Jakšić, Đura - PROZA
Ona se osmejkivala tako vedro, tako nevino da se Milisav nije mogao više uzdržati, nego je zagrlio i svojim vrelim usnama ljubljaše joj snežno čelo.
joj veselo sinuše, i ona uze staru ruku svoga roditelja, pa je, s hiljadu poljubaca obasipanu, tiho prevlačaše po svojim vrelim obrazima... — Oh, babo, babo!... Ala si ti dobar, babo!... Na licu koje se retko smeje, najdivniji je osmejak...
Ona uzdahnu i obori oči, a jedanput prođe pored njega tako blizu da mu je svojim vrelim prstima ruku dodirnula. On se trže, kao da ga je zmija ujela... Posle je prekorno pogleda i ode nastranu...
po jedna, ućutaše se, samo što je tihi povetarac, igrajući se lipovim listom, divotnim zadahom rashlađivao poljupce na vrelim usnicama zaljubljenih.
Dučić, Jovan - PESME
Suv potok kraj kog mrtvo ćuti, Bez glasa i bez prama dima, Seoce; samo zlatom žuti Tikva po vrelim vrtovima. Sve žega mori kao čuma; Dolina puna nemog straha; U polju nasred belog druma Veštica diže stub od praha.
Afrika
Kad se zna kakav je afrički teren, a da sam išao kroz prašumu, savanu i brzake, pod vrelim suncem, bez dobrog pića, i da sam spavao u polju, — onda tih četiri hiljade kilometara predstavljaju ogromno više napora
Teodosije - ŽITIJA
I kao nekim lekarskim pomazanjem raslabljene mu ude mnogim svojim vrelim suzama i molitvama rastvarajući pomaza, i dovoljno ih odaždiv i umom kao na nebesima da je, i uvis prepodobne svoje
Odatle stiže i na svetu goru Tavor, i u crkvi mesto sveto sa suzama vrelim i svesvete gore vrh obilazeći celivaše, gde Hristos preobrazivši se pokaza učenicima svojim božastva svojega slavu,
i tako ušavši sa bratijom i sa igumanom Lavre Svetog Save u crkvu presvetloga Hristova Vaskrsenja dase pomoli, sa vrelim suzama, klanjajući se, celivaše životvorni i presveti grob Hrista Boga našega i svetu Golgotu, i sva sveta mesta, na
Milićević, Vuk - Bespuće
je još vidi satrvenu i slomljenu, punu neizrecivog jada koji je lila u suze, i on se stresaše, videći je kako dršće, sa vrelim čelom na hladnom stolu, kako joj igraju grudi kako joj ruke, vlažne od suza, pritiskuju lice: njega prožimaše vječno
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A svetlost je obasjavala svu: njen vitak stas, široka ramena, lepo razvijeno i zažareno lice s vrelim ustima i crnim, tamnim, dosta upalim i užagrenim očima... Ona se krstila, metanisala, a mesec je sjao i obasjavao sve.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ali od tog mesta polaze sve jače struje niz telo, trzaju se mišići... A ona gleda nesvesno, vrelim mutnim pogledom, usne joj osušene, vrele, pa drhću kao u groznici... Disanje nečije sve bliže i toplije i odjednom...
Oborene glave, pomućene duše vraća se nevoljnica u svoju ćelijicu i ugušuje bol teškim uzdasima i vrelim suzama... O, još da nije tih suza!... »Život, mladost... ala to prođe !... I šta sam sad?
A kad biste znali kakva sam ja teška grešnica, ne biste me ni pogledali. O, teško meni!... i ona pokri lice vrelim rukama i gorko zajeca... — Znam... znam... sve znam !... Video sam!...
!... čekaću, trpeću dokle god hoćeš, samo nek znam da ćeš nekad biti moj... O, mili !... I ona ga opet steže vrelim uzdrhtalim rukama... Tako im prođe čitav čas...
svekar neka dobričina... ona dovedena iz sirotinjske kuće... Ljubica je guta, guta pogledom, sažiže vrelim očima... Šta je ovo ?!... Je li mogućno da ovaka žena ima ovako nevin, ovako detinji izraz lica?...
izvesno je od vina... Ali brže !... Ona zinu, podiže ruku i oseti hladan čelik na vrelim usnama... Prijatno je ovo osećanje, ali ona nema kad... Ruka drhće... drhće... ona podmeće i drugu... Prsti se zapleli .
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Nije lako pretrpeti muke i bolove koji nas očekuju; nije lako izdržati da se vrelim gvožđem stavi žig na naše čelo. Jest, to su muke koje ne može svaki podneti.
Nije lako pretrpeti muke i bolove koji nas očekuju; nije lako izdržati da se vrelim gvožđem stavi žig na naše čelo. Jest, To su muke koje ne može svaki podneti.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
slabo i suho telo mršavim rukama, pa gleda žudno kroz otvorena vrata i sluša veselu pesmu i svirku, sažižući vrelim očima ovaj nenadni čudni prizor... Veselje !...
Iskrivljeno, nagrđeno pakosnom zlobom, teškom tugom, samoćom... Nema ni suza. Bar da one poteku!... Samo lizuće vrelim jezikom zapečena, ognjena usta i gleda uplašeno, čudno, kao da očekuje katastrofu.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
000 stanovnika. Na njemu su čuvena kraterska jezera, okružena bujnom vegetacijom, sa mnogobrojnim vrelim izvorima i termalnim kupalištima.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Njene oči, one njene čuvene, krupne oči sa izvedenim obrvama i vrelim jagodicama, tako bi joj se sjale a usta srećno igrala. Kola bi silazila naniže.
koliko bela, nešto malo duga, omekšala, koščata ali sa čistim i visokim čelom, crnim, krupnim, malo uskim očima, uvek vrelim jagodicama i stisnutim tankim ustima, tek pri krajevima vlažnim i strasnim.
Nije mogla da zaspi. Čekala je da dođe san i, s vrelim prstima ruke, osećala je kako noć sve jača, tamnija i usamljenija biva, kako mati iza nje uveliko već spava.
Svaki su čas otuda iz kujne istrčavale sa vriskom i vrelim licem. Svaki čas su silazile u podrum, gde je bilo piće, i oko bunara već je uvek po koja hladila lice i glavu.
Sva oronula, povezane glave, i sa otoboljenim kao | na plač, vrelim, uzdrhtalim ustima i podbulim očima. Ali to je kod nje već bio onaj utišan, unutrašnji, staložen i mlak plač, koji po
Pandurović, Sima - PESME
Proleće. Sunčan i nasmejan dan. Proleće žudnjom i nasladom diše, I pirka vetrić mirišljav i znan; Raznosi vrelim zrakom zore sjaj, Raznosi miris, uspomena dah.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Žežen (oparen, opečen) kašu hladi. — Oparen pas i kiše se boji. — Tko se ožeže vrelim, i na hladio puše. — Koga su kurjaci ćerali, taj se i zečeva plaši.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Duša je moja - to znaš - groblje sama! I život što mi pritisla tegoba Ne izrazi se u vrelim suzama! Ja ne zaplakah nad prošlošću čednom Vrelo je suza presahlo u meni; Pred budućnošću tamnom,
Kad u odaju stupih svoju gluhu, Sa suhim cvećem u rukama vrelim, Od duga puta u prašljivu ruhu, Osetih tada da ništa ne želim Ceo mi život u prošlost utonu!...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Jest, ništa drugo od njega ne traži mala, nesebična mіѕѕ Pound, neka se ne boji i ne uznemirava. I ljubi mu rumenim i vrelim usnama čelo koje se vedri.
Koncentracija je vršena već uveliko. A, na vrelim danima i ispod vrelih šatora, oficiri i vojnici sa razlogom su predviđali strahote ovog novog rata, neočekivanog i
I tako, ne gledajući je, a osećajući je kraj sebe, ja sam, ozarene vrelim žarom svetlosti ovoga maloga sunca, grlio i ljubio, upijao i milovao prekrasne ove živopisne prostore, ove valovite
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I u meni se razgarala ona pubertetska bezimena žudnja, bolna do presijavanja u idealno, koja se naročito u bespomoćnim vrelim ljetnim popodnevima potencira u svom osjećanju nedostižnosti i pretapa u neko sveopće i čisto prostorno osjećanje
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
preko Ibra, preko planina, u... u... Miloje!.. U... u... Ona ga ogrli obema rukama, kleče ispred njega n zasu Suzama, vrelim i jakim kao bujice.
Miljković, Branko - PESME
O kamena ptico nek te noć oplače zvezdama vrelim zvezdama nerazumnim. SONET O NEPOROČNOJ LjUBAVI Nema je ovde, sve je više gubim U časnom krugu kog zaborav rubi.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Kad se zna kakav je afrički teren, a da sam išao kroz prašumu, savanu i brzake, pod vrelim suncem, bez dobrog pića, i da sam spavao u polju, — onda tih četiri hiljade kilometara predstavljaju ogromno više napora
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
tamo do Beograda; A on će, mudar, znati deliti Nekome kolac, nekom vešala, Gdekome, opet, za grm vezanu, Olovom vrelim oči gađati, Dok iz dubine čela bleđanog S zenicom crnom život ne pljusne... GLAVAŠ: I ja se jošte zovem Stanoje!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Pa je li teška!... Danče ranjeni!... STANIŠA: Nije ni rana — Ne vredi da se tako kaziva, Kad život nije vrelim olovom Ubilac tajni grud’ma razderô. MIRA: A zar je mogô? I gde je srca, to da učini? STANIŠA: „— Srca?
Al’ nisam znao, svetla gospođo, Da jednih grudi tvrde kosture Dva živa srca hrane čelična: Jedno razmrskah vrelim olovom — On mrtav pade...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
nataći i uz vatru kao vola pripeći, a treći su ga put svukli gola i držali dva dana u teškim gvozdenim bukagijama pod vrelim suncem uz razbuktalu vatru.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Jovanka, kao da se ona udaje, ali nekako čudno, kao presečena u polovini, sa malo nabreklim prsima i vrelim licem, uvek kad dođe kod njih pa vidi i njega, brata Mladenova, budućeg zeta, počne njoj da se tuži: — More, prijo, kaži
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zar niste, braćo moja zaboravna, bili razočarani što to nije potrajalo do zore i što se sve svršilo vrelim ceđom? Mogli smo im pustiti malo krvi, zar ne? Zar ne, braćo moja?
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
pesmu kosa KOSOVO POSLANSTVO Kos krila orošena krvlju suši Na vatri crvenih božura Pred njim se širi polje Ispisano vrelim ljudskim gvožđem Pretopljenim u čestito zlato Trava caruje među slovima I njihove redove Po svojoj volji prestrojava Kos
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Tamo daleko... Tamo je zemlja naša, život naš... KAPIJA SLOBODE SOLUN Sunce je pritislo svojim vrelim dahom, a siva usparina izmešana sa prašinom ispunila vazduh.
Nađosmo i mi svoje mesto. I do mraka ljudi podigoše šatore. Opet je počeo logorski život, ali pod vrelim zracima sunca.
I levo, i desno od nas, počinje da vri. Ama na jedan mah, čim smo se ugledali. Pod vrelim zracima sunca, u ustreptaloj jari, vodila se strašna moglenska bitka.
Petrović, Rastko - PESME
Suzama vrelim tako zbrišem joj osoben lik, Pa, da poznati je više neću, obuzme nad njom me strah: Očajnim, jedinim, bolom ispustim iz
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, suncokreti nisu ni želeli da se sklanjaju. Pod vrelim okom svoga cara rasli su i jačali, verno sledeći sunčev hod svi, sem jednog nedavno rođenog mališana.
Zaista, šta je? Čije je lice u mraku, u brzini navukao? Pobeže iz rova, praćen vojničkim vrelim psovkama, ali srećan što je i ovo lice privremeno.