Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Čekaj, sad ću ja tebi kazati! — Zatim iziđe napolje. U jedna doba eto ti trideset vragova, pred kojima bijaše starješina onaj isti što ga je bio vojnik u onom dvoru zamenđelio, pa kad ovaj viđe vojnika, stade
oko vojnika na slasne na masne; ali kad viće da mu ne može ništa, počne ga prepadati, govoreći da će doći više od sto vragova, te da će ga ponijeti u bezdanu jamu. — Ne bojim se ja, mace moja, tije tvojije vragova!
— Ne bojim se ja, mace moja, tije tvojije vragova! — reče vojnik — a ako ćeš mi napuniti bukliju rakijom i torbu 'ljebom, i ako ćeš me povesti na mjesto đe si me i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad, vidi vrag da mu odnese sve, skupi još oko sebe čudo vragova, pa se stanu kartati na dukate, ali mali i dukate odnese.
A on im reče: — Eto vam sad grada, i eto vam novaca, pa se više ne bojte vragova. Onda mu reče car od toga grada: — Nemoj ići nikuda, nego evo ti moje kćeri, pa budi tu i caruj, kad si taki junak.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Nesreće bezdne jošte ne boj s': besplotni te diže! Zasluga rizom pokrij s', um na besmrtna upri! Strele vragova zatupiće s', pašće nepravedne mišce, Jezik zanemiće im: ti ćeš ostati ti.
Vrazi su zlobom napadali tako na Rajića krepka, Živi u slavi pak on, — vragove proguta tma. Hrabra Irakla vragova ljut polk diže na nebo. Ljuto tu gonjenim jest krasnim primerom on.
Mnogo prepona imaćeš daljnom ti Na putu. Hrabri s’! Borbom se tvori muž. Nad vama štit moj! Mnogo čovek Tajnih vragova u sebi nosi. Na strane s’ tuži, nesrećnim ali ga Sve čine svoji.