Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Taj dan 14. dekembra pođemo iz Peterburga (a na tri dana pređe dali su nam Rusi po 300 #) preko Varšave, Galicije u Mađarsku; dođemo u Tokaj januara 5. uvoči Bogojavlenija 1805. godine; preko Debrecina u Arad.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ono što je meni pomoglo da, duševno, podnesem sve te gadosti, bila je priroda terena na kom smo ginuli. Taj deo Galicije liči, ponegde, na Srbiju, sa svojim brdima, sa svojim šumama. Jesen je u njoj topla. Tek oktobra sve utone u blato.
Međutim, u Komoranu, kad stižem, trešte mitraljezi na mostu, kod stanice, kao sred Galicije. Pitam: šta je to? Vele, razgraničenje nove države. Tuku se neke češke kompanije i neki mađarski husari.
Prenoćišta su skupa. Iznenada, na ulici, čujem kako neko viče moje ime, pa nalazim jednog svog zemljaka koga znam iz Galicije. On je sad u velikoj, beloj, šubari Kozaka. Bio je zarobljen u Rusiji, pa se vraća sa činom praporčika.
“ Taj me zemljak grli sa suzama u očima i kaže da smo se, iz Galicije, vratili smo nas dvojica, Ilančana. Docnije saznajem da nas ima i više. Jedan mi se i sad javlja, iz Beograda.