Obradović, Dositej - BASNE
“ „Kako našto? Da ti probušim čelo i nabijem rotove.” „Da mi probušiš čelo? Kako ćeš mi bušiti čelo, bušile ti vrane oči! Idi bez traga, načast ti rogovi, nosi ih sam, ja ih neću! He, ja lud, i triput lud!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I opet će za isti svet ubijati i mreti. I sve će ove otrove: jesen, zimu i zemlju, vrane i vrt, ko lek, pod kapkom da ponese U tuđinu, san ili smrt.
Prtenom vrećom ogrnut Negotin, Beograd sa šlemom na ranjenoj glavi, Užice s rana razgoneći vrane, Obrenovac na nosilima.
Sa pekarnice otkinuta firma. Vojska, iza trube koja svira, kroz spavaće sobe maršira, maršira. Sneg i vrane popali po svemu. Uvija se vojnik u mušemu i ćuti, ćuti, ko rupa u šlemu.
brezove šume, i bukove, kroz bežanije, kroz razbijene pukove, kasom i galopom, niz poljane, dižući uvis prepelice i vrane, noćevajući na mesečini, kraj žara, na konju jedući, budeći dobošara, s Lima i Uvca na Povlen i na Maljen, kroz
gradu despot podiže kulu, s koje se prate svi putevi i znaci, i s koje zvona, na najmanji znak, podižući čavke, vrane i gavrane, bude muževe da brane bedeme!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
vide vatre ispod Valjeva i plamenje, oni pomisle da je naša vojska udarila i sa dnu Valjeva počela paliti, pa jedan iz Vrane u srpsku varoš, a drugi na Brđane u turske kuće slete i počnu paliti Vidrak.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pozn’o je ono mesto gde je vranac stajao, pa puno sveta oko njega — a sada sve pusto, nigde nikoga, samo pokisle vrane i gavrani grakću i preleću sa bagrema na bagrem.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Za majorski čin i dušu daju. Za polkovnički bi dali i svoju ženu. Nižu dukate na učkur, a ne čuju kako vrane, na grobljima u Serviji, grakću.
Oni su se javljali, jedan drugom, kao sove, kukavice, vrane, svrake, pa i kao psi kad se ljudi približuju. Niko nije mogao prići, neopažen, kući Isakoviča.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Svi se dive. Kaže šta je jeo, sve što god Talijani, samo ne mačke, vrane i bumbare. — Šta, zar i bumbare jedu? — pita ga Krečar. — Salatu prave od nji’ sa lukom i zejtinom.
Pa je od Juce iziskao od njene vrane kose i načiniti dao prsten, a na njemu na zlatu izrezati pismena „Š. K.” „J. K.” — Šamika Kirić, Juca Kirić.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
I kao da je to bio jedan drugi svet, tamo se nije ništa događalo. Ovde, nad njim, graktale su vrane, dole, pod njim, svetlucale su široke tame i svetlosti vode.
Kad podiže glavu, vide potpunu tišinu u sivom nebu i vrane, u daljini, koje se nisu čule. Dunavom je mogao dogledati vrlo daleko, duž obala, od kojih je jedna bila žuta i visoka,
Nekoliko kapi tople kiše pade mu u lice i on zadrža konja. Nad glavom začu svraku i, odmah zatim, vrane. U istom trenutku konj, trzajući se, pođe natraške i stade kao ukopan, drhćući nogama.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Vuk, 1254) — Đe je sova izlegla sokola? (Vuk, 1187) — Iz vrane što ispane, teško soko postane. (Vuk, br. 1597) — Od zle ptice — zlo i pile. (M. M.
), hiperbolama („Koliko ti na glavi dlaka, toliko ti Bog dâ jada!“), metonimijom („Vrane ti se na veselju kupile!“), sinegdohom („Crni barjak mu se na kući pobio!“) i drugim stilskim figurama.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
u goru među jele sinje, odakle ne može natrag da se prokrade, neka se pusti da ga raskomada zverinje i da ga raznesu vrane. O CARSKOJ MILOSTI Da sudije prolaze kroz carstvo širom i budu vesnici milosti carske.
O PTICAMA NEBESKIM Da se igumani manastira i kaluđeri ogrnuti rasom o pticama nebeskim brinu, da zimi hrane pometene vrane što se snežnim poljem kupe i viču sebarskim grubim glasom.
plota i međe, za nepabirčene njive smeđe, za misao mu nesavremenu: kad čovek ima trpezu punu, neka se nahrane i čavke i vrane, za plodove što mu pod voćkom trunu.
Matavulj, Simo - USKOK
Kroz snijeg letijahu vrane i gavranovi i bjelasaše se Lovćen. Janko se sjetno nasmiješi volji sudbine, koja ga osudi da mu u toj planinskoj
Radičević, Branko - PESME
Pa da t' onda dočnem sreću: Da ti glavu srubim pseću, Da ti kulu njom okitim, Ispod kule meso itim, Nek ti vrane glavu kljuju, Psi se psine nablaguju.
III Opet gone danci dane, I godine godinice, Bele njemu kose vrane, Brazde njemu glatko lice. Al' opet je preveselo Vavek njemu čarno oko, Opet nosi vedro čelo Kao mladić on
III Evo laze godinice, Gone mu mladosti rose, Paraju mu glatko lice, Bélē njemu vrane kose. Al' opeta je veselo Čarno njemu vavek oko, Opet nosi vedro čelo Kao mladić on visoko.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
SULjO: Biće bolje da ga pošlju u žito. HUSO: A što u žito? SULjO: Takav kakav je — za vrane strah n trepet! MUSA: Ćuti-de! Kao da čujem talambase! Bogami, jesu talambasi! Evo svatova!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Ludo kolo pod orahom. Vitlaju se vrane zrakom. Odzvanjaju zumbul-dojke: o osmici snuju trojke. Niti stojim ni putujem. Jedno budim — Drugo trujem.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Vozovi ne idu, a sneg pada. Idem, zatim, kolima do Ilanče, drumom nad kojim grakću vrane, ravnicom mojom, koja je sad pusta i nema kraja.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
RODBINA 90 MOJ ZOOLOŠKI VRT 91 POZDRAV JUTRU 92 VLASNICI LIVADE 94 SUSRET SA ZECOM 96 KORNjAČA I ZEC 98 VRANE U SVANUĆE 100 RASPRAVA U PARKU 101 MIŠEVO ROĐENjE 102 ŠTA RADI MIŠ PO KIŠI 104 KAKO ŽIVI POLjSKI
Srećan ti put u Evropu, Dobro mi je i tu gde sam!” VRANE U SVANUĆE Svu noć je mrak čekô odušku Sabijen u kotlinu kao u pušku Da se, s osvitom jesenjeg dana, Rasprsne u
Jutros, od Surčina do Vrčina, Grakće raspadnuta pomrčina — Vrane, ko narikače iznad raka, Crne su jer su pune mraka.
svršetku noći mračne, nazadne, Pomrčina se zgusne i raspadne, Pa zato, svaki put kada svane, U nebu zagrakću tolike vrane.
Rasprava o smislu postojanja; Iz trista grla diže se graja Oko pitanja: ima li kraja Taj svet, u kojem čavke i vrane Drečeći, čekaju sunce da grane!
Rakić, Milan - PESME
draga, kao i svi ljudi, U bolesti gnusnoj, u ropcu i bolu, Bedni; jednog jutra, kad vetar zastudi I zagrakću vrane u pustome dolu.
Ali niko neće znati Šta sve s nama pade u otmenom bolu, Ni kol̓ko se čezne, ni koliko pati, Pre no graknu vrane u pustome dolu.
Pandurović, Sima - PESME
Pri zalasku sunca i zora kad grane, Ostavljen, tužan, u istom je stavu; Jedino crne pohode ga vrane I grakću propast i srušenu slavu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Bješe uzela češalj. Kako sjede, poče raspletati kosu. Vijenac bujne vrane kose, prosu joj se niz pleći, po ramenima, na grudi.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Vile te odnele! (ženska kletva u Vojvodini). Vilice ti se skamenile! Vragovi te na rogovima rastezali! Vrane ti se na veselje kupile! Gavranovi ti oči ispijali! Gvozdene opanke nosio! (tj. robijaške okove).
— Nije vuk nikome sreću pojeo. — Svakom svoja sreća. — Svaki je svoje sreće kovač. — Ko je srećan, i vrane mu jaje nose. — Ko beži od prve sreće, poslednja ga rđa bije. — Bolji je dram sreće, nego sto oka pameti.
— Prava braća bez aršina čohu dijele. — Pred nemogućim nema delije. — Presta vjetar — stadoše galije. — Prednje vrane padaju zadnje. — Psi zimi kuću grade, a leti u koprivama hladuju.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Devojka stane mamiti živinu, kad al Bože! skupiše se eje, sovuljage, vrane, kurjaci, lisice, jazavci, tvorovi, što je god u Boga životinje, sve se skupi na hranu; devojka ih lepo nahrani, i sve
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Đaci se glasno smijahu. Grgo ih zapita gdje je sveti Vrane. Oni ga povedoše pred glavni oltar, gdje se Grgo previjao i busao u grudi, što je ikad mogao.
— Baš dobro, i lipo, i bratski, i kako baš triba! — poče sladiti Trtak. — Mi smo svi sluge svetoga Vrane. Ono, da rečemo, nismo svi jednaki, jer ni prsti na ruci nisu jednaki; niko je misnik, niko dijak, niko izmećar; ali,
Muvajući se po crkvi, moljaše se: — Moj lipi sveti Vrane! Oslobodi me ovoga puta, pa jevo ti se za... (ćaše da reče: „zaklinjem se“, ali se predomisli) pa jevo ti davam rič da
Odatle otide na česmu, gdje sjede i zakloni lice rukama, govoreći: — Bože i sveti Vrane, oprostite mi moje nepodopštine! (Ovu riječ bješe naučio u manastiru.
A ako li vra dozna sve, pak me istira, utopiću se, a kući neću, viruj mi, moj lipi sveti Vrane!... A ti znaš ko me naveja da se skitam po noći, da gledam kako se tvoja muka krade!
A ja ne bi nikad sam na tu misâ došâ, nikad!... Dakle, smilujte se bože i sveti Vrane, menika grišniku! Da je u njegovoj vlasti bilo, po svoj prilici ne bi se on toga časa smilovao svojim drugovima, ni
Drugovi se malko smijahu, a Bakonja, blijed, prostrijelja ih očima i stade da ih grdi: — I vi ste sluge svetoga Vrane!... I vi ste pošteni kršćani!... — Polako, ti mali! — osiječe se na nj mlinar.
Bakonja mu strča u susret. — Ma šta ovo čine vratrine? — reče on djetetu. — Izgone ljude iz kuće sv. Vrane, ljude koji su, otkle-dokle, došli na požalovanje!... A, ovo nisu lipe bilige, ovo...
A taj njihov strah posokoli Dundaka, koji nastavi: — Oće se Todorina svetiti, tako mi svetoga Vrane, kome je on oko iskopâ!...
Najljepša joj bijahu usta, mesnata, ali ipak mala, nješto naprćena. Doduše, razdjeljak vrane joj, njekada bujne kose bješe se proširio, te se rumenjaše koža, ali pored svega toga, da Bakonja ne znađaše e je
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Pa priznanicu da sam ti isplatio tvoj deo očevine... Ja ću sam da potvrdim u sudu. Vukašin stoji uz prozor, vrane gaču na jasenovima, lupaju krilima, drveće kao da pada kroz maglu, odjednom posečeno.
Istinu zborim. Tola će da umre u tvojim oborima, kraj nekog korita, rasterujući svinjama što se goje vrane i vrapce. Kao što vidiš, Tola je tvoj otac, a njegovi sinovi su tvoja braća po odu.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Možda bi Crnoglavka mogla u izvidnicu? — seti se carica jedne stare vrane, i plesnu rukama. Bez uspeha! Niko nije znao gde je vrana. — Pa, ona je već odavno u penziji!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Aristarha zagreja taj pogled kao sunčev zrak, i on pocrvene kroz svoju mrku kožu sve do vrane kose. Aristarhos poče sa nekoliko reči dubokog poštovanja, upućenih kralju, pa onda održa svoje predavanje u kojem
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
jest, plaši ga i lavež pasa, strepi i od iznenadnoga poleta gladne vrane, i od kreštanja bezazlene svrake... Da je bar u svom selu, gde ne mora svakad begati daleko od puta!...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
I kao da je to bio jedan drugi svet, tamo se nije ništa događalo. Ovde, nad njim, graktale su vrane, dole, pod njim, svetlucale su široke tame i svetlosti vode.
Kad podiže glavu, vide potpunu tišinu u sivom nebu i vrane, u daljini, koje se nisi čule. Dunavom je mogao dogledati vrlo daleko, duž obala, od kojih je jedna bila žuta i
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
otpadaju uroci kao god što blato otpada od salitravog zida; ništa drugo nego da ga umesto strašila na slamu meteš, da vrane rasteruje, ali i tu ne bi bio od velike koristi, jer se kaže: da siromaku ni vrana ne svrće s puta!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— veli veselo Lujo, pa baci pred baka nekoliko snopova zobi. Jablan pojede. Krenuše kneževoj kući. Vrane prolijeću iz okolnih šumaraka i padaju na kukuruze, koji su se istom počeli zrnati. Čuva ri hajkaju!
Crne vrane i gavrani u dugim, širokim jatima kobno su i zlobno graktali povrh mâla i imaća njegova, padajući na tovne mrline sa
Bojić, Milutin - PESME
Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Milutin Bojić PESME Sadržaj LEPOTA 2 ONIMA ŠTO PLAČU 4 VJERUJU 5 MLADOST 7 VRANE 9 MRTVI BOGOVI 11 POSLEDNjI ČOVEK 14 ZALjUBLjENI DAVID 20 SALOMA 26 BAJKA O
(1910) VRANE Gledao sam dugo kako lete vrane. Crne kao mladost kad u nevrat tone. U daljini zapad katkad bleskom plane, A nad
(1910) VRANE Gledao sam dugo kako lete vrane. Crne kao mladost kad u nevrat tone. U daljini zapad katkad bleskom plane, A nad njime sivi oblaci se gone.
U daljini zapad katkad bleskom plane, A nad njime sivi oblaci se gone. Bez krika, bez cilja letele su vrane. Crne, istovetne, strašnu priču zbore, Kako je užasno s drugim jednak biti. Tišina: prolaznost I večnost se bore.
Jato za njim grnu. A on je kliktao, svestan svoje moći, I vodio cilju braću svoju crnu. Ćuteći su vrane letele u noći. Ja sam zadrhtao.
I, kad sunce stane, S lešina naših site beže vrane. A vatre drevne, zgašene i sive, Uzdahom šalju poslanice mukle. Mrtvace tamo ostavismo žive.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
II (žene ne rade ništa iglom, »da crvi ne bi jeli k.«, SEZ, 14, 26), na Čisti ponedeonik (da vrane ne bi jele k. iz zemlje: ne jede se kašikom, SEZ, 14, 37; žene ne rade ručne radove, SEZ, 19, 36), na »Crni tornik« —
žene ne rade ručne radove, SEZ, 19, 36), na »Crni tornik« — prvi utornik posle Đurđevdana (praznuje se, »da čavke i vrane ne jedu k.
napredovao«, SEZ, 19, 60), na Miholjdan (ne hvata se k., »da ga ne razvlače« vrane i čavke po njivi, SEZ, 19, 306). Kad se k.
rodna ako vrabac padne na prvu brazdu (SEZ, 83, 162), svrake na njivi za vreme setve predskazuju da će žito izdati, vrane — da će dobro roditi, a svaka pevačica — »težačica«, tj.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I, odlučivši se, pođe župniku, popu Vrani, koji je njome upravljao, s namjerom da stupi među članove. Ali pop Vrane neće da ga u blagajnu primi, već mu udari u obraz koreći ga što dopušta da sin Rade, na njegove oči, sa Božicom u
Ilija ode od popa Vrane zlovoljan. Što popu pada na um? Rade je uradio ono što i drugi rade od pamtivjeka; njegov otac i on ženili su se onako,
Pa da, ono što je tebi uradio tvoj pop Vrane, uradio bi i drugome... A šta nama, hrišćanima, želi, dao, brate, njemu bog.. .
— Što ne uze od popa Vrane sijena? On se sada za vas brine, — veli mu. —Što će meni pop kod tebe?. . —Pitao si. —Ko ti reče?
Ilija sjede uz vatru, zapali i — gleda u plamen, a Smiljana, žena mu, vrti se po kući. Pred sami suton dojaši pop Vrane, župnik, na svome bijesnom vrancu. Ilija, čuvši topot, iziđe i prihvati konja.
Sjahavši, veli Iliji: — Provodaj ga, zamorio sam ga! Konj se zapjenio i frče. Pop Vrane, dok je ušao u kuću, ugledavši junca kod vatre, naljuti se i tjera ga iz kuće.
— Prave ste živine! — ljuti se pop Vrane na Smiljanu, dok očati samrtnu molitvu. Zovete me kad bolesnik već ne zna za se... Živine!
A vele ljudi, dođe mu sada na pamet: da je pop Vrane drži za se. I žesteći se, čini mu se da je ljutit na nju, a sretne li je drugi put, neće voditi šale s njome...
— Neka je na meni— odgovori on zamišljen. — Pa se okrete prama njoj: — Boga ti, kaži mi, je li istina što vele da pop Vrane pristaje za tobom? —Je i — nije. —Kaži čisto! —Pohotan je na žene, iako je sveštenik, a drukčije mu nije mane ...
Rade prikupi suva raka i naloži vatru. — Čuješ, Mašo, — veli Rade — ne bih ja za tobom pristao kao pop Vrane, kad me ne bi htjela; i još se rugaš s njime! ... Kako se na te ne ljuti?
—A ko ti veli da ja ne vidim? — ljutit će pop. —Ne ljuti se... k'o velim tako .... —Evo, — govori pop Vrane i piše u knjigu, bilježim dan rastave od sutra do treće napovjedi.
— Ali Cvijeta, razumije se, odabra sama Radivoja... pa ko joj što može?... — Ne razumiješ, — ljuti se pop Vrane kao za se i ućuta. ...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
đika ovde do pojasa, rajski vonj trulovine štipa nozdrve, rajske zmije se sunčaju po stenama, rajske čavke, gavrani, vrane, svrake, jejine, ježevi, rajske gusenice, mravi, puževi, kornjače, tvorovi rajski i lisice rajske, rajske veverice.
grane, naprezao vid ne bih li kroz izmaglicu ugledao nešto više od nejasnih senki planina, plašio skunjene okisle vrane što su bolovale na jovovim panjevima, gledao daždevnjake kako grčevito grabe u rupice u kiseloj zemlji, petljajući se uz
Oko hrbata bedema i kula kružile su vrane i puštale duge prodorne krike. Sve je to delovalo nekako zloslutno i to se jasno videlo na licima ljudi i onih koji
Bogoradi grbava ptica, snuždena poput okisle vrane, sikće bezglasno, škrguće krnjacima zuba, pukće od nemoćnog besa. Hoće li se taj balavac već jednom odvažiti?
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Pa da t' onda dočnem sreću: Da ti glavu srubim pseću, Da ti kulu njom okitim, Ispod kule meso itim, Nek ti vrane glavu kljuju, Psi se psine nablaguju.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Na kući majstor Kostinoj dve rode, ali bi prikladnije bilo da su dve vrane. Ristana leži u vodenoj bolesti i dići se neće.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Svaki čas strepim kad će me zver izesti. Kurjak oštri zube, a čavke i vrane muziku spravljaju. Ah, dakle, mene neće mati kad umrem lepo nakititi, neće biti parade i crvene pantlike?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zaustavismo konje, sa kojih je odilazila para. — Svršeno je, gospodine potporučniče — progovori Gruja. Vrane i gavrani zagraktaše nad našim glavama... Sa desne strane bila je jedna kućica.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Al’ besjede dvije tice vrane: „O gospođo, Krsmanova ljubo, radi bismo dobre kazat glase, ne možemo, već kakono jeste. Mi smo jutros sa Cera
Kaž’te mene kad će Kulin doći? Kad će doći, da se njemu nadam?“ Al’ besjede dvije tice vrane: „Oj gospođo, Kulinova ljubo, radi bismo dobre kazat glase, ne možemo, već kakono jeste.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
DVE PTICE Ko grlice Gladne mi vilice Ko dva kosa Lete ispod nosa Ko dve laste Apetit im raste Ko dve vrane Hoće da se hrane Ko dva čvorka Traže jela gorka Ko par šljuka Samo da se kljuka Ko dve sove Čak i noću love
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Djed i unuk stigoše tako navrh drveta i gore se smjestiše kao dvije vrane. Tek malo kasnije, kad napadači porušiše kolibu i rasturiše vatru da se šuma ne bi zapalila, djed Aleksa promeškolji se