Radičević, Branko - PESME
i strepi, Kano majka za dječicom svojom Kad ih na put krvavi opremi, Mila su joj, a hude je sreće, Pa se boji, vratit joj se neće.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Robovi ste dok imate suze, čast vaša beše što slobodu uze, a vratit će je mržnja, greh, i kamen. NIKOLI I Seti se, presto je rumen, ko krv. Seti se, proboden bog umire u krvi.
Pandurović, Sima - PESME
tuga godine poraste, Kad prođe mladost, lepota i cveće, Prijatelji lažni kad odu, k’o laste Što se domu svome nikad vratit’ neće; Kad uzdaha dugih podigne se plima, Kad ti oko tašta zadovoljstva prozre, U duši tvojoj kad zastudi zima,
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kâ da ode u vis gore, — Ne dâ s’ videt’ oku mome; Ja osećam bol otkida I žalim za njome. Hoćeš mi se ikad vratit’, Da te bolje čuvam tade, Misli moja... ili željo... Il’ spomene... šta l’ bijade?
ili željo... Il’ spomene... šta l’ bijade? A ona mi kanda šapće Kroz tišinu blage noći: „Neću ti se nikad vratit’, — Ti ćeš k meni doći.“ VOLEO BIH LEŽAT’ MIRNO...
V Hvatajući što uteći neće Svȍm brzinom i zanosom slepim, Uteć’ će nam što se vratit’ neće — Ja od toga strepim. VІ Ja sam, braćo, starovolja — Iskre moga žara, Moje težnje, moja volja Ostala je
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
mu zemlje, Il’ mu se dugim zar ropstvom k slobodi zatupilo čuvstvo, Petar, kajući se, Đorđevi babo, željaše se vratit; Ozbiljom stade odvraćati sina i gomilu sveta: „Mi li smo ljudi pod sedima vlasima? Kamo nam razum?
Eno, da, eno ga, odlazi, neće, ah, neće se vratit! Žalosna majka ti, Đorđe, koja te rodila sina! Oca ti ustavi silom lepe kad ne sluša reči.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Dalje, podsmehu moje starosti! Dalje! Il’ evo kaži glasom pokajnim Da ćeš se stidet sramne izdaje I vratit sebe svome otaštvu... BOŠKO: Nemamo više otaštva! STANOJLO: Serdaru sedi, mi ga nemamo!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Nešto slično rekla je i u istočnoj Hercegovini: »Ber̓te mene, ne čupajte žila, Ja ću vratit od mrtva živa!« i tamo se ceni »kao univerzalni lek« (GZM, n. s., 23, 1968, 61). Upor.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Neki dan vratio se iz planine prije određena vremena, našao je za to koju mu drago izliku, a vratit se razdragan mišlju da će u kući naći muško čedo; predoseća da će biti sin.
No sunce počelo da ugrijava. — Još ću ovu obrati, pa ću ća... A i vama bolje je vratit' se; dok dođete kući, biće podne. — Ti hoćeš da me otpraviš odavle! — na po u šali reče mladić i pogleda je.