Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Proricanje može da se vrši na osnovu nekih znamenja koja se spontano, mimo volje onoga koji gata, javljaju. Tako, na primer, smatra se da ako devojka lomi posuđe u kući, brzo će se udati.
Ako se čuje reč ’ajde’, udaće se te zime; čuje li reč ’čekaj’, neće se udati te zime.“ Slično se gata i u Bosni.⁶ Devojke dorasle za udaju najčešće gataju da bi doznale ko će im biti suđenik.
— Kad ovo izgovori, treba da ostane na istom mjestu, i sluša kakvo će najprije muško ime čuti.“⁷ Slično se gata i u Sremu.
). Udavača iz Skopske Crne Gore, da bi doznala da li će se udati za bogatog, srednje imućnog ili siromašnog momka, gata ovako: Ispod jastuka stavi tri pruta: neoljušten, šaren i oljušten (ogoljen), pa koji ujutru slučajno izvuče, takav će
³⁴ U istom kraju trudnica sebi gata tako što rastopljeno olovo izlije na ploču, pa ako se ono razlije „na dulje“ (u vidu zmije) — biće muško, a ako na
³⁵ Gata se veoma često još i ovako: „Kad trudna žena izađe iz sobe napolje, onda neka komšika metne na klupu ili krevet ispod po
Ako je novorođenče veoma crveno u licu, biće ljuto.⁶² O sudbini novorođenčeta gata se i po njegovom plaču. „Ako dete plače kad se rodi, narod misli da će biti radljivo; ako pored toga i rukama maje, biće
se čuva detetov pupak dok ono ne napuni šest-sedam godina, a onda mu ga daju da ga sámo razveže i tom prilikom se gata o budućem razvoju i karakteru deteta.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Pa eto, rođeni striče — počinje najzad cura, sve gledajući u onu ispražnjenu šalicu kao da iz nje gata — oni su ti poručili da kod mene ostaviš toliko i toliko dukata, a volove ćeš odmah naći sjutradan, vezane tamo gdje
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Na zidu čuči vrana, važna, sjajnoga vrata, poučno klima glavom, ženama u dlan gata. Sa grane visi majmun sa glavom naopačke, dere se, mami kupce: „Prodajem kape đačke!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
) gatanje kao obred postoji u narodu s raznim sredstvima i u raznim prilikama. Tako se gata: s varicom, sa božićnom slamom, sa badnjakom, sa česnicom, sa polažajnikom, sa plećkom, sa orahom, sa crnim lukom, s
“ (I tek tada se pozdravi s domaćinom i ostalim kućanima). S PLEĆKOM (Božićni polaznik gata domaćinu u ovčije pleće): Kutnji ti je stožer jak i tvrd; u ajvanu i u uljaniku napredak; ranog žita i ozimog biti će
(I duhne na onu stranu, gde joj je dragi). 4 (Gata se sa paukom, koji se „zatvori u kakvu šuplju cijev od trske“, začepljenu hlebom sa obe strane: da bi dragi došao na
Stanković, Borisav - JOVČA
Ona, ta Ciganka sa Vaskinim očima i vračara što mu svaku noć baje i gata na kost. Tako cele noći. I još jednako samo ljutu rakiju, Ljutu, ljutu. I već više ne znam gde da je nađem tako ljutu.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
se upotrebljuje i u divinaciji, naročito ljubavnoj. Prema tome da li je (»domaća«) badnjidanska j. zdrava ili crvljiva, gata se u Sremu o zdravlju domaćina i domaćice (GZM, 13, 465). Komad te iste j.
zrnima: ona bi uzela k. zrna, preturila bi ih nekoliko puta iz jedne šake u drugu, dala bi onome kome gata da to isto učini, pa bi onda gatala. U kiltu ima k.
Na Badnji dan i Božić vrše se s pomoću o. različita gatanja. Prema kvalitetu o. koji se razbije gata se o zdravlju i berićetu (ŽSS, 174). Pre ručka meću se u čanak s vinom i medom tri o.
opadnu pokupi u povezaču i nosi uza se (Begović, 222). Prema grančici t., metnutoj na Andraševo u vodu, gata se o dužini života: ako grančica procveta, biće život dug, a ako procveta i olista, biće kratak (ZNŽOJS, 19, 202).
Retke su čak i drukčije pojedinosti, kakve su sledeće. U Negotinskoj krajini, kad se gata o ženidbi i udaji, stavljaju se na vatralj dva zrna p.
grančice, pa se po njima gata: ako se koja osuši, onaj kome je namenjena umreće u roku od godine dana; te grančice se i za lek čuvaju (ibid., 381).
kolačima određenog oblika« (GEM, 37, 167) — kakav je, na primer, đurđevdanski šupalj kolač, pomoću koga se i vrača i gata (čobanin muze stoku kroza nj da bi imala mleka, a zatim ga kotrljne između ovaca: »ako kolač padne sa šarom nagore —
za duše predaka (SEZ, 86, 96). Po pticama se i gata kakva će godina biti: biće rodna ako vrabac padne na prvu brazdu (SEZ, 83, 162), svrake na njivi za vreme setve
s. 26, 52; SEZ, 70, 542). Gata se, naravno, i po volovima: ako se rasprsne žumance kad se slomi jaje o čelo vola dešnjaka, godina će biti rodna (SEZ,