Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
godine postao vojvoda). Kako se Srbija nanovo pobunila, on pređe u Srbiju, i knjaz Miloš učini ga odma vojvodom, no on juriši sa Drinčićem na Dublju na šanac turski, i poginu obadva 13. julija 1815.
glava, dok jedan reče: „Gospodaru, nismo imali među sobom svoga vojvode, oprosti nam dosad, a odsad mi svi za našim vojvodom a on za tobom u goru i u vodu!” A i drugi svi: „U goru, u vodu, za našim vojvodom”.
” A i drugi svi: „U goru, u vodu, za našim vojvodom”. Ori se stotinu i više glasova, da čoveku i suze poteku. — „Eto, kojekuda, da je prosto, a odsad da vas vidim!
Pocerci pođoše ruci; on se po s nekim u obraz poljubi. Te ti bogme i mi s vojvodom svi i sa svima ljubi se u obraze (kao dobra familija na Božić oko pune sofre): „Naša braća, naša braća!
Hristos posred nas!” Vratimo se u logor. Kad sutra da vidiš naše braće Poceraca sa svojim vojvodom — nagrnu kao skakavac u logor!
Tu se desi neki buljubaša Živko Šljivić iz požarevačke nahije, koji je posle vojvodom postao, i uze jedan ̓arar. Kad ja vide̓ da se tako može, bacim moj šal preko dva ̓arara i reknem: „Ova dva hoću ja za
ono momčadi na Zabrežje, gdi se narod u Cesariju prevozi: kuda je i vojvoda Miloš Obrenović na dan pređe bio došao s vojvodom Jefremom Nenadovićem (a nije, kao što Milutinović kaže, sa svojim Dimitrijem), i ne našavši svoje familije, po koju je
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— I ja mislim da bi se mogao vratiti — reče Surep. — Pa da se razgovorimo sa vojvodom! — reče Zeka. — Bogami, razgovaraj! Ali svet i ne čekaše da mu se to kaže.
Teodosije - ŽITIJA
i mnogo blagorodnih mladića, i sličnim nadama i njih ohrabrivši, posadi ih na silne (i brze) konje, i posla ih sa vojvodom. Zapovedi im da ga gone i do unutar Svete Gore.
A šta to? Zamoli igumana, i zapovedi da se spremi sjajna trpeza, da se sa vojvodom i sa onim blagorodnima počasti, a ujutru da pođy kući.
produžilo, i opet po zapovesti dugo čitanje pročitavalo, svi oni koji su zajedno sedeli i oni momci koji su ga čuvali s vojvodom, zbog umora od puta i svečanog pira tvrdo zaspaše.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Lazaru je poslao u pomoć bosanski ban Tvrtko svoju vojsku pod vojvodom Vlatkom Vukovićem. „Sa Bosancima je došao, kako izgleda, i jedan odred Hrvata pod banom Ivanišem Paližnom.
Crn ti obraz na božem divanu kako ti je danas na megdanu sa vašijem vojvodom Milošem! Zašto blago dadoste drugome? A nije mi ni tog žao blaga, — neka nosi, voda g̓ odnijela!
Na onome Biogradu stojnu, onđe bjehu dva Jakšića mlada: Jakšić Dmitar s vojvodom Stjepanom. Na bijelu gradu Smederevu, onđe bješe stari despot Đurđe sa njegova dva vrijedna sina: sa Stjepanom, a i sa
A na Skadru na vodi Bojani, onđe bješe Vukašine kralju a sa bratom vojvodom Uglješom i sa bratom Gojkom vojevodom. Na Prizrenu, mjestu pitomome, onđe bješe srpski car Stjepane a sa sinom nejakim