Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
sam oko Topole, da zapišem što mi je kaz̓o jedan starac, Stanko iz Vrbice, koji je bio u četi, kada je Kučuk-Alija u Vrbici na Karađorđa udario i ćurak mu oteo. „Udari”, neli „Kučuk iznenada; a mi se počesmo tući a k planini izmicati.
Tu se poiskupismo i čuvamo, da ne bi Turci u planinu u roblje udarili. Kučuk-Alija se u Vrbici zanoći. U dva sata noći povika jedan iz njegove vojske: ,Aj, čuj Srbine: odoše Turci putem na Pločnik̓ (velikim drumom).
) Na Vrbici arambaši nisu bile toke, nego sve taliri jedan do drugoga, po ječermi isprešivati. Taman oni sedoše da ručaju, ali
(Ovaj arambaša Jovan Vrbica, posle za Karađorđeva rata, imao je dobar dar i sve je ranjene momke u Vrbici i po vojsci vidao i taneta iz momaka vadio; i ja kad sam odlazio u Topolu, mnogi put sam mu kad na konak kad na ručak
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
I sad se pričaju priče o Sibinovom junaštvu i kuraži. Ko ga god spomene u Velikoj Vrbici, svak će reći: »Bog da ga prosti!...« Njegova Miona ostade samohrana s troje siročadi. Dva sinčića i jedna kći.