Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
čini, bajanje i uopšte za sve magijske radnje čiji je cilj da se pomoću demonskih sila nekome nanese kakva šteta ili zlo. Vračanja i bajanja se često obavljaju u mladi petak, pre zore.
, P. Ž. Petrović, N. Pantelić, Srpski mitološki rečnik, Nolit, Beograd 1970, s. 171. ¹⁵³ Ostojić, T., „Čaranja i vračanja u osamnaestom veku“, Karadžić, 8—9, Aleksinac 1901, s. 158. ¹⁵⁴ Dragičević, T., isto, s. 455; Vukanović, T., isto, s.
104. ¹⁶² Flikovac, I., „Vjerovanja“, ZNŽOJS, 10, Zagreb 1905, s. 148. ¹⁶³ Trifković, S., „Vračanja i gatanja u okolici Sarajevskoj“, Bosanska vila, 21, Sarajevo 1886, s. 331. ¹⁶⁴ Mikac, J.
Kon i etnopsihologija detinjstva“, u: Kon, I. S., Dete i kultura, Zavod za udžbenike, Beograd 1991. Trifković, S., „Vračanja i gatanja u okolici Sarajevskoj“, BV, 21, Sarajevo 1886. Trojanović, S.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
O SVEŠTENICIMA 215 10. O RAZNOM 218 IV KAZIVANjA 222 A) PROZNA 223 A) VEROVANjA 224 B) GATANjA 248 V) ČARANjA I VRAČANjA 251 G) BAJANjA 254 B) STIHOVANA KAZIVANjA 260 A) ODRASLIH 261 B) DEČJA 291 V GOVORNIŠTVO 297 ZDRAVICE 298 A)
V) ČARANjA I VRAČANjA (da bi se ostvarila kakva želja) DEVOJAČKA 1 (Devojka, umivajući se rapo ujutru, govori): Umivam se hladnom vodom,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
B. se baje oko bolesnog mesta (ŽSS, 329; SEZ, 16, 275); čisti se prilikom vračanja, voda (SEZ, 17, 1911, 578); prilikom setve meće se u seme (іbіd., 14).
Na Đurđevdan pre sunca meću žene glog u omaju u kojoj će se kupati. Iz bajanja i vračanja u vezi sa g. jasno se vidi da je g. smatran kao drvo senovito. Na njemu borave demoni koji su u stanju da pošalju bolest.
Na Đurđevdan devojke se kupaju na g. ili ga jatšu, »da se momci grabe za njima« (Karadžić, 3, 1901, 123). Za slična vračanja upor. Vuk, Život i ob., 29; Rječn., ѕ. v. Đurđevdan i grabilo.
, i posle toga zaspe (SE3, 16, 280; 316). Ako devojka želi da je momak zavoli, ona vrši sa j. izvesna vračanja u mladi petak pre zore, pa onda u nedelju dâ momku da tu j. pojede (ZNŽOJS, 7, 1902, 190). O proševini j.
se desilo da se, s jedne strane, od setve pa dok se ne osnuje i ne izatka, stalno preduzimaju profilaktičke mere i vračanja u njenu korist; s druge strane, ona je vrlo često tabuirana. K. se seje na Jeremijev dan (to je.
1925, 131); isto tako, od Svetog Nikole do Badnjeg dana, i od Božića do Svetoga Save, nije dopušteno snovanje kudelje. Vračanja u njenu korist vrše se naročito o Badnjem danu i na Bele poklade.
Pri vađenju katartičke žive vatre potrebna su ponekad tri klipa crvenog k. (S. Trojanović, Vatra, 81). Vračanja u korist k., u vezi sa raznim zabranama, vrše se često, npr.
Srbobran, 1886, 189; Begović, 119). Ako stoci omali mleko, pa se sumnja da ga činilice oduzimaju, vrše se vračanja sa kupinom da bi mleko ponovno »pokupila« (Begović 229. Etimološka magija!). S pomoću k.
upotrebljuje se dogodine za sejanje. Ni toga dana ne daje se iz kuće ništa (SEZ, 17, 20 id). Vračanja u korist p. vrše se naročito na Badnji dan (npr. Karadžić 1, 1899, 213; Šnevajs ‹22, 24, 43›).
Gatanja i vračanja naročito se rado vrše sa ukradenom p. Uoči Todorove subote devojke ukradu malo kuvane p., koju toga dana svi u crkvu
trsku, nalije u nju vina, umesi devet kolačića i uzme jedan stari nož, pa da to sve zašije u platnenu kesu i (uz druga vračanja) pusti u tekuću vodu (okolina Kučajne, ŽSS, 200).
Vodom u kojoj je skuvana š. kora treba plaknuti usta živinčetu koje boluje od šapa (ib., 429). Poznata su izvesna vračanja i zabrane u š. korist.