Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ni danas se ne zna šta je s njime dalje bilo... NAŠA ZAGONETKA Glasiti prvak iz Orahovca, kraj Prizrena, Hamza Vukašinović, bejaše po svršenoj berbi priredio gozbu svojim rabotnicima.
Silovit i granovesan je Turčin bio Hamza Vukašinović. Poluodmetnut od cara kao nekadanji krajišnički dizdari, on je sa još nekoliko takvih istih ludi silnički zapovedao
Vezan ovakvim običajima Hamza Vukašinović je uzastopce nekoliko godina mnogo izgubio na vinogradima, jer su mu ostajali nepobrani.
Tako mi boga čovek treba da je svakad mušak!.. Možda baš zbog ovake malo vidljive privlačnosti, Hamza Vukašinović se na nekoliko dana pred branje požalio Durutu kako teško nalazi rabotnike i kako će mu ove godine vinogradi ostati
Arnautska odžaklija beše dupke puna. S desne strane pored ognjišta prekrstio noge Hamza Vukašinović. niže njega Durut i najodabraniji Kolašinci.
Turci se iznenadiše n guslaru i pesmi. Vukašinović od zadovoljstva sam ščepa od sluge kondir S vinom i pruži ga Durutu, moleći ga da potegne „kao nekad naši stari“...
A?.. Bog zna da li ću ja biti Turčin?.. O, kuku meni ako ne mognem biti!... Sutradan je sam Hamza Vukašinović veselo pomagao Kolašincima da tovare svoju zaslugu u grožđu i piću.