Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
) I. S. Kon, Moskva 1983, s. 58. ⁶⁴ Vukanović, T., isto, s. 236. ⁶⁵ Gavrilović, Ljiljana, „Struktura i funkcija obrednog šišanja“, Etnološke sveske, 1, Beograd 1978, s. 133. ⁶⁶ Čajkanović, V.
, isto, s. 76; Nikolić, V., isto, s. 181. ⁷² Tešić, M., isto, s. 76; Đorđević, D. M., isto, s. 362. ⁷³ Gavrilović, Ljiljana, isto, s. 138. ⁷⁴ Nikolić, V., isto, s. 176; Bulgarian, N., „Gatanja na Grudi“, ZNŽOJS, 7, Zagreb 1902, s.
Markovića, Beograd, 1970. Vukosavljević, S., Pisma sa sela, Savremena škola, Beograd 1962. Gavrilović, Ljiljana, „Struktura i funkcija obrednog šišanja“, ES, 1, Beograd 1978. Gajić, M. J.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
njina deca
ŠANDOR LEPRŠIĆ, mladi stihotvorac
GOSPOĐA ZELENIĆKA, njegova ujna
ŠERBULIĆ, bankrotirati trgovac
SMRDIĆ,
GAVRILOVIĆ } građani
NAĐ PAL
ŽUTILOV, ŠERBULIĆ, SMRDIĆ, GAVRILOVIĆ
i mnogi drugi građani. Ulica.
Na sredi vidi se zastava madžarska.
ŽUTILOV: Iljen a sabadšag!
SVI: Iljen!
ŽUTILOV: Treba s njima dole.
ŠERBULIĆ: Tako je. Izdajstvo se ne može trpiti. Je li tako, gospodine Gavriloviću?
GAVRILOVIĆ: Oni znadu šta treba da čine
ŽUTILOV: Šta znadu? I ja sam bio u službi, i ja znam šta je birodalom.
Konzervativci, ništa nego konzervativci!
ŠERBULIĆ: Da se zbace; sad je sloboda.
GAVRILOVIĆ: Manite se toga, pa gledajte svoj posao.
ŠERBULIĆ: Ko gledi u slobodi svoj posao?
GAVRILOVIĆ: Manite se toga, pa gledajte svoj posao.
ŠERBULIĆ: Ko gledi u slobodi svoj posao?
ŽUTILOV: I gospodin Gavrilović je konzervativac.
GAVRILOVIĆ: Ja znam da sam pošten čovek, a drugo ništa.
ŠERBULIĆ: Ko gledi u slobodi svoj posao?
ŽUTILOV: I gospodin Gavrilović je konzervativac.
GAVRILOVIĆ: Ja znam da sam pošten čovek, a drugo ništa.
ŽUTILOV: Koji drži konzervativcima stranu, taj je orsag aruloja.
ŽUTILOV: Koji drži konzervativcima stranu, taj je orsag aruloja.
GAVRILOVIĆ: Šta je to?
ŽUTILOV: Vidite, vi u Madžarskoj živite, a ne znate madžarski. To je sramota!
To je sramota! Čiji lebac jedete, onoga jezik treba i da naučite.
GAVRILOVIĆ: Bogme, gospodine, ja jedem svoj lebac.
ŽUTILOV: Arulo, izdajica otečestva!
GAVRILOVIĆ: Idite vi s bogom!
GAVRILOVIĆ: Bogme, gospodine, ja jedem svoj lebac.
ŽUTILOV: Arulo, izdajica otečestva!
GAVRILOVIĆ: Idite vi s bogom! Ja izdajica otečestva, što kažem da jedem za svoje novce lebac!
ŽUTILOV: Najmanje je, ako vam se kaže da ste konzervativac.
GAVRILOVIĆ: To je onda želeti, da svi budu konzervativci.
ŽUTILOV: Šta, šta? U slobodi konzervativci?
GAVRILOVIĆ: To je onda želeti, da svi budu konzervativci.
ŽUTILOV: Šta, šta? U slobodi konzervativci?
GAVRILOVIĆ: Ja razumevam, koji jedu svoj lebac.
)
ŠERBULIĆ: Iljen!
(SVI uzimaju kokarde i sebi pridevaju, osim Gavrilovića.)
MILČIKA (Gavriloviću): Zar vi nećete?
GAVRILOVIĆ: Blagodarim; ja mrzim te stvari.
ŽUTILOV: Ne banč, gospodin Gavrilović i tako je od konzervativne partaje.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
) 18. Kićine priče — narodni humor — sv. 1, Beograd (1923?). 19. Andra Gavrilović: dvadeset srpskih narodnih pripovedaka, Beograd 1925 (drugo izdanje). 20.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Sadu: Aleksandar Gavrilović, profesor, i A. Hadžić, sekretar „Matice” Srpske; — u Osijeku: Vasa Atanasijević, doktor medicine i varoš.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
onima koje će, vek kasnije, u jesen 1915, pred odbranu Beograda, izgovoriti, prema uputstvu Vrhovne komande, major Gavrilović svojim vojnicima.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sedma baterija, u kojoj je mladi poručnik Milorad Gavrilović bio vodnik, nalazila se od dužeg vremena u sastavu našega puka.
Ranije, jednom prilikom, kad je naš bataljon vršio samostalan zadatak u Ljumi, poručnik Gavrilović bio mu je pridodan i zasebno je komandovao jednim vodom svoje baterije.
Oruđa su zveckala. To je bila sedma baterija. — Zdravo! To beše mladi poručnik Gavrilović na svom zelenku, koji se propinjao. Nikad dotle nisam video ponositijeg konjanika.
U trenutku kao da se nebo prolomilo. Izvlačeći se naglo ispod pokrivača poručnik Gavrilović ugleda glavu svoga posilnog, koji žurno otkopčavaše šatorsko krilo i koji reče: — Napadnuti smo.
Kao crv, primećeno je, gamiže neprijateljska pešadija sve bliže... Gru.. Gruuu... Poručnik Gavrilović uspešno je gađao guste neprijateljske strojeve, koji su svojim uzvicima skretali pažnju na sebe, da bi maskirali
Vojnici su nosili zrna za punjenje i držali ih besvesno u rukama, ne znajući šta će s njima. Gavrilović je uzimao zrna od tako zbunjenih ljudi i sam punio. Leteo je na sve strane.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
već i stoga što su se kadikad Luki Milovanovu pripisivali i stihovi, često lepi, koji nisu njegovi: tako je Andra Gavrilović (v.
60. od 6. avgusta 1842, str. 243v. SIVA MAGLO... (str. 233). Iz posmrtnih hartija pesnikovih objavio Andra Gavrilović u članku Devet priloga istoriji srpske književnosti u devetnaestom veku, GNČ XXIV, Bgd 1905, 159. MOJ GROB (str. 234).
MOJ GROB (str. 234). Iz posmrtnih hartija pesnikovih objavio Andra Gavrilović u članku Devet priloga istoriji srpske književnosti devetnaestog veka, GNČ XXIV, Bgd 1905, 159—60. PESMA (str. 236).
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
godine prebjegne u Srbiju“. „On se po ocu zvao Gavrilović pa su ga Podrugom i Podrugovićem zato prozvali što je bio vrlo veliki, tj. po drugoga čoveka. Ja ga u početku 1815.