Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Sve, kako si mi ti rekô. Sad ode na Venčac, pa će posle, preko Jelovičkih planina i Kačera, u Vojkovce. Tamo već zna sve; kuću će naći sam. — Dobro je.
— Vidiš li sad! — viknu ljutito na Stanku. — Ja ti lepo onomad velim da te vodim u Vojkovce... — Ostavi to! — prekide ga Pantovac. — Zar ne vidiš da se mora ginuti. »Šta to veli on ? Kakva pogibija?