Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Zašto si seo, Slobodane Galac? - ponovio je a na temenu su mu izbile svetle i krupne graške znoja. Ono što sam hteo da kažem i ono što su dahtavci
- Zar otac nema novaca da ti kupi knjige i tašnu i sve što ide uz to, Slobodane Galac? - Koji moj otac, nastavniče? - rekao sam poluokrenuvši se, i to je bilo ono što ga je oborilo.
Zar si ti to mogao da uradiš, Slobodane Galac? - zastajao sam pred samim sobom. Nisi li ti zaljubljen u Nedu? Hteo bi da jesi, ali nisi, Slobodane Galac!
- zastajao sam pred samim sobom. Nisi li ti zaljubljen u Nedu? Hteo bi da jesi, ali nisi, Slobodane Galac! Da voliš nju, uvek bi se osećao kao svinja pred samim sobom, jer anđeli nisu za ovaj svet.
- Nemam. Otac mi ne daje novac za kupovine, knjige, sveske, niti bilo šta! - rekao sam i to je bilo tačno. Profesor Galac bi se skoro redovno onesvešćivao kada bismo mu, ranije Vlada, a sada Vesna i ja, tražili novac za udžbenike.
šapnuo sam i uhvatio je za ruku, a ona se nasmejala i rekla da ne misli ništa. - Ti si budala, Slobodane Galac, sve su to bapske priče. Šejtani su prestali da hodaju po zemlji!
- približila mi se tako da sam njen vreo i vlažan dah osećao na obrazu i vratu. Rekoh joj da je tele: Rade Galac ne bi vukao Staniku čak ovamo, to nijedan muškarac ne radi s venčanom ženom.
Lutaću svetom, zatim pisati o tome. Kakva idioterija! Kao da nije već sve napisano! Zbilja, Slobodane Galac, šta bi ti mogao da budeš? — lovila me je, na najneočekivanijim serpentinama duše, moja savest. Zbilja?
Ovce! - Žao mi je, Galac, veoma mi je žao. Nadam se, još ćeš imati vremena od odgovaraš! - Hadži-Nikolov me je gledao kao da sam ameba, vaška
Rekoh da ima poverenja u mene, ja sam Galac, on zna da Galci ne lažu. Mi smo stvorenja u koja se mora verovati. Rekoh da se sve desilo slučajno, iz nepažnje.
- To si ti uradio. Ti i ova tu! - vikala je na oca sve dok joj Stanika nije rekla da zaveže. Ako je Slobodan Galac takvo zlato, zašto ga ne uzme za ruku i ne odvede sa sobom? Ona, Stanika, nema ništa protiv!
Polovina učeničkih roditelja buljila je u mene i sašaptavala se. Melanija, Galac, Melanija. Mogli ste da ih čujete s kilometra razdaljine.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Prvi korabalj gdi zapitamo kud ide, kažu nam - u Galac, u Moldaviju. Zapitam upravitelja [h]oće li me povesti i šta će iskati dotle.