Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kad već nije bilo ratova, i kad već nisu više onako slatko mogli uživati u jurnjavi za jelenima po šumama Vratimlja, pošto im je to dosadilo, dočekali su kao osveženje Jevđenijevu vradžbinu.
I Dorotej. Dok je imao trava, lečio je i sebe i ostale, ali ono što je skupio prošlog leta po livadama Vratimlja potrošio je ili mu se ubuđalo od preterane vlage. Ćelije su zagušljive, vodene kapi vise s tavanice i kaplju po podu.
Kaže da će Brzan grunuti iz Usore čim od svojih uhoda bude saznao da je vojska otišla iz Vratimlja. Upašće, veli, da pljačka i da se sveti za poraz od pre dve godine.
Sve je došlo nekako pepeljasto, i nebo i predeli, samo su se obronci Vratimlja nad dolinom opasali svežim zelenilom i rascvetalim jabukama. A dolina je mrtva.
Bio sam prosto nespokojan i uplašen. Okrenula se. Upitala me tiho ali odlučno da li sam se pobrinuo da stanovništvo Vratimlja ima dovoljno hrane i semena za setvu. Bio sam zabezeknut.
Doduše, njemu je osobito prijatno. Njemu hranu donosi lično gospodarica Vratimlja, Jelena, naša dobra hraniteljka. Ne, ja se ovim što sam sada rekao nikako ne pridružujem zlobnim glasinama koje inače
Duše tih mladih, golobradih ratnika lutaju šumama i poljima Vratimlja, obilaze mesta koja su ti mladići voleli i na kojima nisu stigli da ostare.
orni divovski Dadara i njegov konj, prte moćnim nožurdama široku prtinu, a za njima odlučni konji i odlučni ljudi grabe put Vratimlja i Kule s vrećama punim svakovrsne krepke hrane.
Dadara odmah nije došao na poklonjenje, da je tim drskim postupkom pokvario sve ono što je inače učinio za žitelje Kule i Vratimlja i da će ga mnogih budućih nevolja stajati njegov mušičavi inat i oholost.