Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
karakter nekih svadbenih običaja, česte zađevice među svatovima, naročito među „starim svatima“; „i sada“, kaže Vuk Vrčević o svom vremenu, „ne vreDi svadba bez ikakvog starosvackog inata i kavge“.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„Kaže se“, piše Vuk Vrčević, „da se čovek samo tri puta u narodu javno glasa, a to: kad se rodi, kad se oženi i kad umre.
recimo, muško dete se okupa u vinu, „da bude snažno“, a žensko u „studenu vodu da ne bude užežene krvi“, piše Vrčević.¹² Prvo kupanje je ne samo obred čišćenja, već i obred inicijacije kojim se novorođenče uvodi u krug porodice.
Ovo potraje cijelijeh prvijeh šest nedjelja, a i poviše bogme.“⁵⁰ Vuk Vrčević kaže da u Crnoj Gori i Hercegovini često i po više godina ne krste decu jer čekaju da se kod mirenja (umir krvi) okume
U Metohiji se smatra da detetu ne valja davati jaja dok ne napuni godinu dana, „radi čistog govora“. Vuk Vrčević beleži isto verovanje, samo sa drukčijim objašnjenjem: „Pre godine ne valja dati detetu jaje u ruke, jer kažu da su mu
dok se ne oženi).“ (Vuk Vrčević, takođe, ukazuje da je tek činom ženidbe momak stekao pravo na naziv „čoveka“. On objašljava da to „ne znači da je po
(Novaković, S., SNZ, s. 42) NOVOROĐENČE — Zaplaka se sužanj, jer ne bi kriv ni dužan. (Vrčević, V.; Novaković, S., SNZ, s. 41) — Zapjeva sužanj kad na slobodu izađe. (Knežević, M. V., ANU, s.
(Novaković, S., SNZ, s. XVIII) — Stoji živuljak na živom jastuku, te živo meso jede. (Vrčević, V.; Novaković, S., SNZ, s. 41) — Dođe gost, i zakla ovcu bez kosti. (Novaković, S., SNZ, s.
(Novaković, S., SNZ, s. 41) — Grčić grčki govori, ni Grk ne zna što zbori. (Vrčević, V.; Novaković, S., SNZ, s. 41) — Šale se rađalo, zbilja plakalo, bogu u ljudima valjalo. (Novaković, S., SNZ, s.
, 1931, s. 239) — Vaša kuća vazda svega punana bila, a muškijeh glava najviše! (zdravica polaznika) (Vrčević, V., 1883) — U domu ti se rađala muška dječica, u brdu ti rasla vinova lozica, a u polju klasala šenica bjelica!
(Vrčević, V., 1883) — Kako sad u svadba i veselje, tako dogodine u krštenje i u strižbu! (Knežević, V. M., 1957, s. 241) — Bog t
igre, započeo je da prikuplja i opisuje Vuk Karadžić, a posao su nastavili njegovi sledbenici: Nikola Begović, Vuk Vrčević, Milan Đ. Milićević, Luka Grđić Bjelokosić itd.
15. ⁴⁵ Karadžić, V. S., isto, s. 436. ⁴⁶ Vukanović, T., isto, s. 213. ⁴⁷ Vrčević, V., „Narodno sujevjerije: vračanje, slutnja i bajanja“, Srbadija, 3—4, Beč 1876, s. 47.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On je dao primer, i za njim su došli učenici koji su posao nastavljali. Odmah za njim Vuk Vrčević je stao opisivati život srpskoga naroda u Hercegovini, a Milan Đ. Milićević u Srbiji.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Iza njega dolazi Vrčević, ali ne toliko po svojim sposobnostima koliko po kvantitetu prikupljenog materijala iz koga se ima šta odabrati.
8. Vuk Stef. Karadžić: Život i običaji naroda srpskoga, Beč 1867 (u nakladi Ane udove V. S. Karadžića). 9. Vuk Vrčević: Srpske narodne prilovijetke ponajviše kratke i šaljive, na svijet izdalo „Srpsko učeno društvo“, Beograd 1868. 10.
10. Vuk vitez Vrčević: Srpske narodne pripovijetke, ponajviše kratke i šaljive, knjiga druga, Dubrovnik 1882. 11. Vuk vitez Vrčević: Narodne
11. Vuk vitez Vrčević: Narodne satirično-zanimljive podrugačice, skupio ih po Boki Kotorskoj, Crnoj Gori, Dalmaciji, a najviše po
12. Vuk vitez Vrčević: Narodne basne, skupio ih po Boki, Crnoj Gori, Dalmaciji, a najviše po Hercegovini, — Dubrovnik 1888. 13.
5. DJEVOJKA BRŽA OD KONjA: Vuku Karadžiću po slao iz Boke Kotorske Vuk Vrčević. Objavljena u Karadžićevom izdanju od 1853. Skrećemo pažnju na slučaj da u naslovu stoji „djevojka“...
1887, str. 170. 27. PRAVDA I KRIVDA: Vuku Karadžiću poslao iz Boke Kotorske Vuk Vrčević. Objavljena u Karadžićevom izdanju narodnih pripovedaka od 1853. 28. SREĆA I NESREĆA: Zabeležio Svetozar Ml.
40. BOLjA JE DOBRA ŠTEDNjA NO RĐAVO TEČENjE: Zabeležio u Trebinju Vuk Vrčević od pripovedača Derviš-Asana Adžovića i objavio u svojoj drugoj knjizi narodnih pripovedaka, 1882. 41.
16 — to je: Steva B. Zimonjić, iz poznate hercegovačke porodice Zimonjića. 46. LISICA I KOKOŠKE: Zabeležio Vuk Vrčević. Objavljena prvi put u izdanju Srpskog učenog društva 1868, a potom u kasnijim izdanjima Vrčevićevih narodnih pripovedaka.
63), koju mi nismo uzeli u obzir iako je starija. 48. ZEC I ŽABA KORNjAČA: Zabeležio Vuk Vrčević. Prvi put objavljena u izdanju Srpskog učenog društva 1868, zatim u posebnom izdanju Vrčevićevih narodnih basana 1888.
140, pod naslovom „Dva kabla soli“. 59. MUDRAC I SELjAK: Zabeležio Vuk Vrčević. Objavljena u izdanju Srpskog učenog drušva, 1868. 60.
Objavljena u izdanju Srpskog učenog drušva, 1868. 60. GRĐI JE AGA MEMET NO KIJAMET: Zabeležio Vuk Vrčević i objavio u svojoj drugoj knjizi narodnih pripovedaka, 1882. 61.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
(Čudotvorni nož), | 31. (Čudnovata dlaka), 33. (Zla maćeha) i 40. (Car Dukljan) poslao mi je iz Boke G. Vuk Vrčević; 25. (Djevojka cara nadmudrila) i 38. (Divljan) poslao mi je G. pop Vuk Popović iz Risna; 45. (Kralj i čobanin) i 46.
k. poštar; — u Temišvaru: dr. Branko Stefanović; — u Trebinju: Vuk Vrčević, c. k. kozularni agent. — u Turiji: Veljko Popović, učitelj; — u Užice: Đorđije R. Pantelić, predsjednik okruž.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Sledi knjiga "ženskih pesma" iz Hercegovine (1866), koje je sakupio Karadžićev saradnik i pomagač Vuk Vrčević, a Vuk Karadžić ih je pred smrt pripremio za štampu.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Valjavec2 — Matіja Kračmanov Valjavec, Narodne prіpovjeѕti u Varaždinu i okolіcі, Zagreb, 1890, drugo izdanje. Vrčević, Pomanje; Tri — Vuk Vrčević, Pomanje srpske narodne svečanosti uz mimogredne narodne običaje, Pančevo, 1888; Tri glavne
Vrčević, Pomanje; Tri — Vuk Vrčević, Pomanje srpske narodne svečanosti uz mimogredne narodne običaje, Pančevo, 1888; Tri glavne narodne svečanosti, Božić,
Šulek; Sofrić, 146), ivanovo cveće (Vrčević, Pomanje, 43). U narodnim pesmama k. se katkad identifikuje sa momkom (»lijer-momče«, v. Sofrić, 147).
kada je navestio Devi Mariji da će začeti Isusa, držao je ovaj cvet u ruci, i zato se on zove bogorodičin cvet (Vrčević, Pomanje, 43). Tej od k.
bosansku pesmu u Danicu, 9, 1868, 65), a neveste ga u jelu »začaravaju« svojim muževima (narodna pesma, Vrčević, Pomanje, 32).
narodu smatraju za svetinju, i kad je kakva procesija, pod njima sveštenik zastane i očita jevanđelje i daje blagoslov (Vrčević, Pomanje, 76). Kada se, za vreme epidemije, vadi živi oganj, provlači se stoka ispod b. žila (S. Trojanović, Vatra, 97).
, ѕ. v. badnjak), i božićnu siniju (GZM, 6, 380). U Boki planinci meću grančicu b. božićnoj pečenici u usta (Vrčević, Tri, 28). Bršljan se upotrebljava i u ljubavnoj divinaciji.
Kad se stoka vraća iz planine u tor, domaćin je broji šibljikom samo od leske ili d. (Vrčević, Pomanje, 50). Isto tako teraju se krave samo takvim šibljikama kada ih gone biku, pa ako se goni d.
stabla, govoreći pri tom: »tebi, d., moj lijen i drijem, a meni zdravlje i plijen« (Vrčević, Pomanje, 28). Ali se d., ponegde, upotrebljuje i u vradžbinama za dremanje (v. npr.
c., i otišla svetom Jovanu, poklonila mu se »krotko i smerno«, i zamolila ga da primi kumstvo (Vrčević, Pomanje, 44 — u pesmi). Uoči Ivanjdana, ili na sam Ivanjdan (24. juna po st.), rano ujutru devojke i žene beru i. c.
i vodu da ćute, i sve je zaćutalo, osim jasike, koja je jednako treperila (Vuk, Pjesme, 1, 197; Karadžić, 2, 1900, 142; Vrčević, Pomanje, 10). Ili ju je Bog prokleo da nikad nema mira zato što je odala Hrista sotoni, ili Jevrejima (Milićević, Knež.
mladi »karanfila, da se ne karate«, Vrčević, Pomanje, 31; TRĐ, NNŽ, 3, 118). Kad se kakva stvar izgubi, treba namazati krpu karamfil-jagodom i baciti je na ono