Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
U MRAKU 93 ČELNIK 94 SINGER 96 PROROCI NA KOSOVU POLjU 97 BALAČKO VOJVODA 98 TRI VEKA U OBRENOVCU 100 UZIMANjE UŽICA 101 DRUGI JADAC 103 MIŠU 105 KRUNISANjE BUNDEVE 106 TAMNI VILAJET 110 ISTINA
Kažu nama, koji znamo da je već bilo. BALAČKO VOJVODA Jede, gledaj ga kako jede, ne jede samo rukama, nego i nogama, s goveđine se na ovčetinu baca, meša posno sa
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
godine postao vojvoda). Kako se Srbija nanovo pobunila, on pređe u Srbiju, i knjaz Miloš učini ga odma vojvodom, no on juriši sa Drinčićem na
nacije kao kralj, a dobro se pazi sa princ-Karlom, a princ Karl sada je nad svom vojskom u našem carstvu najstariji vojvoda. Pišite njima dvojici ili general-komandi u Varadin, ne bi li se za vas poduzeli; molite se”.
— „Ene ga sad! Ja ne kažem da si neveran meni i narodu. No kažem da si lud. Zar ti je malo drugi̓ ljudi, makar i vojvoda, da šalješ, a ne ti sobom da ideš sam” itd.
trojicu, turske udvorice, koji vole Turcima nego svojoj braći Srbima; a ovo neka bude (rukom na Miloša Stojićevića) vojvoda Miloš Pocerac, Milošu Obiliću na mesto!
A ti, vojvoda pocerski, ako moje zapovesti ne ispunjavaš, ovim ćeš tragom proći.” Pokloni se Miloš i pođe mu ruci; on ne dade ruke,
brigu nositi, a naipače o svojoj nahiji; da će svakoga pravednoga zastupati i braniti, a kriva, bio on komendant, vojvoda, buljubaša, pop ili kaluđer, ili kmet, bez razlike i licemerija, krivca velikoga za njegova dela u sinodu javiti, sinod
meseca, Nikola Marinović, Zemunac, bivši dobar poznanik, a možno da i ortak pokojnoga Milana Obrenovića, poruči da vojvoda Miloš Obrenović, što pređe može, na klenački prema Šapcu čardak dođe: „Imam mu nešto važno kazati”.
poruči da vojvoda Miloš Obrenović, što pređe može, na klenački prema Šapcu čardak dođe: „Imam mu nešto važno kazati”. Vojvoda Miloš, ne hotev sam ići, zovne i mene; pređemo oba, gdi zapita Marinović: „Kako ste s Turcima?
Jovica ode svojoj kući, a ja sa ono momčadi na Zabrežje, gdi se narod u Cesariju prevozi: kuda je i vojvoda Miloš Obrenović na dan pređe bio došao s vojvodom Jefremom Nenadovićem (a nije, kao što Milutinović kaže, sa svojim
” pak beži natrag koliko se skočiti može. Ovako mi je knjaz Miloš Obrenović, koji je onda bio vojvoda, sa velikim smejom kazivao. „Svaki nam je, veli, skok od Laudanova šanca do u Mokri Lug po sto dukata vredio”.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On je bio čovek svoga doba. Juče mleko majčino, danas ljuti ris; juče miran ratar, a danas veliki vojvoda!... U trenutku se rešavao na sve. I, mećući sve na kocku, on je morao pobediti...
Onako danas ne govori jedan naučar kako je tada govorio ratar. Polupismeni popa postade diplomata, običan ratar vojvoda, a jedan marveni trgovčić genije! A ma koji od njih je dva da je video dva-tri sela više od svog rođenog mesta!...
Počeše najedared nicati čete kao iz zemlje. Stojan Čupić stavi se na čelo svima. On posta vojvoda i stade postavljati starešine, koje će mu čuvati drinsku granicu. Na Mišaru te iste, 1806.
Svetlo, veliko, pusti ono svoje sjajne zrake, te obasja poljanu rosom orošenu... — Čupiću! — reče Stanko. — Ti si naš vojvoda. I ja, kao tvoj mlađi, molim te: pusti me do kuće!... Zaželeo sam se svoga krova, svojih ukućana!...
— Pa šta je bilo s Lukom? — upita pop Miloje. — Zar pogibe? — Ko?... Vojvoda Luka?... Ne gine taj lako! — reče Stanko. — Još će on mnogom Turčinu zapržiti čorbu!
— reče oduševljeno pop Miloje. — Ja posle nisam tu bio — nastavi Stanko — ali čuo sam, proneo se glas, da je vojvoda Luka poginuo... Video sam Čupića kako se zaplaka... Kažu da su i vojvodi Đorđu suze udarile!... I već ožališe ga.
Trinaest rana na njemu! — Trinaest?! — Jest, trinaest, ali ništa to! Posla ga vojvoda Đorđe u Orašačku adu da se vida! I izvidaće se...
Strašna je sila udarila pa Loznicu. Veseli podrinski vojvoda, Bogićević Anta, zatvorio se u šanac sa 1200 svojih junaka. Šta će, jedan, sa „šakom jada” protiv tolike sile?!
Ja čuvam ljude i ne dam, a on psuje sve do miša u duvaru. Stanku zaigra meso. — Ja ću mu sutra na megdan izići! Vojvoda ga zagrli. — Hvala ti, junače!... Jeste Mujaga strašan, ali strašnije tvoje oči sevaju!...
— Zaplakao se ljuti ris za svojim drugom... Turci se behu sasvim povukli... Vojvoda Anta, videći da se opet počinju pribirati, doviknu Zeki: — Vrati se u šarampov!...
To je bio strašan lom, koji se ne da ni opričati!... I tu Deva sede pričati o borbi, o dolasku vojvoda i Vožda, o junaštvu Kara-Đorđevom i o tome kako je sobom nišanio i palio iz topova...
Nije se govorilo glasnom rečju nego šapatom. Svako čelo beše natušteno. Čupić, kao vojvoda, naredi kmetovima da nejač sklanjaju u zbegove. I opet ožive Drenova Greda. A opusteše lepa sela.
Teodosije - ŽITIJA
I odmah dozvavši jednoga od svojih vojvoda, reče mu: — Znaš koliki je bol od ljubavi prema deci i oganj što vazda gori i nikad se ne može ugasiti.
“ A vojvoda uze pismo i sa blagorodnima otpust izmoli, pa na silne konje usedoše, što je više moguće dan i noć goniše, i ništa ne
pa na silne konje usedoše, što je više moguće dan i noć goniše, i ništa ne uspevši stigoše u slavni grad Solun, u kome vojvoda bi primljen sa čašću. Predade pismo iparhu i ispriča žalost gospodina svoga.
Ustade iguman i s njime mladić, i odoše u crkvu na molitvu. A ustade i vojvoda sa blagorodnima, da stoje u crkvi, jer ga nisu smeli pustiti sa cvojix očiju.
A vojvoda zaustavi uzbunu i reče igumanu i monasima: — Kakva je ovo nepravda i beščašće prema nama od vas, o oci?! Mi, dakle, st
“ A vojvoda sa onim blagorodnima primivši odozgo bačenu rizu i čistotne vlasi sa pismom, i položivši ih pred sebe, oplakivahu živog
Onaj vojvoda ranije pominjani i blagorodni momci koji u Svetu Goru goneći dostigoše svetoga, a pošto su bili nadmudreni, kao što reko
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Zadruge se neprekidno dele ili raspadaju; inokosne porodice se množe. U početku su jedino deca vojvoda i trgovaca, naročito posrbljenih Cincara, dobivala više obrazovanje.
Čim iziđe iz kolevke dete počinje „trčati za slavom i spomenom“, kaže Marko Miljanov, slavni vojvoda kučki. Mladići sanjaju da ženidbom uđu u junački rod, ako ne neposredno, a ono bar preko neke od najdaljih rođaka
Iznad torbeškog sela Prisojnice ima razvalina od grada. Mijaci pričaju, da je odatle vojvoda Damjan otišao u boj na Kosovu. Imaju i pesme o zidanju srpskog manastira Hilendara u Svetoj Gori.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Vidi, pa ti bi mogao da budeš naš vojvoda! — dosjeti se nešto miš domaćin. — Sasvim si bijel, prorok si, a još imaš za prijatelja jednog mačka.
Biraće se, kaže, mišji vojvoda. Kad Miš prorok stiže s mišem domaćinom do stare pastirske kolibe, oko nje je sve vrilo od kućnih i poljskih miševa.
— povikaše miševi. — To je zaista mudar savjet. Da nije junačkih nogu, niko od nas ne bi ostao živ. Živio naš vojvoda! — Mišu proroče, a kako ćemo čuti da mačka dolazi pa da na vrijeme pobjegnemo? — upita jedan mladi miš.
Brašnov i Slaninko samo se zgledaše. — Siroti naš vojvoda! Možda će ga unutra napasti čitava konjica. DVANAESTA GLAVA Sastanak u kući — Sloboda i slanina — Velika gozba — Jaši
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Bre, nećeš spavati, ti si vojvoda, dugo mi je vreme, preklapaj ma šta. Drma Čamču, ne dâ mu spavati. Čamči nije na ino, razbere se, i počne opet
izvanredne lepote, koja je svojim uticajem kod kralja, Jevreje u Vavilonu spasla od pokolja koji je pripremao kraljev vojvoda Haman, zbog čega je pao u nemilost i obešen etikecija, etiketa (fr.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
kroz Baden i Hesen, da udare na Francusku, ne zaboravljajući da im je u leđima ostala strašna i gvozdena Pruska. Vojvoda bečkog dvora, Karlo Lotarinški, niti je žurio niti je hteo da vodi te mase.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Neki od najpoznatijih legendarnih junaka epske poezije (Miloš Obilić, Marko Kraljević, Vojvoda Prijezda, Banović Strahinja i drugi) ujedno su, kako to pokazuje jedno istraživanje, i najomiljeniji likovi među našom
Matavulj, Simo - USKOK
Danas ima: Petrovićâ, Popovićâ, Kustudijâ, Radonjićâ, Žutkovićâ. Vladika je od Petrovića. U svakom plemenu ima vojvoda, knez, serdar i barjaktar. Mi obaška imamo i guvernadura. Eto ti! — Ma je li vladika kao kralj njeki, kao princip?
Stevo uzdahnu duboko i nastavi: — Tu nam pogibe i vojvoda Stano Uskoković, a inače ne izgubismo mnogo ljudi, a njihovijeh pogibe oko tri stotine i pedeset.
Ovaj odgovori: — Još od kakve! Ovaj je Janko, đedo, grof, a to je više no vojvoda! On je po rodu malo manji od Dolgorukog. — Lijepo, vaistinu! Biće milo vladici...
Bjehu došli: iz donjega kraja knez Ilija Ivanović i barjaktar Joko Špadijer; iz Bajica serdar Điko Martinović; sa Kčeva vojvoda Mićo Perka Šaletina i serdar Gardašević; iz Cucâ Šuto Pešikan; iz Bjelicâ vojvoda Marko Milić; sa Ćeklića knez Jovan
serdar Điko Martinović; sa Kčeva vojvoda Mićo Perka Šaletina i serdar Gardašević; iz Cucâ Šuto Pešikan; iz Bjelicâ vojvoda Marko Milić; sa Ćeklića knez Jovan Vicković; sa Njeguša sva tri brata vladičina, knez Drago i Lazar Proroković.
Blagosiljaj, vladiko sveti. — Dobro nam došao, oče igumane — prihvati vladika. Za igumanom uđoše: bjelopavlićki vojvoda Marko Bošković; pješivački serdar Mrkoje Kontić; piperski serdar Marko Piletić, barjaktar Pavao Bojović i njekoliko
ih je đakon nudio redom, ali vladika, odjednom, iz nebuha reče: — Za krv među Katunjanima neka sude iguman Đorđe i vojvoda Bošković. Riječanima i Katunjanima primorci Krsto i Vuko. Riječanima i Crmničanima: serdar Mrkoje i Radisav Kontić!
Cetinjani odvedoše većinu „izvanjaca“ na večeru i noćište; u manastiru ostadoše Njeguši, dva Primorca, ostroški iguman, vojvoda Bošković i serdar Plamenac; ostadoše razumije se i onijeh deset vojnika što smijeniše onu šestoricu.
Iguman Đorđe i đakon Ivo nadmetahu se u šalama, serdar Plamenac pričaše o svome putovanju u Rusiju i u Pariz, vojvoda Bošković zapodjenu razgovor o događajima u Srbiji, o Bjelopavlovićima koji se nalažahu s Jovanom Dobračom.
Glavni su ljudi u svatovima: stari svat, desni i lijevi djever, prvijenac, barjaktar, kum i vojvoda. Tu svi večeraju i prenoće; ako nema mjesta, razrede se po kućama brastvenijem.
i posjedaju: u pročelje stari svat, s desne mu strane kum, prvijenac i barjaktar i svi svatovi, redom, a u zastavu vojvoda. S lijeve strane sovre sjeda stari svat od doma, pa redom brastvenici i svojte. E, onda počinju zdravice.
“ Tada svi ustanu, vojvoda napije sedmu zdravicu domu, bratstvu i rodu, i to se zove: „Zdravica s nogu“. Tada svi izlaze, redom kako su ulazili,
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Skupština je određena za prvi maj; tu će se ponoviti naša stara prava, izbraće se vojvoda i patrijarh, i ustanoviće se vojvodina srpska! ŠERBULIĆ: Oho!
5. LEPRŠIĆ, PREĐAŠNjI LEPRŠIĆ (peva): Ura, eto ploda, Došo nam je vojvoda! ZELENIĆKA: Nećače, nećače, zar sam dočekala da me zmija iz ruže narodnosti ujede, da mi sunce potavni onda kad sam
Ko jošt zabranjuje narodu pisati i čitati? LEPRŠIĆ: Osvanuće i njima crni petak, jer je prispeo vojvoda. ZELENIĆKA: Šupljikac došo? Pa nema ni iluminacije! LEPRŠIĆ: Čini mi se, slabo smo i s njim pogodili.
ZELENIĆKA: Šta, šta? To nije vojvoda! LEPRŠIĆ: Ko je kupovao barut dosad, kupovaće i odsad. A vidimo da iz Rusije sve ide.
Da on nije došo da bude vojvoda konjma nego ljudma. ZELENIĆKA: Šta, najveći rodoljupci — konji? LEPRŠIĆ: Eto, tako nam stvari stoje.
ŽUTILOV: Mislim da se mi držimo Madžara. ZELENIĆKA: Šta, kako? LEPRŠIĆ: Kad može srpski vojvoda, zašto ne bi i mi? ZELENIĆKA: Gotovo imate pravo. ŽUTILOV: Bilo je bitke. ZELENIĆKA (živo): Je li? Gdi?
ZELENIĆKA: Ta je li to istina, zaboga! SMRDIĆ: Tako mi soldat kaže. No umro nam je vojvoda. ZELENIKA: Slaba šteta kad nije rodoljubac da valja. Pešta i Budim važnija je za nas vjest.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Mnogo stvari toga herojskog doba on je lično video; kao pisar u Sovjetu bio stalno pored glavnih vojvoda i vođa narodnih, zatim živeći nekoliko godina u Besarabiji sa srpskim emigrantima, on je mnogo štošta zapisivao, i ne
Radičević, Branko - PESME
Al' od mene čujde mu imena: Njega zovu vojvoda Mileta, Mlado momče od dvadeset leta, Blago čedu koja mu se nada!... Al' o tome dosta je zasada.
Davno starac odrvô se sanku, Raduje se gostu na uranku. Al' već stiže vojvoda Mileta, Već travicom do starca došeta, Živa Boga njemu je nazvao I u ruku jošte celivao.
Svirac svirnu, za srdašce lati, Te se kolo pred crkvom uvati: Kolo vodi vojvoda Mileta, Za pas mu se uvatila Cveta. Ala, brate, divni dvoje ljudi!
Jošte beše, brate, šesta četa, Tu prednjači vojvoda Mileta, A za njime Milenko je nagâ, Obojica kâ dva brata draga. Uz Milenka još je jedan pristâ, Sam on samcat,
Hej Turčine, kud si se nagnao? Ta već te je đavo potkovao! Manu mačem vojvoda Mileta, Dočekao Neten-bega kleta. Oj Turčine, loše si srećice, Ispade ti sablja iz desnice!
Opazio vojvoda Mileta, Opazio Turčina prokleta, Škripi zubi od silnoga gnjeva, Žuri zeku, mač u ruci seva, Goni konja Rustanu krvnik
Bilo malo, dugo ne trajalo, Al' Turčinu na jade se dalo: Udario vojvoda Mileta Baš po glavi Turčina prokleta, Razdvoji ga na tom sedlu bojnom, I sedlo mu na konjicu gojnom, I konjica na
vide, ne more se tako, On okrete prevarom inako, I naredi lažne glasonoše, Te doneše Cveti glase loše, E poginu vojvoda Mileta. Al' viteška ne plaši se Cveta.
Cika, zveka. .. Kupe se svatovi! Kum i dever i drugo ostalo — Ko ste, da ste, što nam do vas stalo? Mladoženja vojvoda Mileta, A mladica, to je divna Cveta... Crkva, popa, pričest i venčanje, Kolo, šala, vince i igranje...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
KĆI KNEŽEVA VEZE Što muževi nisu mogli da spasu zar ja da spasavam? Jadan li sam vojvoda pod nekrstov čador izgnana nemušta i sama!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
A ja lego, da pospavam, Progovori bela vila: “Ustaj gore, mlad vojvoda, Otud ide čudno čudo, Čudno čudo neviđeno, Straota je pogledati, A kamo li dočekati!“ 17.
71. Puče puška, eto konjanika, Puče druga, eto i drugoga, Puče treća, eto i vojvode. Naš vojvoda, kamo ti svatovi? — Ostali su na moru vozeći. — Naš vojvoda, ko vozar bijaše?
Naš vojvoda, kamo ti svatovi? — Ostali su na moru vozeći. — Naš vojvoda, ko vozar bijaše? — Vozar beše gospođa devojka; Sve svatove na vencu preveze, Mladoženju na struk’ ruzmarina. 72.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
u Evropi, kraj svega toga, u to doba, bila je tolika, da je, na primer, vrhovni komandant srbijanskih trupa (vojvoda Putnik) došao, na lečenje, u jednu austrijsku banju, tog leta.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
STEFAN JANKO ĐURAŠKOVIĆ, serdar RADONjA VUKOTA„ IVAN PETROVIĆ KNEZ RADE, brat vladike Danila BAJKO ROGAN JANKO NIKOLA VOJVODA DRAŠKO MILIJA STANKO (Ljub.
Pomoz, Bože, jadnijem Srbima, i ovo je neko znamenije! VUK RASLAPČEVIĆ Na što mjeriš džeferdarom, Draško? VOJVODA DRAŠKO Hoćah ubit jednu kukavicu, a žâ mi je fišek oštetiti. VUK RASLAPČEVIĆ Nemoj, Draško, tako ti života!
Pade Miloš, čudo vitezovah, žertvom na tron biča svijetskoga. Gordo leži veliki vojvoda pod ključevma krvi blagorodne, kâ malopred što gordo iđaše, strašnom mišlju prsih nadutijeh, kroz divjačne tmuše
Smrad uhvati lafa u kljusama, zatrije se ime crnogorsko, ne ostade krsta od tri prsta! VOJVODA MILIJA Čujete li kolo kako pjeva? Kâ je ona pjesna izvedena, iz glave je cijela naroda.
Udri vraga, ne ostav mu traga, ali gubi obadva svijeta! VOJVODA STANKO (LjUBOTINjANIN) Imaš razlog, vojvoda Milija. I dabogda trag nam se zatro kad pod ovom živjeli maramom!
Udri vraga, ne ostav mu traga, ali gubi obadva svijeta! VOJVODA STANKO (LjUBOTINjANIN) Imaš razlog, vojvoda Milija. I dabogda trag nam se zatro kad pod ovom živjeli maramom! Što će đavo u kršćenu zemlju?
A bez njih se poslovat ne može; najedno se bolje razbiramo. VOJVODA MILIJA Otišli su na stanak Turcima da nekakvo roblje mijenjaju; ema sam im poslâ poklisara: tek se vrate, da ovamo
Nego udri dokle mahat možeš, a ne žali ništa na svijetu! Sve je pošlo đavoljijem tragom, zaudara zemlja Muhamedom. VOJVODA BATRIĆ (knezu Radu) Imaš razlog, ali ne toliko.
VUK RASLAPČEVIĆ Kako su me dlani zasvrbili, da se hoće ko đe posvaditi, bismo globe golemo uzeli. VOJVODA MILIJA Teške puške, igđe li ikoga! Kâ je nosiš, Bog-ti-bratska, Stanko?
VOJVODA MILIJA Teške puške, igđe li ikoga! Kâ je nosiš, Bog-ti-bratska, Stanko? VOJVODA STANKO Teke, brate, što se derem njome, evo neko doba ne valja mi. SERDAR JANKO Kako sam se sinoć ismijao!
Te ja uzmi trostruku kandžiju, uženi joj u meso košulju: vrag uteče nekud bez obzira, a ozdravi snaha Anđelija. VOJVODA BATRIĆ Turci braćo, — u kam udarilo! — što ćemo vi kriti u kučine?
VLADIKA GA ČITA. ZAMIŠLjEN. VOJVODA BATRIĆ Kaž', vladiko, što ti vezir piše. Već nećemo da se krije ništa, svi ako će okrilatit Turci!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ opet će đakon. Drago Martinović, smijući se, uljeze. „A sokolovi od krvava Čeva na Krajini! Vojvoda Mićo, turska krvopijo! Stevane Perka Šaletina, gospodsko koljeno! Ulazite ljudi; željkuje vas Vladika sveti!
Ne bojim te se, ljuta zmijo, Pešikane Šunjo! Ne bojim te se, Cuca; iako od tebe dršću nikšićki Turci! A ni tebe vojvoda Miliću, ni vašijeh Cuca i Bjelica ravnijeh...
A ni tebe vojvoda Miliću, ni vašijeh Cuca i Bjelica ravnijeh...“ Perjanici da se iskidaju od smijeha; a ni vojvoda Vuksan ni Šunjo ne mogoše se održati — tako je smiješno đakon izgovori on „ravnijeh“ a izgovarajući odigao svoje
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
PRAVE ZAGONETKE 318 V) ZAGONETKE-PITALICE 332 VII PRIKAZIVANjA 340 I IGRA 341 IGRA S PRSTIMA DEČJE RUKE 342 VOJVODA I DVA ULAKA 343 RASCVETA SE ŽUTI DRENAK... 345 ŽETELAČKA IGRA 346 OVAKO SE BIBER SIJE...
— Kad nijesam imao čime gosta da ugostim. 11 Pitali Drobnjaci vojvodu Šuja: — Pošto bi, vojvoda, prodao dževerdan, boga ti?
“ Onda kralj progledao, i na onom mjestu načinio Dečane. VUČITRN (Vojvoda Vuk iz Hercegovine). Pripovijedaju da je nekakav vojvoda Vuk iz Ercegovine išao s vojskom na Kosovo u pomoć knezu
VUČITRN (Vojvoda Vuk iz Hercegovine). Pripovijedaju da je nekakav vojvoda Vuk iz Ercegovine išao s vojskom na Kosovo u pomoć knezu Lazaru, pa ga tu sreli vojnici, kazali mu da je vojska
smrt Marka Kraljevića različno se pripovijeda: jedni vele da ga je negdje u selu Rovinama ubio nekakav karavlaški vojvoda Mirčeta zlatnom strijelom u usta, kad su se Turci bili s Karavlasima; drugi kazuju da mu se u takovome boju zaglibio
I da ti u ovi dom povratka više ne bude; već ako gostom kad dođeš! 6 VOJVODINA ZDRAVICA (Vojvoda od doma vojvodi od svatova) Fala, druže, desni a u boga sretni, vazda zdrav bio i u svatove 'odio, S desne strane
(Mravinjak) 150 — Na careviću bez uzla košulja? (Jaje) 151 — Naš vojvoda vodu pije, A nad njim se barjak vije; Krunu ima, kralj nije, Sablju ima, vojnik nije; Ostruge ima, vojnik nije?
A najviše porastao ovaj u sredi što je rekao: da čekamo. VOJVODA I DVA ULAKA Odaberu se trojica od igrača koji lepo pevaju. Jedan od njih bude vojvoda, a druga dvojica ulaci.
VOJVODA I DVA ULAKA Odaberu se trojica od igrača koji lepo pevaju. Jedan od njih bude vojvoda, a druga dvojica ulaci. Ostala deca poređaju se u jedan red.
Jedan od njih bude vojvoda, a druga dvojica ulaci. Ostala deca poređaju se u jedan red. Vojvoda i ulaci udalje se od ostale dece za dvadeset do trideset koraka.
Ostala deca poređaju se u jedan red. Vojvoda i ulaci udalje se od ostale dece za dvadeset do trideset koraka. Vojvoda se okrene ulacima i počne pevati: Id’te, id’te, dva ulaka, Dva ulaka, dva junaka, Dovedite lepu Micu (ili kako bilo
poklone vojvodi, pa idu polako ka redu dece i kad se približe poklone se i počnu pevati istim glasom: Poslao nas naš vojvoda, Da nam date lepu Micu, I uz Micu kondir vina, I ogledalo, i ogledalo!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
(„Pisme“ o tijem dvama junacima, „kako ih spivao fra-Kačić“, slušao je Bakonja više puta od Lisa.) Zatijem vojvoda Bakonja opet pojaha dora od megdana, i krenu se pred svojima na divove.
Idu, idu preko širine, sve tutnji pusto polje pod njima. Kad se bjehu odmakli, sjeti se vojvoda da je i fra-Srdarina među vojnicima, pa ga stade tražiti, a kad ga nađe, ižljubi se s njim, i smjesta ga postavi za
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ govoraše on niščima duhom koji ne postaše knjaževi i vojvode. I krenuh ja njemu s namerom da postanem vojvoda. Vršaji su mi u srcu bili a noge sam imao na sva guvna da stignem. U Kragujevcu, bez kuršuma, povedosmo s nama vojsku.
Ostadoh siromah. Od bruke se više nikad u selo ne vratih. Moja računica ovako je kazivala: lomio sam se po bunama — vojvoda ne postah, rudarih za blagom bogat nisam. I nastavih ti ja, Adame, da gazim po ovoj našoj kaljogaži između tri reke.
Beše kratko, ali žestoko. U Toj buni nisam želeo da postanem vojvoda. Raspričao sam se, a žalost me saleće. I žuri mi se, skoro će noć. Vreme mi je da pregazim Moravu. Čuj me, nasledniče!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
je svaki Srbin imao svoga Turčina: u razgovoru sa Turcima, pregovarači su predlagali jednoga; u razgovoru sa Srbima, vojvoda Luka Lazarević, drugoga. Iako je to bilo pitanje bez veće važnosti, uzbune se i Srbi i Turci a pregovori propadnu.
Sav nespokojan, Prota izmoli od Turaka da se bar vojvoda Čupić pošalje da izvidi u čemu je nesporazum. I Stojan Čupić pođe natrag, među Srbe, a Prota ostane među Turcima.
I Stojan Čupić pođe natrag, među Srbe, a Prota ostane među Turcima. Vojvoda prelazi Drinu, još siguran i u sebe i u to da će brzo otkloniti nesporazum.
Otkud to, pitali su ustanici iz Valjeva, da vojvoda ostavi njihovog Protu Turcima, a sam se izbavi? Da nisu Stojana Čupića toliko smutili turski darovi da je i obraz bacio
Za tren, sve se okrenulo naglavce; ustanici su ga sumnjičili kao da on nije više vojvoda Stojan Čupić, do ustaničkih vođa kao da nije mogao da stigne, a Karađorđe je ćutao.
Stojan se ipak nadao. Vojvoda koji se nada nije bila samo uloga koju je za sebe odabrao, u taj čas, iako je bila i uloga.
Prota Mateja i Miloš Obrenović pokupili su svoje preostale ratnike i otišli. Vojvoda Čupić je, sve luđe, tražio smrt a ona ga je, sve brže, zaobilazila: očigledno je imala, ca njim, drugačiji raspored.
Mokar, sav u blatu, Zmaj od Hoćaja je opet bio ništak koga ni smrt neće, izdajnik samoga sebe, vojvoda nag od poraza. Kad je, sa svojim golaćima, poginuo i Zeka Buljukbaša, Stojan je, u crnoj tišini, preplivao Zasavicu i
U Valjevu, gde su se sastali, Stojan je gledao u Miloša, koji se takođe bio izmenio: to nije bio onaj mladi vojvoda iz Prvog ustanka, ne mnogo značajan, ni onaj očajnik koji ga je razumno napustio na Ravnju.
To je bio vojvoda koji zna da je, jedini, ostao, u nevolji, sa narodom; to je bio lukavac koji služi Turcima da bi se okrenuo protiv njih.
Pomalo rasejan, Dobrača koji je u istoriji ostao zabeležen kao vojvoda u drugom srpskom ustanku, zastaje ispred samoposluge na uglu Vasine i svoje ulice, ali ne gleda u izlog.
Ispred svoje nevelike vojske, taj je novi vojvoda izgledao kao nedostižni velmoža i stajao je, odeven svečano, prav. Tada je izgovorio reči koje su postale čuvene: da
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
završio besedu o Karađorđu i njegovim borbama protiv Turaka, žene bi zapevale pesme u kojima se slavi hrabri Karađorđev vojvoda Hajduk Veljko, koji je sa šakom Srbijanaca branio Negotin od velike turske vojske pod Mula-pašom.
To je za njega bila najveća sreća u životu. Ali vojvoda od Devonšira, verni Kembridžanac, poklonio je Univerzitetu veliku sumu novaca za izgradnju zgrade i nabavku opreme za
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Na drugom su tremu knezovi, prvaci iz gradova i nahija, sveštenstvo i manastirski vojvoda Omer Džanković, koji neprestano srče grku kavu za kavom, kroz šalu kudi Kolašince, a uverava igumana da voli Svetoga
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
-slov.—crkvenoslovenski.) Abukazem, tako se potpisuje poznati srpski književnik dr. Ilija Ognjanović. Antipater, vojvoda Filipa i Aleksandra Maćedonskog. On pobedi Atinjane kod Kranone (322), pa zauze i raseli Atinu. antipod (grč.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
AKT 35 TREĆI AKT 36 ČETVRTI AKT 57 PETI AKT 74 STANOJE GLAVAŠ LICA GLAVAŠ STANOJE, bivši vojvoda SULEJMAN PAŠA, vezir beogradski STANA, udovica vojvode Đukića SPASENIJA, kći vojvode Đukića a pastorka Stanina
S tobom ću ići! S tobom Stanoje! Kô senka neka duha divijeg Na koraku te svakom sećajuć: Da si vojvoda! Srbin! Osvetnik!
Onda će reći momče nekakvo: „Danas se ženi Đukić vojvoda!...“ A ja, da starcu poštu učinim I da se četa vina prihvati, U svatove sam vaše došao... Sećaš se sad?
„Kroz hladan suton gore zelene Gredô sam danas živim očima Nasilja turskog remek žalostan: Pomamnoj četi mahnit vojvoda Kroz goru vuče tanku košutu; Ona zastaje...
ISAK: dockan je sve, U krvi svojoj leži vojvoda! SPASENIJA (poražena, gleda nemo u mrtvo telo): Mrtav je on!... Grozni su oni što ga ubiše! RADAK: Osvetimo ga!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
„Komandant odreda!“ — reče mi desetar. Išao je uspravan pored rovova vojvoda Vuk. Ja se podigoh da mu iziđem u susret. Malo sam pretrnuo kada sam se ispravio.
Silna će borba da bude... Grr-u! Gru! Komandir treće čete, vojvoda Dinić, podigao se i viče: — Šta se čeka?! Treba jurišati!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
su došli svetli D’ovi, Podigli se beli svati, Kum s nevestom i deverom, Mladoženja s starim svatom, A pred njima taj vojvoda Sa čuturom nakićenom; Za njima su enđebule Sa vezenim rukavima, I svatova red dugačak; Podigli se beli svati
A kad bilo pola noći, Kum namigne na vojvodu A vojvoda na mladence, Odvede ji do vajata, Pa zabravi ovom vrata. Selo Momče golobrado, A do njega Cvet-devojče, Oboje se
junak krilat, To je Relja od Pazara, — On je, dušo, stari svate; Dever nam je dete Grujo, — I njega ćeš tamo naći: Vojvoda je Bogdan junak, Ljutica mu ime daše, — I on će nas dočekati; A Margita Slankamenka, I lijepa Ikonija, — Lepo su
u to doba još strastan čitač starih nemačkih časopisa i antikvarsko cunjalo; Rajić je napisao i neki satirični spev, Vojvoda Šipoder, i štampao ga u kalendaru Ružici za 1834. god.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KRAJIŠNIK: Šest tisuć’ vojske, sve Anadolije, udrilo je jutros zorom na granice naše. Vojvoda Topuzović istina ih je srpski dočekâ, ali je do sada valjda poginuo? KNEZ ĐURĐE: Ti nisi Crnogorac!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Povrvi vojska, narod, za mnom kô, ne budi primijenjeno, ovce na solilo. Kod mlina neko povika: — Stoj! Ko je? — Vojvoda Simeun Pejić Rudar, đak od namastira Gomjenice i njegova ordija — javi po komandi barjaktar. — A ko ste vi?
Kakav to vojvoda: kô kakva švapska gerenalina... kapetanina! Zbilja, da to nije kapetan s Kadine Vode? — Ama, kakav kapetan, kakvi
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
uz njihovu epsku idealizaciju, predstavlja svojevrsnu ispovest ali i usmeni, epski način mišljenja ili pogled na svet: "Ja vojvoda Pavlović od Radosala, gospodar i knez ove zemlje, ležim ovde u ovom grobu.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(SEZ, 14, 115). Onaj koji poziva u svatove nosi čuturu vina i zakićen je vencem od p. (Beograd). »Vojvoda« o svadbi nosi oko vrata venac p., a za kapom poznata apotropaja, (opor. npr.
niz trpezu domaćin svadbe, djever, kum i vojvoda« 26, 1977, 246). U Aleksinačkom Pomoravlju j. je sastavni deo obreda sa kolačem zvanim »sabornik«, koji mesi uoči
i spušta u nedra, i čini to isto i kod mladoženjine kuće (GEM, 25, 1962, 149 id), a za vreme ručka čauš ili vojvoda sud sa vodom i j. u njoj okreću pred svakim svatom i prskaju ga »kao valjavičar u valjavici« (ibіd., 152).
običaj u Donjoj Lepenici da stari svat (ili dever) prstenuje snahu pošto je navede na ćilim stavljen preko sena (koje su vojvoda ili domaćin prostrli uvrh sovre) i obrati se prisutnima: »Oprostite i blagoslovite, kume i svatovi, da snahu
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Od kako je mladi kartaški vojvoda Hanibal počeo da osvaja po Hispaniji, može svakog časa buknuti rat između Rima i Kartage, a od toga neka nas Zevs
Petrović, Rastko - PESME
Ne, Kaica Vojvoda više nisi! Bolani dojčin možda samo. Ili ti je srce ptica što je nogom vezana za granu U mraku: Svaki čas trudi se da
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
PROPAST CARSTVA SRPSKOGA 265 18 TRI DOBRA JUNAKA 270 19 MUSIĆ STEVAN 271 20 CARICA MILICA I VLADETA VOJVODA 279 21 SLUGA MILUTIN 282 22 SMRT MILOŠA DRAGILOVIĆA (OBILIĆA) 286 23 KOSOVKA DEVOJKA 290 24 SMRT MAJKE
KAJICE 424 41 OBLAK RADOSAV 436 42 BANOVIĆ SEKULA I JOVAN KOSOVAC 440 43 SEKULA SE U ZMIJU PRETVORIO 446 44 VOJVODA JANKO BJEŽI PRED TURCIMA 451 45 POPIJEVKA OL SVILOJEVIĆA 454 46 PORČA OD AVALE I ZMAJOGNjENI VUK 458 47 DIOBA
i svima drugima za šta su sve kadri prezreni balkanski čobani, kakva se fizička i umna snaga krije u njima. Vojvoda Momčilo živeo je u XIV veku.
Izgleda ipak da Turci nisu potpuno satrli srpsko-bosansku vojsku. Vuk Branković je uspeo da se spase, isto tako i vojvoda Vlatko Vuković: stradao je, prema tome, najviše centar srpske vojske.
Za smrt Marka Kraljevića različno se pripovijeda: jedni vele da ga negdje u selu Rovinama ubio nekakav karavlaški vojvoda Mirčeta zlatnom strijelom u usta, kad su se Turci bili s Karavlasima; drugi kazuju da mu se u takvome boju zaglibio
Siromasi momci mole Marka da ih spase bede neviđene. I on pođe. S njime je i Miloš, i vojvoda Janko, i Momčilo, i dete Grujica, i Relja Šestokrili.
Miloš je jedva pomerio kalpak, vojvoda Janko ga digao do kolena, Momčilo više kolena, dete Grujica do pojasa, Relja Šestokrili do „belog grla“, a Marko ga
Jedino se održala pokrajina Novo Brdo... Zeta je bila pošteđena od ratovanja. Njome je upravljao vojvoda Komnen, namesnik despotov u Baru.
Neka i nema izgleda za pobedu, neka je protivnik bezbroj puta nadmoćniji, svejedno — oni se bore. Vojvoda Prijezda (u pesmi Smrt vojvode Prijezde) umire da se ne bi osramotio ustupajući tiraninu sablju, konja i ljubu.
Čubrilović — „nadaleko pročuo sa svojim drugom Jurišom. Poslednjih godina XVI veka Ivan je jedan od najvećih senjskih vojvoda. Odlikovao se prilikom osvajanja Klisa 1596. i Petrinje 1597.“ Godine 1602.
cele u dijalogu: Marko Kraljević i beg Kostadin, Dioba Jakšića Starina Novak i knez Bogosav, Margita djevojka i Rajko vojvoda i dr.
Kajice, Sekula se u zmiju pretvorio, Bitka na Krbavskom polju, Ženidba Maksima Crnojevića, Margita djevojka i Rajko vojvoda, Ivo Senković i aga od Ribnika, Smrt Senjanina Iva, Ženidba Milića barjaktara, Ropstvo Jankovića Stojana, Predrag i
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Vrlo razgledajte grozljivi zgled, Telesnoga stasa zglavke, te kažite, Koji je bio koji junak, vojak, vojvoda li, Prosjak, il' mu na glasu kmet, I vrli boljarin bogat?
Prođe konj ispod njega, a on osta viseći za kose o drvetu. Smotre ga Joav, vojištanski vojvoda, i preko Davidove zapovesti zakazate, ako padne šaka im ne ubiti ga, nego živa k ocu dovesti, (hele on za to nije
Dovedoše ga pred felmaršala i sam oni hrsuz Ahar, poče na se iskazivati što je učinio. Ovako reče Isusu: »Gospodine vojvoda, doista evo, ja sam taj čovek što sam zgrešio pred gospodinom Bogom Izrailjevim!
Toliko ih tušta bijaše tako da i pedeset je stačilo bilo na jednoga Grka. Ama vojvoda ih, po hristjani pobornica, prečista vladičica, skora dozivljućim ju pomoćnica, [to učini] te snapolja prva grčka straža
Milostiva ona duša milost i dostade od višnjega Boga. Al' po njemu opet nasta onde lukavi i zločesti beg Mihna vojvoda. O zlu poče Maksimu raditi a i s Madžari nešto imaše, neku zavadu za Herdelj.
drugoga oslobođača po glasu Isaijinu, taj ne po nalici Isusa Navina biti će senki priličan u zakonu Izrailja poglavit vojvoda, nego jaki car pravi istine vere i zakona nova privodac, niti pak protopopa po Isusu Sedekovu za neko vreme, ama