Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
se kretovi, a na njima piše da do tog groba počiva: Milan Jevremović iz Šetonja, srez mlavski, Vučić Vuković, Ognjen Vučićević, iz Dobrače, srez ariljski. Sa druge strane, na krstači, piše Ljubomir Milanović, svršeni maturant iz Smedereva.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
moja Cv’jeta Radulova hoće dati v’jence i oboce, majka moja Cuckinju robinju, još ostalo ruho iz sanduka; a moj babo Vučićević Pero hoće dati konja ispod sebe, još uz konja stotinu dukata!
Tad zakuka sinja kukavica usred zime, kad joj roka nije, u Zaljuti, selu malenome; to ne bila sinja kukavica, već to bio Vučićević Pero, mio babo Perović-Batrića: „Avaj mene do boga miloga, đe mi Batrić brata ne ostavi koji bi ga mogô osvetiti!
Za zdravo se natrag povratiše; dok dođoše lomnoj Gori Crnoj, u Zaljuti, selu malenome, susrete ga Vučićević Pero, ruke širi, u lice ga ljubi, Radul njega u skut i u ruku, darova mu Osmanovu glavu.
Jošte reče Vučićević Pero: „Blago mene jutros i dov’jeka, kad ja viđeh za života svoga đe osvetih mojega Batrića!“ To izusti, a dušu
81 Ova pesma odnosi se na jedan istinit događaj. Pero Vučićević je istorijska ličnost. Krajem XVII veka bio je knez u selu Zaljuti (severozapadno od Cetinja).