Jakšić, Đura - PROZA
I on pogleda u direk o kome je parče konopca visilo. — Pa, eto, uzmi, to parče što o direku visi... Vrag će znati ko mu preseče polovinu... A tu je visilo sve nekako do samih Cveti...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Taman oni sedoše da ručaju, ali vrag, ili đavo, donese dve babe iz Podgorja. Đipiše pitati otkuda idu i čuju li gdegode za kakve ̓ajduke i jesu li videle
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ne moraš ti sve danas uzorati... E, gle ti njega! Baš ore kao matorac! Kaže meni Dušanka... A ja mislim — šali se, vrag jedan! I opet joj suze udariše. Ona ih briše rukavom i smeje se. Ognjan se čisto zbunio. Neki plamen udario mu u lice.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Dva momka a jedna devojka! Baš nije pravo!... Morao se tu neki vrag izleći!... Bilo u kolu, bilo da iz kola idu, Stanko, i Lazar su uz Jelicu. Ona ih gleda obojicu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— I-ju, gospodin-popo, baš ste vi vrag! A di su krofne?! — pita ga začuđena domaćica. — He, he, pojeo ih, milostiva!
U januaru... e, a sad imamo julij mesec. H-e-e-e! — vrti gospodin popa glavom. — Vi’š, molim te! A-a-a! vrag im babi! Ako je Iroš, baš se iroški i vladao! A, obešenjaci jedni!... No, ništa, ništa; šta je, tu je!
Tražiš i ’oćeš belo meso, a kad razviješ, a ono šija s glavom! Švapski žebrakluk i ništa drugo, vrag im materi, kad već tako moram da se izrazim!
Al’ će paor da pobesni, vrag mu babi! I dobro je, i ne valja! Zapamtio sam dobro, kad god je tako rodna godina bila i jeftina bila ’rana, uvek je
Rek’o bi’ k’o da ti nisu sve koze na broju, i tebi, a i pop Ćiri! A? Koji je to vrag međ’ vama? Da se niste na putu posvađali!
Pogađ’’ se sa mnom k’o da sam mu ja prvi doš’o. Obešenjak paor! — Svi su oni taki, vrag im babi!... Ja sve mislim: onaj lopov, onaj arhilopov Nića bokter, on ga je mor’o svemu tome naučiti.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Dakle, mi smo prosti uvek, i takvi ćemo i ostati? Samo da mi budete žena, kakva biste bili Srpkinja! — Ala ste vrag! Vi biste mi zapretili da ne smem strane knjige čitati!
— Još ni to ne znaš! Inkognito! — Da, inkognito! Vrag zna, već sam pozaboravljao te francuske reči. — Sad nemoj zaboravljati takvo što, jer kuda idemo tu je frajla vrlo
Afrika
Čim je stigao, opkoljen je od ljudi koji mu pevaju „mokorotlo“, ratnu pesmu, dok ga čvrsto vezuju. Jedan mu se vrag približava i seče članke na nogama. Za to vreme dečaci sve jače pevaju da bi zagušili njegov vapaj.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
U slijedećem će, vjerovatno, biti previše ribe, a još dalje, vrag da ga nosi, neće mi se dopasti sjenke vrba ili tako nešto slično.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Sa svojim natapiranim tikvicama i grudima šiljastim kao sam vrag, one su nas uvek gledale tako kao da vide nekog iza nas.
Ono nešto bio je jež i bockao kao sam vrag, iako je platno bilo uvošteno. Kad dođosmo do skele, predložih da ga bacimo u Tisu.
- Kiseo si kao sam vrag! - reče Neda i stade pored mene. Po zidovima hodnika visile su preparirane ptice, tabloi s naslikanim unutrašnjim
- rekla je kad sam zatvorio vrata kuhinje za sobom i počeo da se penjem stepenicama, koje su škripale kao sam vrag, u onu sobicu na tavanu. Tu sam imao nešto kao krevet. Skinuo sam se i legao, ali mi se spavalo koliko mišu u klopci.
Oči su joj bile prozirnosmeđe i rasejane, ponekad tajanstvene i lepe, iako je Greta bila ružna kao sam vrag. Ponekad me je nervirala ta ružnoća, jer me je primoravala da mislim o sebi.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Već se malko i Čamčinica pobrinula, ako se i nije još zaplašila, jer zna ona da je veliki vrag Čamča, osobito kad na put ode, brzo se ne vraća.
Gospodar Sofra grohotom se nasmeje. — No ti si baš vrag, Čamčo. Praviš medveda i od mene i od grofa. Ne bi’ išao, al’ kad sam reč zadao, moram. Sad su svi zadovoljni.
No tu još ima pomoći. — Kakve pomoći? — Vi niste ženska, fiškal ste, ne može vam ni vrag nauditi. Jeste l’ odvažni, imate li kuraži?
— Šta je to? Vi plačete pokraj vina! Valjda vino nije dobro? Oni još plaču, jecaju. — Ta koji vam je vrag? — E, moj Čamčo, mi plačemo, i znamo zašto.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
pitala je za njega i govorila o njemu, kao prisutnom, tako da se babama, a osobito matorom Ananiju, pričini kao da je vrag ušao u kuću.
Tu, provlačeći se kroz plot, čekao ga je međutim opet vrag, zakačivši ga gunjem za plot, baš za šiju, tako da je visio kao zadavljen, stenjući, iskolačenim očima, strahovito
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Vuk, br. 4899) — Od dobre sorte se i pašče traži. (B., 1889, knj. 5, str. 249) — Prometnu se vrag u šejtana (iz rđava roda može biti samo rđav čovjek). (Lj. M., SEZ, LXV, str.
(Vuk, br. 3056) — Radi, pa ću ti ja pomoći, veli Gospod Bog. (Vuk, br. 4605) g) SUDBINA — Ako vrag nije razbio kolijevku, razbiće grob (ako se čoeku nesreća ne dogodi u mladosti, dogodiće se u starosti). (Vuk, br.
gledano, on je već određen („Muka duše ne vadi, no suđeni dan“; „Tko se rodio za vješala, od puške ne gine“; „Ako vrag nije razbio kolijevku, razbiće grob“).
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
ŽENA: Lepo me je uredio! MUŽ: Tebe je uredio! ŽENA: Ni kapu ženi, o svete! MUŽ: Da ti vrag nosi kapu! ŽENA: Pa, ajde, kupi, de, što ne kupiš! MUŽ: Dosta! ŽENA: A, to umete!
ŽENA: Je li lepo da ženi ni kapu ne kupiš? MUŽ: Vi ste mi otac! ŽENA: Ti si mi muž! OTAC: Da vas vrag nosi, ja s vama ne mogu na kraj izići! (Otide.) ŽENA: Eto i oca mi oterao, jošt malo pa ćeš i mene.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Lepo i smešno dva su vida čudesnog. Čovek prohodi zemljom omađijan, a već iza prvog zavijutka sam vrag zna šta ga čeka: možda zbijen muslimanski zaselak ušušuren u zelenilo, možda tijesan, sjenovit klanac, pun promaje i
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Nančika i Milčika šćućurile se u jednom uglu sobe.) ŽUTILOV: Kud se znam okrenuti? Vrag da nosi i vojvodinu i sve! SMRDIĆ: Ubio bog koji je prvi započeo!
) 1. ŠERBULIĆ, MALO POTOM SMRDIĆ ŠERBULIĆ (broji cvancigere u ruci): Da ti vrag nosi i takvu zemlju i takvu braću! SMRDIĆ (stupi): Šta vi radite?
Radičević, Branko - PESME
Napolju se milost poče Kraj dućana na ulica, U crkvi se tuna roče Željan momak i deklica, Dokle jedno od nji dvoje Vrag ne primi među svoje. 7.
Tandr! tandr! uka, lupa, Sad će divno čudo stići, I gle napred jednog ćupa, A za njime sve lončići. Uka, lupa! vrag bi crkâ, Svaki od nji zatandrka. 2. „Kakvi Srbi, gle i sada!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Svakom valja u meljavu, a šta ti možeš tome što će i đavo taj isti put upotrijebiti i za svoju dušegubnu rabotu, vrag mu gnjate prebio! Eto, po tome su se mlinovi izdvajali od ostalih neobičnih mjesta u našem kraju.
živopisac nekakvim uskim putem zaraslim u šibljak, nit je kolnik ni Pjetačka staza, a već iza prvog zavijutka sam vrag zna šta ga čeka: možda zbijen muslimanski zaselak ušuškan u zelenilo, možda tijesan, sjenovit klanac, pun promaje i
— Vidider kuje, nada se gostu, a ovamo, tobož, plete cura, vrag joj opleo štrik oko vrata! — gunđa pridošlica i još s druma zaslađeno prozuji: — Dobro ti jutro, lijepa moja curice.
Sva trojica zabrinuto bulje u taj čisti kvadrat hartije kao da će otud svakog trena iskočiti vrag zna kakav prestupnik, možda čak i sam komunista, daleko mu lijepa kuća.
Preokrene se ponekad nešto u srcu, pretegne neki vrag u duši ...Dosta je da ti pred očima zaigra onaj tvoj plavi lončić, pa gurneš kud ne treba, ne bi te par konja nadvuklo .
Odmah je naređeno da se sve to pošalje partizanskim bolnicama. Nije vrag da će to biti ti orasi, a? Čiča je budno bdio nad svim poslovima oko ratne intendanture, pa ga ovo odjednom žestoko
njima i desetar Ilija, durašna svojeglava momčina, kome se, kao za inat, baš sad ne spava, iako se posljednji put odmarao vrag i sam zna kad.
— Kako će znati, de? — urazumljuje ga Boriša. — Jedini komandir ima sat, a on je vrag zna gdje u ovoj noćašnjoj varici. — Pa da viknem one gore na cesti, možda neko od njih zna?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Gledam ja i čudim se. Nije ona takva. Znam, i pre kad je tako majka dovede u goste, a ona živi vrag. Posle večere skupi oko sebe devojke, pa dođu i mlade žene. Otac, kao uvek, povuče se u sobu da rano spava.
Kostić, Laza - PESME
Binjiši su mu sad krpetine, a mač i kruna podsm'jeh svjetine. Al' mnogi drugi stvorio se vrag, čas tu, čas tamo, svud mu vidiš trag.
po tom pramenu, kâ da su slova u tom plamenu, lijepo čitam što mi piše plam: „Dok na tu zemlju ovi stoji kam, najcrnji vrag je Srbin sebi sam!” U Somboru, januara 1902.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
„Drugi će tu morati vrag biti, — pomisli maćija — njega neko potajno hrani.“ Jedanput će zapitati ona njega otkuda se tako uhranio, i ko ga
— Zdravo bio, putniče! — odgovori mačka. Vojnik se začudi mačjem govoru, pa joj reče: — Koji vrag tebe nauči ljudskom govoru? — E, naučih se — odgovori mačka... — Nego okle ti sad, vojniče, ovuda?
— Kad ciganin, otac mu, to vidi, udri dijete šakom govoreći: — Polako, vrag ti materi! Zar ćeš ti svu sam pojesti?!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Provrednila se žena šavom, a napolju kako Bog da. SOFIJA: Juče si psovao što ne šijem. MAKSIM: Da ga vrag nosi i s tvojim poslom i s tvojim redom! SOFIJA: Oćeš da dam drugome da šije? MAKSIM: Dabogme!
MAKSIM: Jest, neka i diže na visoko, da i ni vrag zaprositi ne sme. Dosta, aljinu joj neću kupiti. SOFIJA: A ono ću joj kupiti ja.
KUM: Ko se ne uzda u pesmu, neka zviždi. Na primer: „Gdi si bio bitango svetska; kud te vrag jednako nosi.“ MAKSIM: Dosta, kume Mito, dosta, kod mene je druga fela od žene, a fela od zli žena ima toliko, koliko
Ali za danas nek te i to prođe. SOFIJA: Ta ja i ne mogu dobiti nagradu. MAKSIM: Dobićeš, vrag da te nosi, i onoga, koji te je doneo na moj vrat! (Odlazi.) SOFIJA (smešeći se, Nikoli i kumu): Radite li i vi tako?
MAKSIM: Gdi je ta žena, koja bi mogla dospeti na bal, ako je dobra gazdarica? MAGA: Eto vrag da ga zna, druge mogu. MAKSIM: Mogu, kad ne mare za kuću. 3.
Tako će biti i s kupusom. MAGA: Kupus sam, teško si ga meni, lepo složila. NIKOLA. Složila, kao vrag da te nosi! Vidim ja moje dobro jutro. MAGA: O teško si ga meni! Toliko sirće! NIKOLA: Idi, idi, ne stoj!
— Mislim, koji je to vrag, ali nikako mi se ne pita danas. NIKOLA: Baš bi rad znati, na koju će pasti ta kocka. MAKSIM: Zar može koja druga
JEVREM: Opkolili ljudi kuću, kao da će na juriš da je uzmu. MAKSIM (gledi kroz prozor). Koji je to vrag, ta ja nisam nikome dužan. SOFIJA: Valjda su čuli da ćemo davati bal. MAKSIM: Bre ako te okupim, presešće ti bal.
Biče lepo drustvo. LjUBA: A ja sam, opet, poručila da se skupimo, i da probamo franse. Vrag da ga zna, što mi ova igra tako teško ide. Oćeš li i ti doći? PIJADA: Vidicu, ako ne odemo u Topcider.
Ali neka, kad si takve pameti, a ti se muči kao vrag. MARKO: Kupi, čiča, magarca. SELjAK: Ne prevari! MILOŠ: Zašto? Vidiš kako je lep.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Zašto, pile moje, to činiš?... S otim možeš tvom zdravlju škoditi. SULTANA (okrene se naglo): Da crknem, da me vrag odnese, kad nemam sreće! TRIFIĆ: Šta ti fali, sunce moje! Ti si gospođa u celoj kući, što ti oćeš, ono mora biti.
SULTANA: Pobesnio ti, kad niko ne besni. Ne vidiš da sam ja grafica Trifička? Persida, Stevane, kud vas je vrag odneo. Persida, ti! SRETA: Ha, ha, ha! Gledaj ti nje, gdi je malko nalik na našu gospođu, oće i ona da digne nos.
SULTANA: Orjatine, meni tako u oči reći? Sad će ti pući glava na četvoro! SRETA: More Pelo, koji ti je vrag? SULTANA: Tvoja je mati bila Pela, a ne ja. Moje je pleme blagorodno, a nije iz đubreta postalo kao tvoje.
(Udari je.) SULTANA: Jao, ubi me, ne dajte, zaboga, jao! POZORIJE 2. TRIFIĆ, PREĐAŠNjI TRIFIĆ: Koj vrag, kakva je to vika? SULTANA (udari Stevana pesnicom): Orjatski rode! TRIFIĆ (uvati je za ruku): No, no, šta je to?
SULTANA: Pustili te u grob, orjatine jedan! Tako se sa ženom postupa? SRETA: More, Pelo, koj ti je vrag, znaš li ti šta govoriš i kome to govoriš? SULTANA: Orjatin je on, kad svoju suprugu tako daje beščestiti.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Onda isti reporter poseti dežurnu ekipu za borbu protiv elementarnih nepogoda i lepo vidimo da su svi ukokani kao sam vrag, mislim— do daske i obratno, a onda pronađe nekog nesrećnog čistača, pa se, kao, interesuje i za njegovo zdravlje, kao,
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA: O, iz drage volje. JELICA (otide u drugu sobu). ALEKSA: Ne da mi vrag mira! nego oću i francuski da znam. Sad ne bi ništa drugo trebalo nego da me uvati, pak da mi dâ put.
Nego, sad laži, ako misliš štogod. MITA: A šta ti ja znam, kad nas je već vidila. ALEKSA: Da je vrag nosi, i njeno poznanstvo! MITA: Tako ti treba. Traži čovek ljubov, a ne gleda da smo siti i odeveni! ALEKSA: Pst!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
S drveta utom, hitra i laka, pred kuću skoči brbljiva svraka, zakrešta zlobno repati vrag: „Držte ga! Ua! S neba je pao! Čitave noći zvijezde je krao! Pogledaj za njim — blista se trag!
srnom, od ptica skreće strijelu sa luka, navodi lovce na sivog vuka, mota i lomi zečiji trag da zbuni kera, veseli vrag.
Vredan sam, radim, bavim se lovom i mirno živim pod svojim krovom. To samo hulje, nosi ih vrag, za ručak daju svoj rodni prag! Zbog toga samo vas troje, znate, čestite kuće i nemate.
“ — A ždral će: „Nisam iz neba pao?“ „Otkuda ideš, vrag bi te znao!“ „Slušajte, momci — ptica će mirno — dug sam imao let — dane i dane nose me krila, preleteh silan svet.
“ Žderko se trže, pogrbi leđa, u nebo zirnu okom. „Evo i dana, vrag je u torbi, bježati valja skokom!“ To reče, vreću na leđa vrže, pa jurnu njivom što može brže.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vidiš... jedinica krene, pa stane, onda opet hajd sto metara, zatim stoj tri sata u mestu. — A zašto? — A vrag bi ga znao... Zaglavi se nešto napred, ili takva mu je situacija...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
MORE 72 DANGA 96 MRTVO MORE STRADIJA U jednoj staroj knjizi čitao sam čudnu priču; a vrag bi ga znao otkud meni ta knjiga iz nekog smešnog vremena u kome je bilo mnogo slobodoumnih zakona, a nimalo slobode;
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Baš dobro što si došla! Gliša mi ode, a i onaj vrag se odskita, pa već me muka uvati samu. — Dobro je što si sama, bar ćemo se slobodno razgovarati, a i onako sam imala
sinko, da ne bude samo dar na prstenu, nego da se i docnije sećaju baba Soke i da je blagosiljaju; pa eto sad i onaj vrag kod Perića, ti ga znaš — Vasica, od Nove Godine otvara sam radnju, vredan i pamet an, a mudar, pa sačuvao bogme lep
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Istovremeno im je, jutros, palo na um Da prodadu starca, (Vrag da, Nosi ga u Lim, u Nim, u Rim!) — Te da tako zauvek raskrste s njim.
Nekad sam sa njim bila srećna, A onda — celu stvar odnese vrag: To se desilo onog proleća Kad mu se izgubi svaki trag!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
— Utrkmismo Vuka s kapetanom. Znate našu momčad ozrinićku: đe god dođu, svud zameću šalu. Vrag donio na sastanak bješe i staroga odžu Brunčevića; i u njega nekakva šišana, lakat u njoj bješe al' ne bješe.
domaće napadnemo Turke, svoj svojega nikad puštat neće; razluči se zemlja na plemena, krvava se isklati plemena, vrag đavolu doći u svatove te svijeću srpsku ugasiti! Zlo se trpi od straha gorega.
Te ja uzmi trostruku kandžiju, uženi joj u meso košulju: vrag uteče nekud bez obzira, a ozdravi snaha Anđelija. VOJVODA BATRIĆ Turci braćo, — u kam udarilo!
Vidite li onoga kadije? Drŷga nema u četiri zemlje. U njega su medene riječi, uvija se kâ vrag oko krsta, ama punan gube i lukavstva; krvnika ga rišćanskoga nema — zaklala ga puška crnogorska! NROĐOŠE SVATOVI.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ona mogu biti statička, kao: beo kao ovca, mleko, sir, jaje, dan i sneg; crn kao katran, ugalj, zift, noć gavran, đavo (vrag); crven kao žar, rak, vampir; plav kao nebo, more; modar kao čivit; žut kao vosak, med, smilje, dukat, ćilibar, limun;
“1 Da im se ime ne bi spomenulo, kazuje se „nečastivi“ za đavo, „vran“ za vrag, „dugačka“ i „nespomenica“ za zmija, „okamenjak“ za vuk, „poganac“ za miš, „kamenica“ za vešticu, „djed“ za mesec itd.
Ljut kao ovca. Mekano kao kost, medeno kao žuč. Milostiv kao zla maćeha na pastorče. Miluje kao vrag tamjan. Mio mu je kô trn u nozi. Miran kao jare. Naudiće mu kao vrabac guski. Pazario kao pas na vašaru.
Na jeziku med, a na srcu jed. Nakratko (nakrivo) nasađen. Nakitio se bez cvijeća — (tj. opio se). Napravio mu vrag vršaj na glavi — (tj. oćelavio). Na ranu bi ga privio. Ne bi ga nadlajalo sto pasa.
Junak ispod Jorgan-planine — (tj. nejunak). Kad se njegov vrag rodio, moj je kašu hladio. Kad se utopim u vagan vode, mora se ne bojim.
— Ne pozna se zlo, nego kad dođe. — Što za zlom dođe, s vragom pođe. — Ko za vragom pođe, vrag ga i odnese. — Od koze jare, od ovce janje, a od vraga vrag. Bolje je prazna vreća, nego vrag u vreći.
— Što za zlom dođe, s vragom pođe. — Ko za vragom pođe, vrag ga i odnese. — Od koze jare, od ovce janje, a od vraga vrag. Bolje je prazna vreća, nego vrag u vreći. — Zlo osnuj, a vrag će izatkat’. — Đavo je uvek u svom selu.
— Ko za vragom pođe, vrag ga i odnese. — Od koze jare, od ovce janje, a od vraga vrag. Bolje je prazna vreća, nego vrag u vreći. — Zlo osnuj, a vrag će izatkat’. — Đavo je uvek u svom selu. — Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla.
— Od koze jare, od ovce janje, a od vraga vrag. Bolje je prazna vreća, nego vrag u vreći. — Zlo osnuj, a vrag će izatkat’. — Đavo je uvek u svom selu. — Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla.
— Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati. — Tko zlo čini, dobru se ne nada. — Tko zlo čini, goremu se nada. — Vrag i sam sebe nije dobro učinio. — Ne boj se onog kom nisi dobro učinio. — Nitko čovjeku gore ne učini neg’ on sam sebi.
— Vrijeme stvara, vrijeme i obara. O SMRTI — Što kolevka zaljuljala, to motika zakopala. — Ako vrag nije razbio kolevku, razbiće grob. — Smrt je čaša poreduša. — Od dvije smrti niko ne gine.
— Dobar je Bog, ali su i đavoli jaki. — Boga ne gnevi, vraga ne draži. — Vrag bi i glavu skinuo, ali bog ni dlake ne da. — Bogu se moli, ali ni đavola ne srdi.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Uhvativši treći dan treću jegulju, naijedi se i reče: „Vrag uzeo i ovako ribanje, kad se ništa drugo ne uhvati nego po jedna jegulja.
Ali vrag koji vazda o zlu nastoji, potakne ovu maćehu da nije mogla svoju pastorku koliko krv na očima viđeti, i mnogo bi je put
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Dajem misliti kakav se tu kalabaluk, vika i smej učinio. Malenica psuje i ruži Janju, govoreći, koji mu vrag reče baš u vreme takoga smeja piti!
nego desetorica drugih): „Da t’ kažem, oče igumne, ja ću toga maloga uzeti, a Maksimu ću dati put, jer je nestašan kao vrag i jutros mi je nov krčag razbio.” Ig[uman]: „Oče Antonije, zar sam ja ovde aga na Kareja?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ti bi sve mogâ što Čmanjak ne može, mogâ i ter kako da te vrag nije obrnuja na svoju!... Bakonja, vrat slomija, oćeš li se ikad okaniti galijotstva, oćeš li se ikad pameti dozvati?...
Svijeća se ugasi, te Kušmelj reče: — Zapali je jopet, vrag je odnija! — Odnija ti pamet, beštijo muška! — reče tiho Osinjača. — Zar se kandelorica pridaje vragu?
— Taa-aa-ko! Uf! neka vas vrag nosi sve, sve, sve, koliko vas je!... — A prokleti antikristi! lupeži! galijoti! žbiri! ajduci! ubija vas bog!
Stipan i vozari na svu muku uvedoše konja u splatu, jer se propinjao i bacao zadnjim nogama. „Koji mu je vrag jutros!?“ — veli fra-Brne. Najposlije vesla udariše i lađa se otisnu.
— Magare od magareta! Tako me pripade, a?... A što te vrag nije ponija s njima u splatu, nego i ti čekaš brod kâ gospodin! — pak se opet obrnu i stade dozivati vozare.
Jer ste svi gube i pogrde, kakvi’ nema u cilom kršćanstvu! Gori ste od rkaća. — A šta radite više, vrag vas odnija, a? — obrnu se k vozarima, koji živo veslahu natrag. — Nismo mogli prije, oče!
— Taa-ko!? Koji mu je vrag danas!? A je li izašâ zdrav? — Jest, oče, ali će mlinar odležati barem pet dana... — Taa-ko?
— Oće li brzo biti gotovo to, Grgo? Jesi li manjistru usuja? — Nisam još, oče — odgovori Grgo zlovoljno. — Ma vrag te odnija, jesam li ti rekâ da manastirska ura izostaje! Jevo već podne! I Tetka ljutito izađe.
— A kojoj si to naminila, vire ti, Barice? — zapita je jetrva gledajući je podozrivo. — Neka je vrag nosi koja je da je, nego pomozi, Cvito, pa ću te napojiti dobrim vinom! — reče Osinjača, a zabašuri svoju zabunu kašljem.
— Ne govori tako, kršćanice! — opomenu je knez. Opet se začu lupanje. — Ajde, Krivetino, otvori, neka je vrag nosi. Na veliko njihovo čudo uđe Bakonja.
“ Tada vra-Brne odmeknu i reče: „Ajde pokušajmo i to, neka ga vrag nosi. Ako se pokaje i vrati odma paripa, podaj mu ovi’ pet talira!“ — Zar još pet talira! — viknu knez. — O Isuse!
— A viteže! — viču mu drugovi. — Je li ja? Je li? Ja kâ velju... — Nosi te vrag beštijo! — progovori Naćvar — koji jedva dođe k sebi od čuda. — Nagrdi mi konja, beštijo!...
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Rob gluposti, vrag poretka opšteg, svemogućstva važnost ne poznaje. Mene li se stidi čestvovati kojino sam mogućijem slovom šar
krvavi u nj je uzavrio; legionah stravična kretanja, slavom ratnom opitijeh ljutom, koleblju ga opštim dviženijem; vrag je neba grdni pohitao da ispita nakaz zasluženi.
Vid familje čisla velikoga, kad se liši svijetle nadežde i s groba se uhiljena vraća, predstavljahu polci Adamovi. Vrag nebesni sa sl'jepom jarošću sve jednako bitku produžuje i sve žešću i očajaniju.
je Satanine duše zla šar crni u vozduh izvela: ad se zove, zlosti mučilište, zloga cara mračno vladjenije. Vrag se neki crni u njem neba gordi adskim samodržavijem, zaslužena to mu je nagrada i njegovu zlobnu legionu što su s'
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sam se krstio. Vrag bi ga znao otkud mu to ime. Kažu iz nekog engleskog romana. Nikola se sad okrete meni ali me nije gledao u oči: — E
ga iz zabune i kad se uveri da svetac još uvek oklevaše — što se mene tiče Ja sam zato da ih pustimo neka pobede. Vrag bi ga znao zašto i ne znam tebi, ali su Meni ti Srbi vrlo dragi. Dakle neka pobede, kako sam kazao!...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Jer i po mom shvaćanju takozvana poezija prestaje ondje gdje je uistinu, „vrag odnio šalu”. A mome filozofiranju jasno uviđam čitav niz zapreka. Zapreka koje ga čisto isključuju i onemogućuju.
Nije od dobre volje!... Kažite mi: što je rekao profesor? — Uskliknuo je: „O, o, nije tako loše! Vrag nije tako crn kako smo mislili!” — A-ha! Znači, malko pretjeruju u protivnom, u pravcu optimizma!
Da, gospodine!... A on samo šuti. Pa dobro, brate dragi, dokle ćemo tako? Koji ti je vrag u toj tvojoj ošišanoj seljačkoj ćiverici! A ko zna? Možda me smatra za doušnika?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad to starac vidi, digne se pa otide po svijetu. Idući tako, namjeri se na jednoga gospodina (a to je bio vrag). Ovaj ga pita šta traži, a starac mu reče da bi služio kad bi imao gdje.
Ovaj ga pita šta traži, a starac mu reče da bi služio kad bi imao gdje. Vrag mu reče: — A hoćeš li kod mene služiti, pa ćy ti dati šta budeš tražio?
Vrag mu reče: — A hoćeš li kod mene služiti, pa ćy ti dati šta budeš tražio? Starac na to pristane, a vrag mu reče: — Posla nikakva nećeš imati, nego ćeš samo vatru ložiti pod ovaj kotao. — I s tim vrag otide.
— I s tim vrag otide. Kad prođe već blizu godina dana, vraga nikada kući nema, a stari jednako loži vatru, pa i ne zna kad mu je
hajde dolje pa kaži onome starome kod koga služi i kad mu je godina, jer on ne zna ni koga služi ni kad mu je godina, a vrag mu neće htjeti kazati, pa će ga tako do smrti služiti.
Kad mu to kažeš, onda mu reci neka ništa ne uzima za platu osim neka mu vrag dade onu staru kabanicu iza vrata, pa kad pođe od njega, neka onda kabanicu zamoči do polovice u kotao, a kad dođe
Starac mu reče: — Ne znam. A sveti Ilija mu reče: — Tebi je godina ujutru. Kad vrag dođe, pitaće te šta radiš, a ti reci: ložim vatru; on će te pitati da li znaš kad ti je godina, a ti reci: danas.
Potom sveti Ilija otide, a stari ostane sam. Kad zamalo al̓ dođe vrag, pa ga pita: — Šta radiš, stari? A stari se izadre: — Evo ložim vatru. — A kad ti je godina? — pita ga vrag.
A stari se izadre: — Evo ložim vatru. — A kad ti je godina? — pita ga vrag. — Danas, — odgovori stari opet ljutito. — Pa hoćeš li još služiti? — pita vrag.
— A kad ti je godina? — pita ga vrag. — Danas, — odgovori stari opet ljutito. — Pa hoćeš li još služiti? — pita vrag. — Hećy, — reče starac — nego me plati, pa da idem dalje. Potom ga vrag pita: — Šta išteš za platu?
— Pa hoćeš li još služiti? — pita vrag. — Hećy, — reče starac — nego me plati, pa da idem dalje. Potom ga vrag pita: — Šta išteš za platu? Koliko ćeš novaca?
A starac mu reče: — Ja novaca neću, da me ko za njih ubije, nego daj mi onu staru kabanicu iza vrata. A vrag mu reče: — Bolji bi ti bili novci. Ali stari reče: — Neću, nego kabanicu, pa ćy se pokriti s njome gdje budem spavao.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— brat će sestri. — Berekinci! — nastavi, prislonivši se opeg uza zid. Onim joguncima zavrtilo. Vrag im ne da mira, te će iz daljega, izmičući, u jedan glas: —Ej, hoćeš doći? —Ma'ni se, đavole, krštena čeljadeta!
Uneke, djevojka se oslobodi posvema i, iznebuha, obima rukama obgrli ga. — Koji ti je vrag! — i ne otvorivši očiju muca postiđen Danguba, okrete se i leže potrbuške. — Ali ti nisi muško? — dočeka Kate.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Ti nećeš više raditi kao dosad, samo ćeš za mnom ići, mene i najveće madame ...madame, vrag im materi, nisam mogla otoič pogoditi ...nji ćeš u ruku ljubiti i s karuca skidati. JOVAN: A gdi su nam karuce?
Ona će sve s njenom prokletom modom da spiri i izmodi, pak onda? — Ne, ne, žao mi je, al’ ne može biti... Koj vrag, kakav je to pandur? EVICA: To je Jovan. MITAR: Jovan, pak šta se tako naružio?... Jovane! POZORIJE 10.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Čim je stigao, opkoljen je od ljudi koji mu pevaju „mokorotlo“, ratnu pesmu, dok ga čvrsto vezuju. Jedan mu se vrag približava i seče članke na nogama. Za to vreme dečaci sve jače pevaju da bi zagušili njegov vapaj.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Hiljadu osam stotina metara — dodaje kapetan Radojčić. — Za nas je bilo, čini mi se, Mont Everest... Himalaji, vrag bi ga znao. — On se obrati Mišiću. — I kad me ti malopre zapita kako izgleda Kajmakčalan, otkuda sam mogao da znam.
Prošli smo davno glavnu ulicu, zatim smo skrenuli u neke bočne, desno, vrag bi ga znao kuda smo sve išli. Suton je pao, i već sam počeo da pomišljam kako ćemo se izvući iz ovoga spleta kratkih i
Arleta je zamolila Poletu i Tomu da svi zajedno dođu u moj stan i mene obiđu. A ovaj Toma, vrag bi ga znao zašto, pristao.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ovako je, godine 1873, kaljala jednoga od pesnika ove Antologije, Jovana Subotića, tada miletićevca: Crn đavo, a crn vrag — Post'o Jovan narodnjak, Pa se svakom fali Da se dobro rani: Pojeo je stara slova — Poješće i nova!
Oružija sva moja vrag moj zatupio, pero svoje sa mojom sabljom zaoštrio: u krv moju umače, na me zlobu piše, čada moja nogami gazeć, zlobom
hrabrost u nam’ žari, Vid je lepi, vzor je drag Gromom glasnih kad pušaka K’o što molnom iz oblaka Pobije se mnogi vrag.
Već pogibe hrabri Veljko, desno pade krilo, Ustava se provalila, burja prodre silno. Jauk se čuje, Vrag lance kuje Serbiji.
Kićeni svati viču: Odbi se vita grana Od plavog jorgovana, Odbi se s granom cvet. O, vrag’ se, nevo, vrat’ se! Zar nisu seje mile Dosta ti nežne bile? Kuda ćeš? Vrat’ se, oj!
Oružija moja Zlobnje pritupljajet, A okovi svoja Na mja vozlagajet: Čada udručaja Nogami toptaja Vrag moj zlokovarni. Ishodišča vodna Lijet oko moje; Tuga nepogodna Dajet žalo svoje; Potemnjelo zlato, Brošeno vo
Prežde veja veselena Vo užasje bjaše, Az bjeh silna jedna, A vrag trepetaše: Ninje že be silna V pljenjeni jedina Sježu plačja gorko.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sudac (iznenađen): Sakrament! Pogodi! Pisarčić: A, vrag mu babi, pogodi! David (ponosito i malo zajedljivo): Boga mi, i pogodi! Sudac: E, ovaj mi je čovjek potpuno zagonetan!
“ Nećeš pogriješiti. Po govoru vidim da je ovo dijete iz Like, pa eto otkud znam kako mu je ime. Pisarčić: A, vrag ga odnio, tako je! Mom je bratu, što je u žandarima, ime Mane, a u samom našem mjestu ima pet-šest Dana i Mana.
Sramotno je to 'vođe i pomisliti, a kamo li izreći. Oženjen je, oženjen! Sudac: Ima li djece, vrag ga odnio, kad je oženjen? David: Ima. O, da mu vidiš djece i vamilije!
Bojić, Milutin - PESME
Guslari, gde ste? Vrag naš je razbijen, No još nam guja plete muklo mreže I brige naše mlade glave sneže, Poslednji gutljaj bola je ispijen.
Nastasijević, Momčilo - PESME
teško priklopi svarenje. I jeste, tma kotlova u kotlu. Boga li radi pristavi vrag, vraga li Bog? II Živome živo krvavi dug, brat brata jede, druga drug.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A domišljat je vrag! Dok je bio općinskim čaušom, bio je srećne ruke, osobito kod sastavljanja utoka na stariju vlast, u šumskim prekršajima.
” — Kupiću vaše dijelove, samo da mogu Iliju goniti ... Odnijeće me vrag ali neka, — parbaćemo se. — Za parbu treba novaca, — opazi stari, motajući peškir oko glave. — Ima novaca, djede!
Platićeš, Velju ti!... — Porubaj me za prvo i za ovo! — jari ga Vojkan. — A mogao si glavne... već vrag ne dam.. Bolje dati advokatima... Operušaše nas do boga!... Porubaj me! — Ne boj se, naći ću ja što da odvedem!
— Jeste li vid jeli' kako ih je onaj vrag, politički upravitelj, motao danas? — javi se sudbeni pristav Balić i pogleda na Ivu, koji je s njime u istoj sobi radio.
— Sve će vrag odnijeti! — ljutio se šjor Luka, prevrćući karte. — Srića da je ovoga bog namirio, jer od staroga Ante...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kirča je tvrdio kako je ona priblesasta i kako se krila od nas zato što je neki vrag ušao u nju. Kirča Ne razumem te ljude. Zar im njeno ponašanje nije čudno?
Ko zna, možda je pomislio da ga, prerušen u žensko obličje, sam vrag kuša i navodi na grešnu pomisao. Bogdan Nikome to nisam rekao, ali ne mogu dugo trpeti da ne kažem.
Ta dva mlada klipana hoće da rade, neizdrživo im je da leže i dremuckaju, u njima svaki damar treperi i neki ih vrag tera da po celi dan rasipaju snagu prepravljajući ovu dolinicu.
Dolazi mi da skačem i vrištim, neki mi golicavi vrag tumara o grudima. April je, mlada trava se razlila Saborištem kao kakva zelena poplava.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1893. II MOME GARIKU Gariče, mani zanos drag, Silazi s tvoga trona, Nek drven skiptar nosi vrag I krunu od kartona!
“ „Zar se tako šali?“ A kum, postar čovek, srdito me zgrabi: „Vratite je natrag, vrag joj - veli - babi!“ Izjurena tako kô rđava žena, Drhtala sam čisto, česna i poštena.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Tada smo otvorili vatru i mi. Ali Bugari su kuljali kao mravi. Išli su ošamućeni, vrag bi ga znao, kao da su bili pijani. Ginuli su kao stoka.
Iz kuće je dopirao veseo žagor. Na ulazu sretoh jednu Crnogorku. U nedoumici je zapitah: je li tu komandant. — Jes’, vrag ga odnio! — i pokaza mi rukom na ulaz. Čuo sam larmu i vesele glasove ljudi i žena.
Ti si nam još jednom tako pokvario plan. Njega, pobratime, moramo da isključimo. — Pa vrag bi vas znao kad govorite istinu, a kad lažete. Vi uvek imate istu minu na licu.
Onda trebuj što više hinina. — Izgleda mi da je i sanitet izgubio glavu. Otkada su došle nove trupe iz Indokine... vrag bi ih znao odakle, bolest je uzela srazmere epidemije. Svakoga dana gutali smo hinin.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
stihovima naše pesme Miloš Stojićević i Meho Orugdžić: Puče puška, zapjeva Milošu, Orugdžiću na žalost odjeknu; vrag dogodi, te Meha pogodi. Poče Meho dremat na đogatu, a Miloš mu stade govoriti: „More, Meho, je l' ti malo pića?
s njime pod čadorom, ne može ti više mila biti: bog j' ubio, pa je to prokleto, voli njemu nego tebe, sine: neka ide, vrag je odnesao!
Kupuje ga Turkinja đevojka, daje za njga dva tovara blaga; ona ode da donese blago, vrag donese bulu udovicu, udovicu Džaferbegovicu, dade za njga tri tovara blaga, i tri konja što će nosit blago!
“ Odista ga Osman pustit šćaše, vrag donese od Tupana Panta, te Osmanu riječ besjedio: „Oj Turčine, Ćorović-Osmane, nemoj pustit Perović-Batrića: što ti
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Zar ovaj? A, ne, ne! Baš ovakvim tukao me je djed Todor. Boli kao vrag. Mašio bi se za drugi i odmah trgao ruku. — Ne, ne, ni taj neću!
Uto odnekle ispada Nikolica s kujom. Jovanče mu, sav srećan, đipa u susret i... bubne s kreveta pravo na zemlju. — Vrag s tobom i tvojom kujom! — gunđa on u mraku i pipa čvorugu na glavi. — Bogme ćeš sutra platiti za sve ono!
Svi se trgoše. — Šta je ono? — promuca Đoko. — Pa to je Žuja! — dosjeti se Nikolica. — Zove mene. — Umiri je, vrag s njom! — prošišta Stric. Nikolica se spusti na najdonju granu i proviri.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Bojim se s dušom: mnogo mi besovi šapću da od Boga hvajde nejmam — pismo mi kaže (a slabo to držim) da ne vrag potera je i stigne paku zemlju zagrebe moj život i moju poštenost u prah učini. da se ne prepadam ni odskačem.
da se ne prepadam ni odskačem. Ama i opet, bojim se s mojom dušom, da vrag ne popadne ka lav dušu mi ne imajući mi ni od koga prijateljstva, izbavljenja ni oslobođivanja.
Bojim se za dušu da ne vrag potera je i stigne pak u zemlju zagrebe moj život i moju poštenost u prah učini. Bojim se dušom: milujući mi nepravicu
7. Klisar crkve svetoga Dimitrija I opet u jedno dobi svelukavi vrag, kojino je uvek zlurad, a na dobro mrzi, prokusi se i na to da preda izokolnim zlotvorom solunski grad, s ovakvom
Jerno, žena te draži i na zlo podbada, sin i kći te briži, sluga, sluškinja, momak jedi, vrag naskače, konšija nemiri, drug zavidi, ortak neveri i zanosi, dostaput i sudac preti i globi, šteta, siromaštvo derti,
ne odlaziti vam na one za konoprestupne i bezočne zurnice, gde se koji vrag penje, zapodevaju se šale i šamate, kavge li koje i psovke.
na tuđe ka pihtije se raslabiš, te svoje ti celo poštenje pod noge zgaziš, — dođeš doma spušten, neveseo, garezljiv, ka vrag napućen, stušten i smršten. Svoju ti čeljad kostolomiš grizući.
Ovča koža a vučje srdce. Prav i dobar, pogotovu svet! Ranio se sabljom, probo se iglom — jedna je smrt. Svaki se vrag ne boji Boga nego bote. Za svoga slugu i đavola Bog ima. Što pan prosi, to sedlak musi.
Božiju reč ti dokundisah, a ne da te čim varam laskajući te. Ne boj se, Marije! Ne nanosim ti toga umlja kano vrag Evi ravniti se s Bogom, nego mati mu kažem ti hoćeš mu biti do malo dana.