Jakšić, Đura - PROZA
Kad je sve to bilo gotovo, a ja je položim pored mačke da malo spava... Ujedanput čujem kako mi tetka uspravljeno vrisnu. Ja skočim, uplašena, istrčim napolje... Oh, gospodine! Grozna je to slika što sam je u tome času videla.
Sad se diže mladi Gružanin. — Gospodo sudije! Pitajte ovu ženu: otkuda joj ove zlatne minđuše i belenzuke? Stojna vrisnu, iznenađena, a rumeno joj lice potavni; sva je drhtala, rekao bi pašće.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Bež', Strahinja! — vrisnu Radojka, pa pobeže k ovcama u stranu. — Kući se vuci! — dreknu Živan na nju, pa polete k Strahinji cičeći kroza zube: —
Stamena vrisnu uplašeno, ispusti luč i pobeže nekud. Vuja ode gore u kuću, pa, kročivši jednom nogom na prag, upita: — Popo, hoćemo
— Videla je! — reče Vujo čisto veselo. — U tim ritama? — Jest, bogami! — Pa? — upita pop i nabra obrve. — Nešto vrisnu i pobeže! — Ih, bruko moja!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
—Ali hoću da ga biješ u samu peteljku! Stanko pruži pušku... Nasta tajac... Vrisnu šara i — suvarak pade. Hajduci skočiše oko njega. — Evo, vala, skinuo ga je baš u peteljci!...
Desnom rukom poteže belokorac, i u koji mah oštro sečivo zari u debeli vrat Mujagin, u taj par vrisnu šešana iz turske ordije... Stanko se samo uvi, ali mu leva ruka diže uvis glavu Mujaginu...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
On skopa one novce i upravo istrča iz sobe. Moja mati klonu kraj kovčega i obnesvesti se. Sestra vrisnu. Ja skočih iz postelje. I Đokica skoči. Sedosmo dole na patos kraj nje; ljubismo je u ruku: „Nano, nano!
Ali ga štaka izdade i on se pridrža za jednu gospođu s kučetom i zembilom, koja vrisnu i odskoči u stranu. — Tu ti je otac! Čekaj da mu kažem!
Ječi samo i moli se bogu da je primi. Šta da se radi? Ujedanput popadija se dohvati za pojas, pa vrisnu i sva pocrvenje. Pop se okameni. — Pošlji — veli ona — brže po Ikoniju Markovu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Daće mu se u Oseku, ili Beču, kahva, da popije. Kad to pomenu, smejući se, žena Petrova opet vrisnu. Pavle se okrete njenom mužu i reče: „Što si, Petre, dovodio žene? Vidiš da je anđeosko srce u tvoje Šokice.
Sve što je potrebno znati o ženi, ona će i sama, u ljubavi, kad joj ustreba, znati reći! Gospožica Tekla vrisnu kad to ču. Rekla je, glasno, ocu, da njena mati, izgleda, kapetana preže, preže.
A njegova mati vrisnu i uhvati ga, oberučke, u naručje. Ali skela već prišla kraju. A skeledžija viknu: Odlazi! Šta se dereš i plašiš to dete?
Bio je ženu, tim, kao skamenio. Sedela je razrogačenih očiju. Ana vrisnu i dreknu na Petra. A Đurđe je bio ustao i stao pred brata, da mu nešto kaže.
Bio je oborio stolicu, na kojoj je sedeo, i pojurio na vrata. Sećao se kako ona vrisnu, kako potrča za njim, kako ga je zagrlila, a kako odmah zatim jauknu.
Pa je prohodao. Varvara vrisnu kad ga vide kako koraknu sa postelje na avliji, ali joj se muž nasmeja i nastavi da ide pravo, dignute glave.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zapalila je žižak, koji osvetli i nju, svu, i njegovu ogromnu senku na zidu. I tek tad, kad ga ugleda, vrisnu i poče da kuka, pavši na njega, grleći ga i ljubeći mu grudi, rame, vrat i uvo.
Kao slučajno, ispade joj tada lančić iz ruku i ona tiho vrisnu. Isakovič joj uslužno pritrča, izgubivši dah, i ona mu reče da se slobodno nagne nad njom, ne bi li primetio lančić u
Matavulj, Simo - USKOK
— Tata! Tata! — viknu ga ona. — A, urte, sokolovi!... Ha, Milune! Ha, Krcune!... Udri Mušovića! — Kuku meni! — vrisnu djevojka. — Kuku meni! — ponovi otac... Ubiše ih obojicu! Ha, svetite ih! Krstinja i Joke dopadoše.
Njemu prevrije, te je svom snagom stište iza šake i trgnu! Krstinja lako vrisnu i dodade: — Aman, čovječe, ne lomi tu ruku koja ti je djecu odnjivila. — Čujš, babo! — reče on kroza zube.
Radičević, Branko - PESME
“ Pa se mlađan za njom stisnu, Dovati je sade; „Jao mene!“ ona vrisnu Pa pod lipu pade. O da čudna valjuškanja Po zelenoj travi, O da čudna ljuljuškanja, Da t' podiđu mravi!
“ kô van sebe vrisnu, Pa vođice oberučke stisnu. Oh sramote što s' na Srba ote! Od sramote plamom zaplamtio: „Puštaj, ljubo, Višnji te
“ Pa se mlađan za njom stisnu Dovati je sade, Mili bože, ona vrisnu Pa u travu pade. Lipa grane širi, Šapće danu sjajnu: Viri, dane, viri; Ali čuvaj tajnu.
“ kô van sebe vrisnu, Pa vođice oberučke stisnu. Planu junak kâno oganj živi, E ga ona osramoti ljuto: „Puštaj, ljubo, Bog t' ubio živi!
Ciči Raman kao zmija ljuta, Bocnu đoga, da načini puta; Vrisnu đogo, visine se maši, Al' na jade to bijaše paši. Veljko otle bio podaleko, Zato pašu šale ne dočekô, Već šešanom
Kostić, Laza - PESME
— Oh, hodi senko, hodi — bliže — bliže!” Za ruku je rukom grčevito stisnu, od bola bula i od jada vrisnu, obneznani se, pade mu na grudi; u grudma ledenim stari plam se budi, u grudma ledenim, ispod razvalina negdašnjih
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
A i sama je mnogo bolja drugi dan, zar nije? Tu se povaljamo od smeha, koji je to šmeker! A matori vrisnu: „Par-nepar!“ i poče da priča šta mu se dogodilo jedne godine kad je živeo sam i kada još nisam bila na spisku stanara
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sofija uzdahnu i nastavi: — Ivicu ašova zavukoše ispod poklopca. Nešto krcnu... Otvoriše. Sestra vrisnu i pade. Mene prihvatiše. Vidim voštano lice... njegovo čelo... usahle oči... iznad desnog oka rana. Usta poluotvorena...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Maj... majko moja!... majko !... vrisnu devojka i priljubi se uz te slabe, iznurene grudi, znajući da samo na njima može naći utehe, ako je još ima.
— Ja... ja sam pisao, promuca Gojko, čudeći se čiji je to glas kojim on govori — tako se izmenio... — A, ti li si?! Vrisnu policajac i zamahnu kamdžijom.
Ljubica planu, vrisnu i osu grdnje na njega, ali on zatvori vrata za sobom i nastavi rad. Pisar dolazi na konju svakoga dana.
»I što ne puca... šta čeka vazdan!«... Pisar se obrće, nešto muca, hteo bi da progovori, ali žena mu opet vrisnu pa osu čitav pljusak grdnje na oboje, naročito na Ljubicu.
zatvori usta, poćuta, pa opet povuče vazduh ... — Stojane!... Stojane!... u pomoć, potrči!... vrisnu Ljubica iz svega glasa, izlete iz sobe i stade trčati po dvorištu. Stojan utrča u sobu, i ona ode za njim.
treba stajati treba izdržati do kraja... Ono je već došlo, evo ga!... — Gde je učitelj ?!... Govori, ne muči me!... Vrisnu ona i pođe pre ma njemu. — Pa znaš kako je... to su tugaljive stvari. a on je čovek prek..
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ne udri se, đavo te odn'o, vrisnu Milenija. — Deco, niste još ni četvrti tal sredili, a već ste počeli... rano je još.
Spasoje pogleda za njegovim očima, pa kad vide šta on gleda, vrisnu: — Šta, ti gledaš u batinu! Hoćeš da se biješ? — pa potrča k vrljikama, dohvati jednu motku, koju beše ostavio na
teta potrča s nožem, zamahnu... Bora vrisnu i — probudi se... Dete podiže glavu i razgleda oko sebe.... »A-a... pa ovo nije istina! ... A gde je mama ?...
vrata iz neosvetljena predsoblja dade novu snagu, on se skupi sav kao da se sprema za skok, pa se odjednom ispravi i vrisnu iz sveg glasa: — Evo ih!... evo vrata! ... evo, evo!... evo na!...
Prazna soba odjeknu i dete zadrhta od ove samoće. — Mamo! — vrisnu on iz sveg glasa i skoči s kreveta. Vrata se naglo otvoriše i uđe on, otac mu, bled, naduvenih očiju, umoran,
Sevnuše nekoliko sekunada. — Tetice! ... vrisnu dete odjednom. Teta se već beše pribrala. Trže se na vrisak i skoči.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Padnuvši, oba gnjata prelomi. Lijepa cura, što potekla bješe za njim, vrisnu s trijema kad ga vidje slomljena. U hitnji baci mu iz njedara kao neki zapis obješen o trakama.
Pa što me briga! Ako su svi kukavice, ja nijesam!“ to rekav, potrča put kapije. „Jan, Jan!“ vrisnu curica. „Čuješ!“ reče on, povrnuv se. „Bolje bi ti bilo da me ubiješ, no da me prosočiš doma, znaš!
Elvira, koja bješe dotrčala za bratom, stigne u taj čas te vidjev pokret bratov i čuvši te riječi, vrisnu a odiže ruke put grofa, kao moleći ga za milost.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Mora da bude moje i ako nije moje. Samo mi kaži... Da ne mislim više šapuće. — Ubij me, zlotvore! — vrisnu ona stojeći uspravno, bez pokreta, posađena na mesečini. — Ne možeš da mi podvališ. Simka zarida.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Treće je bilo slično licu njenoga brata. Četvrto je bilo njeno rođeno. Od zaprepašćenja, od čuda, devojčica vrisnu, a jedno od onih malenih bića stavi prst na usta. — Pst! Tataga spava! — Pa šta ako spava? — zainati se devojčica.
— Takve devojčice nema u našoj ulici! — reče na kraju. — Pogledaj joj malo bolje nos i oči! — Joj! — vrisnu devojčica i šakom zatisnu usta. — Pogodila si, znači? To je Tataga, ali iz vremena kad je bila tolika kao mi!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ Pa se mlađan za njom stisnu, Dohvati je sade; „Jao mene!“ ona vrisnu, Pa pod lipu pade. O da čudna valjuškanja Po zelenoj travi! O da čudna ljuljuškanja, Da t' podiđu mravi!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Onda pažljivo, jako pažljivo pogleda u ponor koji je ćutao. Pa se brzo prenu, i kao da viče u pomoć vrisnu: — Draga! draga! draga!
sam malo zatim upalio sveću, ja jeknuh tako bolno, ja ustuknuh tako zaprepašćen, da žena koja je stajala preda mnom vrisnu, pa me prihvati da se ne srušim.
Uđem ja unutra i sav srećan hoću da je zagrlim. A kad ona vrisnu i pobeže od mene kao, daleko bilo, od leša. Posle se ipak povrati, čudi se šta to može biti s ključem i traži da ga
Onda ova prozvata imena stadoše redom odgovarati i to neka za, a neka protiv i sv. Petar, kad to ču, umalo ne vrisnu od radosti, jer mu sad beše kao dan jasno da to niko drugi ne može biti do Srbi, jer ih evo zateče na njihovom
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A Miloš ugleda pred sobom samo neku tamnu, nejasnu gomilu sa noževima, koji sevahu prema suncu, pa skoči, vrisnu što igda mogaše, i sa dva tri skoka pretrča dvorište; dohvati se rukama za tarabu, i, sa nekom neprirodnom silom, koju
— Tajo!.. kuku, tajo! ... — vrisnu dete i potrča k ocu. Pantovac, koji gotovo ništa ne znađaše za sebe, izvadi revolver i pruži ga na dete.
Stanka vrisnu i dohvati Đuricu za ruku. — Ne, ako Boga znaš! — viknu ona. Đurica je oštro pogleda, ali, pročitavši u njenu licu
Stanka vrisnu i posrnu, ali je Đurica prihvati jednom rukom, a iz druge baci pušku, istrže revolver iza pojasa i pruži na Marka.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Dok njeno dete iskraj ognja iznenadno i izbezumljeno ne vrisnu — Turčin!.. Ne daj, dado!.. Turčin!.. Na detinju vrisku Bogdana se plahovito prenu i spazi nadno kuće, nedaleko od
Krakov, Stanislav - KRILA
Posedali su po ulicama. Ruka sa korbačem opisa ljutiti pokret. Uplašeni vranac skoči. Kamenje vrisnu pod kopitama. – Ludorije. Rasturili se! Hoćemo li i u smrt ići poravnjati? Lako je njemu sa konja pričati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
i Bog, i ljudi... — Onda pokuša da me ujede za ruku. — Ali ja hoću života, slasti, slasti! — histerično vrisnu i zatrese glavom. Disala je brzo. Gledala me je izbezumljeno, ucakljenog oka.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Mole i zaklinju, pomoći traže od Đorđa i majke. Onda i Marica, ruke nebesima šireći, vrisnu: „Ode ah, ode, i sad će se nevine valjati žertve, Ljutih kad vukova sevati oči sa mačima počnu.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Neko mi i zvono skinô s avliskije' vrata! — vrisnu, uputi se, drhćući, vratima i stade snažno tegliti za debeo konopac, koji mi nismo ni opazili kad smo ušli.
Kikoću, govore i ugovaraju kako će me i kad će me sa svijeta smaknuti. O, nebo vas ubilo! — vrisnu, i sav se od ljutine zatrese, jer se toliko zanio u govoru da mu se činilo da sad gleda pred sobom Đurđiju i Džibukardu
Okrenuše Turci na Viluse! Uvano će u donjem Pervanu pasti na konak!“ — Za mnom, braćo! Vrisnu' ja kô... — Ne, Simeune po Bogu brate! Prevali kotô ako za Boga jedinog znaš!
“ „U koji misliš sud?“ „Pa ja mlim, ženo, u okružni, jer je šteta velika.“ „Eto, Bog te ne ubio!“ — vrisnu ona, kô da je nešto ujede za srce. „Uvijek se 'vališ: ja ovo, ja ono; pametan sam, učevan sam, znam zakon!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Devojčica na to histerično vrisnu, i baci ocu u oči, ljuto i drsko, pitanje: Ko te je naučio da tučeš dete, rođeno dete, a nikada nisi ni kera udario!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I najzad, da mi je sudbina dodelila u životu samo to da žene, kad me spaze, vrisnu i zadižu suknje, to bi se još i dalo trpeti, ali izgleda da je sudbina iskoristila samo onu drugu osobinu ove
— Juh! — vrisnu i inače vrlo osetljiva strina i zaklati se da padne u nesvest. Na njen krik dotrča iz druge sobe majka i strina joj se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Hajde, ponesite ga! — naredi komandant. Vojnici podigoše dete. Ono vrisnu, upravi ruke ka svojoj majci i viknu: — Mamice moja... Izmučena i preplanula lica starih ratnika se zgrčiše.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Al' je ženska strana strašivica, strašivica svaka od paščadi, baci komat u zelenu travu, ljuto vrisnu, daleko se čuje, žuta hrta za uši podbila, te se s njime kolje niz planinu, a Turčinu oči ispadoše, koliko mu nešto žao
ustreli vojvodu Kajicu na zlo mesto, baš pod sisu levu, toke razbi, srce mu raseče; zemlji pade vojvoda Kajica, vrisnu junak kao soko sivi: „Kralju Đurđu, roditelju krasni, ubi mene Madžar iznenada, brez junačkog moga ogledanja, moje sablje i
Kad Kumrija otkrila bešiku, ona vrisnu kako ljuta guja. Nju mi pita gospa banovica: „Što je, Kumro? ujela te guja!“ „Nije.
Na zlo ga je mesto udario, na zlo mesto, u srce junačko. Vrisnu Nenad kako soko sivi, vrišteći se po konju povija: „Jô junače iz gore zelene! Živa tebe, brate, bog ubio!
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
šta s time Ali mravuljak odlučno reče IZVINITE ME HOĆU IME Nadenuše mu neko imence Nit zapevaše nit se napiše Al vrisnu opet mravlje detence DANAŠNjI DATUM DA SE ZAPIŠE Ljutnu se na to glavna mravčina ŽELIŠ LI MALI DA TE SMLAVIM Mravče
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
vraćala iz škole i uprav kad su prolazili pokraj gusta ljeskova žbuna obavijena divljom lozom, jedna od njih preplašeno vrisnu: — Jao, noge! Eno nogu! Curice se skameniše u mjestu.