Jakšić, Đura - PROZA
odneo dijamantske i brilijantske nakite koje je milostiva gospođa o praznicima i drugim raznim svečanostima na svome vratu nosila; pripovedali su kako se i sâm gospodin tom prilikom odlikovao, kako je pucao na njega, kako ga je ranio, i kako
I on metu uzdu na konja, potapka ga po vratu, prebaci uzdicu preko svoga lakta, i mi pođemo lagano, nogu pred nogu, put manastira...
Obradović, Dositej - BASNE
verovanje, imao je toliko hitrosti da ih od strane božje kaže, pak ko sme onda dalje ispitivati ili sumnjati — namah po vratu!
Svako dokazatelstvo koje se podupire s prokletstvom i s anatemama, ili, što je jošt opačnije, s sabljom po vratu, to se već vidi šta je, samo nek je slobodno kazati.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
faliti — desilo se zlo fras — nesvest od straha ili iznenađena frliti — baciti Hamajlija — stvar koja se nosi o vratu radi zštite od zla hameleon — afrički gušter koji menja boju prema boji predmeta na kome se nalazi; prevrtljiv čovek
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Konj ga pogleda tužno. Lazaru se učini da vide suzu u očima njegovim, pa ga pomilova po čelu i vratu. — Je li ti žao tvoga hranitelja?... Ta, ja sam te gajio kao dete!...
Dučić, Jovan - PESME
kad i žrtva svačem; Živeće u tebi isti čas, — znaj čuda, — Prorok, lakrdijaš, kralj i njegov luda, Rob s lancem o vratu, i osvetnik s mačem.
Sluša sedu gospu samac u te sate Stari knez Getaldić, njen ljubavnik prvi. O vratu mu visi krst Anuncijate, Međ prstima burmut uzbuđeno mrvi. Pre triest godina... gle i pesma ista!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Oni ljudi s novinama u kovčezima, koji im vise o vratu, izvijahu njima svojstvenim glasom: Montagѕzeіtung, Abendpoѕt, Fіga-Fіga-Fіgaro!
Oni, znaš, ture na oči naočare od žice, podvežu svilenim krpama i koncima svaku jaču arteriju na vratu i licu, umotaju desnu ruku takođe svilom. Kroz tu svilu ne može prorezati sabljica kojom se oni duelišu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Mantija samo što im ne prsne ispod nazuva, a pojas nikako da se skrasi na trbuhu nego sve bega pod bradu i bliže vratu.
— Ne boj se! Neće te skoro uzeti! Ne treba ni njemu što ne valja, nego to ostavlja nama ovde na vratu... — ... da se ne mučim i zlopatim na ovom svetu kad sam svakom na teretu i na putu!
Iju-ju, iju-ju! Igra kolo, zveckaju sablje hulanera Rušnjaka i dukati na vratu paorskih devojaka, a cicane paorske suknje sve se čisto lome; ohrabrila se i Erža, pa trese i veze do Niće boktera, pa
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Gospođa mi zapovedila da izvolite odma’ doći. — Dakle, hajdemo! — reče Gavra. Ljuba još malo popravi maramu na vratu, pa onda odu. Lepo obučena mlada gospođa — rekao bi čovek da je devojka — dočeka ih.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I na sred Terazija snop raznih štapova: vitla se, krši, meša, lomi i šiba po zgurenim leđima i uvučenom vratu onog građanina, koji bi hteo da nešto zna i kome cure tanki mlazevi krvi iz razbarušene kose, a ne može nikako da dođe
— U tamburu, u šta bilo, tek ne bi više zasvirao. Devojka sa škrofulama na vratu i obrazima vraća se iz Beograda očajna. Bila je tamo da traži svoju odbeglu sestru gimnaziskinju, pa sve uzalud.
Afrika
Njegov je vrat bio ukočen i veliki ožiljci videli su se po rukama, vratu, prsima. Svaki čas on je sklapao oči i otvarao ih opet kao sa dosadom.
Jedna je nakićena perjem kao crvenokošci; njoj vise o vratu dugački nizovi semenja i školjki, a njene sasvim prazne, sparušene grudi zapliću se u ovaj nakit.
Njena glava, samo velika i mračna lobanja na tankom vratu, ima izraz na divnijih egipatskih portreta. Jedan afrički pas kraj njenih nogu, trebi se od insekata; jedno dete na
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
kuma Perse kapa od blonda, crvena pantljika i beo cvet; oko vrata lanac od dve struke; aljina lila-farb i crn pojas; na vratu lep bajader, pa ti stala kod stola seka Jule, milo ti je da je poglediš: A ja? Idem kao majstor Glišina žena.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
svoju crnu krinolinu, uzjahala, uhvativši se, smejući se, za grivu, pa bi projurila prva, a kao vezana na konjskom vratu. Njen otac, senator Jakov Bogdanovič, imao je običaj da kaže: „Kud mi Bog dade Tatarku!
Da ga ne gleda, u okovima, i da mu ne visi na vratu, sad, kad se rešio odselitsja. Ali se sećao, kako je vide, kad su se prvi put videli.
Kad bi se Varvara pojavila u Trifunovom domu, namirisana, sva bi deca Trifunova visila o strininom vratu. Plakala bi, kad bi Varvara polazila. Mati ih je posmatrala, začuđeno, i ogorčeno.
Osećao je njene usne, kako mu klize po vratu. Kad je pokušao da se iščupa iz tog, ludačkog, nasrtaja ženskog, lopta mu ostade, na grudima, zakačena u širite
Kad bi im okrenuo leđa, oni bi ga gurali, njuškom, i klimajući glavom, i grivom, dok ih ne pomiluje po vratu. A sad, u tuđini, sve je to nestalo, u topotu konja, koji su dovezli intov, u ovu mračnu varoš, u kojoj će, možda već
Garčula je Peju udario bičem po vratu. A Peja je tek onda potegao iz štuca. Tek onda, tek onda! A kad joj Pavle reče da će Temišvar arestirati i ženu
Morao je da je nosi na vratu, kao neku ovcu. U nedoumici šta da radi, Isakovič je bio seo, na svoju postelju. Moglo je biti oko deset sati, to
Veliko slovo P, u Pavlovom inicijalu, izgleda kao neki bagrem, na koji su navukli omču – kao neka roda, savijena u vratu – kao neka sablja nacrtana na papiru, u potpisu. Ispod toga ima nekoliko linija, koje su kao staze u bespuću.
Dizali su se i spuštali, na njenom vratu. Višnjevski je pričao, kad bi malo više pio, da će ta gospožica, kad se bude udala, moći da zamori čitav jedan polk.
A kad bi dobijao na kocki, točila bi mu vino u čašu i visila mu na vratu, tako reći. Đurđe se čudio šta ga je snašlo, ali je smatrao da su svi, u familiji Višnjevskog, dobri, a malo šašavi.
Isakovič je jahao, kao što nam vetar jaše, za vratom, nasumce, polegavši po konjskom vratu, kako je bio naučio, u detinjstvu. Ševič je bio dobar jahač, ali je konja smatrao, za najluđu i najgluplju životinju.
U gledalištu sve je vikalo. Pavlu se činilo da mu se kobila otima iz ruku, i da joj, skoro nemoćan, čuči na vratu. Njegova glava bila se sama spustila, udesno, po njenom vratu, kao da su u nekom zagrljaju, koji je bio divalj i vreo.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— A zašto me voziš u kolima? Mogao si da me uprtiš na leđa. — Ehe, moj Tošo, ti na svome vratu imaš toliko teških krađa, krupnih lopovluka, grdnih podvala i masnih prevara da to jedva može stati u jedna dobra kola.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ta žena tu, je li to tvoja maćeha? - približila mi se tako da sam njen vreo i vlažan dah osećao na obrazu i vratu. Rekoh joj da je tele: Rade Galac ne bi vukao Staniku čak ovamo, to nijedan muškarac ne radi s venčanom ženom.
Obale su i dalje promicale, ali sada nismo imali vremena da ih posmatramo. Moje usne bile su na njenom vratu, na obrazima i svuda. Bili su to poljupci u kojima je bilo više vode, svetlosti i sunca nego bilo čega drugog.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Zelene fine svilene haljine, dugačke kožne žute rukavice, o vratu đerdan šestostruk krupnog bisera, ruke upola prekrštene, a u desnoj ruci drži srebrom okovan „zbornik“; na glavi
Šamika obučen kao da je iz kutije iskočio. Na njemu fini frak i pantalone crne, maramica na vratu tako udešena, mašlije tako izrađene kao što niko ne može, samo Šamika.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
U strahu koji je ličio na ludilo, ona mu je visila o vratu, škropeći ga, već bogzna koji put, osvećenom vodicom i moleći ga da se tamo ne ženi, kao što to drugi čine, da se tamo
Tek tad poče da trči pod pljuskom što ga je šibao nevešto, po glavi, vratu, grudima i leđima. Urlajući od bola, a vezanih ruku, krvav, trčao je teško, vijući se, savijajući se i ljuljajući se,
Prekodan je vide, neprekidno, u suzama i ciktanju, u zagrljajima i oblačenju, o vratu muževljevom. Istina, ona je tek sad bila lepa, upaljena, pri tom ugojena, bestidna, ali zar nisu takve i sve druge sa
se na konju, opet pun perja i svilenih traka, privezanih za grudnjak od ovnujske kože, Isakovič je, polegavši skoro po vratu konja, grabio, preko bedema, na glavni trg u gradu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
³⁵ Nerotkinje na Kosovu nose o vratu samotvornu britvu „ne bi li začedile i rodile dete“. Veoma se mnogo koriste delovi dobijeni od nekih životinja ili same
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I ne gledajući ga, ona podiže svoju ruku pa on oseti na vratu laki dodir mekih prstiju, a sasvim dole pritisak čvrstih i u isto vreme toplih butina koje su se njihale praćene
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
majstor ga lupka po vratu, pita ga za zdravlje, mjeri mu leđa i najzad mu nešto šapuće u samo uvo. Eh, da mi je čuti šta mu je kazao.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»Ja sam sad u najvećem očajaniju, pisao je on u Zemunu u proleće 1832: ovaka gonjenija, na vratu žena i četvoro đece, a suviše slabo zdravlje i siromaštvo!
Milićević, Vuk - Bespuće
lopata; taljige vukao jedan krupan, star i lijen konj, s oborenim očima kao da drijema i sa amom koji mu poigravaše na vratu; na smeću spavao je slatko mlad radnik, sa crvenim i jedrim licem, u iskrpljenom prljavom odijelu, sa uzdignutim
Sremac, Stevan - PROZA
Ustao bi rano, pa bi se prošetao po okolini. To mu je prijalo. Posle svake šetnje osećao je, kad se opipa po vratu, koliko je zdravstveno napredovao. Pođe tako i prođe pored česme, sretne se s vodonošama, nazove im boga i produži put.
Radičević, Branko - PESME
Ovi ovde noga uštapljeni, A po vratu teško uvijeni, A na glavam' kape kalajbuće, A u rukam' ono vito pruće, Što čas tamo, čas amo s' gibaju, Pa
Strašne l' noći, strašne muke! O vratu mi njene ruke, A suviše none njene Oko kuka savijene... Zbogom, zbogom, kleta noći, Ta kad ćeš mi opet doći?
Pa uze njega nako na dovatu, I udari ga po belome vratu. Baš jednim maom otkide mu glavu I obori je u pra i u travu, Još kliknu junak: „Blago li si meni, Da divno li ga,
Murto-bego, đavo te izlegô, Pa u kola svoja te upregô, Nećeš videt divotne hurije Da o vratu pusta se savije; Ti zagazi u krvavi brčak, Bićeš đavlu divan čalabrčak!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Daj ga dovedi, vjere ti. Djed se poslušno diže i dovodi okretna konjička. Majstor ga lupka po vratu, pita ga za zdravlje, mjeri mu leđa i najzad mu nešto šapuće u samo uvo. Eh, da mi je čuti šta mu je kazao.
— Evo ih, striče, dolaze. Seljak se samo lupi po vratu. — Rekoh li ja, Vasilije, goni kravu. Dolaze, pa da. Ne boj se, to nas dobro neće mimoići.
Dana dvanaestog šestog ove godine pristupi ovoj stanici nepozvana Savka Batić i ...i ostavi te, brate, nama na vratu, šta da se lažemo. Je l tako?
mučeničkim neveselo reče: , — Lakše je tebi, Stevo, ti vodiš brigu samo o mrtvim spomeničarima, a meni su živi o vratu. Kad bi ti samo znao šta tu sve ima i u šta se sve to izvrće ...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Evo ja, ja te molim! — I dršćući, sagao se pred Stojanom, skinuo kapu, te mu se bela kosa rasula po vratu i ramenima. — Evo na. Ubi ti mene... Ti me ubi! — Grcao je starac, a ruke mu, pleća, glava, celo telo drhtalo je.
Na njenom, istina starom, ali jakom vratu vide se gde brekću i trepte vene. U sobi tek što se staložila prašina od čišćenja posle ručka.
Kostić, Laza - PESME
noći i dana kada te budi zveket đerdana, na mekih grudi, sa grla meka kada te budi umilna mu zveka, il' o muškom vratu kršenje grivna, tišino moja, al' si mi divna!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad se on tako namjesti, onda carev sin trgne sablju pa ga dohvati po vratu te mu odsiječe glavu, a div pane u grad unutra; onda on reče: — E sad hajte po jedan redom da vas ja ovamo spustim.
Oni ne znajući što je sa onijem gore na bedemu bilo, pođu jedan po jedan, a carević njih sve po vratu, dok sve devet posiječe, pa se skine niz jelu i polako siđe dole u grad, onda pođe po gradu unakrst, ali nikog živa da
Kad dođe tu, zmija na vratu čobanovu zvizne, a zmije se sve odmah raspletu. Onda zmija reče čobanu: — Kad dođemo u dvor k mome ocu, on će tebi
pa kad on vidi hamala pokaže joj ga prstom, pak se u kraj pribije, a ona onda kao bez duše poleti k njemu pa mu se o vratu objesi, vičući: — Ovo je moj čovjek, pa ima već dvije godine kako je pobjegao, a mene sa dva sina ostavio bez iđe
Onda čoek uzme torbu s travom te objesi o vratu, i uzme štap u šake, pa zapali pješice u carsku stolicu, i upravo u careve dvore.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Dosta već jedan put, stidi se od kuma. MAKSIM: Šta da se stidim, i on ima takvu aspidu na vratu. KUM: Kamo sreća, da mi je takva, te bi i ja progledao kao moja braća.
NIKOLA: Maksime, budi jedanput pametan. MAKSIM: Ostavi me, nemaš đavola na vratu, pak ti je lako. KUM: Ali, kuma Makso, kad svi priznaju... MAKSIM: Ja jedan ne mogu.
koji u bogatstvu pliva, tuži se što nema dece, a drugi bi mu siroma rado devetoro poklonio, i opet bi mu troje na vratu ostalo. Ali su ovo novci tuđi. — Tuđe prisvojiti, znači s njim simpatizirati. — Šta je simpatija?
Nego, ču li, dečko, ovde sam ja vezao jedno magare, s ovim istim ularom, što je tebi o vratu. Kud se on deo? JAKOV: O, čiča, tebi su večiti putovi nepoznati.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
odveo na kafu; šta jes-jes, bio je strašno fin i uopšte nije pokušavao da se pravi važan ili da me, kao, dodiruje po vratu, dok mi je objašnjavao da je taj hepening u stvari dešavanje na licu mesta.
Mlađa sam od tetke Brižitke, Čarli, evo pogledaj, nigde ni jedne bore na vratu, zubi mi se bele, tanka sam kao žilet, bogami, koža mi ružičasta, Čarli, evo, pogledaj ako mi ne veruješ, a tetka
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
O, da je biti tren u krinu - ždral! V Hej, srce rudi!— Mi smo Beli Grad, o labud-vratu dveju vena val gde stučen plače dušin vinograd, a s modre kape kaplje zvezdan kal, što blati Mesec, svinut perorez.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Progunđa Žuća kraj topla panja: „Dere se guska, lisicu sanja!“ Mačak se sneno po vratu grebe: „Javlja se gusak, sanjao tebe!“ A deda reče, mereći krov: „Ono je, deco, putnički zov.
Oba kupujem ja!“ Kupusna glava stoji, krotka je poput sveca, o vratu drži oglas: „Nudim četiri zeca!“ Iz šatre zove lija, ima lukavo oko: Odlično čistim perje, uđite, gospa koko!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
A po vitkom stasu, što ga diči tako, Tvrdom se je likom opasao jako. I on smerno stoji. O njegovom vratu Samo krst treperi u suvome zlatu. To bejaše Rastko.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Jer su nam stope zemljom ranjene i srca o vratu vise neokajana, jer sikću još guje u kostima i neisplakani znojevi pod kožom peku jače no biser u školjci, o
Sa brda je narod vide o sečivo na mome vratu i goluba u letu za njim. Posečen bih, i golub mi zastade u grlu, crkvi se s ramena slivala krv.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
TETKA: Ostavi, dete, tu brigu; imamo dosta drugih na vratu. Nego, uzmi taj služavnik pa 'ajde. Kafa se potpuno ohladila, a, veliš, neće ni da je piju. DANICA: Pa jest!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Oblio je znoj i ljude i konje. Tek tada komandir dade voljno. Ali vozari nisu ravnomerno šljapnuli konje po vratu, te opet pade komanda: „mirno“, zatim „voljno“, opet „mirno“, i naposletku „voljno“. Jedva nam malo laknu.
Kada ga pojede, okrete se oko sebe kao da nekoga traži — razmahnu klipom i udari Krstu vozara po vratu. Onda se brzo okrete, nasloni se na štit, pretvarajući se da drema. — Firija drakuluj!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
On previo Ljubicu preko naslona, glava joj zaturena, pa pripao punačkom vratu i ljubi... Žena jurnu kroz vrata i stupajući na prstima, s podignutim rukama, iđaše kao mahnita...
— More, selo... šta selo !... Selu je svejedno: bio mu na vratu ja ili onaj Đokić, odseče predsednik. Nego ti, Bogosave, požuri sa onim zavođenjem naplata i rashoda, pa da svedemo
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
koji još nije rukopoložen za sveštenika i pomaže sveštenicima u službi đerdan - ogrlica, ženski nakit koji se nosi o vratu đerđef - okvir u kome se učvršćuje zategnuto platno za vezenje; samo to platno s okvirom zajedno đinđer - biser
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Starac se branio obema rukama, pljeskao se po obrazu, po vratu, ljutio se i psovao. — Doista — gunđao je — zašto je Bog stvorio tako sitna bića koja su samo od štete.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Iz pobočne sobe odmah doneše vazdan raznih ordena, zvezda, lenti, ordena o vratu što se nose, i vazdan medalja. Šef naredi te mi na brzu ruku metuše dve-tri zvezde, jednu lentu; tri-četiri ordena
onim pandurom, moram i to napomenuti, video sam gde vuku u zatvor jednog što je ukrao cipele u nekoj radnji, a i njemu o vratu orden. „Kakav mu je ono orden?“ — upitam pandura. — „Ono je orden za zasluge na prosvetnom i kulturnom polju!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Zada'ne te miris od voća i divna hladovina, pa se, zadovoljan, spuštaš pod gust orah... Trava te zagolica po vratu, mrdneš malo i pritisneš je glavom, pa si onda miran i spokojan.
— Ama zdravlja ti, pa kako izgleda ova? — Pa 'nako, gledna... ka' i svaka varoška; tanka u struku ka' ja u vratu..... samo ono, brate, što meću nekog đavola ostrag... šta im je ono, istina? — Sedlo.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A to je bila dužnost zamenika Vujice. I on uze depešu sa potpisima i metnu je u nedra. Sede na konja, potapka ga po vratu, pa se krenu uz radosno klicanje mnogobrojne svetine. On ode, a oni ostaše. Ne potraja mnogo, a evo ti Vujice natrag.
Sve se dalo na posao. Cigani sviraju; zurlašu iskočiše debele kao prst žile na vratu od silna duvanja, a gočobija da provali bubanj od radosti što je Don Pedro skiknuo; Makevija klisar pali prangije mesto
Rakić, Milan - PESME
Dar negdašnjeg plemstva i pobožnog sebra, Đerdan od dukata o vratu mu blista. Po okviru utisnuta srma čista, A okvir joj rez̓o umetnik iz Debra. Takav leži Hristos, sred pustoga hrama.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Kosa je bila crna, meka, teška, tako da ju je uvek osećala kako joj, kad je raspusti po vratu i plećima, lako i senovito leži.
kuku, koju zabode gore po potiljku na šamiju, te je polovine od tog lanca počeše golicavo a hladno da dodiruju po vratu i leže joj po ramenima. Kosu nije htela sasvim da zaglađuje oko čela.
Amam bruji. Čak i amamdžika ušla. I onako obučena, sa pletivom o vratu, zagledala se. A sve nadvisuje i vodi ona ista devojka. Stoji na sredi, digla tas više glave i jednako peva.
Pušta da joj se pri sagibanju sve, i pleća, i kukovi, ocrtavaju, da joj se teška kosa u gustim kurjucima na vratu zavaljuje, te da se ispod njih sasvim jasno pomalja svež i ružičast, kao naliven vrat.
Osećala je kako je dodiruju i bockaju po vratu i po obrazima dlake od muževljeve glave, koja je, kao u svakog deteta, bila kratko ošišana i skoro oprana, i mirisala
Ubijen je gazda, gazdarice! — ponavljao je, jednako brišući znoj po koščatom licu i dugačkom vratu. Sofka oseti kako joj kolena zaviše u stranu i kako joj oči kao neka munja opali.
— A eto i tvoja glava! — I od besa, pića, udarajući se po glavi i vratu, zaždio bi onda čak do kapije, da bi se isto tako opet otuda vratio, još jače, bešnje psujući toga Ahmeta, preteći mu,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Stara i one dvije, uđoše i one, pa stojećke gledahu strance. „Gle! isti onaki gunjić i one zlatne pruge na vratu, nosaše Janko, kad ga Tajo dovede na Badnji dan!“ reče polako Milica. „Jest, bogami, i ovaj je vicer.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
U tebe ni pjevalo ni plakalo! Crna se zemlja pod tobom raspukla — i u nju propao! Što ti ruci to ti na vratu (bilo)! (Kletva zvonaru kad zvoneći koga uznemiruje; misli se na uže, tj. da bude obešen).
Pouzdano kao kratak štap u dubokoj vodi. Prav kao uže u vreći. Priliči mu kô krmači biser o vratu. Prionuo (na posao) ko čičak za jaje. Pristoji mu kao magarcu (zlatno) sedlo. Proveo se kao bos po trnju.
Prvo joj je jutro prekoreno: „Da si dobra, ne bi došla sama!“ Teško zlatu na debelu platnu, I đerdanu na garavu vratu. Teško kesi često kumujući, I magarcu s konj’ma putujući, I nejačem s jačim se bijući.
Da padnu kuskuni s neba, vujašu bi se o vratu objesili. — Pripovijeda se da je nekakav Vujaš sjedio negđe između Mučnja i Javora, pa ga Turci sve bijedili koje zašto
„O, Javore, jadan ti si! „Da padnu kuskuni s neba, „Vujašu bi se o vratu objesili“. Daće bog, rodiće zob, neće biti Ćira bez vodira!
(Kukavica) 375 — Koja je riba najbolja? (Pečena) 376 — Koja je riba najmanja? (Kojoj je rep najbliže vratu) 377 — Ko je mački najsličniji? (Mačak) 378 — Koje su životinje posle smrti crvene?
turice, koja je bila kao najglavnija među njima, nije se ljudska glava ni vidjela, nego je više nje na dugačkome čupavome vratu bila konjska glava s velikijem zubima, koja je tako načinjena da su se usta odozdo mogla lasno otvarati i zatvarati, te
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Onda čovek uzme torbu s travom, te objesi o vratu, i uzme štap u šake, pa zapali pješice u carsku stolicu, i upravo u careve dvore.
Međedović bježeći uz jedno brdo vrlo sustane, a kad iziđe na brdo, nađe čoeka na uzoranoj njivi koji je u torbi o vratu imao sjeme, pa po jedan put zagrabi šakom te sije, a po drugi u usta te jede; ovome čoeku poviče on: „Pomagaj, brate,
Kad dođu tu, zmija na vratu | čobanovu zvizne, a zmije se sve odmah raspletu. Onda zmija reče čobanu: „Kad dođemo u dvor k mome ocu, on će tebi
Onda čoek uzme torbu s travom, te objesi o vratu, i uzme štap u šake, pa zapali pješice u carsku stolicu, i upravo u careve dvore.
Kad se on tako namjesti, onda carev sin trgne sablju pa ga dohvati po vratu te mu odsiječe glavu, a div pane u grad unutra, onda on reče: „E sad hajte po jedan redom da vas ja ovamo spuštim.
“ Oni ne znajući što je sa onijem gore na bedemu bilo, pođu jedan po jedan, a carević nji sve po vratu, dok sve devet posiječe pa se skine niz jelu, i polako siđe dole u grad, | onda pođe po gradu unakrst, ali nikog živa
“ Na to uzme dijete, povije ga, i objesi mu dragi kamen o vratu i na jedan listić karte zapiše: „Primi kume Boga i svetog Jovana a dar uzmi“, pa iznese dijete i ostavi na raskrsnicu
neprijateljski vojnik da ovaj bjega, naturi se za njim te ovđe te onđe da ga posiječe, dok ga stigne pa ne pogodi po vratu, već mu odsiječe sabljom temenjaču | i ugleda mu se mozak. Kad ovo vidi drugi vojnik a on poviče: „O joj!
Sveti Sava - SABRANA DELA
S tim krstićem da mi imaš molitvu. Nosi mi ga uvek o vratu, makar i drugu ikonicu da imaš, ali njega uvek nosi. A pojasićem se opaši, da je uvek o bedrima tvojim, jer sam ga
Stanković, Borisav - JOVČA
) ZULFA (ulazi tiho i seda na stolac prema Jovči, podalje; u raskošnom odelu, s nizama o vratu, zabrađena tankom, finom šamijom, tako da joj se vide samo oči, krupne, sjajne, žive; pogled joj je umiljat, nežan,
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
im je starost svetinja; ljudi su kako god i mi, jedu, piju i rade da steku novaca, kao i drugi koji imadu familiju na vratu. To govoreći, ja i[h] ne osuđujem; toga se ni oni sami n[e] odriču.
Ako mi je ko neprijatelj, sad se ima čemu veseliti, jer nikada u životu nisam imao ni desetu čast ovoga duga na vratu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Brat o tome nije ništa govorio, iako su ga često pitali. Bakonja je pak imao dvije krupne stvari na vratu, dvije svadbe, bratovu i Cvitinu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Hajde! Što ćutiš? Đorđe se spusti na slamu. Pas mu leže između nogu, poslušno trpeći milovanje po vratu i gužvanje dugih, klempavih ušiju. — Svi ste se pogojili... Marš, životinjo pseća!
Preži ih opet. — Pa nije javio da dolazi. Aćim se okrenu i, prezrivo preletevši pogledom po Mijatovom mršavom vratu i opipanoj šubari, podiže glas: — Rekao sam: preži!
opet je otišao radi tih prokletih izbora... da je sada ovde, kao dete bi ga šljepkala po obrazu, čupkala mu kosu na vratu, golicala ga... Ne, najpre bi ga okupala. Okupala bi ga...
Ćute vezani Prerovci, a ćute i vojnici idući peške za njima. Konji njuškaju vojnike po vratu i požuruju ih da što pre iziđu iz sela u kome se danas pucalo bojevom municijom. U Katićevom dvorištu je tiho.
Zbog Simke je zaboravio da ponese paru i otkupi dušu. Nema zvezda, a noć sve vidi. Oseća: kostreše mu se dlačice na vratu. Te neotkupljene duše ne ostavljaju, idu za nožem i smrde na krv. Nikola otegnuto jeknu kroz nos.
“ „Pravo je da onaj ko ima para ima i briga...“ „Nikakav ti čovek nisi. Počeo si da stariš. Vidi Ti se po vratu. Svuda ti se vidi.“ „Brige su ti kao voda: dođu i prođu. Čovek ti je kao reka. Kroz njega mora sve da protekne.
Uđe kao prebijeno pseto, glava mu sparušeno Visi na omršavelom vratu, i tako se kuštrava i suva prelomila na crnom zubunu, iz koga mlitavo teku dva prtena rukava, a ne ruke, da se Andri
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Višnjić ga je brzo osetio nad sobom, neki silnik, muk je trajao, sablja ga je već tukla, pljoštimice, po lidu, po vratu, grudima, nije se izmicao ali se uspravljao, silnik je urlao a muk bivao sve dublji, on laže, gad, Hasan nikad nije bio
slep, izmislio je, neka prizna, Višnjić je odmahivao glavom, ne, ravnodušno, sablja ga je zasecala po obrazu, sekla po vratu, ne, sve ravnodušnije, guslar se smešio, spokojan, ne, radost ga je ispunila, ne.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Dar negdašnjeg plemstva i pobožnog sebra, Đerdan od dukata o vratu mu blista; Po okviru utisnuta srma čista, A okvir je rez'o umetnik iz Debra. Takav leži Hristos sred pustoga hrama.
Popa, Vasko - KORA
za tebe bele Lokvanje iz moje krvi Daješ zeleno lišće Mome stablu od pepela 29 Ovo su ti usne Koje vraćam Tvome vratu Ovo mi je mesečina Koju skidam Sa ramena tvojih Izgubili smo se U nepreglednim šumama Našega sastanka U dlanovima
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
No blagodareći svom visokom stasu i dugom vratu, ona je u toliko sposobnija da brsti lišće sa drveća. Stalna upotreba tog vrata učinila ju je, po zamisli Lamarkovoj,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
sedišta i uslužno otvori vrata dami, na čijem krilu ležaše krasan buket, dotle već bela rundava pudlica, s mašnicom o vratu, iskoči na kaldrmu, laka kao lopta, pa se zapilji i očekivaše da bogata dama, sva od gracije i bolnog izraza, siđe i,
Mala vižljasta, anđeoska mіѕѕ Pound, sa zlatnim kovrdžicama na vratu i zaobljenim svojim trbuhom u kome nov život jedan sprema se.
lice naredi da se brzo sprema, pa mu je pomagalo da se uspravi i mokrom krpom brisalo mu usirenu crnu krv po licu i vratu.
Sve to izdržavala je ona, i sama na pijacu odlazila, jer dece nisu imali, a još da je decu na vratu imala, ne bi ona ni ovu operaciju dočekala.
Ona ima dukate o vratu. Bila je kod zubnog lekara da joj udari zlatan zub, pa svaki čas otvara i zatvara usta i zagleda se u ogledalce.
I muči se tako zadugo seljak, te mu sve varnice na oči iskaču, pa sav krvav i odran po licu i vratu, pojavljuje se ponova na vratima dućana.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Skotrljala bi joj se suza i zaškakljala me po ježuljivo osjetljivoj koži na vratu ispod uha. Građanska porodična idila. U doba berbe cijela bi dolja jeknula vrevom i glasovima berača.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Jedan se vo uznemirio od obada, a seljak ga umiruje blagim glasom, tapkajući ga rukom po vratu. Đurica tek sad opazi, da tuda voli seoska putanja, koja prelazi preko potoka, i spaja selo sa potesom.
A sad mi je to velika, teška briga na vratu... Ali šta da radim, nauči me, popo ? — Samo jedan pravi put imaš pred sobom: da se predaš vlasti, da ideš na sud, te
— Baš da vam kažem i ja jednu — reče Dmitar knjižar, pošto se iskašlja i protrlja među prstima svoj debeo zlatan lanac o vratu. — Vi svi pogađate, ali, prostićete, s jedne strane. Sve to jeste tako kao što vi svi velite, i svi imate pravo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad dođu tu, zmija na vratu čobanovu zvizne, a zmije se sve odmah raspletu. Onda zmija reče čobanu: — Kad dođemo u dvor k mome ocu, on će tebi
Kad se on tako namjesti, onda carev sin trgne sablju pa ga dohvati po vratu te mu odsiječe glavu, a div pane u grad unutra. Onda on reče: — E sad hajte po jedan redom da vas ja ovamo spuštim.
Oni, ne znajući što je sa onijem gore na bedemu bilo, pođu jedan po jedan, a carević njih sve po vratu, dok sve devet posiječe, pa se skine niz jelu i polako siđe dole u grad.
Kadiji se zadrijemlje, a Hero ga gledaše onako debela zavratka, a kivan na kadiju, pa udari rukom po zatilku i vratu što je bolje mogao, govoreći: — Efendija, ja nemam kad čekati, nego, kad se beg vrati, uzmi ti kusur, — da ti je halal!
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
I ŽIVKA, SAVKA ŽIVKA, SAVKA SAVKA (sedi kraj stola): Šta si se zamislila? ŽIVKA (stoji iza stola, o vratu joj visi santimetar, a u ruci velike makaze.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Zato Tomča alatu rukama pokriva oči i uši, dok ga po vratu suludo ujeda: „I grizući ga ispod grive, za vratne žile, tako je silno alata ujedao da je ovaj pojurio i u skoku
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
ANČA: Preko ruke, milostiva gospoja. (Zabeleži.) FEMA: To je moj gust. Obično se nosi krst na vratu, ali ja sam naručila zvezdu; to je lepše, a i ne nosi svaka šuša. Šta ti se čini, Ančicken?
Krakov, Stanislav - KRILA
Tek tada je opazio da njegov sused, mali ordonans Bakić, ne samo da nema šlema, nego ni glave. Bilo je nečega na vratu — vilica koja se klatila i malo kose. Osećao je po sebi krv, no nije znao da li je njegova ili tuđa.
Dušku su metli škotsku kapicu na glavu, i dve crne trake dirale su ga po vratu. Avijatičari se pentrali uz pregrade od loža i osvajali više galerije.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Njegov je vrat bio ukočen i veliki ožiljci videli su se po rukama, vratu, prsima. Svaki čas on je sklapao oči i otvarao ih opet kao sa dosadom.
Jedna je nakićena perjem kao crvenokošci; njoj vise o vratu dugački nizovi semenja i školjki, a njene sasvim prazne, sparušene grudi zapliću se u ovaj nakit.
Njena glava, samo velika i mračna lobanja na tankom vratu, ima izraz na divnijih egipatskih portreta. Jedan afrički pas kraj njenih nogu, trebi se od insekata; jedno dete na
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Znaš li što?... RADAK: Umakao je srećno, Stanoje. Al’ braća tužna!... Snahe njegove! O nežnom vratu mlade Petrije, Otkud su zlata taški nizovi Sa suncem sjajnu parbu vodili, Sad grubog gvožđa kolut zarđan Po tankom
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Gdekome samo frkne konj na nos, i, poplašen od onoga strva, udara u stranu, a on ga nežno tapše po vratu i laskavo ga umiruje: »ne boj se, ne boj ce, nije ništa!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Na njegovom vratu videla se velika rana... Glava mu klonu u stranu. Krv je tekla iz njegove rane i crven potočić curio niz kamenje.
Uvukao sam glavu u ramena i sagao se... Osetio sam najednom njene zube na svome vratu. Izdigao sam ramena, pa se naglo okretoh i snažno je odgurnem. Sav sam drhtao.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Draga, o žalosna braćo! Ja već trpiti neću. Vratu mi s’ neće u gvozdeni jaram svirepa vraga. Ako je drago vam, čujte mi svetlu i veliku tajnu, Koja duboko u prsima
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
vrata, oko ušiju i po čelu, već mršenom i celivanom kosom; očima podbuhlim i umornim od strasti; ustima nabreklim i po vratu i licu tamnim, jedva primetnim pegama, naseljenom krvi od ujeda.
pređe kao devojkom, ipak bila su kao omeknula i ugnula; gore, ključna kost jače se isprečila i na razvijenom joj, belom vratu jače, više se jabučica isticala, mada je bila u telu, stasu još bujnija, razvijenija i zanošljivija.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
zubobolja (ŽSS, 319), okobolja (ŽSS, 317; SEZ, 16, 428), uhobolja (ŽSS, 318), gliste, i u tom slučaju obično se nosi o vratu (ZNŽOJS, 9, 52; 19, 206; SEZ, 13, 369), pantljičara (SEZ, 13, 1909, 350 id; 14, 226), čmičak (SEZ, 40, 232), lišaj
Sofrić, 17). B. se nosi o vratu kao sredstvo protiv padavice, ludila, promuklosti i vratobolje (GZM, 4, 138). Pored žrtvenih jel koja se o Đurđevdanu
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ščepa je i grize je po vratu, i položi gdje mu je drago na zemlju, miluje je i ruke joj meće u njedra; i cura pušta, i tek se trgne kad mu zagleda
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Gurnuo je potom strelu u zasek na jarčevom vratu i dodao je Janji. Ona je klekla na jedno koleno, namestila strelu na tetivu, zategla luk i odapela.
Bila mi je okrenuta leđima. Gledao sam je. Pažljivo sam osmatrao, ne bih li video kakav bilo treptaj na njenom ramenu i vratu da bih po tome mogao naslutiti šta misli, pošto mi se učinilo da je otišla ka prozoru i da se okrenula leđima ne bi li
Idem ka njemu, ali korak mi je nesiguran, kolena mi se podlamaju, visoka divizma se savija i šiba me po licu i vratu, njen žućkasti polen me guši i nadražuje na kijanje.
Želela bih da mi stavi dlanove na kukove i da me privuče, snažno, uništavajuće. Osećam već njegov dah na svom vratu. Okrećem se jer više nisam u stanju da se uzdržavam. Užas! Lauš, star i umoran. Odsečeno mu je levo uvo.
Izmaći se izvan domašaja naših progonitelja. Ako ostanemo, oni će nam neprestano biti na vratu, i što god započnemo vazda će oni u tome videti prst đavola.
ni kriv ni dužan, zbog ludosti ovoga balavca šnirati uzduž i popreko dolinama, livadama sa osvetoljubivom jahačicom na vratu. „Ali šta ja ovo radim?“, promrmlja Matija, kao da se prepao mojih turobnih misli.
Znao sam da će Crni Stevan i na najmanji moj uzvik, pa čak i šapat, pomeriti svoje prednje noge bliže mome vratu. Najveći užas u meni je izazvalo menjanje boje njegovih bleštavih očiju.
Ono što je možda ličilo na krv, gustu tamnocrvenu krv iz ratnikovih rana, bile su mrlje prokletih dudinja, modrice po vratu su poticale od divljih zuba ili oštrih noktiju mlade pomahnitale vučice.
Silazim s padine pod naramkom trulog granja, umazan po vratu i licu raspadnutom korom i buđom, strepim da se ne okliznem niz gnjecavu stelju i ne otkotrljam u vrzinu kupine.
Sedim u vodi okrenut licem nizvodno, puštam da mi se jedva primetna matica razdvaja na vratu i potiljku, da pola ide preko levog a pola preko desnog ramena.
Jedva sam se držao na konju. Bol pod rebrima, slabost u butinama, žigovi u kolenima, tupi žmarci u vratu. Slepoočnice mi zuje, i vid, vid mi je bio zamagljen; nisam to valjda plakao, bože moj, zar sam plakao?
Ilić, Vojislav J. - PESME
- na dobrome hatu, Kad bi se vrline cenile po vratu. 8. Eto tu su deca našeg burnog veka, Počevši od momka do zrela čoveka.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
sebe odjedared u plavoj haljini s čipkama, u finim cipelama, i oseti sasvim stvarno kako joj rastresena kosa pala po vratu, dodiruje joj obraze, okvirujući joj lice i čineći ga manjim. Slika se širi.
U našoj kući, svemu je kriva sirotinja. A siroti smo zato što nas je mnogo na jednom očevu vratu. — Moja mati kaže da tvoj otac ima rđavu narav, da je tvrdoglav.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
glave lete pčele I grade mu živi zlatokrug U riđoj mu bradi Zasutoj lipovim cvetom Gromovi s munjama igraju žmurke O vratu mu verige vise I trzaju se u gvozdenom snu Na ramenu petao mu plamti U ruci štap premudri peva Pesmu ukrštenih
presrećan na oblaku Bos u poderanoj košulji Opasan repom ubijenog zmaja U putiru prepunom krvi Na presečenom vratu Parčad se njegovog mača pretvaraju U drobni hleb Sveta majka Subota Po drugi put ga rađa Živ je u crvenoj kapi
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, zašto ne raste? Zašto mu jedino glava biva sve veća? Gledaju ga s tugom otac i majka: na tankom vratu, kao balončić na tanušnome koncu, njiše se dečakova čudovišna glava. Žalosti crna!
— Devojka se gordo nasmeja sigurna da takvog nema i ne može ga ni biti. Ali, mladića ni to ne pokoleba. S rukom na vratu vernog psa, on stade pred Zlatokosu i reče: — Reci mi te tri želje, Zlatokosa!
Šantić, Aleksa - PESME
i pod božjom rukom selo spava, Žeteoce čudne, koštane i sure, Ja vidim gde s neba niz lestvice slaze, S kosama na vratu šoboćući gaze... I svrh sela zvoni udar kobne ure. 1913. DODATAK OSTAJTE OVDJE... Ostajte ovdje!...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Kad pogleda Đemo Brđanine više sebe Marka Kraljevića, a na vratu sindžir-gvožđe teško, skoči Đemo na noge lagane; sindžir-gvožđe zemlji pritezaše, on poteže rukam’ i nogama, — popucuju
ga pokri čohom do koljena, od koljena kite do kopita, prigrnu ga surom međedinom, zauzda ga đemom od čelika, o vratu mu biser objesila, sitan biser i kamenje drago: kad on ide noći u ponoći, da se vidi njemu putovati u ponoći kao usred
Od sviju je i veća i ljepša, ljepotom je kolo začinila, a visinom kolo nadvisila; stoji zveka na vratu đerdana, stoji škripa gaća od sandala.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
da čuje drugarev glas pa, obradovan, odgovori sasvim iskreno: — Tjeram ga, ali on stalno kaska za nama i škaklja me po vratu. Pobjegao je tek sad, kad si se ti javio. — Ehe, zna on da se Lazar ničega ne boji! — isprsi se Mačak.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nama dosta druge brige i starosti svetska posla i dugovanja ima; žena i deca su nam na vratu, dom i kuća, a kamo toliki danci i porcije.
orač, kopač, vojnik, herak, petak li bio, ženu, decu imam, mnogu kućnju čeljad, stoku, milkove i dosta mi je belaja na vratu.