Obradović, Dositej - BASNE
dakle meni muštuluka!” — odgovori lisica. „Mir, vseopšti mir među svom životinjom zaključio se i utvrdio. Odsad ćedu vuci pasti sa jaganjcima, jastrebi s golubovi, i lisice sa kokošima, nit se ima ko šta bojati ni plašiti.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
i reče: „Nuto, gospodine, vi nas na carski i vaš obraz prevedoste preko Save, a dahije pale kuće i robe sirotinju kao vuci bez pastira!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ded sad! — šanu Sava i gurnu laktom Nikolu — verige za kraj, pa vuci i trči oko kuće — ali brzo!... Nikola zinuo od čuda, pa ga samo gleda. — Ta dela — šta ti je sad!
— Bež', Strahinja! — vrisnu Radojka, pa pobeže k ovcama u stranu. — Kući se vuci! — dreknu Živan na nju, pa polete k Strahinji cičeći kroza zube: — Stani de, lolo, stani!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
, itd. Za razgovorom dođe šala, za šalom igra... Ovi gorski vuci igrahu se kao deca ili kao mali mačići. Njihova mrka lica postaše vedra i vesela kao nebo...
— I zamače s družinom u šibljak!... Noć se spustila mračna... Oblaci se razigravahu po nebu kao mrki vuci. Ovde-onde šine munja... Turci se spremahu za prelazak. Bilo ih je do jedan buljuk...
„Ej, da bog da poviše ovakih što ih zrno ne bije, pa da nešto jurnemo među Turke kao vuci među jaganjce!...” I ta misao posta vrhunac njegovih žela. Sve drugo beše odbacio.
Kao vuci probijahu se junaci Zekini kroz žive zidove. — Junački samo, Surepe! — vikao je Zavrzan. — Zar da ne osvetimo Stanka?.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
E, pa ’ajd’ se vuci klipka s njim! I ti me sad pitaš: šta čekam! — Jeste, pitam te, Ćiro, šta još čekaš? — viče još jače gđa Persa, sva
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I posle dugog gledanja kao da se reši da mi odgovori. — Umre. Zimi, u selu... i tamo vuci li? psi li? rastrgli je. Ko zna?
— pitaju je žene. — Zar te nije strah što si sama i to tamo u Kale, u goru? I to još noću sama?! A znaš — vuci, pa ajduci, seljaci... Ubiće te. — Ne, — brani se ona. — Niko me ne dira. A noću ja i ne spavam.
A, vuci! a, a! ... — počeli bi da viču i skaču oko njihovih kuća kao da pujdaju, tutkaju nešto na njih. — A, a, Turci, a, a! ...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad su ga bratenci, sa tornja forposta, u Želegovki, ugledali, mislili su da ga vuci vijaju, da je od čopora vukova pobegao.
Varvara mu reče kako joj je bilo teško, kad bi Petar i on gledali se kao vuci, i sramotili, kao lude, i nju, i njenu familiju, a kako joj je milo, kad vidi, sad, da je Petar sve to, opet, zaboravio,
Teodosije - ŽITIJA
ovim jeresima Pavle veliki vaseljenski učitelj Duhom Svetim predskaza: „Ja znam da će posle odlaska mojega ući među vas vuci ljuti, koji ne štede stada, i od, vas samih ustaće ljudi koji govore razvraćeno“.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
DEVOJKA: Mamo, nestalo belila. MATI: Tako je, nisam li ti kazala da ostaviš bestraga to belilo? - Vuci se pa uzmi od moga, ali nemoj sve! (Privezuje nanovo kecelju.) Pa kad ideš, idi ljudski.
Sremac, Stevan - PROZA
— reče vrteći glavom ali odobrovoljeno otac. — A da si bio engleski — ja bi’ ti sad tu drugu zdravu prebio! ’Ajd’ vuci se unutra! Nasto, podaj mu negu i duplu porciju!
Radičević, Branko - PESME
udri, seci, tuci!“ Crnogorci kolju kano vuci. Pa kad vojna tu pogodi zrno, Plače l' ljuba što se nije vrnô? Ne, ne plače crnogorska dika, Već potera vojnova
Ništa drugo neg' mišije rupe, Pa po vazdan srce vam uzdiše Da iz đaka načinite miše, Psuj i karaj, pa na macke vuci, Pa i onde kâ skotove tuci, Da svak od nji drkće i trepeće Kada gosa kraj njega prošeće.
Turski konji, da pretili ste mi, Pretili ste, al' zaman nijeste, Ta brzi ste — izjeli vas vuci! Ponijeste svoje gospodare Kako one plahovite munje Što strijele gromovnice nose.
Što nam pašče na put staje, Što li na nas reži, laje? Juriš, brate, seci, tuci — Besna paščad, isti vuci — Juriš, juriš na zlotvore, Da ti ime ne obore!
Ta ne vide ni de staju, A kamoli kom će kraju; Sa nogu su spali jadni, A ko vuci veće gladni. Strašni Bože, al' kroz tminu Da l' to oganj amo sinu? I gle opet, samo preko, A baš nije ni daleko.
12. A momak je odnekuda De su ljudi kao vuci, Pod oružem idu svuda, Da i vidiš: kô ajduci; A nošnja im skoro taka Kao što je u Turaka. 13.
Jedno čedo njeg' izbavi, Sve rad njega zaboravi, Pa sa njime svetom luta, Vuci viju ukraj puta, Ona vidi, ona čuje, Nesretniku pogleduje, Rad njega se samo preza, Što l' je za njeg' tako sveza?
Vije, vije, puškom bije, Ej zlotvore, kako ti je? Jala, brate, udri, tuci! Poznaju se gorski vuci. Uroš gađa, puni, puca, Al' mu prazno srce kuca.
Ovi jadi, ta nevolja teška Raspalila sva srca viteška, Latiše se ti klanaca tesni, Poleteše kako vuci besni. Gle i sada, oh, pogledaj tuda, Prema njima Turci janjad luda; Kad god u grm janje se zanelo, Nikad jošte runa
Al' kad Turad besna se raspali, Bakračlijom konjica udara; Na osvetu svoga gospodara Lete Turci kâno mrki vuci, Gole nože u desnici ruci.
“... Pomozi im, Bože! Kao vuci juriše Turcima, Već Milete eto među njima, Svoje zlato stiskô uz sebeka, Pa on goni iz kreševa zeka.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Pjesnik je nastavljao dalje, nadahnuto, ništa ne primjećujući: Teško stoci kad je gone vuci, sirotinji u žandarskoj ruci. — Stoj! Stoj u ime zakona! — razvika se Munižaba. — Kakva je to pjesma, a?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda ova dvojica brže vuci slamu, pa turaj u onu jazbinu, pa onda zapale, i tako sva tri zmaja onde propadnu. Posle toga Stojša opravi sve tri
Oni vuci, vuci, pa kad dovukli do polovice, puste i uže i kamen, te kamen bub dolje. Kad je Marko vidio ovo nevjerstvo on, zahva
Oni vuci, vuci, pa kad dovukli do polovice, puste i uže i kamen, te kamen bub dolje. Kad je Marko vidio ovo nevjerstvo on, zahvali
Pa onda opet uđe u vreću, i dobro se sveže užem, pa poviče pobratimu: — Pobratime, vuci vreću puna je svašta! Vukući pobratim vreću, pomisli u sebi: „Šta da ja ovo delim s pobratimom?
KAKVE SU DLAKE ONAKVE SU I ĆUDI Jednom se dogovore psi te oglase rat vucima. Vuci prime rat, pa se počnu spremati. Psi se skupe u jednu dolinu, a vukovi u drugu.
Tako i bude. Vuci složno udare na pse, a ovi se razbježe kud koji. ZEC I ŽABA KORNjAČA Letio orao i ugledao zeca te juriši na njega.
Kad ujutru ustanem, a to vuci došli te zaklali i izjeli moga čelca: leži med! po dolu do članaka, a po brdu do koljena.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Tako je. „Vuci se u sobu“, mati kćeri govori; a zašto? — da ona može slobodnije na sokak gledati. No ovo zasad neka stoji, nego šta
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SRETA: Ako spopadnem opet ovaj kaiš. Metni tutkalo i smole u lonac, pak pristavi vatri: šta se tu provešćuješ? Vuci se brže, da ne dangubim. SULTANA (otvori vrata, pak prestupivši prag). Orjatine, sam me đavo morao ovamo dovesti.
SULTANA: On je moj muž. SRETA: Ha, ha, ha! Eto vidite, gospodine, sad da i čovek ne vošti! Poganijo ženska, vuci se kući. SULTANA: Ovo je moja kuća. SRETA: More, jesi li ti luda ili pijana?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
ti, Ćiro, službe pri ruci, budi mi spreman, prava puška, čim pođe njuška u livadu, slobodno čupaj, bodi i vuci.
Goloruk momčić kroz tamu jaše, nosi prutić u ruci, nit pušku ima, nit sablju paše. Mogu ga sresti vuci, a biće, bogme, još veća beda, ako li dođe meda.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Štekće lisica gladna i vihor poljanom duše, A oko pojata selskih sa rikom oblaze vuci; U selskoj čađavoj krčmi svirka se i pesma čuje, I jednoliko, sitno hore se njihovi zvuci — I tonu u jasnoj noći...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
No brat je moj ćutljivi govor životinja razumevao: vuci su nam o bratstvu govorili, medvedi o pravdi, u vepru se čuo čukundede glas, u pticama se oglasiše sestre neke,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Slika ili desetka. — On se maši za džep i veštim pokretom razvuče karte kao lepezu. — Vuci, Pope: slika ili cifra! — izvadi groš i stavi na topovski točak.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Da li je to istina, Bože, da li je ne varaju oči i sluh?!... Polako još napred, vuci se kao zmija među burumcima i zelenim perjem kukuruznim... još, još... Dalje se ne sme, već su tu pred njom...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ “Turci viču na džamiji; Puštaj me, dušo, da idem!“ “Nisu Turci, već su vuci; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Deca viču ispred dvora; Puštaj me, dušo, da idem!
USPAVANKE 237. Spavaj, čedo, rodila te majka U gorici, đe se legu vuci, Čelica te medom zadojila, B’jela vila zlatu baba bila, U svilene pelene povila, Muškijem te opasala pasom, Dala
— Kroz begove doline; Goru s nogam’ kršile, Jova moga budile. 244. Cucu, cucu na konju, Vuci t’ majku zakolju U šenici u polju! Nemojt’, vuci, za Boga!
244. Cucu, cucu na konju, Vuci t’ majku zakolju U šenici u polju! Nemojt’, vuci, za Boga! Majka mi je draga, Sisu mi je dala, Drugu rekla dati, Kad pođemo spati. 245.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A šta je meni do velmoža u svili, sa sokolom na ruci? Otac mi je sebar što na točku cvili, a kćer mi glođu vuci. Baš ništa me za crkve duša boli, za silnoga cara dom. Za grčke ikone poleguša golih u robovskom hramu mom.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Car od carah mene je spremio da oblazim zemlju svukoliku, da uredbu vidim kako stoji: da se vuci ne prejedu mesa; da ovčica koja ne zanese svoje runo u grm pokraj puta; da podstrižem što je predugačko, da odlijem
Ne zaborav' sablje i miždraka i tvojega biča paklenoga, jer su Vlasi uši podignuli, da okupiš stoku u torinu. Vuci su ti ljuto pogladnjeli; nek ti sine sablja damaskija, da ne laju paščad na Proroka!
VLADIKA DANILO Pričajte mi što je tamo bilo: al' ste vuci ali ste lisice? VOJVODA BATRIĆ Veseli su glasi, gospodare, klanjamo se Bogu i Božiću.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
On sjedao nije, jer običaj ne da. „Neka, ženo! Ovo su mrki vuci! Najeli bi se i sirova mesa u nevolji... Elate, ljudi, pa ajdmo!... Neka ženska glavo!... Podaj kokošima tvoj oriz,...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ne zovi zla, jer i samo dohodi. — Zlo leti, a dobro puzi. — Ne jedu vuci meso po poruci. — Zle oči nikad dobro ne vide. — Zlu bravu zla paša. — Od zle ptice — zlo i pile.
— Teška je nezaslužena kazna. — Nepravedno tecivo na treće koleno ne silazi. — Gde vuci sude, onde ovce ne dođu do pravde. — Gde novac zveči, pravda ječi. — Pravda strada, al’ ne propada.
— Na carevu ljebu ima sedam kora. — Nebojšu najpre vuci pojedu. — Ne budi svakoj ptici kobac! — Ne može jedna vrana na sto kolaca.
6) RAZNO Ak’ u goru: izjedoše vuci, Ak’ u polje: uhvatiše Turci. Volim biti morskoj ribi ’rana, Neg’ ljubiti nemila dragana.
li ne vidi svoje senke, to jest ako ne bude sunce uranilo da ogreje, on se već uputi u šumu, da traži što za jelo. VUCI — HRTOVI SV. SAVE Savica se zove post koji se posti svetom Savi. Taj post traje sedam dana.
Taj post traje sedam dana. U Starom Vlahu čobani poste ovaj post, da im vuci ne bi klali ovce, jer su vuci hrtovi svetoga Save.
Taj post traje sedam dana. U Starom Vlahu čobani poste ovaj post, da im vuci ne bi klali ovce, jer su vuci hrtovi svetoga Save.
Nini, sine, dočeko ti babo, Da te vetar sedom bradom niha. 8 Spavaj, čedo, rodila te majka, U gorici đe se legu vuci, Čelica te medom zadojila, B’jela vila zlatu baba bila, U svilene pelene povila, Muškijem te opasala pasom, Dala
vjedogonja sugreb — mesto gde obično vuci dolaze, vrše nuždu, čupaju travu i zemlju šapama bacaju iza sebe sudnice — v.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad u jutru ustanem, a to vuci došli, te zaklali i izjeli moga čelca; leži med! po dolu do članka, a po brdu do koljena.
Onda ova dvojica brže vuci slamu, pa turaj u onu jazbinu, pa onda zapale, i tako sva tri zmaja onde propadnu. Posle toga Stojša opravi sve tri
Kad ujutru ustanem, a to vuci došli te zaklali i izjeli moga čelca: leži med! po dolu do članka, a po brdu do koljena.
” Pa onda opet uđe u vreću, i dobro se sveže užem, pa poviče pobratimu: „Pobratime, vuci vreću, puna je svašta!” Vukući pobratim vreću, pomisli u sebi: „Šta da ja ovo delim s pobratimom?
Idući naprijed nastupe na gomilu vukova, te vuci napanu na njega i na vjerenicu mu da ih rastrgnu; ali kako koji nasrtaše tako ga on štapom dočekivaše, i kako kojega
Ćosić, Dobrica - KORENI
Anđa ga prinese tamnoj, nabrekloj dojci, a dete uze vrcavo da cokće majčinu bradavicu. — Vuci, sine, vuci, nek ti uši pucaju. Nećeš ogladneti, ne boj se. Ima tvoj otac ručetine i leđa da ishrani celu četu.
Anđa ga prinese tamnoj, nabrekloj dojci, a dete uze vrcavo da cokće majčinu bradavicu. — Vuci, sine, vuci, nek ti uši pucaju. Nećeš ogladneti, ne boj se. Ima tvoj otac ručetine i leđa da ishrani celu četu.
Ima tvoj otac ručetine i leđa da ishrani celu četu. Uh, što si neki alapljivko! Tako, tako, samo vuci. Ih, kakva ću ja sila biti kad vi porastete. Na carevinu mogu da udarim! — Zima mi je, Tole, mnogo mi je zima.
Sve ću ih noćas počupati. — Uzmi ovoga, daj mi „levog“. — Koliki je! Odakle se izvuče, boga ti? Hajde, vuci, šta čekaš. Još neki mesec pa ćuja tebe rakijom. „Levi“ neće da sisa. Glavica mu se mlitavo klati.
Torom — vuci, vreme — naopako. Reci kako krv da ljudsku smirim? Da li bunu opet da raspirim?“ Odgovara Aćim kraj handžara: „Briši
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Štekće lisica gladna, i vihor poljanom duše, A oko pojata selskih sa rikom oblaze vuci; U selskoj čađavoj krčmi svirka se i pesma čuje, I jednoliko sitno hore se njihovi zvuci, I tonu u jasnoj noći...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
(I ovde se kapetan Tasa redovno krstio spominjući ime preminulog predsednika prve komisije.) Taso, brate, vuci pitanje! I ja izvučem pitanje sa tri potpitanja. Posle: ćutim ja, a ćuti i komisija.
Pa će opet pokojni Kosta, Bog da mu dušu ’prosti (i tu se ponova prekrsti): Taso, brate, vuci drugo pitanje. Ja uzmem drugo pitanje i opet sa tri potpitanja. I ponova ćutim ja, a ćuti i komisija...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Oni, koji su s golim jataganima jurišali na imućne stanovnike i, kao krvožedni vuci, klali nejač i pekli ljude, vraćali su se sa svojih pustolovina pravo k njemu i izručivali mu u krilo sve do poslednje
— Udovica zar ?... Vuci je ovamo! — viknu Novica. — Hoćemo li, pobratime... da se veselimo? A ja neću kazati za onu...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad to ona čuje, otide, pa vuci kamen, te opet devet godina radi ona u kamenu, a nigdje nitko ne umire, već ima staraca i bolesnika koji mole boga dan
Ovi vuci, vuci, pa kad dovukli do polovice, puste uže i kamen, te kamen bub dolje. Kad je Marko vidio ovo nevjerstvo, on zahvali
Ovi vuci, vuci, pa kad dovukli do polovice, puste uže i kamen, te kamen bub dolje. Kad je Marko vidio ovo nevjerstvo, on zahvali bogu
Kad ujutru ustanem, a to vuci došli te zaklali i izjeli moga čelca: leži med po dolu do članka, a po brdu do koljena.
“ Pa onda opet uđe u vreću, i dobro se sveže užem, pa poviče pobratimu: — Pobratime, vuci vreću puna je svašta! Vukući pobratim vreću, pomisli u sebi: „Šta da ja ovo delim s pobratimom?
— Bogme, sinko, u raj. — A kako ćeš ti, baba, u raj, kad si se pet puta udavala? Vuci se u pakao natrag! — A oklen ti znaš da sam se ja pet puta udavala?
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ANKA (dolazi s lavorom i bokalom): 'Ajde ovamo u kujnu da te umijem. RAKA: Šta će mi da se umijem? ŽIVKA: Vuci se tamo, operi tu ruku. Zar ne vidiš da izgledaš kao šinterski šegrt? (Gurne Raku te ovaj ode s Ankom.
RAKA: Nije, nego ću valjda na tebe da gledam. ŽIVKA: O, gospode bože, i kad ga rodih takog nesrećnika! Vuci mi se ispred očiju! RAKA (izlazi na vrata, na koja nailaze Čeda i Dara).
Napolje, bitango, vuci mi se ispred očiju!... RAKA (izlazeći): Zar sam ja lud da krham vilice sa tim tvojim engleskim jezikom!? (Ode.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ako oči sâm ne sklopim Radi posô svoj. Dva novčića nisu teška Kao kamenje; Al’ obrve ne vuci mi Na mrgođenje. Imao sam u životu Jadâ, nezgoda, Al’ mi niko nije rekô Da sam mrgoda; Pa kad znadoh smeškati se
Milo im se banit’ po uzdahu tuđem, — Razviše mu desni gvozdenim oruđem. „Evo, sada vuci!“ viču sluge vešte, I Brovel je većem uturio klešte.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
VASILIJE: Ali zaboga, majstorice... FEMA: Ta trista te vraga odnelo, nisam ti ja nikakva majstorica... Taki mi se vuci ispred očiju, nemoj mi smraditi sobu s tvojim aljinama. VASILIJE: Slatka majstorice...
VASILIJE: Majstorice, to nije lepo od vas. FEMA (poleti na njega, pak se opet trgne): Vuci se, kad ti kažem, iz moje kuće, ili ću taki pandure dozvati. VASILIJE: Nisam se nadao da ćete me s panduri terati.
FEMA: Naš Vasa, paorska trago! Oćeš da se ljubiš s njime? (Vasiliju.) Napolje se vuci! VASILIJE: Zaboga, majstorice, imate li duše?
ANČA: Oprostite, ja nisam znala šta vi zaktevate. FEMA: dobro, neću ni ja za vas znati. Vuci mi se ispred očiju! ANČA: A šta ćemo za ručak? FEMA: Kuvaj makar kremenja, kad si takva drolja!
FEMA (skoči): To je bezobrazluk! Taki mi se vuci ispred očiju, jer ću ti svu kosu počupati, nitkov jedan, tko te pita za to?
FEMA: Nitkov, zaopucao me s njegovim pripovetkama, te sam sasvim na to zaboravila. Vuci se kod Anče, neka skuva dve šnole crne kafe! JOVAN: A neće biti dobro tri? FEMA: Nitkov, čuješ moju zapovest?
Krakov, Stanislav - KRILA
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - — Vuci tu mrcinu odatle, — viče major i pokazuje na dve belim suknom umotane noge. Vojnici odvlače ukočeno telo.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Eno i momka! Sad, Rade, sad! (Porfirije dolazi.) PORFIRIJE: A što se dereš toliko, he? JANjA: Vuci iz vode čamac napolje! Ispolci gde su, da ga očistiš? Na posô brže!... Sad, Rade, sad!
Skeledžija od vremena na vreme viče: „Brže!...“ „Vuci!...“ „Prioni bolje!...“ A jednako dodaje „Sad, Rade, sad!...“ Radak loži vatru.
JANjA (iza bine na obali): Konopac hvataj!... Vuci, drtino! Šta čekaš? Radi!... Sad, Rade, sad! PORFIRIJE (iza bine): Šta vičeš tako, kao da si pomahnitao?...
) RADAK: Sad se ogrejte, Isuš’te malo mokre haljine. Noćas će biti posla ozbilja! Biće: potegni, vuci, nastavi, Sa jednim bregom drugi sastavi! JANjA: O, teško meni!... Pa kakva crna noć!
(Vuk i Radak odlaze.) O, tužna zemljo, puka čemera! Bezglavno roblje, jadan narode! Tako se vuci gorom vijaju, Kao što Turci srpske sinove, Do gudurama mračnim lutajuć, U nesitome traže besnilu Da turskoj ćudi
(Glasno.) Na noge, brzo!... Za njima sad, Dokle se vuci nisu spremili!... (Svi odlaze, Hasan ostaje naposletku.) Hajd’ id’te vi, A ja ću lepo doma ostati.
GLAVAŠ (uzima pušku i skače sa stolice): Na noge, momci!... Hajd’ u poteru! Ne uticahu vuci preda mnom, Niti odneše laku košutu Dvokrakog papka tanke nožice Od olova mi brze hajkače, A toli danas da mi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Smrad da uguši. Gotovo besvesno batrgam po onim mrtvim. Hoću da povraćam... Muka mi. „Vuci me!“ — doviknuh jednome vojniku. On me dohvati za ruku i gotovo iznese. „Ura!“ Ura!“ — razleže se kroz oblake.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Onako stojeći, sa sabljom u ruci, Pustahije proklinjem: — Izeli ih vuci! Ali sade pođe sve tresak za treskom, Meni se na glavi diže kika breškom.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ubijen... leš!... Na steni tamo negde kamenoj Nemilice se truju orlovi Mesišta tvrdog ljutim otrovom... Il’ možda vuci gladni urlajuć Kupe sad društvo — besne gladnice — I pokrviv se ljuto međ’ sobom, Mršave hise traže želucu Na
mraka večitog Bolesnog mozga mašta svemoćna Usplahirenom oku iznosi Stvorova noćnih divlje obraze — Kad gladni vuci sa šakalima, Sa besnom rikom trepet rasprostrv Janjetu mirnom deru utrobu; Kada se zločin mrakom praćeni Postelji
Jakšić, Đura - PESME
Plamen i dim, gori nam lice, Mrki kô vuci dođemo svi — Ali gde beste vi, kukavice, Pudljivci hudi, lažljivi psi?... 1860. PIJEM... Pijem, pijem...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Kad je jedan Arnautin sekao sa bora luč, da bi osvetlio svoj tor, čuo se iz b. korena pisak, i te noći Arnautinu su vuci poklali sve što je u toru imao, »kraj čopora pasa koji nisu ni lanuli«.
Inače narod kaže da se sveti Sava o svome danu penje na k., oko koje se iskupe vuci, i on im onda određuje hranu, za narednu godinu (SEZ, 7, 255 id; upor.
i moj članak »Sveti Sava i vuci«, SEZ ‹31, 1924, 157—165›). Ima mnogo topografskih naziva izvedenih od reči za krušku (‹v. RJA›).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Matija Sedeti u toplom i slušati kako napolju reže vuci. Nije loše. Uopšte nije loše. Ovde plamsa vatrica, u tami miris učvarenog osušenog mesa, napolju led, mrazna mesečina i
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sve, što god oseti život, na svet se radosno javi: Iz mračnih jazbina vuci, iz zemlje sićušni mravi. Dvadeset prijatnih dana duvahu vetrovi.
“ (ŠTEKĆE LISICA GLADNA...) Štekće lisica gladna i vihor poljanom duše, A oko pojata selskih sa rikom oblaze vuci; U selskoj čađavoj krčmi svirka se i pesma čuje, I jednoliko, sitno hore se njihovi zvuci I tonu u jasnoj noći...
Stanković, Borisav - TAŠANA
I zato hajd! (Ljutito vuče Mirona ka kapiji.) MIRON (vukući se za Arsenijem): Čekaj, bre! Ama ne vuci me! Ne mogu ja tako brzo, tako silno! ARSENIJE (odvlačeći ga): Hajde, hajde! Gde je čak groblje i kad ćemo tamo stići!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Slušaj, dokle idem ja, ići ćeš i ti. Dokle imam ja, imaćeš i ti. Jesi li razumeo?... A sad vuci se u šumu za drva! Isajlo pozdravi, i veselo otrča. Vetar uskovitla vatru i mi se podigosmo, okrećući joj leđa.
— Hajd sad, vuci, vuci... Konj uzdigao glavu, iskolačio oči, očajno se bori, ali se primače obali. Nagazi na čvrstu zemlju, te žurno
— Hajd sad, vuci, vuci... Konj uzdigao glavu, iskolačio oči, očajno se bori, ali se primače obali. Nagazi na čvrstu zemlju, te žurno istrča.
Gomila splasnu. Prvi voz krete. Ali kamenje se osipa i konji, nemajući oslonca, padaju. — Daj poljske konjušnice! Vezuj! Vuci! — čuli su se glasovi. Među nas se sjuri četa pešadije. — Hajd sad! Napred! Napred!
Šantić, Aleksa - PESME
I niko neđe čuti jad ni vapaj — Niti će ganut bol pjanu gospodu... Seljače, goljo, ti si prah na podu, Tegli i vuci, i u jarmu skapaj!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kune njega vojvoda Momčilo: „Jabučilo, izjeli te vuci! Iz šale smo odavde lećeli, bez nevolje, tek od obijesti, a danas mi polećeti nećeš!
“ Al’ besjedi Milica gospođa: „Kam’ mu konji? poklali ih vuci! Kam’ oružje? odneli ga Turci! Kam’ odjelo? ostalo mu pusto!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Mačak tako sam sebe malo okuražio, iza okuke druma začu se pjesma: „Tele riče, domaćica viče: Zašto ričeš, izjeli te vuci?“ — Aha, evo Strica! — poveseli se Mačak. — Prepao se pa pjeva. Ih, a još je u društvu s magarcem!
— Ništa se ti ne boj, ne damo mi tebe. Ima nas ovdje... Ih! — Eh, ima vas, a tjerate jednog malog dječaka da ga vuci rastrgnu. Stric hitro spuznu s drveta, zagrli mališana i uze da ga tješi. — Ne damo mi, bogme, svog Nikolice.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
OGANj POHOTE I MESA Blaženi onaj, Koji kao oblak bi Sav u suzama, Gaseći oganj Pohote i mesa. PRAVICA Kano ovca među vuci, ka golub meću kragujci, i zvezda u crnu oblaku, ružica u vodljivu trnju, perunika u ritu, — proniklica pravici u zlu
Ovce su vam klali i jeli vuci. Ama, kojino blagosivlja godinu, to će nam zlo na dobro obrnuti. »Pogubiću — reče — ljutu i zlu zverad iz vaše nahije.