Dučić, Jovan - PESME
Dok on mirno gleda na more, i čeka Da galije stare vidi iz daleka, Što odoše nekad pre mnogo vekova. SELO Iz Trstenog Vitorog se mesec zapleo u granju Starih
Čekam i čekam sve noći Tog putnika s nekom vesti. PESMA Izgubih u tom nemiru Drugove i sve galije. Koji je sat u svemiru? Dan ili ponoć, šta li je? Duboke li su putem tim, Gospode, tvoje provale!
ženo, Dve duge večeri u pustinji mora; Dve sumorne bajke što uznemireno Imaju šum slutnje u granama bora, Dve mirne galije s crnim zastavama; Dve žene u crnom, na molitvi, neme; Dve ponoćne reke kroz kraje od kâma; Dva glasnika bola koji
RUKA Po mramornim stepenicama koje silaze u more, okružena narodom, lepa žena Pobedioca čeka povratak u luku njegove galije sa purpurnim jedrima. Pored njenih nogu obučenih u zlato leže dva suva dugačka hrta sa žutim očima.
Teodosije - ŽITIJA
za putovanje svetoga u Jerusalim, i znajući da nosi sa sobom mnogo bogatstvo, krvnici zvani gusari, ukrcaše se u brze galije i u morskim zalivima u zasedi čekajući, vrebahu na njega, tražeći da ga opljačkaju.
Matavulj, Simo - USKOK
Od našega plemena izabraše dva Petrovića, guvernadura, kneza Draga i mene. Peti dan nakon toga kretoše se galije i mi na njima, božja ti vjera zapamtismo to dobro, jer nam nikada grđe ne bje, ni u najkrvavijem bojevima, no tada od
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kako on dođe pod grad i galija stane u kraj, odmah car pošalje ljude da mu dozovu gospodara od galije. Ljudi otišavši kažu carevome sinu da ga zove njihov car, i on odmah otide.
Pa mu ih onda izvede i dade. Sad se carev sin nanovo obraduje, što je i braću našao. Car im dade njihove obe galije i sve ljude; još ih suviše obdari i spremi im na put što je god bilo od potrebe.
trg i diviće se, a devojke koje dođu po vodu, govoriće po gradu: „Govore ljudi: od kako je ovoga grada, još ovake galije nije bilo ni ovaka trga“. To će začuti i careva devojka, pa će se iskati u oca da je pusti da i ona vidi.
doglavnik s carevih pendžera ugledaju galiju izdaleka gde ide, pak reče doglavnik caru: — Sad ga pogubi kako iziđe iz galije, drukčije mu ne možeš dosaditi.
redom, najpre devojka sa svojim drugaricama, pa onda momci a najposle on, a car namesti dželata te kako se pomoli iz galije, odseče mu glavu.
Car je mislio onu carsku kćer za sebe uzeti, te kako ona iziđe iz galije, on priskoči k njoj te je stane milovati, a ona se okrene od njega pa reče: — Kamo onaj što se trudio za mene!
Kad vetar stane, gospodar od galije nije znao gde je i pošavši još malo dalje, dođe pod jedan grad. Kad se čuje u gradu da je došla galija iz nepoznate
galija iz nepoznate zemlje, navale mnogi da je gledaju, i jedan od onih ljudi koji je bio vrlo bogat pozove gospodara od galije na večeru.
Kad tamo, ali gospodar od galije ima šta i videti: miševi i pacovi trče na sve strane i sluge s batinama stoje te brane da ne natrče na sto.
Onda se gospodar od galije seti svoga za novčić kupljenog mačka, pa reče domaćinu: — Ja imam u galiji zverku koja bi to sve zatrla za dva tri
Posle večere otide gospodar od galije te donese svoga mačka, i reče domaćinu da ležu bez sanduka, ali oni opet ne smednu nipošto, nego on sam ostane tako da
Lalić, Ivan V. - PISMO
(29—31. V 1989) V PLAVA GROBNICA PLAVA GROBNICA Stojte, galije carske! Sputajte moćne krme, Gazite tihim hodom! Opelo neko šapćem u podne puno srme Istopljene nad vodom.
Stojte, galije carske! I vi gliseri bučni Vozite s pola gasa. Misao jednu gorku hoću da razobručim, Makar u pola glasa.
Stojte, galije carske! Slabo vas nešto vidim U omaglici dana. Pred nevidljivim hramom otvara se i bridi Nezaceljena rana.
Stojte, galije carske! Nek mrtvima se pošta Makar nesvesno oda. Ne smem da ištem više. A istorija košta: Krv ipak nije voda.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA: Vi imate pravo. Šta sam ja u Beču vidila! ALEKSA: A da odete jošt u Madrid, da vidite galije, da vidite more, šta bi onda rekli! JELICA: Mora sila vode biti? ALEKSA: Vsjačeski.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
svoju krv i ponude se nad šljivikom slegle kneginje predusretljive i slikar iz najboljeg doba vojskovođe muzeji galije i viseći vrti Semiramide sve je pred nogama katastrofalnog seljaka samo da s mirom ode a on se diže na kolena i
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Oj javore, moj rođeni brate! Puštaj grane do zelene trave, Da se penjem tebi u vrhove, Da ja gledam niz more galije; Sjedi l’ moje drago na galiji, Vije l’ mu se jagluk na ramenu, Kojino sam tri godine vezla, Uvezla sam tri dukata
Bor sadila, boru govorila: “Rasti, rasti, moj zeleni bore, Da se uspnem ja na tvoje grane, Pa da vidim na moru galije Sve galije od suvoga zlata, A mog dragog od zelene svile!“ 147.
boru govorila: “Rasti, rasti, moj zeleni bore, Da se uspnem ja na tvoje grane, Pa da vidim na moru galije Sve galije od suvoga zlata, A mog dragog od zelene svile!“ 147.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Prokleta pobeda i oduševljenje. Da živi mržnja smrt prezrenje. JADRANU Zaboravio si bijesne i grozne gusare? I galije od Neretve, crne i krvave? I pesme i mačeve naše duge i tmure? I jedra i veselja, urličuća kroz bure?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Prava braća bez aršina čohu dijele. — Pred nemogućim nema delije. — Presta vjetar — stadoše galije. — Prednje vrane padaju zadnje. — Psi zimi kuću grade, a leti u koprivama hladuju.
— Trag po tragu ide a krv po žilama. — Uza suvo drvo i sirovo gori. — Učuvao nas bog od mletačke galije i turskog balije. — Hajdučka majka crna klupka smotava. — Hvala narodska od danas do sutra.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad vetar stane, gospodar od galije nije znao gde je, i pošavši još malo dalje, dođe pod jedan grad. Kad se čuje u gradu da je došla galija iz nepoznate
iz nepoznate zemlje, navale mnogi da je gledaju, i jedan od onih ljudi koji je bio vrlo bogat, pozove gospodara od galije na večeru.
Kad tamo, ali gospodar od galije ima šta i videti: miševi i pacovi trče na sve strane i sluge s batinama stoje te brane da ne natrče na sto.
” Onda se gospodar od galije seti svoga za novčić kupljenoga mačka, pa reče domaćinu: „Ja imam u galiji zverku koja bi to sve zatrla za dva tri dana.
” Posle večere otide gospodar od galije te donese svoga mačka, i reče domaćinu da ležu bez sanduka, ali oni opet ne smednu ni po što, nego on sam ostane tako
trg i diviće se, a devojke koje dođu po vodu, govoriće po gradu: „„Govore ljudi: od kako je ovoga grada, još ovake galije nije bilo ni ovaka trga. To će začuti i careva devojka, pa će se iskati u oca da je pusti da i ona vi- | di.
doglavnik s carevih pendžera ugledaju galiju izdaleka gde ide, pak reče doglavnik caru: „Sad ga pogubi kako iziđe iz galije, drukčije mu ne možeš dosaditi.
svi redom, najpre devojka sa svojim drugaricama pa onda momci a najposle on, a car namesti dželata te kako se pomoli iz galije, odseče mu glavu.
Car je mislio onu carsku kćer za sebe uzeti, te kako ona iziđe iz galije, on priskoči k njoj te je stane milovati, a ona se okrene od njega pa reče: „Kamo onaj što se trudio za mene?
Kako on dođe pod grad i galija stane u kraj, odma car pošalje ljude, da mu dozovu gospodara od galije. Ljudi otišavši kažu carevome sinu, da ga zove njihov car, i on odmah otide.
“ Pa mu ih onda izvede i dade. Sad se carev sin na novo obraduje, što je i braću našao. Car im dade njihove obe galije i sve ljude; još ih suviše obdari i spremi im na put što je god bilo od potrebe.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
trg i diviće se, a devojke koje dođu po vodu, govoriće po gradu: „Govore ljudi: otkako je ovoga grada, još ovake galije nije bilo ni ovaka trga.“ To će začuti i careva devojka, pa će se iskati u oca da je pusti da i ona vidi.
doglavnik s carevih pendžera ugledaju galiju izdaleka gde ide, pak reče doglavnik caru: — Sad ga pogubi kako iziđe iz galije, drukčije mu ne možeš dosaditi.
redom, najpre devojka sa svojim drugaricama, pa onda momci, a najposle on, a car namesti dželata te, kako se pomoli iz galije, odseče mu glavu.
Car je mislio onu carsku kćer za sebe uzeti, te kako ona iziđe iz galije, on priskoči k njoj te je stane milovati, a ona se okrene od njega pa reče: — Kamo onaj što se trudio za mene?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
I može li se šalit galijot Kad orkan pomno zvezde zadrma, Šibajuć gneva bičem ognjenim, Daskama mrtvim trošne galije Jaok izvija bola paklena?...
(Čita.) „Trošne su, kćeri, naše galije, Mačevi slabi, da ih potisnu — Ti, kćeri, mo’š...“ Ja?... A otkud ja?... (Čita.) „Lepota ti je čudna, svemoćna!
nesreće — A tvoga dvora tvrdoj zidini Burnoga sanka mašta svemoćna U času prvom svoga stvaranja Nesrećan oblik dade galije... Sve beše pusto, nemo, divije...
Bojić, Milutin - PESME
(1917) PLAVA GROBNICA Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne, Gazite tihim hodom! Opelo gordo držim u doba jeze noćne Nad ovom svetom vodom.
To velika duša pokojnikā luta. Stojte, galije carske! Na groblju braće moje Zavi'te crnim trube. Stražari u svečanom opelo nek otpoje Tu, gde se vali ljube!
Stojte, galije carske! Buktinje nek utrnu, Veslanje umre hujno, A kad opelo svršim, klizite u noć crnu Pobožno i nečujno.
Stojte, galije carske! U ime svesne pošte Klizite tihim hodom! Opelo držim, kakvo ne vide nebo jošte Nad ovom svetom vodom!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Podigni zavese teške, i okna, i šalone, Pogledaj kako sunce u plavoj pučini tone; S dalekih obala morskih bezbrojne galije stižu, Nad njima galebi lete, viju se, i žurno dižu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Uh, Nano, ne znate vi šta je trk i galop po ovoj našoj ravnici! Konj da sam, a ne jahač, pa bih bio srećan. Kakve galije po moru! Ravnica beskrajna, i dobri konji, pa lepše lepote i većeg uživanja nema. Ja na Labudu.
A kad zaborave, šta ti tu nema: Sveti Sava i đavo; Indiski okean i galije Aleksandra Velikog; polja, mora, bure, tamnice.
Petrović, Rastko - PESME
spusti, evo, matica do zore tajnog života: Tišinu gde, mir i greh, ubrzga raspuklost gusta I neki strah bez smisla; galije gladnih sramota, Vi nećete poteći nikad kroz zločinačka usta!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
uzja kako i paripa, odjaha ga gradu dubrovniku, pa prodade njega u Latine, u Latine, za meke rušpije, neka vuče po moru galije. Hajdučka pesma pominje kao borce ne samo muškarce nego i žene, pa čak i decu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
DRŽI 434 POHVALA DRAGOM KAMENU 436 NADGLEDNIK BAŠTINE 441 NA MESTU PUSTOM OD LjUDI 442 PRITČA O DUŠI I TELU 443 NA MORU GALIJE 445 POHVALA SKROMNOM ŽIVOTU 446 NOVOGODIŠNjA TEŽAČKA ZDRAVICA 447 CAREVO PISMO 449 NA MERI STAJAH 450 PESAK I
Lađari se za put po vodi bez straha s lađami putovati spremaju; morske galije se od pristanka im na širinu izvlače pojući nove Bogu pesme s velikom hvalom; elćeni se pružaju, oko njih obskače riba
A na proleće opet dohođahu biti se pod grad te tako ima do sedam godina što vrlo ratovahu i mnoge svoje galije potrošiše i vojištani im tušteni izginuše.
Te jedan vezir sa svojom armandom osta onde grad bijući, a drugi ode preuzimati bugarsku zemlju: galije mu prazne ostaše napram Carigrada. I tamo nadbiše ga Bugari. Pade mu na tom boju do dvaist hiljada Agarena.
U tome bijaše prispela već i zima. Ti što se povratiše s Bugara, sedoše u svoje galije i kćahu da prođu s druge strane Carigrada na vlaherijsku stranu, pak ne mogoše proći, jer bijaše preprečeno more s
A kad nasta ciča zima i uzeše duhati jaki vetrovi, ta i sve im se pogruhaše one galije i isporazbijaše se. A ostali veliki korabi što bijahu prazni ostali pram Carigrada, — kad smotriše Grci da nejma
Al’ sasma bijahu omalaksali te ništa od njih ne ima snage. Posukaše se u svoje galije i odoše morem na svoju stranu. Al’ ne dopreše do svoje zemlje; putem se iztopiše.
S vatrenom velikom krupom padajući odzgor, uzavre more, te one im tuštene galije š njima sve širom potopi na dno mora. Kad su bili na najdubljoj, što se zove Jeđetska pučina, onde s neba oma spade grad.
od mnogoga grada uskipi, te rastopi na galija zift — smolu, pak sve potonuše na dno, što tek tri za pripovest ostaše galije da odnesu glas što se je stalo od njih, kud se podede tolika silesija ljudska.
Ja li i to, noću kad se sastanu na moru biti se bojne galije, na golemu vetru i talasu. Te stoji huka, buka, praska, jeka, pljusak od vesala i talasogruhanja korab o korab, pušaka
NA MORU GALIJE Ka neko drugo sinje more tako ti je sav naš ovdašnji žitak. Te svi ljudi tako se nahode, kao u nekome korabu vozeći se,