Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŽUTILOV: Badava, kad se ljudma ne može dokazati; pa onda im je kriv predsjedatelj. „Oćemo vojvodinu čistu, da se mađaroni proteraju“, a kad čovek počne raditi, oni ne dadu. SMRDIĆ: I osim Čivuta ima se dosta raditi.
Nančika i Milčika šćućurile se u jednom uglu sobe.) ŽUTILOV: Kud se znam okrenuti? Vrag da nosi i vojvodinu i sve! SMRDIĆ: Ubio bog koji je prvi započeo! ŠERBULIĆ: Nesreće, kad nisu bili vredni da nisu ni ustali.
ŠERBULIĆ: Vidim ja, od nas neće biti ništa. SMRDIĆ: Naši su kukavice; oćedu vojvodinu, oćedu ovo, oćedu ono, a kad tamo — mućak! Šta su i počinjali, kad nisu bili vredni izraditi.
ŠERBULIĆ: Neka pamte kad je bila srpska vojvodina! GAVRILOVIĆ: Ako smo zato ustali tražiti Vojvodinu da se pljačka i otima, bolje da je nismo ni tražili.
ŠERBULIĆ: Zašto nisu svi ustali na oružje, pa ne bi ni morali bežati. SMRDIĆ: Tako je; negde oće ljudi vojvodinu, a neće da se biju. GAVRILOVIĆ: Oni misle da bi mogli i vi oružje nositi. SMRDIĆ: A na koga bi ostavili odbor?
ŠERBULIĆ: Zlo nije, nego... SMRDIĆ: Šta je, dakle? ŠERBULIĆ: Čudna stvar. Radi se da prodamo vojvodinu. SMRDIĆ: Kakav bi bio taj nevaljao čovek koji bi svoju vojvodinu izdao. ŠERBULIĆ: I ja tako kažem.
ŠERBULIĆ: Čudna stvar. Radi se da prodamo vojvodinu. SMRDIĆ: Kakav bi bio taj nevaljao čovek koji bi svoju vojvodinu izdao. ŠERBULIĆ: I ja tako kažem. SMRDIĆ: Zar smo mi zato krv prolivali? ŠERBULIĆ: Tako je.
je službu izvan vojvodine; gospođa Zelenićka dobija pisma od svog prijatelja Madžara; a Smrdić i Šerbulić oće da prodadu vojvodinu. Kažite mi, koji je najveći znak rodoljubija? SMRDIĆ: Sve je to vaše maslo, no razgovaraćemo se dok se vratimo kući.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Na znamenitom Temišvarskom saboru Srbi traže, radi sačuvanja svoje narodne osobenosti, zasebnu teritoriju, srpsku Vojvodinu. Ugarski sabor od 1791. ukida sve izuzetne zakone protiv Srba, i daje im građanska prava.
Pokret je zahvatio naročito Vojvodinu i Srbiju: u Vojvodini, on se okrenuo u jednu nacionalnu i antiklerikalnu stranku; u Srbiji, gde je zbog manje povoljnih
Kaćanski. Ono što je bila Sedmica za Vojvodinu bila je Šumadinka za Srbiju. Ljubomir P. Nenadović, tada već pisac od glasa, krenuo je taj list 1850.
Suprotno onome što je dotada bivalo, taj srbijanski pokret prenosi se na Vojvodinu, i zahvata i tamo mlađi naraštaj. U Srbiji i u staroj Vojvodini stvara se cela jedna nova škola i cela jedna nova
Sadu 1872—1873, Marković i tamo stvara svoje učenike, i njegov pokret, ograničen isprva na Srbiju, zahvata i staru Vojvodinu, i na taj način rasprostire se na sve intelektualno i kulturno aktivne krajeve srpske.
»Nova nauka« bila je naročito zahvatila Srbiju, nešto Vojvodinu, ali ostali srpski krajevi ostali su van njenog uticaja. Ukoliko je ona gubila svoj ideološki socijalistički karakter,
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Georgijević (1784–1829), rođen je u Osatu kod Srebrenice u Bosni, a u ranom detinjstvu porodica mu se preseljava u Vojvodinu. Završio je prava i filozofiju, radio kao pisar, učitelj srpske škole u Pešti, prevodilac.