će i kamo će. O, kakva bi to sreća bila Kad bi čovek, mesto ruku, imao krila!
Prijatelju, hajde, stisni petlju I pođi u susret dalekom svetlu Ka kojem voz celo stoleće Danju i noću, stalno, poleće.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Više i ne pamtim kad sam putovala! Otkad sam Radenka saranila, nisam! ANĐELKO: Kako sednu u voz, odma se izuju, pa pečeno pile u krilo! Istina, ima i cica! Čarape crne, prepune belih rupa!
Na današnji dan treba sveću da pališ dok si živ! Oćeš nešto da pojdeš? SKITNICA: Nemam kad, voz mi ide u deset i tries. IKONIJA: A što kažeš da dižeš ruke? SKITNICA: Od Vukosave? A i to ti je posebna priča!
SKITNICA: Prepozno? Pa, i jesam, i nisam. A onaj narod okolo, putuju, pa svi nervozni, kasni voz. Počeli da viču lovi devojčice, matori napasnik, kurvar, dijabetičar, a onda i oni milicajci, pištaljke!
JAGODA: Je li ti kazo kud putuje? IKONIJA: Nije. JAGODA: A šta, da odem na stanicu, da pitam za gde ide voz u deset i tries? IKONIJA: Ne vredi ti ni to. Ako ide, na primer, za Niš i Skoplje, šta ti znaš gde on silazi?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Po ispolnjeniju godine, predragi moj danil Moraitski voz|vrati se u Korf, otečestvo svoje; a ja pređem u Trijeste i odavde u naš slavni carstvujušti grad Beč.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Otada, svakoga dana poslije jutrenja, Bakonja iđaše na voz da dočekuje dužnike, pa bi ih dopratio k stricu, pa ispratio, a za to bi dobio „jabuku”.
Ali namah opet mu se ražali, jer se sjeti da mu je Dundak pričao kako je očajnica tri dana zasopke dolazila na voz i tamo dugo čajala. Bakonja, namršten, sta raspremati sobu. Jedna neugodna misao izazva drugu.
— Zato što bi mogla učiniti štagod od sebeka. Nemojte se smijati. I juče je dolazila na voz i sidila više od ure, kaže mi Dundak. I potavnila je, kaže, u licu kâ zemlja.
u ruku, otide ka Baleganu te uze hljeba i mrsa, javi se Srdaru; pa od njega pravo u konjušku, gdje osedla „bilca“ pa na voz. U splati spavahu Beljan i govedar. Dundak legao na bok, pod rakitom, i pokrio se haljkom.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
CVET 43 GALEBOVA STENA 44 3EMLjA VETROVA 48 KAMENO JAJE 52 MALI SVIRAČI 56 KIŠNA PTICA 60 CRVENA ŽABA 64 MALI VOZ 68 VILINI LEPTIRI 70 ZLATNI TANjIR 73 PRINC OBLAKA 77 Duša je sanjala; svet je bio njen san.
MALI VOZ Sve dečakove igračke smejale su se malom vozu. Kakvoga li šašavka, majko rođena! Tračnice mu idu od jednog kraja sobe
— Vi ćete videti! — zasvetle vozić očicama. — Jednom sam dotle došao. Zašto ne bih ponovo? — Zato što si ti sobni voz! — podsmehnuše mu se i klovn i lutka. — Smiri se i vozi putem koji ti je određen! Ali mali voz nije mogao da se smiri.
— podsmehnuše mu se i klovn i lutka. — Smiri se i vozi putem koji ti je određen! Ali mali voz nije mogao da se smiri. U njegovim snovima rasle su visoke, guste šume, bleštali vrhunci planina, modrilo more.
Joj! Misliš li da bi mi izrasla krila? — nasmeja se lutka svojoj zamisli, gotovo pade sa police, kad mali voz sasvim ozbiljno reče: — Možda bi ti i izrasla! Pogledaj limun. Zar nije bio samo koštica manja od zanoktice?
Zar nije porastao? Zatim poželeo svoje zlatne plodove, i dobio ih. Taj put do mora ja ću proći, zaista proći! — mali voz sneno prošaputa, a svet dečakovih igračaka se nasmeja i ne prestade da se smeje Do duboko u noć.
— Gledajte ovoga što izlazi kroz prozor! — kikotao se krpeni pajac. — Gledajte voz kojemu rastu krila! — prevrtao se preko glave, kreveljio. Sve igračke gledale su ga sa divljenjem. Zar nije duhovit?
Sve igračke gledale su ga sa divljenjem. Zar nije duhovit? Zar nije oštrouman? Mali voz postiđeno saže glavu. Njegove tračnice idu od jednog kraja sobe Do drugog, ali na svom putu prelaze preko mosta i kroz
Ispred tunela je skretničar načinjen od šarenog lima. Trenutak pre no što voz uleti u tunel, on diže crvenu zastavicu. Sada se i on trese od smeha. — Mali voz priča koješta!
Trenutak pre no što voz uleti u tunel, on diže crvenu zastavicu. Sada se i on trese od smeha. — Mali voz priča koješta! Koji je još sobni voz prešao put do mora? Koji je pokušao da ga pređe? — Ja ću pokušati!
Sada se i on trese od smeha. — Mali voz priča koješta! Koji je još sobni voz prešao put do mora? Koji je pokušao da ga pređe? — Ja ću pokušati! — tonući u san prošaputa mali voz.
Koji je pokušao da ga pređe? — Ja ću pokušati! — tonući u san prošaputa mali voz. — Pokušati i preći! Moram! Moram! Na glave igračaka, kao slatka kiša, pade noć.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Poneki zadocneli putnik protrčavao je žurno da zauzme mesto. Malo posle krenusmo se... Ja naročito uživam kad brzi voz polazi iz stanice.
Jer on polazi elegantno, klizeći, bez onog secanja i nesnosnog škripanja, kao kad polazi običan voz kojim, kao što rekoh, nisam voleo da putujem ni kao student.
kosti i zadovoljni supruzi nudili se vinom, mi smo ćuteći slušali kako kiša pljuska u prozor i kako ritmično lupa voz odmičući sve dalje i dalje.
Samo kad voz stade u Lapovu krezubi student snažno prodrmusa trgovca koji je hrkao kao u rovu: — Gospodine ratni bogatašu, — viknu
— Šta, — prestravi se on budeći se — šta se desilo? — Svirali ste na uzbunu i voz je stao. — Bez uvrede, gospodo, — završi trgovčeva žena „diskusiju“, jetko i žurno prikupljajući stvari, dok je muž
Pa se posle svi digoše da pređu u kragujevački voz kojim su imali da nastave put, sem krezubog studenta. — Moja karta treće klase do Vujanovca — reče on opraštajući se
Pravo je sad da je odvedem na njeno mesto. Pa uze stvari i pređe u treću klasu. Sa ostalima za kragujevački voz ode i narodni poslanik, a ja ostah sam u onoj istoj vreloj atmosferi u kojoj je, posle njihovog odlaska, još zadugo
Međutim malo docnije voz stade i ja siđoh pred stanicu da bacim pogled unaokolo, bar koliko dopušta slaba svetlost pred njom i oko nje.
Dok sam bio u nizu ovih sećanja voz pisnu i ja utrčah unutra trudeći se da sliku, koju sam o onoj večeri stao obnavljati, ne pobrkam...
Na rastanku, najsrdačnijem koji sam upamtio, obećasmo skoro, ponovno viđenje i kad voz pođe dugo mahasmo šeširima posmatrani sa načičkanih prozora od radoznalih putnika.
A posle, svaki ode na svoju stranu, sem kuma kome voz beše umakao Dok se negde bavio. Oh, a nekoliko trenutaka zatim, kad sam se našao sam u kupeu voza koji me je nosio za
Kao da mi je srce bilo iščupano... 3 Kad sam se probudio, protegao i pogledao kroz prozor voz je najvećom brzinom jurio moravskom dolinom. Ja spustih rasklimatano okno i oslonih se.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
koja uspijeva dokazati svoju nevinost, tu Emu koja se ne zagrcava šakom arsena, tu Anu koja se ne baca pod teretni voz! Koji je taj veliki duh, taj veliki pjesnik, a da nije nosilac jedne svoje tragičke vizije života?...
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Sakupio sam svoju skromnu imovinu, obezbedio mesto u vozu i našao se na stanici, upravo kada je voz polazio. Tog trenutka sam otkrio da su mi nestale karte i novac. Šta sada da radim, postavljalo se pitanje.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ispričao mi je da živi u Budimpešti. Pomogao mi je oko mojih torbi i ostao sa mnom sve dok me nije smestio u voz koji me je poneo u Prag.
Upozorio me je da će oko četiri sata izjutra moj voz stići u Genzerdorf (grad gusaka) i da tu treba da presednem na drugi voz koji će me odvesti u Prag.
me je da će oko četiri sata izjutra moj voz stići u Genzerdorf (grad gusaka) i da tu treba da presednem na drugi voz koji će me odvesti u Prag.
pečenu gusku koja je nestala kod Karlovaca i mutne slutnje poremetile su moje raspoloženje i izazvale malu zabrinutost. Voz u koji sam ušao bio je prvi koji sam ikada video.
Kada se začula pištaljka i kondukter uzviknuo ”Fertig!” (gotovo), zažmurio sam očekujući da voz poleti kao izbačen iz topa.
” (gotovo), zažmurio sam očekujući da voz poleti kao izbačen iz topa. Ali voz je krenuo polako i na moje veliko razočaranje nikad nije dostigao brzinu koju sam očekivao.
Preporučili su mi da što pre pročitam “Čiča Tominu kolibu”, čiji sam prevod nešto kasnije našao. Kada je voz stigao u Prag, oni su hteli da im, pošto-poto, budem gost u njihovom praškom hotelu koji se zvao ”Plava zvezda”, bar za
kroz prozor kupea kako se univerzitetske zgrade lagano gube u daljini i kada mi, u isto vreme, postade jasno da me ovaj voz vodi natrag u Baueri. Posle osam godina imao sam priliku da pročitam jedno svoje pismo upućeno majci.
Ta se prepreka nije mogla ukloniti mešanjem sa ljudima istočno od Baueria, a ja sam se uputio baš tamo. Što se voz više bližio Njujorku, sve manje sam želeo da se nađem u njemu.
tako se bar meni činilo, čiji je strani naglasak, kako su one po neki put govorile, ”mogao zaustaviti i čitav voz”. Međutim, Džim mi je objasnio da nije u tome stvar.
O tome govori i ovo iskustvo koje ću sada izneti. Voz London-Lucern prešao je francusko-švajcarsku granicu rano ujutru u blizini Nojšatela.
O tome govori i ovo iskustvo koje ću sada izneti. Voz London-Lucern prešao je francusko-švajcarsku granicu rano ujutru u blizini Nojšatela.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Dve knjige lirike obavljene 1923. godine – Erotikon i Voz odlazi – u nagoveštajima i osnovnim obrisima otkrivaju osobiti vid poezije po kome će Drainac postati jedan između
Druga knjiga, Voz odlazi, sva je u znaku nesuzdržane žudnje za putovanjem po širokome prostoru, što je – kako je u kritici već primećeno –
Krakov, Stanislav - KRILA
Mrtvac je bio pokriven krvavim šatorskim krilom, i ležao na nosilima. U stanicu je po podne umileo voz, i doneo nove baterije. Komandant stanice je uzbuđen trčao, jer su rampe bile džakovima zauzete.
Nije video bledo Sergijevo lice, mada se ovaj jednako okretao. Bora se smešio. Tamo je u stanicu ulazio voz umorno stenjući, a putevima su jednako jurili kamioni.
Vazduh je bio hladan. Na planinama je sneg padao. U stanicu je vojnički voz ulazio. On je pristizao otuda gde se jedan život završio. Ovde je drugi počinjao.
Petrović, Rastko - AFRIKA
I kada voz već pođe i samo da bi mi bar on mahnuo rukom kada napustim to tlo. Ja sam se u poslednje vreme toliko sprijateljio sa
OKOVANI LUDACI KOD RABATA I VESELE ŽENE SALEA. POVRATAK Okean! Spustio me je ponova u Dakar jedan fantastični voz koji se dva dana i dve noći, pretovaren najšarenijim crncima, provlači kroz gole predele od Bafulabe na Tambakundu,
U stvari, to su marabuti; potomci onih istih Mavara čija su veličanstvena dela: Sevilja i Granada. Voz silazi Okeanu samo jedanput nedeljno.
Kada zastane voz, dočekuju nas crne muzike, afričko voće i duge šetnje pored vagona. Kaže se u šali da na tim stanicama voz toliko stoji
Kaže se u šali da na tim stanicama voz toliko stoji da, kada se krene, on se jedva izvuče iz trava što dotle niknu oko njega.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Aj, vi noći, niste noći, Već anđelska krila, Gde bi noćca tako divna, Tako brza bila. LІІ Putujemo. Voz nam leti. Beže polja, beže njive, Beže lipe i jablani, Pa i vrbe žalostive.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Sišao sam do Subotske. Tu sednem na malu železnicu i stignem u Vertekop, gde pređosmo na veliki voz. U Solun sam stigao uveče. Jedva sam našao stan.
Jedan od naših vojnika prihvati moje stvari i pođosmo pravo na stanicu. Ali voz je polazio tek posle podne. Pričanje Dragišino prekide živa pucnjava iz pušaka, negde oko „Slonovih ušiju“, na
— Bio sam umoran, te mi to i nije padalo na pamet... Posle podne, kad je voz krenuo, zaspao sam odmah. Kada sam se probudio, bilo je uveliko svanulo. Zadugo nisam mogao da shvatim gde se nalazim.
Kada sam se probudio, bilo je uveliko svanulo. Zadugo nisam mogao da shvatim gde se nalazim. Voz je jurio pored nekih brežuljaka na kojima su se nalazili letnjikovci. Svuda naokolo vladao je mir...
— Vratio sam se u hotel da pakujem stvari. Voz za Đenovu i Ventimilju polazio je posle podne... Luka upade: — Čekaj...
— I onda? — Pošao sam iz Rima i putovao cele noći. Ujutro sam stigao u Đenovu. Tu sam promenio voz, i krenuo pravo ka francuskoj granici.
Ušao je jedan francuski oficir, verovatno ađutant. — Kada polazi prvi voz preko Valansa za Marselj? — Sutra izjutra u sedam časova.
Iz očiju su joj tekle suze. Mahala je rukama govoređi: „Dragіcha, Dragіcha chéri!“ - Voz ubrza. Ona zastade. Poleta joj priđe i Arleta nasloni glavu na njene grudi...
Poleta joj priđe i Arleta nasloni glavu na njene grudi... Kroz snežne pahuljice video sam još njihove siluete... Voz skrenu i pred mojim očima ukaza se pusta poljana pokrivena snegom... I nikada više...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
No već je vreme da dovršim ovo pismo, naš voz ulazi u stanicu Plovdiva, i vreme je večeri. Zato moram da se oprostim sa Kleopatrom i Aleksandrincima, sa kojima
Vetrić koji ćarlija, potok što žubori, svaki pokret u prirodi, nisu ništa drugo no izražaj Sunčeve snage. I onaj voz koji se penje strmom trasom semerinške železnice pokreće Sunce.
projektila, njihove brzine, a i brzine kojom ih šaljemo jednog za drugim, može se, to je van svake sumnje, postići da se voz kreće onom brzinom koju sami želimo; da pođe polagano, pa da postepeno ubrza svoj let.
Ova je imala oblik bubnja. Iz njenog dna virila je cev raketle, odakle će šiknuti mlaz koji će otiskivati voz na njegovom putu po vasioni.
javiše da sa njihove glavne stanice Arbon, na Bodenskom jezeru, polazi u subotu u 8 sati izjutra brzi interplanetarni voz za Mesec. Rezervisao sam za nas dve kabine prve klase.
Naš voz stoji spreman za polazak. Uđimo unutra. Ovo je Vaše odeljenje, a ovo moje. Pregradu između tih dvaju odeljenja dao sam utis
Čekajući na Vas, upoznao sam se sa njim, i od njega doznao mnogo zanimljivih stvari. Naš voz poleteće brzinom od 240 kilometara u satu - to je normalna brzina naših aeroplana - no kasnije letećemo sve brže, već
aeroplana - no kasnije letećemo sve brže, već i zbog toga što će privlačna snaga Zemljina bivati sve slabija, a naš voz sve lakši. Naša odeljenja neće biti ložena. To nije ni potrebno.
Naša odeljenja neće biti ložena. To nije ni potrebno. Čim izletimo iz Zemljine atmosfere, obliće topli Sunčevi zraci naš voz, topliji nego oni što stižu do Zemlje, jer ih neće slabiti ni apsorpcija ni rasipavanje u vazduhu.
Zbog toga će se naš voz obrtati da bi svi njegovi delovi došli, jedan za drugim, u sunce. Jedna takva rotacija trajaće 40 minuta, pa će se za
Čim ostavi Zemlju, naš voz postaje samostalno nebesko telo koje ima svoje vlastite dane i noći. Zvono daje i drugi znak.
Zvono daje i drugi znak. Zatvaraju se vrata i prozori, i vrši proba da li je ceo voz hermetički zatvoren. Instalacija za prečišćavanje vazduha i obnavljanje svežim kiseonikom stavlja se u akciju.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Iskočila vatra, sine. I iskočila radost za Adama. Pošto je Pavla ispratio na voz, Branko se vratio frau Rozi da malo posedi s njom.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ovako nam je govorio: — Jedan železnički voz, na primer, ima da prođe put od Beograda do Niša. Lepo. Kad izvede taj put, tj.
A jedna misao izvedena i iskazana, to je rečenica. Voz je na kraju svoje misli stao i ne ide dalje, a to znači, i na kraju rečenice treba kazati: stani, ne dalje!
E, to „stani i ne dalje“ beleži se tačkom. Na kraju rečenice, dakle, beleži se tačka. Da, ali voz ne može da potegne iz Beograda pa pravo u Niš a da se nigde usput ne zaustavi, jer to je vrlo dug put.
Mora se, dakle, voz zaustaviti gdegde duže a gdegde kraće, koliko samo da iskoči ili uskoči putnik. Zato, vidite, na putu ima većih i
ukrštaju vozovi, gde ima i restoracija, te se putnik može i potkrepiti, to vam je tačka i zapeta, a postaje, gde se voz zaustavi samo za trenutak, to su vam zapete.
— domišljao se Steva Radojčić. — E pa dobro, ako se tamo gde je tačka i zapeta ukrštaju vozovi, to i onaj drugi voz ima svoju tačku i zapetu i onda tu se sretnu dve tačke i dve zapete, od našeg i onog drugog voza!
Da smo pitali profesora, on bi nam verovatno rekao: — Pođe Voz iz Beograda za Niš, ali kod Stalaća se desi sudar vozova, tri mrtva i jedanaest ranjenih, i voz ne može da nastavi put.
rekao: — Pođe Voz iz Beograda za Niš, ali kod Stalaća se desi sudar vozova, tri mrtva i jedanaest ranjenih, i voz ne može da nastavi put. To je eto nesvršena misao i tu dođe nekoliko tačaka!
Železničar: Brak je u prvi mah, dok prolazi kroz tunel, prijatan voz za šetnju; nešto docnije on postaje putnički voz, a još docnije nesnosni, teretni voz.
Železničar: Brak je u prvi mah, dok prolazi kroz tunel, prijatan voz za šetnju; nešto docnije on postaje putnički voz, a još docnije nesnosni, teretni voz. Sudari se gotovo redovno dešavaju na skretnicama.
dok prolazi kroz tunel, prijatan voz za šetnju; nešto docnije on postaje putnički voz, a još docnije nesnosni, teretni voz. Sudari se gotovo redovno dešavaju na skretnicama.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Razleže se jauk. Vozari seku zaprežnice palih konja, a poslužioci na rukama guraju topove. Jedan voz uspe da okrene, ali nalete na snop mitraljeskih zrna, i čitava zaprega sruči se na gomilu. Ostali vozovi se ras prštaše.
Neke vozove vukle su šestorne, druge četvorne zaprege. Jednu karu povukoše samo rudni konji. Kako je koji voz pripravan, odlepljuje se i juri u pravcu druma što vodi za Gorničevo. Oficiri zaprežu zajedno sa vojnicima.
Bacajte kamenje! viknuo sam, i ja prvi počeo bacati. Pristigli su i ostali oficiri. Gomila splasnu. Prvi voz krete. Ali kamenje se osipa i konji, nemajući oslonca, padaju. — Daj poljske konjušnice! Vezuj! Vuci!
Skrenuo sam pažnju šoferu da lakše i pažljivije vozi. On se pravda kako mora da žuri da bismo uhvatili voz. Na jednoj zavojici automobil malo zanese i mene podiđe neka jeza. Ali začudo, slično kao i juče u ovo doba...
Naprežem onaj zadnji krajičak svesti da bih shvatio svoj odnos prema okolnim predmetima. Stiže najzad i taj naš voz. Neki vojnici uneše me u zažareni vagon. Imalo je dosta ljudi koji su ležali na nosilima.
Lica nisam raspoznavao, jer su sva bila podjednako izmučena... Voz je krenuo, a sa njima zajedno i ono klube. Hteo bih da ga izbegnem, da ga razbijem jednom...
Onda sam se malo pridigao da rashladim leđa. Pokušao sam da razaznam da li to huči voz, ili u mojoj glavi zuji od hinina.
Čujem gde Francuz veli da smo blizu Soluna. Naskoro po kloparanju točkova uviđam da prelazimo neku skretnicu. Voz stade. Francuz siđe, a mi ostali ostadosmo ležeći u kolima.
Petrović, Rastko - PESME
Jureći, uređuje i pomera ona polja, njen pisak to je zlih bogova volja. O juri, nek juri voz uz groktanje. I noć. Noć nastade savršeni mrak, A kroz varnice što iz dimnjaka biju, - Iz kiklopovog oka izleću zvezde,
Iz kiklopovog oka izleću zvezde, i on njima obavijen beži jak Kroz Trakiju, Besarabiju i Ungariju; noć Da l' leti moj voz?
domak jednom detetu, Koje bledo Kao vaskrsnuti heroj jak, Uzeće je u bele ruke svoje pa spustiti u pas; A jedan jedini voz Odhuktaće svim pravcima u isti čas.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
sklopim brak Sklopim brak Rekoše mi UJAČE VEČERA TI UMAČE NAŠLA BOLjA PIĆA I LEPŠEG MLADIĆA Posle kad je prošo voz Prošo voz Ja sam bio gladan skroz Gladan skroz Tražio sam QUEL’QUE CHOSE QUEL’QUE CHOSE Igrao sam na taj loz Na
Sklopim brak Rekoše mi UJAČE VEČERA TI UMAČE NAŠLA BOLjA PIĆA I LEPŠEG MLADIĆA Posle kad je prošo voz Prošo voz Ja sam bio gladan skroz Gladan skroz Tražio sam QUEL’QUE CHOSE QUEL’QUE CHOSE Igrao sam na taj loz Na taj loz