Upotreba reči glava u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

grob i mrtvačka glava... Jest, dragi prijatelju, život je žalostan! I teško onome koji se usudi te tužne listove u golemoj knjizi života

ruke, a njojzi ne juri krv u mozak; na rubin-usnicama neke odvažne kokete nema da zadršće ta suva kost, ta mrtvačka glava...

u jednu staru zarđanu pušku; pesnica mu beše stisnuta, a čudna vatra sevaše iz očiju njegovih; a posle mu je bleda glava klonula, grudi su mu se od bola talasale... Ko zna šta je u taj mah osećao?

Nikad je ne mogu zaboraviti. Čiča Marko drži mi oca preko srede, u njega bleda glava klonula na grudi, iz nosa i usta teče mu krv, te grozno šara belu košulju, a do njegovih nogu leži moja tetka, rekao bi

Moja krvava zaštitio!...“ Dalje nisam umela progovarati, suze su me htele ugušiti, i ja padoh na njegove ranjene grudi. Glava mi je klonula, kolena su mi, od prepasti i bola, klecala — jedva sam osećala i poljupce njegove kojima mi je hladne

Ostareo je u samoći, ni žene, ni dece... Glava ćelava, ruke suve, uvele, ali u grudima pošteno srce, puno ljubavi prema bližnjemu...

— pa se i nasmeje; al’ kad je videla Milisava — bled kao mrtvac, a glava mu klonula na grudi, — zaplakala se, sirota! Molila je kapetana, ali badava! Kapetan ga je mučio, sve dok nije priznao.

— Nikad! — odgovaraše Jelica, a glava joj klonu na njegovo rame. — Nikad više!... Ali, moj dragi, treba ići; otac će nas čekati. . . . . . . . . . . . . . .

Obradović, Dositej - BASNE

jagnje 25 18 Kurjak i ovca 26 19 Kurjak i koza 27 20 Kurjak i lav 28 21 Kurjak i konj 29 22 Lisice 30 23 Lisica i drvena glava 32 24 Lisica i grožđe 33 25 Lisica i majmun 34 26 Lisica i kupina 35 27 Lisica i krokodil 36 28 Lisica i lav 37 29

23 Lisica i drvena glava Lisica uđe u dućan drevosečca i nađe tu između ostalih vešti i jednu drvenu glavu vesma majstorski sadelanu, koju je

namesto nebesne sloge i ljubovi, adska vražda, mrzost i gonjenije među ljude uselile se, — iz uzroka nemirnih na avmonu glava.

Ko što misli, kuda hodi, o čemu s kim govori, zašto se smeje, nemirna glava sve to hoće da zna, i što ne zna, a ona pogađa i sve na zlo tolkuje i okreće.

episkopi, sveštenstvo i svi narodi, sve je to jedno telo, jedna duša i jedno sveto opštestvo kojega je sveštena glava car.

Moja niti je lepa niti šarena kao tvoja, no ništa manje svaki mi čas glava na koncu visi, a radi šta? Radi kože!” Naravoučenije Odavde neka sebi uzmu prekrasnu i prepoleznu lekciju devojke,

Ovo ću samo reći za primer: nejma od hiljadu glava jedna da nije kadra na dan barem sedam vrsta zapamtiti, a svaki dan po toliko, svak vidi kako to rasti i umnožava se.

i ovima se nije toliko ni čuditi, zašto, prirodno, ko što ne zna, dok god ne zna, on to ne može znati ako će sto glava a ne jednu imati.

Nije dosta: reče tako ovi, a onako oni. Tome nikada nema ni kraja ni konca. Rekao je ko je što znao i mislio, ”Koliko glava toliko kapa”; no razuman čovek valja da sazna zašto je ko rekao, i je li tako uprav ili krivo rečeno.

raširena, na njima je i utverždena; ko se tu usudi najmanje što reći protiv onoga što odže i derviši kažu, namah ode glava kao pečurka. Blaženi dakle narodi koji presvetoj Isusovoj nauci sljeduju!

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

2. Je li tvoj sjaj tvoj govor? Jesi li zasjala kad su te o jezik obesili? I kad mi se glava s blatom pomešala poruku mi šalješ s nebeskih vešala?

plamte još ambari puni žita i miševa; nekošena trava, trune grozd na grani, zrno u mahuni, a pet seljaka, zabačenih glava, leži, u hladu jabuka, i spava.

A odsečena je glava, kose plave, više od žive govorila glave: da se nismo odmakli od pakla ako je strelac streljan, ako je koljač zaklan.

SOLDATUŠA Ošišanu, vode je preko pijace, bosa među čizmama gazi sneg, gola ko jaje beli se kažnjena glava, i cela pijaca, kroz sneg koji ne prestaje da pada, gleda je kako čeka ko će prvi da je pljune, sad, kad svaka

Nemaš pojma šta se dešava, ti nisi u tom kolu; a to je tvoja glava među njima na stolu. Ne znaš da l će ti glavu na panj, il će te s lađe, u džaku.

Niko ti neće reći zašto moraš da digneš kosu i nasloniš obraz na panj. Soba se dimi od kafa i od lula. Tvoja glava, il ruka, šta je sad palo na vagu? Ne znaš, ne vidiš, ne čuješ, sve se to radi u mraku.

A meni se spava! Bacio sam pušku i kapu! Neka pobedi sneg! Na sto se spušta, kao na dno, moja glava! Meni se spava, ugasite, meni se spava! ČIZME Vidim da imaš prvoklasne čizme!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

No treba i to znati da u valjevskoj nahiji mešćemski̓ glava nije više bilo upisani̓ nego samo 750. Tako su knezovi posle nemačkog rata kazali prvom veziru, i Toliko su posle

godine) i u kome stoji upisano: da sav pašaluk beogradski ima davati poreze na 20.000 glava oženjeni̓ po 20 groša, a Hadži-Musta-paša skoro jošt toliko počeo da udara.

Valjevska i beogradska nahija, koje su blizu, dadu više: valjevska 1800, beogradska 750 momaka. i tako prema broju glava i vojsku sve u tefter popisa, i svakom knezu kopiju dade, koliko je dužan vojnika Srba dovesti, kad i gde rekne paša.

Tu sam vidio preko stotine glava vidinski̓ Turaka, koje su odsečene i pred vezirovim konakom stajale; i to je prvi put što sam mrtvu odsečenu glavu

od Fočića i telo moga oca neki Manojlo iz Kličevca na kolima dotera i kod crkve u Brankovini bez glave sa̓ranimo. Glava je ostala kod Fočića na čardaku.

naše od Jagodine odbio, krene se Beogradu, no Vasa Čarapić dočekao ga kod Belog Potoka oko Avale i više od 100 glava im je odsekao i konja oteo i druge kojekakve pljačke. Crni Đorđe, po drugi put, posle ode s vojskom i Jagodinu očisti.

ko ne čuje, i tako naši ispadnu na brdo, a Turci na brdu čekaju, pak se povrate i naše zaokupe, te još sedam osam glava odseku. „A, kojekuda, po duši vas, viče vama Đoka: ne idite dalje, prevariće Turci, al̓ vi Đoke ne slušate!

Odneo sto oka dukata, u Šapcu na bairu odsekao 70 glava, jerbo se niko nije nadao. I onda su posekli Radomira oca Pavla Radomirovića. To je bilo 6. avgusta 1804.

K. 1804. god. Dekembra 14. denъ. Evang. Mat. glava 10. stihъ vtori. Evang. otъ Ioana glava ãï stihъ m: i md.” Ovo sam evangelije ja doneo, i kad smo 1805.

K. 1804. god. Dekembra 14. denъ. Evang. Mat. glava 10. stihъ vtori. Evang. otъ Ioana glava ãï stihъ m: i md.” Ovo sam evangelije ja doneo, i kad smo 1805.

sa 20 momaka u Majdanima, kod Beli Voda, opteku, potuku se; a drugi otrče u Železnik, oko šanca zateku ljudi i 7 glava odseku, i pobegnu natrag. Ostave Popovića ranjena i jošt dva momka, a drugi zdravi se odbrane.

Ostave Popovića ranjena i jošt dva momka, a drugi zdravi se odbrane. Dođemo u Železnik, vidimo sedam bez glava, a Karađorđe: „Ha, po duši vas, čuvaj dobro stražu, čuvaj!

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Milovan Glišić PRIPOVETKE Sadržaj ROGA 2 GLAVA ŠEĆERA 22 SVIRAČ 50 ŠILO ZA OGNjILO 71 ZLOSLUTNI BROJ 85 NI OKO ŠTA 97 RASPIS 109 REDAK ZVER 124 POSLE DEVEDESET

I ne upita se s njim, nego odmah poče: — Ama, Stevane, jesi li ti kmet ovde? Jesi ti glava u ovoj optštini? — Jesam, gazda-Rako... A što pitaš? Zar ti dojako nisi znao da sam ja kmet?

Čim sretne, bilo ženu bilo devojku, tek samo progunđa nešto, pa zaobiđe podalje a poklompi se kao vodom poliven. GLAVA ŠEĆERA Tek se sunce smirilo, a Radan Radanović iz Krnnća izmiče s praznim kolima iz Š.

— Jok, ne bojimo se! Gospodin utom razvi jedan zamotač u torbi, pa reče, kao čudeći se: — Gle, gle! Ta to je glava šećera! — Jes̓, glava šećera! — To za kavu valjda? — Ja, za kavu. — I gradite slatko, štrudlu, lokumiće, gurabije...

Gospodin utom razvi jedan zamotač u torbi, pa reče, kao čudeći se: — Gle, gle! Ta to je glava šećera! — Jes̓, glava šećera! — To za kavu valjda? — Ja, za kavu. — I gradite slatko, štrudlu, lokumiće, gurabije... je l̓ te?

Kad beše nasred vode, dok dete poče da se cereka; ne smeje se kao ostala deca, nego nekako sasvim izvraćeno: »Naša glava! ha, ha! Naša glava! ha, ha, ha!

ha, ha! Naša glava! ha, ha, ha!« Osvrte se Radan, a ono izvadilo iz torbe glavu šećera, pa odlomi ozgo jedan okrajak i zagrize.

Obazre se i reče: »Moli se bogu, Radane, što petao zapeva, a ti bi zaista upamtio mene. Nego svejedno tu je glava šećera!...« I nestade ga. Radan se prekrsti, izvadi peškir iz nedara i ubrisa se od znoja, pa potera volove.

Eh, gospodine, zar ja to da zaboravem! — Samo šteta što je onaj lola okrnji... — Baš šteta, gospodine. Onako velika glava... Nisam je veće video... Pa mi tu soli pamet da ga nešto plašilo i otkinulo parče...

— pri meti kmet. — Skupo, nije vajde! — Jes̓, istina, poskupo, ama je i valjano! Pogledajte vi, kolika je to glava šećera! — Dajde, Đuko, da vidim!

— Dajde, Đuko, da vidim! — zaiska kmet; uze i prevrte tamo-amo, pa reče: — Nije vajde, dobra glava samo šteta što je okrnjena... — Ništa to ne mari. A bogami, dao sam ravna tri Talira. Nije pravo da štetujem...

— upita Pajo. — Dao je nešto, ali zakide mi ravnih dvadeset dukata!... Znaš, kad je bačena ona prva glava u vodu — onaj seljak kad je bacio — odem ja u Beograd, te nabavim drugu istu onaku.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Danas je to selo veliko i ušoreno. Ima u njemu preko tri stotine poreskih glava; ali u ono doba jedva da beše pedeset kuća. Ama iako je bilo malo, bar je valjalo!

On nije smatrao svoju dužnost kao breme, nego kao počast. Dičio se što je glava tim čestitim ljudima, koji ne učiniše nikad ništa što bi bio greh pred bogom, a stid pred svetom.

Ti odmetnici su imali samo jedno pravilo, a to je da uguše svakoga ko je protiv njih. Najmanje se usprotivi - ode glava!...

Otac njegov doselio se iz Obarske, iz Bosne, u Crnu Baru, pa je, naskoro zatim, umro. Marinko, kao muška glava, prihvati se domaćinstva, ali mu je ono išlo vrlo rđavo za rukom, jer beše lenj. Mrzilo ga potrčati i ukaljati se.

Jedino što je osećao beše da ga glava zanosi... Momčad se ljutila. — Hoće da ubije što mu je odskočio i što ga je oborio!... Sram ga bilo!...

posrnuo je... to sam video!.., A ja sam gađao u glavu... usred glave!... A kad je posrnuo, onda je i pao!... Nije mu glava od kamena, pao je!... Jeste, pao je!... I on uveravaše sebe da je pao... Ali na uveravanju i ostade...

— jeknu Lazar. Marinko se stade ceriti: — Bogme, dijete, pa i glave, ja!... Šta se mene tiče tvoja glava, ja čuvam svoju!... Kad bih ja sad tebe pustio, kud bih onda?... Misliš Kruška ne bi doznao?... — Išti šta hoćeš!

— zapita on popa. — Još ne znam... Hajdmo sudnici, pa ćemo se razgovarati. I sva trojica krenuše se oborenih glava sudnici... Nije prošlo ni pun sahat, a Sima već sazvao domaćine.

Nicy ljudi naučili da ga takvog vide. — Braćo! — reče on opet. — Trideset godina ja sam, po njašoj volji, glava Crne Bare. Za trideset godina moga kmetovanja ovakvog nepočinstva nije bilo!...

On pruži ruku na gumno, koje ne beše daleko. — Simo, zovni ga! Sima ode. Ljudi stojahu nemi, oborenih glava. Beše im teško gledati čoveka gde se pred njima kao crv vije... Petra izide iz kuće. Ona nije ništa znala o svemu tom.

Majka joj stojaše na pragu kućnjem. — Jelo, rano, hajde večeraj! — Ne mogu, nano, glava me boli... 11. DEVA Ne beše lako Stanku rastati se od Jelice.

Je li video da je Turčin bogat — onda taj nije stigao na drugu obalu. Nasred Drine on opipa koliko je tvrda Turčinova glava, pa, pre no što Turčin k sebi do đe, pridigne mu ono što kod njega nađe, pa ga onda spusti u vodu...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

potpukovnicima, pa ipak ono te opominje na omarinu iza koje se diže oluj, odleću i ćeramide s kuća i kape s glava.

Npr. đeda zapita: — Šta veliš, snaho, za Maričićev zabran? Da uzmemo? — Kako ti narediš, brâto, ti si muška glava! Ona ljubi đedu u ruku, a sve drugo, što inače nije običaj u našem selu, i žensko i muško, ljubi nju u ruku.

s tobom, čujem.. tebi je sasvim nepravo u mojoj kući i kod mog naroda! Ko je još video da ženska glava što odgovora? I Anoka ćuti, ali stegla rukom svoju rođenu butinu, i nokti upadaju u meso.

Jedanput uđe neka pomama u ljude da razgrađuju tuđe gradine i da upuštaju stoku. Puca vrljika, a razbijenih glava kao bundeva.

Bila je sasvim počađila i isprepucala, da se jedva razaznavao svetac. Samo gore, gdje je glava, cakle se oči, i ma u koji kraj škole da staneš, uvijek gledaju u tebe.

— Šteta bi — veli vladika — bila otrgnuti dijete od škole. Ovo je — veli — glava kakvih malo ima. Nije se ona rodila da bere kudjelju. Nego ti nju daj dalje u školu. — Ne ču ti, oče vladiko, svršila je!

— Upomoć! — viknu Pavao potrčavši njemu. — Šta je? — Pobježe učitelj! — Bestraga mu glava! Šta dižeš viku? — reče bunovan Matija. Pavao mu priđe i šanu još nešto.

Kmet se pomamio: Živog ili mrtvog! — dere se on. — Živog ili mrtvog, moja glava carevu plaća! I učas, kao nekim čudom, svi neodoljivo zaželjaše uhvatiti učitelja i oteti mu Maru.

Rekoh da ću početi gde sam stao. Glava I Traži đavola sa svećom Od neko doba ona radi svaku noć do 12 i duže, jer sprema poklone za Božić — ti znaš da u njih

— „Ona hoće srce” — to mi je neprestano izlazilo pred oči. Glava II O ljubofi paklena! Potraži sam autora Sutradan bila je ozbiljnija nego obično.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac POP ĆIRA I POP SPIRA Sadržaj GLAVA PRVA 3 GLAVA DRUGA 14 GLAVA TREĆA 19 GLAVA ČETVRTA 26 GLAVA PETA 34 GLAVA ŠESTA 38 GLAVA SEDMA 43 GLAVA OSMA 54 GLAVA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac POP ĆIRA I POP SPIRA Sadržaj GLAVA PRVA 3 GLAVA DRUGA 14 GLAVA TREĆA 19 GLAVA ČETVRTA 26 GLAVA PETA 34 GLAVA ŠESTA 38 GLAVA SEDMA 43 GLAVA OSMA 54 GLAVA

rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac POP ĆIRA I POP SPIRA Sadržaj GLAVA PRVA 3 GLAVA DRUGA 14 GLAVA TREĆA 19 GLAVA ČETVRTA 26 GLAVA PETA 34 GLAVA ŠESTA 38 GLAVA SEDMA 43 GLAVA OSMA 54 GLAVA DEVETA 69 GLAVA

KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac POP ĆIRA I POP SPIRA Sadržaj GLAVA PRVA 3 GLAVA DRUGA 14 GLAVA TREĆA 19 GLAVA ČETVRTA 26 GLAVA PETA 34 GLAVA ŠESTA 38 GLAVA SEDMA 43 GLAVA OSMA 54 GLAVA DEVETA 69 GLAVA DESETA 74 GLAVA

Sremac POP ĆIRA I POP SPIRA Sadržaj GLAVA PRVA 3 GLAVA DRUGA 14 GLAVA TREĆA 19 GLAVA ČETVRTA 26 GLAVA PETA 34 GLAVA ŠESTA 38 GLAVA SEDMA 43 GLAVA OSMA 54 GLAVA DEVETA 69 GLAVA DESETA 74 GLAVA JEDANAESTA 86 GLAVA

Sremac POP ĆIRA I POP SPIRA Sadržaj GLAVA PRVA 3 GLAVA DRUGA 14 GLAVA TREĆA 19 GLAVA ČETVRTA 26 GLAVA PETA 34 GLAVA ŠESTA 38 GLAVA SEDMA 43 GLAVA OSMA 54 GLAVA DEVETA 69 GLAVA DESETA 74 GLAVA JEDANAESTA 86 GLAVA DVANAESTA 95 GLAVA

ĆIRA I POP SPIRA Sadržaj GLAVA PRVA 3 GLAVA DRUGA 14 GLAVA TREĆA 19 GLAVA ČETVRTA 26 GLAVA PETA 34 GLAVA ŠESTA 38 GLAVA SEDMA 43 GLAVA OSMA 54 GLAVA DEVETA 69 GLAVA DESETA 74 GLAVA JEDANAESTA 86 GLAVA DVANAESTA 95 GLAVA

PRVA 3 GLAVA DRUGA 14 GLAVA TREĆA 19 GLAVA ČETVRTA 26 GLAVA PETA 34 GLAVA ŠESTA 38 GLAVA SEDMA 43 GLAVA OSMA 54 GLAVA DEVETA 69 GLAVA DESETA 74 GLAVA JEDANAESTA 86 GLAVA DVANAESTA 95 GLAVA TRINAESTA 103 GLAVA

PRVA 3 GLAVA DRUGA 14 GLAVA TREĆA 19 GLAVA ČETVRTA 26 GLAVA PETA 34 GLAVA ŠESTA 38 GLAVA SEDMA 43 GLAVA OSMA 54 GLAVA DEVETA 69 GLAVA DESETA 74 GLAVA JEDANAESTA 86 GLAVA DVANAESTA 95 GLAVA TRINAESTA 103 GLAVA ČETRNAESTA 110 GLAVA

DRUGA 14 GLAVA TREĆA 19 GLAVA ČETVRTA 26 GLAVA PETA 34 GLAVA ŠESTA 38 GLAVA SEDMA 43 GLAVA OSMA 54 GLAVA DEVETA 69 GLAVA DESETA 74 GLAVA JEDANAESTA 86 GLAVA DVANAESTA 95 GLAVA TRINAESTA 103 GLAVA ČETRNAESTA 110 GLAVA PETNAESTA 120 GLAVA

TREĆA 19 GLAVA ČETVRTA 26 GLAVA PETA 34 GLAVA ŠESTA 38 GLAVA SEDMA 43 GLAVA OSMA 54 GLAVA DEVETA 69 GLAVA DESETA 74 GLAVA JEDANAESTA 86 GLAVA DVANAESTA 95 GLAVA TRINAESTA 103 GLAVA ČETRNAESTA 110 GLAVA PETNAESTA 120 GLAVA

PETA 34 GLAVA ŠESTA 38 GLAVA SEDMA 43 GLAVA OSMA 54 GLAVA DEVETA 69 GLAVA DESETA 74 GLAVA JEDANAESTA 86 GLAVA DVANAESTA 95 GLAVA TRINAESTA 103 GLAVA ČETRNAESTA 110 GLAVA PETNAESTA 120 GLAVA ŠESNAESTA 129 GLAVA

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Još ono veče puče glas kako je jurat Marko Rogozić bacio u kacu Peru berberina. Siroma’, skrhao nogu, glava mu razbijena. Marku ni brige. Doktor neko vreme leči Peru i izleči; samo će malo hramati.

Vašeg brata poznajem. Šteta što je kao jurat propao, postao bi bio velik čovek, osobita glava — portentum. — Samo, gospodine fiškalu, dobro izrađujte. Ja neću na vas zaboraviti.

Marko umre, a Mica ostade večita koketa — bez muža. Siromah Marko! Takva glava, pa večit mučenik, u kući ženin rob. A Milivoj, slabije glave a bolje sreće, od početka do kraja lako je i dobro živeo.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Gde si, mili moj, o gde si? Glava klone i tako drhćem i plačem, gušim se, tonem negde. Stežem tvoje male... koje ti najvoliš, molim da me one uteše, ali

Pojurim kao luda, idem tamo amo, otvaram vrata i zatvaram ih, gledam na prozor, ne znam ni sama šta radim i gde mi je glava. Pođem kroz varoš, a ono same patrole, nigde žive duše onako. Pa već možete zamisliti šta sam sve prepatila.

U tom istom jedan od one trojice oficira, ne ispuštajući nikako iz vida mesto gde se ona glava izgubila, smače brzo čizme, odupirući snažno mamuzu o vrh prstiju, onda zbaci šinjel, bluzu i kapu pa se kao strela

Ščepana onim uzburkanim valima, mutnim I ludo brzim, podižući se i spuštajući kao lopta, ona se glava na jednom visoko izvi i usred onog penušavog i burnog vrtloga, zadrža, zatrese i nepomično učvrsti na sred vode.

Tada se glava zagnjuri i iščeze u onoj peni. Na obali Se srca zgrčiše. Međutim ona brzo izbi, strese se, zadrža malo nad vodom održava

Jest, kakav je skandal cela ta glava i taj mozak kad evo dve godine od kad sedim ovde ne mogu da budem na čisto: šta je sad sa mnom u stvari, na čemu sam

Ljigavi, puni sluzi puževi puze po meni i miševi se vitlaju, češu, jure oko mene i preko mene. Puna mi glava mravi. I prolazimo kroz triumfalne kapije.

Afrika

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović AFRIKA Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 17 GLAVA TREĆA 33 GLAVA ČETVRTA 50 GLAVA PETA 66 GLAVA ŠESTA 86 GLAVA SEDMA 101 GLAVA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović AFRIKA Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 17 GLAVA TREĆA 33 GLAVA ČETVRTA 50 GLAVA PETA 66 GLAVA ŠESTA 86 GLAVA SEDMA 101 GLAVA OSMA 114 AFRIKA GLAVA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović AFRIKA Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 17 GLAVA TREĆA 33 GLAVA ČETVRTA 50 GLAVA PETA 66 GLAVA ŠESTA 86 GLAVA SEDMA 101 GLAVA OSMA 114 AFRIKA GLAVA PRVA BROD JE

Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović AFRIKA Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 17 GLAVA TREĆA 33 GLAVA ČETVRTA 50 GLAVA PETA 66 GLAVA ŠESTA 86 GLAVA SEDMA 101 GLAVA OSMA 114 AFRIKA GLAVA PRVA BROD JE LAGANO SILAZIO

KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović AFRIKA Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 17 GLAVA TREĆA 33 GLAVA ČETVRTA 50 GLAVA PETA 66 GLAVA ŠESTA 86 GLAVA SEDMA 101 GLAVA OSMA 114 AFRIKA GLAVA PRVA BROD JE LAGANO SILAZIO NIZ TROPIKU.

Petrović AFRIKA Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 17 GLAVA TREĆA 33 GLAVA ČETVRTA 50 GLAVA PETA 66 GLAVA ŠESTA 86 GLAVA SEDMA 101 GLAVA OSMA 114 AFRIKA GLAVA PRVA BROD JE LAGANO SILAZIO NIZ TROPIKU.

Petrović AFRIKA Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 17 GLAVA TREĆA 33 GLAVA ČETVRTA 50 GLAVA PETA 66 GLAVA ŠESTA 86 GLAVA SEDMA 101 GLAVA OSMA 114 AFRIKA GLAVA PRVA BROD JE LAGANO SILAZIO NIZ TROPIKU.

PRVA 2 GLAVA DRUGA 17 GLAVA TREĆA 33 GLAVA ČETVRTA 50 GLAVA PETA 66 GLAVA ŠESTA 86 GLAVA SEDMA 101 GLAVA OSMA 114 AFRIKA GLAVA PRVA BROD JE LAGANO SILAZIO NIZ TROPIKU. PLOVIO JE IZMEĐU ARHIPELAGA I KRAJ ŠUMA.

DRUGA 17 GLAVA TREĆA 33 GLAVA ČETVRTA 50 GLAVA PETA 66 GLAVA ŠESTA 86 GLAVA SEDMA 101 GLAVA OSMA 114 AFRIKA GLAVA PRVA BROD JE LAGANO SILAZIO NIZ TROPIKU. PLOVIO JE IZMEĐU ARHIPELAGA I KRAJ ŠUMA.

Ima ih dugačkih i tankih, vitkih, kratkih, ugojenih, glavatih, sasvim sitnih glava na jakim vratovima, crnih kao abonos, crvenih, u svim tonovima skoro do ružičastog, plavičastih koža skoro do azurnog,

Strašan smrad polutrulog semenja kakaoa koji mi jednim mahom, i za ceo život, ubija ljubav za čokoladom. GLAVA DRUGA PROLAZILI SMO KROZ PRAŠUMU; PIROGOM SE PROVLAČILI NIZ BRZAKE; DOTICALI SE TAMNIH NARODA, ČIJA JE LEPOTA

S vremena na vreme pojavi se njegova crna glava, da udahne vazduha, dok se sa tvrde, kovrdžave, i masne kose voda odvaja odmah kao od nečeg tuđeg i stranog.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

τis anankis, o nesreće; škilji, σkύλος, pseto; hondro kefali, debela glava; kaka isterana, rđav posljedak; O τύχη ό kαίροός! O srećo, o vreme; ελεημοίσήνη, miloserdije; άπελπίσίς! očajanije i pr.

JUCA: Kad je bio lud. JANjA: Što lud? Grečesko slavno filosof lud? Nepromotreno, nerasužđeno! More, da izgubiš glava za ovo slovo da si u Moreja. Filosof, more, slavno grečesko diogen sedio u buru i išo bez čizmu.

JUCA: Zaboga valjda znam šta mi je poso? JANjA: Alopu! Znaiš da izgubiš glava tvoga gospodara. Apage, škilji, u kujnu, tu ti tebi mestu!

) Ašage! (Pri vrati.) Sluga poniznu! POZORJE 7. JANjA i JUCA JANjA: Anatemata, anatemata!⁷ Oćiš da mi iziš glava! JUCA: Šta vam je sad? JANjA: Ti si mu mignula. JUCA: Šta bi mu ja namignula? JANjA: Ti si Evo.

da kažu ljudi: „Postrado kir Janja, ajde da go pomognimo!“ dušo Juco, ti imaš grčko pamet u glava, ti nisi od serbsko rod. JUCA: Mislim da se moja baba od grčkog kolena vodi. JANjA: Ih, ih, ih!

¹⁰ Da uzmim! Za Katica? E, Katicu je dete. Da uzmim za Jucu. A ono momak? Vraško posla! Zar ja nemam grčko glava da go prevarim? Anev idrotos će pono uden: ko neći da probira, neći da profitira, kaže elinsko mudros! POZORIJE 9.

) Kakos keros! JANjA: O, adelfe, svaku čoveku ima svoga radost, teći ja sum nestreća, sas prokletina na moja glava! Kitaksi, adelfe, oći šešir, prokleto široko visoko, oći svilena pantljika! DIMA: Pios? Bogami! JANjA: Juco. E de!

Sad stani. KATICA (stane). Gledaj mi pravo u oči. Glavu malko više, jošt više, vidiš, tako da ti glava uvek stoji, uvek malo gore izvijena. Sad, ako oćeš koga da poglediš, a ti tako gledaj da ti oči k nosu idu.

JANjA (razrogači se): Pusto široko, visoko! Imaš, more, pametu u tvoja glava? JUCA: Prikladno pitanje! JANjA. Ti nemaš pametu u glava, ti imaš u glavu đubru! More, vidiš kolika šteta u kuću, more?

Imaš, more, pametu u tvoja glava? JUCA: Prikladno pitanje! JANjA. Ti nemaš pametu u glava, ti imaš u glavu đubru! More, vidiš kolika šteta u kuću, more? Što ćiš da si kitiš?

JANjA: Oćiš da si svađiš sos mene? PETAR: Šta veliš? JANjA: Ubio ti mati božija, sos jedna prokleština na moja glava! (Viče što god može.) Što ćiš ti kod mene? PETAR: Ta šta vičete tako, nisam ja gluv!

MIŠIĆ: Kakvu istoriju? JANjA: Kako je srpsko glava prevarila grečesko mudrost. POZORIJE 6. JUCA, BIVŠI JUCA: Znate šta je novo na sokaku? Kir Dima bankrotirao.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

sa raskošnim arnjevima, od livenog gvožđa, Garsuli je izgledao, neko vreme, kao miš u mišolovci, i činilo se da mu ode glava.

Ne otvarajući oči, zavaljen, Petar je hvatao rukom, nasumce, mušice u letu, a pri tome bi mu glava spadala sa direka, na koji se, sedeći, naslanjao. Njegova žena je na to upozoravala svoju jetrvu i kikotala se mužu.

umeo da objasni, iako je ispitivan celog toga dana, iako su sudije vikale na njega, da je felon i mizerija, i da mu ode glava. Kapetan je samo ćutao i celim telom – katkad – drhtao.

Trandafil je sve udarao na šalu, ali Trandafilu je bilo lako. Nije njegova glava bila u pitanju. Znao je Pavle da bi Trandafil svoju glavu, i iz torbe, izvukao.

Malo je muških glava po kućama ostalo. Mnoge porodice bile su potpuno izumrle, a Trandafil im više ni imena nije znao.

Od truckanja i ljuljanja kola, međutim, gospožu Evdokiju počela je bila da boli glava, i ona je, sve češće, mirisala lavender.

Kroz polutamu, Isakovič je spazio nekoliko konjskih glava. Pružali su vratove iz boksova. Činilo mu se da ga gledaju, užasnuto, svojim krupnim, crnim, očima.

Veterinar je tvrdio da konj sluti prisustvo smrti. Izmeću ta dva reda konjskih glava, Pavle je ugledao Andreasa Valdenzera, kako sedi na tronošcu, sa glavom u šakama, pognut, prelomljen.

Životinja je pokušavala da digne i svoju glavu, ali glava bi joj brzo padala, klonula. Lupila bi o crvenu ciglju patosa. To je onda odjekivalo, tupo, kao udarci nekog bubnja.

Ima ona veza. Dabogme, to košta. Treba Isakovič da se pretvori u lava, u kavezu, na nekoliko dana. U pitanju je glava. A nije pravo, ni da Kopša strada.

dobrim, odnosima, jer je poče pljeskati, tamo gde ne treba, i jer je poče okretati, kao da je želeo da joj se zavrti glava. Mladi čovek je odvuče malo dalje, u stranu, a šta joj je mrmljao, nije dopiralo do Pavla.

Čak mu se, iznad njegove Servije, ukaza i Austrija, a carstvujušča Vijena, kao crn oblak, i, u njemu, mrtvačka glava. Velika mrtvačka glava, koja mu se približava, i pita. Otac? Vater? A ču, kako on onda odgovara: Zvao se Nikola!

Teodosije - ŽITIJA

Nego kao što sam ja radi vas vlašću sveštenstva i kao glava crkve u Boga postavljen, potrebno je da se i onaj koji vama vlada u Bogu mirom ukrasi krunom carstva, a ovo je i u vašu

I napunili bejahu svu dolinu i po stenama pod oružjem hođahu, sa šlemovima u obliku glava divljih Veprova i s likom medveda i ostalih zveri na glavi, i tako strašan prizor tvorahu kako bi maštarijama uplašili

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

I METODE 2 PRVI DEO: ETNIČKO JEDINSTVO I PSIHIČKI TIPOVI 8 DRUGI DEO: DINARSKI TIP 15 PRVA GLAVA: OPŠTE OSOBINE 16 DRUGA GLAVA: ŠUMADIJSKI VARIJETET 30 TREĆA GLAVA: ERSKI VARIJETET 38 ČETVRTA GLAVA: DINARSKA

DEO: ETNIČKO JEDINSTVO I PSIHIČKI TIPOVI 8 DRUGI DEO: DINARSKI TIP 15 PRVA GLAVA: OPŠTE OSOBINE 16 DRUGA GLAVA: ŠUMADIJSKI VARIJETET 30 TREĆA GLAVA: ERSKI VARIJETET 38 ČETVRTA GLAVA: DINARSKA PLEMENA 43 PETA GLAVA: LIČKA

PSIHIČKI TIPOVI 8 DRUGI DEO: DINARSKI TIP 15 PRVA GLAVA: OPŠTE OSOBINE 16 DRUGA GLAVA: ŠUMADIJSKI VARIJETET 30 TREĆA GLAVA: ERSKI VARIJETET 38 ČETVRTA GLAVA: DINARSKA PLEMENA 43 PETA GLAVA: LIČKA GRUPA 53 ŠESTA GLAVA: BOSANSKI

TIP 15 PRVA GLAVA: OPŠTE OSOBINE 16 DRUGA GLAVA: ŠUMADIJSKI VARIJETET 30 TREĆA GLAVA: ERSKI VARIJETET 38 ČETVRTA GLAVA: DINARSKA PLEMENA 43 PETA GLAVA: LIČKA GRUPA 53 ŠESTA GLAVA: BOSANSKI VARIJETET 58 SEDMA GLAVA: MUHAMEDANSKA

GLAVA: ŠUMADIJSKI VARIJETET 30 TREĆA GLAVA: ERSKI VARIJETET 38 ČETVRTA GLAVA: DINARSKA PLEMENA 43 PETA GLAVA: LIČKA GRUPA 53 ŠESTA GLAVA: BOSANSKI VARIJETET 58 SEDMA GLAVA: MUHAMEDANSKA GRUPA 61 OSMA GLAVA: JADRANSKI

VARIJETET 30 TREĆA GLAVA: ERSKI VARIJETET 38 ČETVRTA GLAVA: DINARSKA PLEMENA 43 PETA GLAVA: LIČKA GRUPA 53 ŠESTA GLAVA: BOSANSKI VARIJETET 58 SEDMA GLAVA: MUHAMEDANSKA GRUPA 61 OSMA GLAVA: JADRANSKI VARIJETET 71 TREĆI DEO: CENTRALNI

VARIJETET 38 ČETVRTA GLAVA: DINARSKA PLEMENA 43 PETA GLAVA: LIČKA GRUPA 53 ŠESTA GLAVA: BOSANSKI VARIJETET 58 SEDMA GLAVA: MUHAMEDANSKA GRUPA 61 OSMA GLAVA: JADRANSKI VARIJETET 71 TREĆI DEO: CENTRALNI TIP 89 DEVETA GLAVA: PSIHIČKE

PLEMENA 43 PETA GLAVA: LIČKA GRUPA 53 ŠESTA GLAVA: BOSANSKI VARIJETET 58 SEDMA GLAVA: MUHAMEDANSKA GRUPA 61 OSMA GLAVA: JADRANSKI VARIJETET 71 TREĆI DEO: CENTRALNI TIP 89 DEVETA GLAVA: PSIHIČKE OSOBINE 91 DESETA GLAVA: NAROČITE STRUJE

VARIJETET 58 SEDMA GLAVA: MUHAMEDANSKA GRUPA 61 OSMA GLAVA: JADRANSKI VARIJETET 71 TREĆI DEO: CENTRALNI TIP 89 DEVETA GLAVA: PSIHIČKE OSOBINE 91 DESETA GLAVA: NAROČITE STRUJE OSEĆANjA I MIŠLjENjA 100 JEDANAESTA GLAVA: VARIJETETI CENTRALNOGA

GRUPA 61 OSMA GLAVA: JADRANSKI VARIJETET 71 TREĆI DEO: CENTRALNI TIP 89 DEVETA GLAVA: PSIHIČKE OSOBINE 91 DESETA GLAVA: NAROČITE STRUJE OSEĆANjA I MIŠLjENjA 100 JEDANAESTA GLAVA: VARIJETETI CENTRALNOGA TIPA 117 DVANAESTA GLAVA: NEKOLIKO

DEO: CENTRALNI TIP 89 DEVETA GLAVA: PSIHIČKE OSOBINE 91 DESETA GLAVA: NAROČITE STRUJE OSEĆANjA I MIŠLjENjA 100 JEDANAESTA GLAVA: VARIJETETI CENTRALNOGA TIPA 117 DVANAESTA GLAVA: NEKOLIKO ETNIČKIH GRUPA 128 ČETVRTI DEO: ISTOČNOBALKANSKI

GLAVA: NAROČITE STRUJE OSEĆANjA I MIŠLjENjA 100 JEDANAESTA GLAVA: VARIJETETI CENTRALNOGA TIPA 117 DVANAESTA GLAVA: NEKOLIKO ETNIČKIH GRUPA 128 ČETVRTI DEO: ISTOČNOBALKANSKI TIP 170 TRINAESTA GLAVA: OPŠTE NAPOMENE O ISTOČNOBALKANSKOM

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Ćopić DOŽIVLjAJI MAČKA TOŠE Sadržaj UVOD 2 PRVA GLAVA 3 DRUGA GLAVA 5 TREĆA GLAVA 7 ČETVRTA GLAVA 9 PETA GLAVA 11 ŠESTA GLAVA 14 SEDMA GLAVA 17 OSMA GLAVA 20 DEVETA

rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Ćopić DOŽIVLjAJI MAČKA TOŠE Sadržaj UVOD 2 PRVA GLAVA 3 DRUGA GLAVA 5 TREĆA GLAVA 7 ČETVRTA GLAVA 9 PETA GLAVA 11 ŠESTA GLAVA 14 SEDMA GLAVA 17 OSMA GLAVA 20 DEVETA GLAVA 23 DESETA

KNjIŽEVNOSTI Branko Ćopić DOŽIVLjAJI MAČKA TOŠE Sadržaj UVOD 2 PRVA GLAVA 3 DRUGA GLAVA 5 TREĆA GLAVA 7 ČETVRTA GLAVA 9 PETA GLAVA 11 ŠESTA GLAVA 14 SEDMA GLAVA 17 OSMA GLAVA 20 DEVETA GLAVA 23 DESETA GLAVA 26 JEDANAESTA

KNjIŽEVNOSTI Branko Ćopić DOŽIVLjAJI MAČKA TOŠE Sadržaj UVOD 2 PRVA GLAVA 3 DRUGA GLAVA 5 TREĆA GLAVA 7 ČETVRTA GLAVA 9 PETA GLAVA 11 ŠESTA GLAVA 14 SEDMA GLAVA 17 OSMA GLAVA 20 DEVETA GLAVA 23 DESETA GLAVA 26 JEDANAESTA

Ćopić DOŽIVLjAJI MAČKA TOŠE Sadržaj UVOD 2 PRVA GLAVA 3 DRUGA GLAVA 5 TREĆA GLAVA 7 ČETVRTA GLAVA 9 PETA GLAVA 11 ŠESTA GLAVA 14 SEDMA GLAVA 17 OSMA GLAVA 20 DEVETA GLAVA 23 DESETA GLAVA 26 JEDANAESTA GLAVA 29 DVANAESTA

MAČKA TOŠE Sadržaj UVOD 2 PRVA GLAVA 3 DRUGA GLAVA 5 TREĆA GLAVA 7 ČETVRTA GLAVA 9 PETA GLAVA 11 ŠESTA GLAVA 14 SEDMA GLAVA 17 OSMA GLAVA 20 DEVETA GLAVA 23 DESETA GLAVA 26 JEDANAESTA GLAVA 29 DVANAESTA GLAVA 32 TRINAESTA

TOŠE Sadržaj UVOD 2 PRVA GLAVA 3 DRUGA GLAVA 5 TREĆA GLAVA 7 ČETVRTA GLAVA 9 PETA GLAVA 11 ŠESTA GLAVA 14 SEDMA GLAVA 17 OSMA GLAVA 20 DEVETA GLAVA 23 DESETA GLAVA 26 JEDANAESTA GLAVA 29 DVANAESTA GLAVA 32 TRINAESTA GLAVA 35 ČETRNAESTA

GLAVA 3 DRUGA GLAVA 5 TREĆA GLAVA 7 ČETVRTA GLAVA 9 PETA GLAVA 11 ŠESTA GLAVA 14 SEDMA GLAVA 17 OSMA GLAVA 20 DEVETA GLAVA 23 DESETA GLAVA 26 JEDANAESTA GLAVA 29 DVANAESTA GLAVA 32 TRINAESTA GLAVA 35 ČETRNAESTA

GLAVA 3 DRUGA GLAVA 5 TREĆA GLAVA 7 ČETVRTA GLAVA 9 PETA GLAVA 11 ŠESTA GLAVA 14 SEDMA GLAVA 17 OSMA GLAVA 20 DEVETA GLAVA 23 DESETA GLAVA 26 JEDANAESTA GLAVA 29 DVANAESTA GLAVA 32 TRINAESTA GLAVA 35 ČETRNAESTA GLAVA 37 OPROŠTAJNA

GLAVA 5 TREĆA GLAVA 7 ČETVRTA GLAVA 9 PETA GLAVA 11 ŠESTA GLAVA 14 SEDMA GLAVA 17 OSMA GLAVA 20 DEVETA GLAVA 23 DESETA GLAVA 26 JEDANAESTA GLAVA 29 DVANAESTA GLAVA 32 TRINAESTA GLAVA 35 ČETRNAESTA GLAVA 37 OPROŠTAJNA GLAVA 40 DOŽIVLjAJI MAČKA

GLAVA 9 PETA GLAVA 11 ŠESTA GLAVA 14 SEDMA GLAVA 17 OSMA GLAVA 20 DEVETA GLAVA 23 DESETA GLAVA 26 JEDANAESTA GLAVA 29 DVANAESTA GLAVA 32 TRINAESTA GLAVA 35 ČETRNAESTA GLAVA 37 OPROŠTAJNA GLAVA 40 DOŽIVLjAJI MAČKA TOŠE UVOD Ovi

GLAVA 11 ŠESTA GLAVA 14 SEDMA GLAVA 17 OSMA GLAVA 20 DEVETA GLAVA 23 DESETA GLAVA 26 JEDANAESTA GLAVA 29 DVANAESTA GLAVA 32 TRINAESTA GLAVA 35 ČETRNAESTA GLAVA 37 OPROŠTAJNA GLAVA 40 DOŽIVLjAJI MAČKA TOŠE UVOD Ovi doživljaji slavnog mačka

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

ljubi Sve dok mu ključaonica poljubac ne uzvrati Treći stoji po strani Bulji u onu dvojicu I vrti glavom vrti Sve dok mu glava ne otpadne SVADBE Svako svuče svoju kožu Svako otkrije svoje sazvežđe Koje noć nikad videlo nije Svako svoju kožu

Nušić, Branislav - POKOJNIK

AGNIJA: Svakojako! Ja ne bih želela da bez tebe uzmem. VUKICA: Kad bi to moglo drugi put, danas me tako boli glava. SPASOJE: A ko ti garantuje da te i drugi put neće boleti glava? AGNIJA: I veruj, kad izađeš na vazduh, proći će te.

SPASOJE: A ko ti garantuje da te i drugi put neće boleti glava? AGNIJA: I veruj, kad izađeš na vazduh, proći će te. VUKICA (jedva se reši): Dobro najzad. Samo da se spremim.

XV NOVAKOVIĆ, RINA, PREĐAŠNjI SPASOJE (kad ih opazi na vratima): No, hvala bogu! RINA: Tako me je bolela glava... SPASOJE: Sve nas, gospođo, danas boli glava, ali nema se kud, stvar je vrlo ozbiljna, moramo se zajednički

RINA: Tako me je bolela glava... SPASOJE: Sve nas, gospođo, danas boli glava, ali nema se kud, stvar je vrlo ozbiljna, moramo se zajednički posavetovati i zajednički se brinuti, jer svima nama

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Ti, Slobodane, na tebe mislim! - Novak je sada stajao između katedre i table, a njegova mala glava oštro je odudarala od tamne pozadine.

ena, dva” uskoro bi me uvezlo u san da nije bilo jarećih glava devojčica koje su nogama izvodile nešto kao balet, a pogledi im bili prikucani za ogradu od rešetaka iza koje su

Pomislih kako bi mi dlan zabrideo kad bih sad prevukao rukom preko neke od tih glava i srce mi se skupi. Doba kad su i mene šišali na nulericu, a ja bos i gologlav trčao nakon pljuska, bilo je daleko iza

Njegova glava u crvenom večernjem vazduhu bila je gotovo bela. Pomislih kako bih, da sam devojčica, uzdrhtao od glave do pete gledajuć

Kroz ispust na prozoru klizio je gust i zlatan mlaz svetlosti i Nedina glava, uhvaćena njime izgledala je kao Predićeva Bogorodica u karanovskoj crkvi. Malo je trebalo pa da se prekrstim pred njom.

To namirisano đubre! - šaputao sam samome sebi, ali to ništa nije moglo da izmeni. Glava mi je bila prazna i vrela kao da je neko zapalio bengalsku vatru u njoj.

- rekla je jedna od onih dveju, mislim ona čija je ofarbana kosa podrastala, tako da joj je glava bila šarena kao glave jedne vrste barskih ptica kojima sam zaboravio ime. Odgovorih da nije.

Vesna i ja smo stajali u pihtijastoj tišini prekidanoj samo zvukom očevih reči i samilosnim klimanjem glava onih dveju. Gore u potkrovlju, nešto je čangrljalo i ja sam znao: Greta je đavolski uznemirena.

U poslednjim zracima sunca činilo se da joj je glava načinjena od bronze. Mogli ste se opkladiti da razume sve što hoću da joj kažem.

Mogli ste se opkladiti da razume sve što hoću da joj kažem. Počeh da žvaćem hleb dok su vozovi prolazili. Glava mi je bila tako prazna kao da je neko izvukao svu sadržinu iz nje.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Pojako grbav, poveći nos, oči velike crne, jaki brkovi i obrve, kosa vrana, gusta, cela glava kao da je u Mesopotamiji iznikla, impozantna, no bi trebalo da je za nju znatna dužina ostalog tela, ta ovako je samo

Šljahtec tanak, visok Poljak, meri gospodara Sofru; istina, mali mu je, ali mu se dopada drastičnog izraza glava i njegovo držanje. Držao ga za neku felu konjaničkog šljahteca.

Sad je Šamika između dve vatre. Šamiku glava zaboli, ne zna šta će sad. Ipak čekaće izlazak stvari; valjda će mu Lujza što otpisati, i rok produžiti.

Oćelavio je, pa se čini još starijim. Istina, lepa glava, lepo čelo još, ali do pola ćelav . . . pa već i bele kose vide se, progrušane. Već je mraz list oprljio.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

prenosu kući, on je osećao, pobedonosno, kako se, u gužvi konjskih sapi, nogu i njuški, pojavila, nad vodom, i njegova glava.

Reče da će ceo dan ostati u postelji, jer je boli glava. A kad joj one rekoše da je kir Aranđel otišao Turcima, u Beograd, da preveze prodate konje, ona se malo trže i izjavi

Noć je bila provela sa rođenim deverom, ali to ne mrdnu ni jedno zrno zobi na tavanu, iznad njinih glava. Osetivši i pre, kraj sve svoje vlasti, da leži po kući kao neka stvar, oko koje mirno obilaze, bila je željna sad da

Zbijen, sve više, kretao se dalje kao stado, sve niže opuštenih glava, prelazeći njive i naselja, i ne pogledavši ih. Pri prelazu preko mostova nastajale su gužve i gungule, ogorčene i

portretom, koji su držali jedan barokni Herkul, sa budžom u ruci, i jedan Mars, u ruci sa štitom, na kome je urlala glava Meduze, dok je na njima lebdela krilata Pobeda, sa vanrednim ružičastim grudima, duvajući u fanfaru.

Obešeni o stabla voćaka, blizu zemlje, gde su se račvale grane, visili su nepomično, zavrnutih glava, kao da ludo poskočiše sa drvećem na leđima, iznad tog jarka, punog ustajale vode, duž bostana.

jer košulja mu je, sva iskidana, visila iz pasa i iz grudi, a odeća mu beše pocepana, i na kolenima i po rukavima. Glava mu beše klonula nalevo, razbarušena, sa gušom svom podnadulom i punom krvi, modrom, i oteklom, iznad užeta, do kog je

gomila je složno pucala, plotun za plotunom, i široka kaldrma, ćoškovi i kapije kuća ispuniše se mrtvima, sa čijih se glava otkotrljaše crni klobuci.

Govorilo se da ga vraćaju doma i da mu je iscurilo jedno oko, da su mu oba uveta spala i da mu je sad lice kao glava u oderanog ovna, bez kože, sa ispalim kostima.

taj stari pas spavao je i dalje na pragu kuće, pokriven i uvijen tolikim ćebadima, da se nikad nije znalo gde mu je glava, a gde su mu noge, sve dok nije počeo da se otkriva, uzvrpoljivši se, kao prase u džaku, da iznenada, iz tih gustih

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

“⁴⁷ U Crnoj Gori, kada se devojka udaje, treba da joj „muška glava obuče košulju i da joj iz desne ruke da zobat šipka, pa će djetiće rađati“⁴⁸.

Odsečena glava se sahranjuje pod pragom, trup se stavi na prag, a sveštenik stane na njega. Narodno objašnjenje ovog običaja je sledeće:

Narodno objašnjenje ovog običaja je sledeće: mrtva glava pod pragom predstavlja zalog za to da će živa glava (deteta) ostati nad pragom.

Narodno objašnjenje ovog običaja je sledeće: mrtva glava pod pragom predstavlja zalog za to da će živa glava (deteta) ostati nad pragom.

³⁰ Tačno se zna i kakav treba da bude položaj deteta u kolevci. Prvih četrdeset dana dečja glava okrenuta je ka istoku, a nikako ne sme da bude okrenuta ka zapadu jer dete može umreti.

(K-Lj, NB, br. 490) — Mala deca mala briga, velika deca velika briga. (Vuk, br. 2953) — Veća glava više glavobolje. (Vuk, br. 539) — Mlada krv veli „skočimo“ stara „sedimo“. (A. Š.

(Vuk, br. 539) — Mlada krv veli „skočimo“ stara „sedimo“. (A. Š., NP, 1976) — U stara glava, u mlada snaga. (L. Š., NP, 1976) — Tko je mlad lagao, ne vjeruj mu ni kad ostari. (K-Lj, NB, br.

(LMS, knj. 104, br. 4) — Kćer je tuđa večera. (V. V., NSP) — Muška glava odžak glasi, đevojačko ime odžak gasi. (M. M., LjBP, gl. 2) — Bogat je ko ima sinove, a ne ko ima volove. (Šaulić, A.

(„U stara glava, u mlada snaga“, „Ostario, igru ostavio“). Neke moralne osobine i crte karaktera se, međutim, ne menjaju („Poštena

, 1988, s. 70) — Majka ti još jednu sestru rodila! (Martinović, N., 1969, s. 73) — Iskopala ti se kuća od muškije’ glava! (Knežević, M. V., 1937, s. 39) — Djecu povijala, a zmije razvijala! (Martinović, N., 1969, s.

(napijanje za zdravlje domaćinovo) (Vuk, ŽOSN, 1987, s. 71) — Daj, Bože, domu ovome sretan podmaldak, najviše muškije glava! (Begović, 1986, s.

, Karadžić, 1901, s. 220) BLAGOSLOVI U ZDRAVICAMA NA BOŽIĆ — Da Bog da, da u ovi dom bidne ovoliko muškije’ glava, ovoliko volova i krava, ovoliko ovčije’ brava, ovoliko jagnjadi i jaradi, teladi! (kada položnik džara) (Dučić, S.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Za slugu Jerneja koji na raskršću viče iz glasa da je njegova njiva koju kopa i njegova krava koju napasa, da je glava koju ima na ramenima njegova glava.

viče iz glasa da je njegova njiva koju kopa i njegova krava koju napasa, da je glava koju ima na ramenima njegova glava.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

svoj prvi argentinski tango »Ljubomoru«, još su se mogli videti gipsani anđeli na tavanicama kako odozgo, iznad naših glava, bulje u neko, samo njima poznato vreme.

Ipak, ponosni smo jer čujemo iz kutije kako nam iznad glava grme »čuvari našeg slobodnog plavog neba«. Onda se jednoga dana, u uličici preko puta Starog dvora, otvara izložba

To je moje mesto! – govorili su za komadić obale, za neku stenu zgodnu da se na nju nasloni glava, za deo mola ili lanternu. Ovo je moje mesto! Ali, ko može da poseduje more?

Vitki prsti i pun zglob mlade žene spuste se na limeni sto. Pufko podigne oči i ugleda je u skraćenju. Sasvim visoko — glava uokvirena tamnim oreolom kose, nešto bliže očima dva snežna vrha grudi, a sasvim blizu stomak koji se diže i spušta

se potrude pa da on postane vlasnik onako uspravnog držanja, pomalo zaleđenog osmeha koji neprestano lebdi iznad tuđih glava — on, koga smo vukli sa sobom dok je bio još musavo dete, na čuvanje svinja i krava, leti, tamo u Bačkoj, na samoj

Matavulj, Simo - USKOK

A kakva bješe ta ženska glava! Materine crne, svijetle oči, a očeve plemenite crte, nježnije, razumije se, ogledahu se na mladu licu.

— A o vladici našem šta si čujao? — Da je pametna glava i dobar vojskovođa. Jedva čekam da ga vidim. — A o drugijem glavarima plemenskim jesi li šta čuo? — Ništa.

Nasmija se zamišljajući ga u odeždi i s kadionicom u ruci, toga popa koji je ko ti ga zna koliko glava odsjekao! Janku se nametnu poređenje toga popa sa svjema ostalijema, koje je poznavao, počinjući od svoga domaćega

Janko sjede i dohvati časovnik. Bješe oko sedam. Njeko lagano otvori vrata i pomoli se glava Krcunova. Obojica se nasmijaše. — Dobro jutro, Janko! Hristos se rodi! — nazva veselo mladić i poljubi se s njim...

dvojici što ih posječe Joko Stijepov Petrović i mnogima još, i to sve oficirima, kojima crnogorski jatagani odrubiše glava! A ja sam opet od dostine naših slušao da mnogima ne mogoše ništa, nego baš dobiše rane od njih!

Mogli bismo kome izbiti oko, ili bi se nas jedan mogao nagrditi! — Dobro, sjecimo se stojećke. Drž’ se! Ode glava!... Zbilja, šta će ovo biti? Kako ću? — Udri ti mene, ili bodi, kako god hoćeš, ja ću se samo braniti!

On sjeđaše na tronožnom stočiću, tako da mu je glava dopirala do grudi vladičinijeh; na koljenima mu bijaše njekakva velika knjiga, na njoj list hartije i divit, u ruci držaše

puške male, O ramenu duga breška visi, O bedri mu duga gadarija, Do pola je vukom opšivena, Na vrhu joj od međeda glava, Zinula je ka’no da je živa!“... Svi glavari veselo zagrajaše, te se čulo: „A glaj sokola! A dođe!

ali njeka bude snijega još jednom-dvaš, pa će se zazeleniti gora i junaci dohvatiti planine, ako bog dâ nasjeći turskih glava! Jedva čekam! Janko je razumio šta Krcun misli, jer to ne bješe prvi put da o toj stvari razgovaraju.

mjestu „Duge krvave“, bjehu mnogi grobovi pređašnjih četnika, te se njekom od tijeh mogahu priđevati lješine odrubljenijeh glava.

Labud, sin njegov i Pero Purov bez riječi otidoše u šumu. Po tome se vidjelo da je Marko četi glava; on jedini stariji čovjek među tom djecom, tuna je i prije zapadao.

natakoh na jatagan, pa je držim visoko i igram i popijevam po našem polju, a preda mnom silna vojska, sve ljudi bez glava, i oni poigravaju, a za mnom se razliješe prasak pušaka, ali se ja ne obzirem. — To je na dobro — istumači vođ.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Za njenu ćerku, po imenu Laura, napisao sam da je okružuje l'aura, misleći na svetli krug oko svetačkih glava. Ona je tu reč poznavala jedino u značenju najave histeričnog napada.

izazivala je u njemu tihu svijetlu radost, bio to neki stari sanduk na suncu, orah pun hladovine ravnodušna goveđa glava nagnuta preko ograde.

Kad god mu se teška glava otme i pođe k vodi, on je, ne budeći se, opet podiže natrag, pa se sve čini, da se on to lagano i ustrajno klanja nekom

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

se god budemo samo hvalili, slabosti i pogreške prikrivali, u povjesnici učili koliko je ko od predaka naši junački glava odrubio, a ne i gdi je s puta sišao, donde ćemo ramati i ni za dlaku nećemo biti bolji; jer prostaci i mladi ljudi, koji

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

naših postoji razlika koja je između razumna čoveka koji vedro gleda preda se u budućnost i zbunjenih ljudi i maglovitih glava koji gledaju nazad u prošlost. Posle pada romantizma, od 1870.

NjEGOV STIL. — On nije bio vedra glava, i dovoljno je zato čitati njegova čudnjačka pisma i pratiti ga u životu. On vrlo često nije znao šta govori, i sva je

] Ali to je bila slaba i zbunjena glava, nevešt pisac, uvrnut talenat. On se otimao između dva pravca: između klasicizma, za koji nije imao školsku spremu,

Jaka pamet, vedra glava, on ima osećanje života, na ljude gleda kritički i bez iluzija, ima posmatračke sposobnosti i redak dar da slika rečima,

Odmah posle izlaska Ogledala srbskog, kada mu je još bila »puna glava narodnih pesama«, on je uzeo da piše Gorski vijenac.

je imao više unutrašnjeg života i duhovne dubine no ijedan srpski pesnik; to je najmisaoniji čovek, najbolja filozofska glava, najjači i najdublji duh među svima srpskim piscima.

Pored toga, u nekoliko mahova, Kostić je pisao o Šekspiru (Romeo i Julija. Jedna glava iz Šekspirove biblije, Matica, 1866; Oko Romea i Julije, Letopis Matice srpske, 1907).

Milićević, Vuk - Bespuće

ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vuk Milićević BESPUĆE GLAVA PRVA 5 GLAVA DRUGA 10 GLAVA TREĆA 17 GLAVA ČETVRTA 24 GLAVA PETA 33 GLAVA ŠESTA 41 GLAVA SEDMA 44 BESPUĆE Gospođici

ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vuk Milićević BESPUĆE GLAVA PRVA 5 GLAVA DRUGA 10 GLAVA TREĆA 17 GLAVA ČETVRTA 24 GLAVA PETA 33 GLAVA ŠESTA 41 GLAVA SEDMA 44 BESPUĆE Gospođici O.S.

ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vuk Milićević BESPUĆE GLAVA PRVA 5 GLAVA DRUGA 10 GLAVA TREĆA 17 GLAVA ČETVRTA 24 GLAVA PETA 33 GLAVA ŠESTA 41 GLAVA SEDMA 44 BESPUĆE Gospođici O.S.

ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vuk Milićević BESPUĆE GLAVA PRVA 5 GLAVA DRUGA 10 GLAVA TREĆA 17 GLAVA ČETVRTA 24 GLAVA PETA 33 GLAVA ŠESTA 41 GLAVA SEDMA 44 BESPUĆE Gospođici O.S.

Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vuk Milićević BESPUĆE GLAVA PRVA 5 GLAVA DRUGA 10 GLAVA TREĆA 17 GLAVA ČETVRTA 24 GLAVA PETA 33 GLAVA ŠESTA 41 GLAVA SEDMA 44 BESPUĆE Gospođici O.S.

KNjIŽEVNOSTI Vuk Milićević BESPUĆE GLAVA PRVA 5 GLAVA DRUGA 10 GLAVA TREĆA 17 GLAVA ČETVRTA 24 GLAVA PETA 33 GLAVA ŠESTA 41 GLAVA SEDMA 44 BESPUĆE Gospođici O.S.

Milićević BESPUĆE GLAVA PRVA 5 GLAVA DRUGA 10 GLAVA TREĆA 17 GLAVA ČETVRTA 24 GLAVA PETA 33 GLAVA ŠESTA 41 GLAVA SEDMA 44 BESPUĆE Gospođici O.S.

S. GLAVA PRVA Obična i svakidanja gungula u kavani; ljudi koji se mimoilaze i pozdravljaju; vrata koja se otvaraju i zatvaraju sa

Gavre Đaković osjećaše se sav razdrman, izlomljen, izubijan, kao da putuje nekoliko dana. Lagano ga je bolila glava. On osjećaše po sebi nešto teško što ga sažima pod svojim teretom. Sve ga je smetalo, bunilo, uzrujavalo.

nejasno drveće prolijetalo pored voza; polja dobivahu pomalo boje, ali još bijahu jednolika, nepomična i neprobuđena. GLAVA DRUGA Poslije nemirne i neprijatne noći, isprekidane snovima bez misli, kad se je, prvo jutro, neodmoran i neispavan,

Ona ga nije zadržavala i oprostila se od njega jednim hladnim poljupcem. Do godine je nije više našao. GLAVA TREĆA Neobično ga je nešto dirnulo u duši i čitavo tijelo streslo mu se nekom strepnjom kad je opazio da se stari

I njegove se usne prezrivo razvukoše. Kao drugi! Koliko bola, poniženja i istine! GLAVA ČETVRTA Sjećao se predvečerja jednog vrućeg ljetnog dana, punog zagušljive prašine i suhe žege, dok se sunce spuštalo i

Sremac, Stevan - PROZA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac PROZA Sadržaj BOŽIĆNA PEČENICA 2 GLAVA PRVA 3 GLAVA DRUGA 13 GLAVA TREĆA 17 MAKSIM 31 GLAVA PRVA 32 GLAVA DRUGA 35 GLAVA TREĆA 38 BURI I ENGLEZI 44 GLAVA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac PROZA Sadržaj BOŽIĆNA PEČENICA 2 GLAVA PRVA 3 GLAVA DRUGA 13 GLAVA TREĆA 17 MAKSIM 31 GLAVA PRVA 32 GLAVA DRUGA 35 GLAVA TREĆA 38 BURI I ENGLEZI 44 GLAVA PRVA 46 GLAVA

Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac PROZA Sadržaj BOŽIĆNA PEČENICA 2 GLAVA PRVA 3 GLAVA DRUGA 13 GLAVA TREĆA 17 MAKSIM 31 GLAVA PRVA 32 GLAVA DRUGA 35 GLAVA TREĆA 38 BURI I ENGLEZI 44 GLAVA PRVA 46 GLAVA DRUGA 48 GLAVA

Sremac PROZA Sadržaj BOŽIĆNA PEČENICA 2 GLAVA PRVA 3 GLAVA DRUGA 13 GLAVA TREĆA 17 MAKSIM 31 GLAVA PRVA 32 GLAVA DRUGA 35 GLAVA TREĆA 38 BURI I ENGLEZI 44 GLAVA PRVA 46 GLAVA DRUGA 48 GLAVA TREĆA 49 GLAVA ČETVRTA 51

Sremac PROZA Sadržaj BOŽIĆNA PEČENICA 2 GLAVA PRVA 3 GLAVA DRUGA 13 GLAVA TREĆA 17 MAKSIM 31 GLAVA PRVA 32 GLAVA DRUGA 35 GLAVA TREĆA 38 BURI I ENGLEZI 44 GLAVA PRVA 46 GLAVA DRUGA 48 GLAVA TREĆA 49 GLAVA ČETVRTA 51

PEČENICA 2 GLAVA PRVA 3 GLAVA DRUGA 13 GLAVA TREĆA 17 MAKSIM 31 GLAVA PRVA 32 GLAVA DRUGA 35 GLAVA TREĆA 38 BURI I ENGLEZI 44 GLAVA PRVA 46 GLAVA DRUGA 48 GLAVA TREĆA 49 GLAVA ČETVRTA 51

PRVA 3 GLAVA DRUGA 13 GLAVA TREĆA 17 MAKSIM 31 GLAVA PRVA 32 GLAVA DRUGA 35 GLAVA TREĆA 38 BURI I ENGLEZI 44 GLAVA PRVA 46 GLAVA DRUGA 48 GLAVA TREĆA 49 GLAVA ČETVRTA 51 PROZA BOŽIĆNA PEČENICA GLAVA PRVA U kojoj

DRUGA 13 GLAVA TREĆA 17 MAKSIM 31 GLAVA PRVA 32 GLAVA DRUGA 35 GLAVA TREĆA 38 BURI I ENGLEZI 44 GLAVA PRVA 46 GLAVA DRUGA 48 GLAVA TREĆA 49 GLAVA ČETVRTA 51 PROZA BOŽIĆNA PEČENICA GLAVA PRVA U kojoj je opisano sve

TREĆA 17 MAKSIM 31 GLAVA PRVA 32 GLAVA DRUGA 35 GLAVA TREĆA 38 BURI I ENGLEZI 44 GLAVA PRVA 46 GLAVA DRUGA 48 GLAVA TREĆA 49 GLAVA ČETVRTA 51 PROZA BOŽIĆNA PEČENICA GLAVA PRVA U kojoj je opisano sve što je nužno da

PRVA 32 GLAVA DRUGA 35 GLAVA TREĆA 38 BURI I ENGLEZI 44 GLAVA PRVA 46 GLAVA DRUGA 48 GLAVA TREĆA 49 GLAVA ČETVRTA 51 PROZA BOŽIĆNA PEČENICA GLAVA PRVA U kojoj je opisano sve što je nužno da se prethodno

I ENGLEZI 44 GLAVA PRVA 46 GLAVA DRUGA 48 GLAVA TREĆA 49 GLAVA ČETVRTA 51 PROZA BOŽIĆNA PEČENICA GLAVA PRVA U kojoj je opisano sve što je nužno da se prethodno zna.

«, pa mu pruži tabakeru na čijem je zaklopcu bila ona dobro poznata glava sa: »Ja pušim; i ja pušim«. Kad god bi odadžija Aćim uzeo tu tabakeru u ruke, smejao bi se slatko; večno bi je

Radičević, Branko - PESME

“ Pa polete pred miloga, A on klonu s konja svoga — Ao jada iznenada! Glava njemu razbijena, Ruka desna salomljena, Kroz zavoje krvca lopi, Jadna moma ruke sklopi: „Pa zar tako, dragi moj!

odšeta Pa kad zađe za brsna drveta, Ja se prenu, duboko uzdanu, Zadrkta se pa još većma planu, Planu srce, a glava mi buknu, Pa za momom odma tragom suknu, Brzo stigo lipe ponosite, Ali onde do dve staze vite, Na toj ništa, onde

lego inako, Al' ne dođe sanak mi nikako, Sad se tamo, sad amo premeći, Al' nikako tužan mira steći, Srce plamti, glava strašno gori — Časi, časi, ala ste mi spori!

Srce bono, glava vatra živa, Vetrić lađan žegu razlađiva, Slavuj tica umilno popeva, Svakim glaskom leka rani leva.

Ščekasmo se na noge i ruke, Pa za časak eto braća luda Dogrcaše do brega i pruda. Mlogo li se tako kadikada U se glava pouzdala mlada, Telo čilo, a umešna ruka, Sretno sam se ja uvek izvukâ, Ja sam tebi mlado telo predô Kâno ocu

Crnogorče, care mali, Ko te ovde još ne fali? Mačem biješ, mačem sečeš, Mačem sebi blago tečeš, Blago turska glava suva, Kroz nju vetar gorski duva. Oj sokole dalmatinče, Divna mora divni sinče!

Lomi konje i junake, Čini jade svakojake, Kušlja tlači, sablja seva, Klikće Veljko, Ture zeva, O tle čalma, o tle glava, Al' pod nebo srpska slava!

malu, Malu decu, al' od ovi veću, Sva vesela pa zbijaju šalu, Pa u nišan duge puške meću, Nišan biju, nišan turska glava, Oj Srpčići, golema vam slava!

“ Pa dovata krvavo oruže, Uzima ga mlada u naruče, Od mila joj skoro srce puče. I već spava muška glava trudna, Ukraj njega sedi ljuba budna, Pogleduje gospodara svoga, Moli za nj'ga Boga velikoga: „Ta uzmi ga kada ti je

“ pa drž' ga za kiku, Čupaj s one, čupaj s' strane ove, Stoji glava kâ u kakve sove, Al' zaludu celi ovi trudi, Pusti detić jogunaste ćudi.

Al' ne beše ni trebe nikake, Ja ustado, noge beu lake, Onda glednu kakva mi je glava, Al' i ona zdrava i čitava: Udariti što podnese snaga, Pa od rane i bola ni traga, Divna čuda!

Vedro lice i slobodno oko, Prava kičma, glava na visoko, I još oni divni razgovori: „Eto sviće, eto zora zori!“ Tu vas, tu vas stade velja dreka, Kao žaba na

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Petrak kao da je konačno našao onu pravu, završnu riječ za čitavo moje opčarano mjesečarsko tkanje, od koga mi je glava tako puna da i sama počinje da zrači i svijetli kao žuta bundeva zaostala u požnjevenu kukuruzištu.

— Pametna đedova glava! Stojim tako u obasjanoj noći, pred hladnjikavim nezemaljskim vidikom kakvi se javljaju samo u snu, pomalo je i strašno

— Bestraga mu glava, još nek se samo pojavi kakav svetac u fijakeru, a kakva su vremena izišla, nismo ni od toga daleko.

— O-o, to nije dobro — gudi potišten Sava, a baš mu ništa pametno ne pada na um. Opustila čemerna glava ko krupska marvena pijaca u ponedjeljak iza ponoći, sve po njoj samo neke trice, slama i još ponešto što nije za priču.

— Bestraga im glava i ovim starijima! — umovao sam buljeći u mesingani krstić na dnu bukare. — E, jest mi neko veliko zadovoljstvo napiti se.

Bestraga mu glava, nek je konačno riješena i ta zagonetka sa svetiteljem. Mogli su, onako u neznanju, naletjeti na kakvog ćoškastog i

— A ja se zaintačio kao najtvrdoglavije ličko magare: ne odričem, kažem, on je moj, pa kakav bio. Je li glava na panj, jest, ali ja ostajem pri svojoj!

He-he, u žandara bješe mudra glava, uhvatiše Čarugu gdje spava. Munižaba uvrće brk i mučenički puše: — Deder, Đurajica, okini već jednom, tebi ta

— uozbilji se Miloš. — Ko će kazati? Nisam imao kad ni pitati, ne znam gdje mi je glava. Miloš uhvati intendanta ispod ruke i povjerljivo se nagnu nad njegovo uvo: — Znaš li ti, druškane moj, da se njoj,

— Samo su bombaše i mitraljesce ostavili neošišane. Oni, vele, ionako nose tuđu glavu: — E, bestraga im glava, neki zasukan svet. Negdje pred podne putnici stigoše do uzanog mostića na smirenoj rječici sa obalama ukovanim u sed.

— Ma ovaj moj sat. — Idi, bestraga ti glava, ta nije stao Treći ukrajinski front i korpus Peka Dapčevića. — E, moj rođače, ne znaš ti kakva je to muka kad stane

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Nemaš pojma šta se dešava, Ti nisi u tom kolu; a to je tvoja glava među njima na stolu. Ne znaš da l će ti glavu na panj, il će te s lađe, u džaku.

Niko ti neće reći zašto moraš da digneš kosu i nasloniš obraz na panj. Soba se dimi od kafa i od lula. Tvoja glava, il ruka, šta je sad palo na vagu? Ne znaš, ne vidiš, ne čuješ, sve se to radi u mraku.

Da eventualno predupredimo. I plus pedeset dukata, u gotovu. Ćuti, znam šta oćeš da kažeš. Ne pita se pošto je glava. U ovom nema štednje. Vezir će me i više koštati. Tako ti je to kad se od nečeg napravi politika...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— Ništa! — I privukoh te silno da se tvoja glava nasloni na moju. Celim telom beše ti naslonjena na mene. Stisnuh te jače, htedoh da okrenem glavu, obrazi nam se

Iz vaše bašte ništa se nije čulo. Izvalih se na travu. Poduze me svežina. Glava mi je gorela, ruke behu sve u znoju a srce udaraše tako silno, jako, da sam ga i ja čuo. Čekao sam te.

vosak žuta, s velikim čelom, upijenim obrazima i uvučenim ustima tako da se vilice i nos umalo ne dodirivahu — ljudska glava. To beše ona! Krkljanje tupo, teško, retko i mučno izvijaše se iz njenih grudi koje se i ne micahu.

Ruka mi se dotače njenih toplih grudi, klecnuh, stisnuh je; glava mi klonu više njenog ramena, te moj obraz dodirnu njen, i ne znam ni sâm zašto šapnuh: — Paso!

— Evo na. Ubi ti mene... Ti me ubi! — Grcao je starac, a ruke mu, pleća, glava, celo telo drhtalo je. Stojan, na sve gotov, spreman, samo ne na to — njegovu, očevu molbu, trgao se preplašeno: — Ne.

Nagoh se grobu, ali se brzo ustrašeno trgoh natrag. Na podu groba behu poređani ostaci strinini: glava, ruke, rebra...

— Ne, ne! — Ustadoh. — Ići ću u „Rašku“, da tamo čuvam vinograd. Njoj glava klonu, kosirče iz ruku ispade. — Ako! Idi! — pokorno prošapta i umuknu, oduprevši se rukama o zemlju, da ne padne.

Uze mi ruku, okrenu dlan i zagleda se u nj. Kako je čudno odudarala moja bela ruka od njene koščate, suve, crne ruke. Glava joj je bila umotana krpama i starim šamijama, ispod kojih su padale njene prosede kose u uvojcima niz lice joj, a lice

Dok, a uvek ona, snaška Pasa, žena čiča-Masina, prva ne uđe, pa za njom ostale. Ulazi ona: glava joj pognuta, oko meko i milo, pokreti topli, a na njoj šušti „kitajka“ — anterija i svileni mintan.

i snaška Pasa, za njom devojke burno uđoše, vitlajući se, igrajući, udarajući u dahire, obilazeći ih, pevajući im oko glava... Ali snaška Pasa! U jeleku, šalvarama, razuzurena. Ćerćerlije i nize bisera trepte joj ispod belog nežnog grla...

Lelujali bi im se njihovi laki plamenovi. Ona, pošto čelo groba klekne, nagnula bi se napred ka grobu, tako da joj glava, čelo, dodiruje krst.

Kostić, Laza - PESME

Al' me ljuto boli glava — posle onih svetlih snova, onih divnih vitezova, onih slika, onih slava — ova java! Nemojte me pitat' sade, da vam

KOLO Mrak se crni nebom šeće, hoće da ga pokrije, pod pazuho glavu meće tamburice božije. Bleda glava, mesec bledi, mesec bledi punačak, svud okolo setno gledi, svud u kolu pušta zrak.

Ni Srbin, bome, nije narod loš, od vere mu je glava tvrđa tek, a osećaj mu kâ i obraz mek, promotrivost mu britka kao nož!

A uz nju se prikučila aždaha, sedmoglavi zmaj, na prvoj glavi glava mrtvačka, iz vilica joj modri plam polagano po crnom dimu liže kô da nešto piše, — u mlazovih pročitam

Rekô si mi dost'. — Alfa i omega! O mudra smrti, o samrtnička, živa mudrosti! Alfa je glava, alfa to je um, početak svega, dušin neimar, što y njoj zida budućnosti sjaj; a omega, jest, omega je kuk, sramota,

” Izreče Ture, obode žerava, kaluđeru starom iznemože glava, klonu mu glava od teške muke, ispadoše ključi iz mršave ruke, i jedva se seti da treba da javi poruku lepu igumnu

” Izreče Ture, obode žerava, kaluđeru starom iznemože glava, klonu mu glava od teške muke, ispadoše ključi iz mršave ruke, i jedva se seti da treba da javi poruku lepu igumnu Varnavi, podiže

Pod uverom njenih slova sklaplju mu se oči crne, crna vrata svetlih snova; u zanosu srce trne, rusa glava malaksava, na tvoje se spušta krilo oj, delilo, — Samson spava.

” tako dalek zbori glas. A čuje li tog pozdrava, tog pozdrava smrtnih strava, izrailjskom rodu glava? — Samson spava. Samson spava, ne čuje ga, al' ga čuje glava sveta, al' ga čuje gospod četa, al' ga čuje

— Samson spava. Samson spava, ne čuje ga, al' ga čuje glava sveta, al' ga čuje gospod četa, al' ga čuje Jehova: Serafimi nisu sišli, al' delila što sad misli, To je miso njegova!

Samsonova to zar glava? tih vilica grdni zjap? te nozdrve uzvijene? te zar oči ispijene? pa te uši — taj nezgrap? Ista slika, bog i duša, na

IV U tamnici je sužanj, okovan, u tamnici je glava naroda, u tamnici je snaga naroda, u tamnici je nada naroda, u tamnici mu sudac bogodan, u tamnici je Samson, okovan.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

U isto vrijeme smotri da ide jedna velika zmija niz duvar, tako se pružila da joj je glava više glave đevojčine bila blizu, pa se izdigne i ujedanput đevojku u čelo meću oči da ujede; onda on pritrči pa povadi

Pa ga onda izvede nasred dvora, oko kojega je bio sve kolac do koca, i na svakome kocu po ljudska glava, samo na jednome nije bila, i ovaj je kolac sve jednako vikao: — Daj, baba, glavu!

Oni ustadoše, skidoše pokrov i vidješe da nema ništa osim noge, ruke, sise i glava. Odmah odoše sva trojica u poćeru za Grbom.

u vatanju pritrči i privati devojku na ruke lako, a sedmoglava zmaja dočekaše ona druga braća i pokidaše mu svi sedam glava pre nego što je na zemlju pao.

A kad vidi da mu je glava odsečena, odmah uzme živu vodu, te ga prelije i sastavi glavu, i on opet oživi kao i bio. Kad car i njegov doglavnik

Kad bude drugi dan ujutru, car bolestan, boli ga glava, ne može da je podigne s uzglavlja. Kako se to razglasi po dvoru, skupe se brže bolje svi ljekari da liječe cara; no car

i oda šta, i zapita ga šta će sada činiti; a on mu odgovori opet da pije ono što je i sinoć pio, pak će ga odmah glava proći. Car ga onda zapita: — Pa što ću činiti ako me poslije, kad se otrijeznim, opet glava uzboli?

Car ga onda zapita: — Pa što ću činiti ako me poslije, kad se otrijeznim, opet glava uzboli? A Mujo mu odgovori: — Opet pij nanovo. — Pa dokle će tako trajati? — zapita car.

Opet se snuždi, pa među njih; neki mu reče: — Da ti je zdrava glava, Mujo! A on jedva izgovori: — Da su zdravi prijatelji! Al' za mal, što se ne nasmija.

Kad donesem vodu žeteocima, a oni poviču: „Kamo ti glava?“ Ja se maši rukom, a to nema glave, zaboravio je na vodi. Onda se brže bolje vratim natrag; kad tamo, a to lisica pa

Kad se donese pred njih u jednoj činiji s čorbom riba rasječena na troje, onda iguman uzme glavu govoreći: — Glava pred glavu! Drugi uzme srijedu govoreći: — Rebra sjeverova i grad carja velikago!

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Za nas nije bal. SVETOZAR: Zašto? MAKSIM: Poslova, ne znamo gdi nam je glava. SVETOZAR: Bar za ljubov Leposavinu. MAKSIM: Ima ona dosta zabave kod kuće. SVETOZAR: Ali opet u društvu.

PUTNIK: Dakle vi niste crkve istočne? DOKTOR: Jesmo. PUTNIK: Pa otkud da je mitropolit glava crkve? DOKTOR: Jer mu carigradski patrijarh mitru na glavu položi. U zemlji ima nešto malo Vlasa.

(Iziđe brzo.) ŠALjIVAC: Sad je badava, ja sam mislio, da će ga moja basna izlečiti, ali je glava jako odebljala; radite šta znate. PUTNIK: Samo da ga ima ko držati. POZORIJE 8.

STANIJA: Lepo, lepo. LjUBA: Oćeš i ti da slušaš? STANIJA: Oću. Bolje to, nego kako se miluje. LjUBA (čita): Glava jedanaesta. Sljedujući dani bili su dani nepresječne ljubovi. STANIJA: Što, i u knjigi ljubov?

Jedan kaže, kad što dokazuje: koliko moja slaba glava dopušta; a u sebi misli, da je najjača. Može biti, kad bi se orasi glavom lupali.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

More, ono nije gospođa, onu su vile i aždaje izlegle! SULTANA: Orjatine, meni tako u oči reći? Sad će ti pući glava na četvoro! SRETA: More Pelo, koji ti je vrag? SULTANA: Tvoja je mati bila Pela, a ne ja.

SULTANA: Nesrećo, misliš ti da sam ja pijana? STEVAN: A nisi, samo si od juče mamurna. SULTANA: Sad će ti pući glava! STEVAN: Bre, sreća je tvoja što ja s majstor Sretom dobro živim, a sad bi ti pokazao na koga ti zamanjuješ.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

ask.rs. 2011. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Momo Kapor BELEŠKE JEDNE ANE Sadržaj UFUR 2 GLAVA I 9 GLAVA II 13 GLAVA III 17 GLAVA IV 21 GLAVA V 24 GLAVA VI 30 GLAVA VII 35 GLAVA VIII 41 GLAVA IX 51 GLAVA

ask.rs. 2011. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Momo Kapor BELEŠKE JEDNE ANE Sadržaj UFUR 2 GLAVA I 9 GLAVA II 13 GLAVA III 17 GLAVA IV 21 GLAVA V 24 GLAVA VI 30 GLAVA VII 35 GLAVA VIII 41 GLAVA IX 51 GLAVA X 55 GLAVA

rs. 2011. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Momo Kapor BELEŠKE JEDNE ANE Sadržaj UFUR 2 GLAVA I 9 GLAVA II 13 GLAVA III 17 GLAVA IV 21 GLAVA V 24 GLAVA VI 30 GLAVA VII 35 GLAVA VIII 41 GLAVA IX 51 GLAVA X 55 GLAVA XI 65 GLAVA

KNjIŽEVNOSTI Momo Kapor BELEŠKE JEDNE ANE Sadržaj UFUR 2 GLAVA I 9 GLAVA II 13 GLAVA III 17 GLAVA IV 21 GLAVA V 24 GLAVA VI 30 GLAVA VII 35 GLAVA VIII 41 GLAVA IX 51 GLAVA X 55 GLAVA XI 65 GLAVA XII 76 GLAVA

KNjIŽEVNOSTI Momo Kapor BELEŠKE JEDNE ANE Sadržaj UFUR 2 GLAVA I 9 GLAVA II 13 GLAVA III 17 GLAVA IV 21 GLAVA V 24 GLAVA VI 30 GLAVA VII 35 GLAVA VIII 41 GLAVA IX 51 GLAVA X 55 GLAVA XI 65 GLAVA XII 76 GLAVA XIII 82 GLAVA

Kapor BELEŠKE JEDNE ANE Sadržaj UFUR 2 GLAVA I 9 GLAVA II 13 GLAVA III 17 GLAVA IV 21 GLAVA V 24 GLAVA VI 30 GLAVA VII 35 GLAVA VIII 41 GLAVA IX 51 GLAVA X 55 GLAVA XI 65 GLAVA XII 76 GLAVA XIII 82 GLAVA XIV 83 GLAVA

Kapor BELEŠKE JEDNE ANE Sadržaj UFUR 2 GLAVA I 9 GLAVA II 13 GLAVA III 17 GLAVA IV 21 GLAVA V 24 GLAVA VI 30 GLAVA VII 35 GLAVA VIII 41 GLAVA IX 51 GLAVA X 55 GLAVA XI 65 GLAVA XII 76 GLAVA XIII 82 GLAVA XIV 83 GLAVA XV 92 GLAVA

JEDNE ANE Sadržaj UFUR 2 GLAVA I 9 GLAVA II 13 GLAVA III 17 GLAVA IV 21 GLAVA V 24 GLAVA VI 30 GLAVA VII 35 GLAVA VIII 41 GLAVA IX 51 GLAVA X 55 GLAVA XI 65 GLAVA XII 76 GLAVA XIII 82 GLAVA XIV 83 GLAVA XV 92 GLAVA XVI 102 GLAVA

I 9 GLAVA II 13 GLAVA III 17 GLAVA IV 21 GLAVA V 24 GLAVA VI 30 GLAVA VII 35 GLAVA VIII 41 GLAVA IX 51 GLAVA X 55 GLAVA XI 65 GLAVA XII 76 GLAVA XIII 82 GLAVA XIV 83 GLAVA XV 92 GLAVA XVI 102 GLAVA XVII 107 GLAVA

I 9 GLAVA II 13 GLAVA III 17 GLAVA IV 21 GLAVA V 24 GLAVA VI 30 GLAVA VII 35 GLAVA VIII 41 GLAVA IX 51 GLAVA X 55 GLAVA XI 65 GLAVA XII 76 GLAVA XIII 82 GLAVA XIV 83 GLAVA XV 92 GLAVA XVI 102 GLAVA XVII 107 GLAVA

I 9 GLAVA II 13 GLAVA III 17 GLAVA IV 21 GLAVA V 24 GLAVA VI 30 GLAVA VII 35 GLAVA VIII 41 GLAVA IX 51 GLAVA X 55 GLAVA XI 65 GLAVA XII 76 GLAVA XIII 82 GLAVA XIV 83 GLAVA XV 92 GLAVA XVI 102 GLAVA XVII 107 GLAVA XVIII 122 GLAVA

II 13 GLAVA III 17 GLAVA IV 21 GLAVA V 24 GLAVA VI 30 GLAVA VII 35 GLAVA VIII 41 GLAVA IX 51 GLAVA X 55 GLAVA XI 65 GLAVA XII 76 GLAVA XIII 82 GLAVA XIV 83 GLAVA XV 92 GLAVA XVI 102 GLAVA XVII 107 GLAVA XVIII 122 GLAVA XIX 130 GLAVA

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

u korovu spava, parabola, od bola figura, otrže se vreži zaborava, iznad kojeg kao da dežura u ikoni devojačka glava! Tek devojka siluetu zgradi u jarinu, arhaizam mladi.

Nesvesno struji jedno u dvoma. Zuji mi kičma, kolena huje, puši se glava. Bojim se sloma: zažižem psalme i aliluje. Čuvstveno vrenje zahvata šume, pobrežja, čuke.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

ALEKSA (gledi): Može biti. No kad je svoja dela vtori put izdavao, on je sigurno i to uzeo. O, to je visprena glava! JELICA: Čitate l i vi rado knjige? ALEKSA: Sad se samo sa slavenskim zabavljam.

JELICA: Ah, tatice, kanda ga je neka cauberin rodila! Usred Beča nema njemu ravna! MARKO: On mi se vidi mudra glava biti. JELICA: Ah, tatice, taj vam zna kur praviti!

MARKO: Ja ću dati da se donese. ALEKSA: A našto? Ja ću sam ići; i tako mi je glava od ove naprasne promjene zabunjena. MARKO: Kako god vi znate. ALEKSA: Dakle, ja imam čest maj kompliment učiniti.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

U čarnoj gori koliba stoji, ko god je vidi, trese ga strava, vještica baba oko nje broji kolac po kolac, na svakom glava. Delija momče kroz goru grabi, ide u najam opasnoj babi.

Od njega većeg lukavca nema, u svakoj riječi zamku ti sprema. Puna je varki njegova glava, podvale smišlja i kada spava; ako li padne u san duboko, još uvijek škilji na jedno oko.

Pijetao ne zna, od straha slijep, gdje mu je glava, gdje li je rep. Najzad se srećno završi borba, uprtač puče, odleti torba, a Lisac riješen tereta crna uzbrdo

! Sandale trpe batine mnoge i složno škripe: „Krive su noge!“ Noge se bune: „Kriva je glava, noću je budna a obdan spava!“ Baka se ljuti. „Pogledaj vraga! Zar ova glava rođena, draga?!

“ Noge se bune: „Kriva je glava, noću je budna a obdan spava!“ Baka se ljuti. „Pogledaj vraga! Zar ova glava rođena, draga?! Prije ću za brk Bauka vući, nego li snenog unuka tući. Izmlatiću ga, al drugi put.

U mlinu starom ko bude sada, nije mu druge, glava mu pada, kuca mu zadnji sat!“ Kroz goru lomi divova grupa, gvozdenim hodom družina stupa, batova deset u brvna

Kada gazde minu strava, reče Rade, mudra glava: „Idem kradom izviditi šta bi ono moglo biti.“ Ide Rade kao sjena, vidi: vatra

Legoše na pod od puste strave Žuća i Toša, glava do glave. Od luda straha promuca Žuća: „Ti si mi, Tošo, brat! Gromove čujmo, pa savez kujmo, nek đavo nosi rat!

Na kraju grada za mrkim zidom evo ti, druže — zoo-parka! Čitavog parka čuvar i glava to ti je glavom ujkica Sava.

Žirafa šeta brojeći zvezde, korača parkom — zvonara prava; kada joj suton do nogu dođe, u nje još uvek na suncu glava. To ti je, bogme, čudnovata zver, ujka je zove „oblakoder“.

Oblak od ptica po travi pao, pokraj njih vidiš stražara noja. Taj nosi jaja, ujka mi kaže, velika tako — ko glava moja.

“ Znate li dedu? Hrabar je on, auto pozna, kamion. Kola bez konja! Đavolja sprava! Tu ti je večno u torbi glava. Pa ipak, druže, i u tom čudu, uz puni gas, deda je često jurio drumom plašeći nas.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

I noć im prelijem preko tornjeva i glava. Nekiput se spustim sasvim nisko do sirotih predgrađa vaseljene i ne znam šta da počnem.

KOSOVO Sad je to priča u gradu budala, a tad su poginula cara dva! Za večeru sedoše junaci bez glava, a neman se hranila s morskog dna.

Lazar gologlav, velik i nespretan mačem razmahuje, Jugovići ginu, odleti odjednom po sto turskih glava. Tu je i zbor bogova, došli da se napiju krvi na ljudskoj hekatombi, nad-vuk je srećan i krilati crvi praćakaju

Gledam zaliv morski i njegovu kulu. Zaliv se naginje na jednu stranu, glava na drugu. A ja uzmičem, moje telo uzmiče, povlači se kao oseka, suši se kao pena talasa na pesku.

okreću glavu kad vide vime i sunce koje proliva nešto rujno da ugasi žeđ mrtvacima sunce je urna puna žutog vina glava puna snage lik koji se obraća živima petao na njemu vidi krestu jagnje — čelo bojno orao zna daje to kljun neoboriv

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Tada nove muke... Ravnanje, ah, to pusto ravnanje, a front ratne baterije širok kao razvučena lepeza, te nekome ispala glava, drugome leđa, onaj izleteo ceo... Koni se uznemirili. Uto naiđe i komandir na konju.

S vremena na vreme daju se zastanci i ljudi posedaju. Ali odmah zadremaju i, taman glava klone na grudi, a iz daljine dopire komanda, vozari uzjahuju i jednolično kloparanje, kao udari kostiju, provlači se

U obližnjem jarku ugledasmo još tri leša. U jednoga raširene ruke, drugi zabio glavu u zemlju, a trećem glava prepolovljena. Teško je posmatrati. Prizor je upečatljiv i mučan.

Plotun zdesna... Jedan zalutali kuršum zviznu iznad naših glava, te uvukosmo glave u ramena. Odmah za njim drugi pljasnu u drvo pored nas.

Pokraj puta bila je koliba i pred njom je ležao mrtav dečak. Zaklali ga. Glava mu zabačena unazad i širok otvor zjapi iz grkljana. Detinje ruke bile su krvave i zgrčene. Vojnici zastaju užasnuti...

Iz kukuruza iznose mrtvoga vojnika. Ruke leša još su mlitave, glava zabačena unazad, a oko usana sveže masnice krvi. — Kuda ga nosite? — zapita neko.

Narednik Milutin sedi na topovskom prednjaku, vezan kaišem, presamitio se preko ograde, opustio ruke, a glava mu klimata i sam se njiše kao napukla grana... Hvalio se posle kako je izvanredno spavao.

Vojnici su pokušavali da dignu konja. Ali glava njegova tresnu o zemlju kao bačena klada i životinja je tužno gledala staklastim očima, dok su joj nozdrve bile raširene,

A svež opojan vazduh ćarlijao je oko nas... Preplašene ševe lepršale su iznad naših glava. Naiđe ordonans iz štaba puka, te ga zapitasmo zašto ovoliko stojimo. — Zaglavio se mostovi tren u bari!

Najednom puče puška... još jedan pucanj, pa se rasu paljba negde ispred nas. Kuršumi zafijukaše jezivo iznad naših glava, vozari pognuše glave, a poslužioci polegaše. — Na rukama, napred! — čuje se odlučna komanda našeg komandira.

Na nasipu, gotovo iznad naših glava, vojnici šeste baterije izvlače na rukama topove. — Što ne gađate? — dojuri zadihan jedan pešadijski oficir.

— Druga... 3aglušna grmljavina strahovitim besom zatrese zemlju. Od praska one baterije na nasipu, iznad naših glava, ljudi su kao obeznanjeni, grčevito se drže za točkove da ne padnu od silnog vazdušnog udara. Levo neko jauknu.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

«... Glava joj beše obrasla gustom crnom kosom, a lice veoma razvijeno, koščato, zbog čega ne silažaše sa njega stalan izraz grubos

Neke se zaklinju da im je to dete jedina muška glava i svečar u kući... »Šta je to..... šta hoće ove žene ?... Da li ja to dobro čujem!

Hoće, bratiću, slave mi!... — Hajdemo da se prođemo malo, obrte se Ljubica Gojku. Još mi glava vri od današnjih događaja.

Odjednom ih poklopi oblak, uši im zagluhnuše od blejanja ovaca, a pored njihovih nogu snovahu ošišane, pognutih glava do zemlje, site i dobre ovce.

A ona ne zna, nego... Hej, što ti je ženska glava!... Ama Boga mi, gospodine, jednake su : i ove vaše učevne i one naše konđare. Je li njoj duga kosa!... Ehejhej!...

— Ništa... ostavi me ! Boli me glava, odgovori Ljubica, zatvarajući vrata. Skide sa sebe neku gornju haljinicu, izvadi časovnik i metnu ga na sto, izvuče iz

Odjednom se na zidu, pravo pred njenim očima, rasvetli i pokaza veliki svetao krug iz koga potom iziđe glava sa isplaženim jezikom, i njoj se učini da je to glava njene gazdarice iz Beograda, kod koje se hranila.

očima, rasvetli i pokaza veliki svetao krug iz koga potom iziđe glava sa isplaženim jezikom, i njoj se učini da je to glava njene gazdarice iz Beograda, kod koje se hranila.

iziđe glava sa isplaženim jezikom, i njoj se učini da je to glava njene gazdarice iz Beograda, kod koje se hranila. Glava stade preletati po sobi prilazeći joj po nekad tako blizu kao da će je zakačiti.

I sad je obuzima drhtanje, a glava sve jače steže i zanosi. Ostavi stvari, pa opet leže. Oko podne dođe joj mati. Ona se sva promeni, kad ugleda to milo

— Zar još nisi ustajala od spavanja ? oslovi je mati, videći je neobučenu. — Ustala sam, pa me nešto glava boli. Sad je već prošlo. A ti, jesi li se namučila u putu?... Kamo vas dosad, za Boga! Tebe sam jednako pogledala.

Razumeš li ?... — Kako ne bih razumeo, lijepi bratiću... Još mi bride i glava i leđa, koliko se isprebijah, pa da mi je kogođ i njemu da što učini. — E ne brigaj.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

majku, Imam braću, imam bratučeda, Imam sestre, imam i nevjeste; Ne će tebe, Mare, pouliti, Ne će, Mare, žimi moja glava!“ 61. Osvanu zvezda na vedrom nebu, Rabar devojci pred belim dvorom: “Jesi l’, devojko, peškir navezla?

Ili mu konjic oronu, Ili ga glava zabole, Ili mu majka ne dade. Ako mu konjic oronu, Da Bog da, da mu prerone! Ako ga glava zabole, Da Bog da, da ga

Ako mu konjic oronu, Da Bog da, da mu prerone! Ako ga glava zabole, Da Bog da, da ga preboli! Ako l’ mu majka ne dade, Duša joj raja ne vid’la!“ 111.

119. Bolan Jovo po gori hodio, Na vitu se jelu naslonio: “Vita jelo, mene boli glava.“ — “Bolan Jovo, ne boli te s mene, Već te boli s triju djevojaka, Koje su ti zarukavlje vezle; Jedna vezla, dvije

“ Govori care Lazare: “Neka je, nek se udaje, Kad prvo jutro ustala, Za Lazom teško uzdahla.“ 213. Muška glava i šušnjata grana — Udri granom po zelenoj travi, List otpade, a grana ostade; Onakva je vjera u junaka.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

DROBAC: Travar? SOFIJA: Lečiš bolesne ljude pomoću cveća! DROBAC: Ja? SOFIJA: Nekoga boli glava — ti mu daš seme gorušice, cvet kamilice, majčinu dušicu! Ima padavicu — daš mu list kantariona, koren božura!

Što nisam znala, to sam izmišljala! Glumila sam, ko da je glava u pitanju! Na kraju mi ga je bilo i žao. VASILIJE: Koga? SOFIJA: Tog batinaša.

SOFIJA: Zašto pitaš? VASILIJE (govori za sebe, i kao da se priseća): „Srce moje kukavno i glava ostrižena...” JELISAVETA: Šta kažeš? VASILIJE: „I s glave kosu britvom srezah...” SOFIJA: Šta to govoriš?

Molim, jedino, da moja glava ne podeli sudbinu sa mojim telom...” JELISAVETA: Šta mu to znači? VASILIJE: „...i da se moja lobanja preda nekoj

Ni grob, ni lobanju! JELISAVETA: Kako onda da mu se ispuni poslednja želja? VASILIJE: Njegova će luda glava i mrtva pronaći put od te masovne grobnice do ruke nekog Falstafa koji igra Hamleta! SIMKA: A vi?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

PRVA JEZA Desi se: da se začudim, kad me iznenada rastuže: kišica plaha, il jedna smeđa dečija glava u koju se zagledam duže. Desi se da se probudim, od noćna bliza neba plava, i stavim ruku na srce što kuca jako.

Al nikad nisam zbog tebe plako, niti sam našo u ljubavi pako, ko otrov u cvetu tamnom. Glava ti je bleda i čista, niko ne zna kako tužno beše, kad si mi došla, bleda a strasna, vita kao dete, i prečista.

Naša je strast gurnula u propast: laži, zakone, novac, i porodicu. Od poniženja nam je klonula glava, al nam se, u telu, proleće spasava! Naš tužan osmeh blagosilja greh; žig onih koji ljube, na svetu celom.

Mreža se bila pocepala. Dva‑tri minuta grozne zabezeknutosti, gledanja u vodu, pognutih glava, zatim psovka i mir. Uzalud ceo rad, utrošen petrolej, i skupa mreža. Pa ipak, uzbuđenja nema.

Vodovi su imali da napreduju, uz vatru rezerve, i da se priviknu fijukanju metaka iznad i pored glava. Stvar je bila mnogo opasnija. Prvi put je jedan redov digao kundak na oficira, meni naočigled, kod Zločova.

Jedan: zdrav, mlad, koji je odlazio na bojišta, da se vrati u bolnice, bez ruku, nogu ili glava. A drugi: bogat, krezubav, škart, zabušant, koji se pario kod kuće sa ostavljenim ženama.

Žandarmi su, zatim, ispalili dva plotuna, iznad naših glava, ali sa bojnim mecima. (Međutim, nije tačno da su neki bili ranjeni.

Njegove glave imaju mir, večnost i tvrdoću kamenih, nasmešenih glava iz brdskih manastira sa Himalaja. Lipšic, njegov antipod, kao da preteruje nešto grčko. Ali ne onako divlje kao Bonar.

Zamara me polako, tako da mi se ruke opuštaju sa stene, glava klone, i visoko, na vrhu zemlje, opkoljen surim nebom, osetim mutan osmeh.

Ne ona koju je gledao očima svojim. Dok neka milovana, blaga glava, i neko ljubljeno, vitko telo, sa pravim stasom i vanrednim kolenima, prolazi bez lepote i moći, dotle neko drugo biće,

U Tebi jedan orač peva, i u zimsko doba, prelivši krv, kao vino, u novi meh. A kad mi klone glava i budu stali sati, Ti ćeš me, znam, poljubiti kao mati.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

— I, gle, pod nebom leti dečje jato Iz otadžbine, iz zemlje daleke: Kao anđeli sve dečica sama, Na njima krila i sjaj oko glava — Lete i mašu na njih ručicama: Kom oko vrata tračica krvava Kom rana mala ko rumena ruža Na belim grudma.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

” „Ja sam samo vršio svoju svetu dužnost prema otadžbini!” Više njihovih glava lebdi u oblaku golub i u kljunu nosi traku na kojoj su reči: „Milostivi Tvorac otklanja svako zlo od Stradije, koja mu

— uzviknem raširenih ruku, i odmah ustanem, te se pozdravim sa gospodinom ministrom i pođem, jer mi već bučaše glava od te velike reforme koju nisam mogao shvatiti.

— Baš dobro što ste došli, gospodine, te ću se tako malo odmoriti. Dosad sam radio, pa me, verujte, već glava boli! — reče ministar i pogleda me klonulim, pomućenim pogledom.

momku, a zatim se obrati meni: — Verujte da sam tako umoran od tog mnogog primanja od ovo dva-tri dana, da mi čisto glava buči. Ovo sad s vama što sam ugrabio da provedem u prijatnom razgovoru! — Dolaze poslom? — upitah.

Pred njega nisam smeo ni izlaziti, jer me svi uveravahu da tako drzak pokušaj ne činim ako mi je glava mila. Gospodin ministar, vele, radi povazdan gimnastiku, vrlo je naprasit čovek i voli da se tuče.

Ova se procedura ponavljala nekoliko puta, i uspeh sve gori. Starac očajno uzdahnu, odgurnu ljutito hartije i glava mu klonu na grudi.

” Vidite đače: mirno, slabačko, desnom rukom drži knjižice, a levu priljubilo uz butinu; lice mu smireno, glava mu povijena zemlji (pun klasić znanjca), gleda s tolikom pažnjom preda se da već lišce dobiva smešan izraz; ide, to jest

Mnogi građani dremljivi, podbuli od spavanja, neki dremaju stojeći, usta im poluotvorena, oči zatvorene, a glava im klimata levo-desno, gore-dole; zanijaju se po dve građanske glave malo jače, udare se, preznu, oba političara

u njegov čarobni sjaj, i taman htedoh proći, pun nekih slatkih misli, dok mi odjednom zadrhta sama ruka, pa pravo kapi; glava se sama prikloni zemlji, a usta mi se razvukoše na prijatan osmeh kojim obično svi mi starijeg pozdravljamo.

— upita ponosno mehandžija. — Video sam — odgovorim mehanično, a osećam kako me snaga izdala i glava buči od čudnih utisaka.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Za leđima komišilaca crne se plastovi komišine, koja je tako meka i suva, tako laka i mirisna, da ti se i sama glava sklanja k njoj...

U njoj beše i zasebno parčence hartije, na kome je pisalo: »Pavle, za ovo igra glava«. Da ne bi glava stradala, morale su Pavlove noge tako igrati i trčati po selu, da se uveče, kukavac, nije mogao

U njoj beše i zasebno parčence hartije, na kome je pisalo: »Pavle, za ovo igra glava«. Da ne bi glava stradala, morale su Pavlove noge tako igrati i trčati po selu, da se uveče, kukavac, nije mogao držati na njima.

Aja, ne valja; ne bi mi dali pare, ubio ga na spavanju... A može biti da bi dali: kmet je pročit'o da je njegova glava ucenjena, pa kad donesem glavu, mora mi se platiti, jakako!...

Oči mu napregnuto i pažljivo razgledaju svako sumnjivo mesto, i glava mu se jednako okreće na sve strane. Ljubiša i sad ide tromo, ali mu je pokret smeo i odlučan, a pogled, rekao bih,

Ali sad beše muka penjati se uza stranu. Noge se otiskuju, a glava mora jednako da bude podignuta, da bi se što dalje pred sobom videlo, te i ne možeš da gledaš gde staješ nogom.

Mi se posaginjasmo, ali se istoga trenutka razleže pucanj od vrljika, i preko samih glava naših prosvira kuršum. Ljubiša ugrabi tu priliku, te mu se primače za pet šest koraka, pa se opet zakloni u prelom

Pružiše se puške i — trenuci se pretvoriše u vekove... Najedared Ljubiša odskoči od vrljika, ispali pušku i stade. Glava zlikovčeva klonu... Za trenutak pretrčasmo svi do vrljika.

Levom rukom uhvatio se grčevito za kraj od vrljike, a na desnu mu pala glava. Podigoše ga dvojica, izneše na travu, ogrejanu suncem, i izvrnuše ga na leđa.

Pera čisto poskoči od radosti, pa poče da proslavlja Justinijana, a profesor se zacenio od smeha, i što se više smeje i glava mu postaje nekako drukčija...

Plašnja mu rašćaše sve više, a glava, koje zbog nespavanja, koje zbog naprezanja, a naročito zbog plašnje, beše mu tako tegobna, misli tako zbrkane i

On se prenerazi, preblede i oseti kako počeše da mu klecaju kolena. U isto vreme oseti da mu glava nekako nezgodno stoji: kao da je suviše pognuta. On oproba da je ispravi, ali mu taj položaj beše nezgodan, težak...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

! SPIRINICA: Pa nismo, dabome, nego kad on za prvu reč. JEVREM: Čekaj, molim te! O, ljudi božji, pa meni puna glava briga, i sad još mi vi došli da se svađate! SPIRINICA (uvređeno): Pa mi možemo ići.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac LIMUNACIJA U SELU Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 7 GLAVA TREĆA 14 GLAVA ČETVRTA 18 GLAVA PETA 23 GLAVA ŠESTA 25 GLAVA SEDMA 29 GLAVA OSMA 34 GLAVA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac LIMUNACIJA U SELU Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 7 GLAVA TREĆA 14 GLAVA ČETVRTA 18 GLAVA PETA 23 GLAVA ŠESTA 25 GLAVA SEDMA 29 GLAVA OSMA 34 GLAVA

rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac LIMUNACIJA U SELU Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 7 GLAVA TREĆA 14 GLAVA ČETVRTA 18 GLAVA PETA 23 GLAVA ŠESTA 25 GLAVA SEDMA 29 GLAVA OSMA 34 GLAVA DEVETA 39 GLAVA

KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac LIMUNACIJA U SELU Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 7 GLAVA TREĆA 14 GLAVA ČETVRTA 18 GLAVA PETA 23 GLAVA ŠESTA 25 GLAVA SEDMA 29 GLAVA OSMA 34 GLAVA DEVETA 39 GLAVA DESETA 47 GLAVA

KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac LIMUNACIJA U SELU Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 7 GLAVA TREĆA 14 GLAVA ČETVRTA 18 GLAVA PETA 23 GLAVA ŠESTA 25 GLAVA SEDMA 29 GLAVA OSMA 34 GLAVA DEVETA 39 GLAVA DESETA 47 GLAVA JEDANAESTA 52 GLAVA

Sremac LIMUNACIJA U SELU Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 7 GLAVA TREĆA 14 GLAVA ČETVRTA 18 GLAVA PETA 23 GLAVA ŠESTA 25 GLAVA SEDMA 29 GLAVA OSMA 34 GLAVA DEVETA 39 GLAVA DESETA 47 GLAVA JEDANAESTA 52 GLAVA DVANAESTA 61 GLAVA

U SELU Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 7 GLAVA TREĆA 14 GLAVA ČETVRTA 18 GLAVA PETA 23 GLAVA ŠESTA 25 GLAVA SEDMA 29 GLAVA OSMA 34 GLAVA DEVETA 39 GLAVA DESETA 47 GLAVA JEDANAESTA 52 GLAVA DVANAESTA 61 GLAVA TRINAESTA 66 GLAVA

PRVA 2 GLAVA DRUGA 7 GLAVA TREĆA 14 GLAVA ČETVRTA 18 GLAVA PETA 23 GLAVA ŠESTA 25 GLAVA SEDMA 29 GLAVA OSMA 34 GLAVA DEVETA 39 GLAVA DESETA 47 GLAVA JEDANAESTA 52 GLAVA DVANAESTA 61 GLAVA TRINAESTA 66 GLAVA

PRVA 2 GLAVA DRUGA 7 GLAVA TREĆA 14 GLAVA ČETVRTA 18 GLAVA PETA 23 GLAVA ŠESTA 25 GLAVA SEDMA 29 GLAVA OSMA 34 GLAVA DEVETA 39 GLAVA DESETA 47 GLAVA JEDANAESTA 52 GLAVA DVANAESTA 61 GLAVA TRINAESTA 66 GLAVA ČETRNAESTA 72 GLAVA

DRUGA 7 GLAVA TREĆA 14 GLAVA ČETVRTA 18 GLAVA PETA 23 GLAVA ŠESTA 25 GLAVA SEDMA 29 GLAVA OSMA 34 GLAVA DEVETA 39 GLAVA DESETA 47 GLAVA JEDANAESTA 52 GLAVA DVANAESTA 61 GLAVA TRINAESTA 66 GLAVA ČETRNAESTA 72 GLAVA PETNAESTA 76 GLAVA

TREĆA 14 GLAVA ČETVRTA 18 GLAVA PETA 23 GLAVA ŠESTA 25 GLAVA SEDMA 29 GLAVA OSMA 34 GLAVA DEVETA 39 GLAVA DESETA 47 GLAVA JEDANAESTA 52 GLAVA DVANAESTA 61 GLAVA TRINAESTA 66 GLAVA ČETRNAESTA 72 GLAVA PETNAESTA 76 GLAVA ŠESNAESTA 83 GLAVA

PETA 23 GLAVA ŠESTA 25 GLAVA SEDMA 29 GLAVA OSMA 34 GLAVA DEVETA 39 GLAVA DESETA 47 GLAVA JEDANAESTA 52 GLAVA DVANAESTA 61 GLAVA TRINAESTA 66 GLAVA ČETRNAESTA 72 GLAVA PETNAESTA 76 GLAVA ŠESNAESTA 83 GLAVA SEDAMNAESTA 89 GLAVA

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

RAZBOLEO SE PEPO KRSTA Razboleo se Pepo Krsta, jedne mračne noći kad su oblaci nanosili buru, Zabolela ga glava, grudi, krsta, Dobio visoku temperaturu.

Dagober Drugi bi, iz rutine Smazao po dve-tri konjske butine Pune jegulja, tica i trava, Uz vino od kojeg ne boli glava... A mi, na šta mi spadosmo, jao!

Dignutih glava, gord vojnik do vojnika, Zbijeni kao reči u dobro složen stih! A evo, sad se vuku pored samog pločnika Spuštenih

Ili je već tu, kraj postelje vrele (Ne baš u crkvi, nego u priprati)? Noge ga žude i ruke ga žele Al glava neće da ga prihvati! Sazreli su neophodni uslovi!

Sazreli su neophodni uslovi! Biti noćobdija istinska je robija: Telo hoće i voljni su udovi Ali glava odbija i odbija! O glavo, man se počela i načela! Treba te dati na hemijsko čišćenje! — Al glava, ni da čuje!

O glavo, man se počela i načela! Treba te dati na hemijsko čišćenje! — Al glava, ni da čuje! Ludo zapela Kud ne treba, u naopako mišljenje!

Ludo zapela Kud ne treba, u naopako mišljenje! Za noćno prevrtanje i naporno bdenje Jedinu krivicu, znaj, snosi glava ti: Ona traži nenalazivo rešenje I zbog toga tebi ne da spavati!

” „Još ću uhvatiti neku prehladu: Već mi poboljeva pomalo glava! Bože, vidiš li ovu nepravdu, Ovo gaženje osnovnih ljudskih prava? Flagrantno gaženje!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Organi za reprodukciju se naglo razviju. Kod mužjaka glava postaje još šiljastija, i to time što se smežura gornja usna.

Slično je i sa krevetama, koje se takođe love mamcem od natrulelih glava sardina. Organske ostatke proždire i mnoštvo okeanskih riba koje se samo njima i hrane.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Turi takve razgovore crne! Ljudi trpe, a žene nariču; nema posla u plaha glavara! Ti nijesi samorana glava: Vidiš ove pet stotin momčadi, koje čudo snage i lakoće u njih danas ovđe vidijesmo?

FERAT ZAČIR, KAVAZBAŠA Jok, serdare, ne ugađeš putom! Vjera turska podnijet ne može da se haba dokle glava skoči. Iako je zemlja pouzana, dvije vjere mogu se složiti, kâ u sahan što se čorbe slažu.

Da mi se je pomamiti, sestri crnoj, da te kako zaboravim, kukavica, e prezgodna glava bješe, mladi brate! Da uz cara sjedijaše, mudra glavo, šćaše carev vezir biti, sestri tužnoj; da kod kralja

KNEZ JANKO Ada ova nesrećna nevjesta, te se danas ubi među nama, ljuće mi je na srce zavila no nesrećna glava Batrićeva. SERDAR JANKO Ne zbori nam, kneže, za te jade!

Mrtvu glavu ne diže iz groba ni prekova bistra džeferdara. Zdravo tvoja glava na ramena, ti ćeš pušku drugu nabaviti, a u ruke Mandušića Vuka biće svaka puška ubojita!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

piće, koje bi se u reci hladilo, i uz ono noćno, izdvojenije i jače žuborenje reke, klaparanje vodenicà, a više njihnih glava jednoliko, kao iz daleka, šuštanje topola, njihovog gustog, sočnog lišća.

Ona bi mislila da je to od umora i velikog naprezanja. Ruke i vrat bi joj drhtali, da bi joj glava dolazila teška a snaga joj sva izlomljena. Onda bi počela da ide ne znajući zašta i čisto da se vuče kao bolesna...

A da je on, on sad tu, njegova nesreća i crna sudbina. Hodao je. Nije mogao da se nadiše. Prsti su mu pucali; glava njegova, već uska, stara, sparuškana i obrijana, sva se tresla. Zahuktan, nije mogao da se smiri.

I stoga, sve više pijući rakiju, poče se spremati i za to. Jedino što joj glava zanosila i oči joj gorele. A to, mislila je, sve je zbog straha.

I onda odjednom i to tako iznenada da Sofku čisto u čelo udari, te joj glava klonu, otvoriše se dveri sa sveštenikom u zlatnoj odeždi, koji, čisto uživajući u toj zaprepašćenosti, silno, glasno

“ a on: „Sedi ti, Arso, kod | kuće, idi u varoš i tamo čuvaj kuću, a dosta je krvi i glava!“ A sad — eto kuća! — I pokazujući rukama na kuću, kao otkrivajući je, razgrađujući je, bacajući sa nje krov, dimnjak,

— A eto i tvoja glava! — I od besa, pića, udarajući se po glavi i vratu, zaždio bi onda čak do kapije, da bi se isto tako opet otuda vratio,

I Arsa sedi kod kuće, uz ognjište, ali zato tvoja glava i otide! I sad tako, eto! Ja, tako! Na pitanja i prekore ostalih, kako treba da ide tamo, u kuću, da se nađe, posluša,

Pandurović, Sima - PESME

život loš U kome znanci, rodbina ostaju, Nevinost našeg ne poznaje sveta; Životno vino, srž nedostaju Njima, a glava njihova im smeta. A naših srca jedan isti zvuk Beleži draži i vremena huk. Jer mi smo davno, verna draga, — je li?

Te je kobne noći uklonjena glava Hrabre vojske što je sve do zore same, Pored dobrih konja, pod opremom sjajnom, Čekala na bitku uvijenu tajnom

Da imala nisam vazda budno oko, Da mi glava, srce nisu bili hladni, Davno bi me — mali i krvavi plen — Zaboravili svi zverovi gladni.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Ono naroda što se zadocnilo bilo, biće ih bilo do trideset, što muškijeh što ženskijeh glava, zastalo u šupljaji bedema, pa da hoće da se otisne kroz vrata.

Mlaz studena vjetra fijuknu ispod svoda, vrh njihovijeh glava; pomrači se; nekoliko kapi ljosnu na kaldrmu, ama krupnijeh kao lješnici. „Udari vrijeme, božê vrijeme, bjež’ narode!

A kakvo bješe to gr’oce i ta ženska glava! Materine oči a očine plemenite crte, nježnije dakako, sastale se u kćeri. Iza malijeh rumenijeh usana dva niza zubi,

“ to rekavši, Radoje uze dijete sa Stanina krila pa ga sjede na svoje i poljubi u glavu. „Evo nam Miluna, ako Bog da! Glava je ista Milunova a i srce će biti očevo! A da kako!

U taj mah, skrajni prozorak na pročelju naelak otvori se. Staračka glava, obrubljena dugom, bijelom bradom, pomoli se na prozoru. Starac nasloni glavu na dlan i ostade tako.

vezena šišana „A o bedri duga gadarija, „A na rame džida oblivena, „A od po nje vukom opšivena; „Na vrh džide od međeda glava, „Zinula je kao da je živa...“ Takav bješe iguman Đorđije ostroški.

Tlo pod njima bijaše, gotovo, pepeo od ljudskijeh kostiju. S njega se ne dizahu utvare odrubljenijeh glava, ni okljuvanijeh tjelesa, da im se u snu priziru.

„Radoje i ti Krcune, sa to dvoje momčadi zapanite tamo; čuvajte ih, vjere vi! ne grabite se ludo oko glava da ne platite svojim glavama; ajte!“ naredi Otaš.

Mišan punjaše svoju šešanicu iza krša i zvjeraše na sve strane. Ukraj njega ležaše turska glava; jatagan mu i lijeva dokoljenica bijahu krvave.

Oganj goraše nejednako. Čas bi planuo te rasvijetlio čudan prizor. Glava ranjenikova viraše ispod pokrivača, te onako blijeda i ispijena, a prema trenutnoj, blijedoj svjetlosti, činjaše se kao

Od njega do danas neprekidno bivali su i još su to. Koliki ih je god muškijeh glava u toj porodici, svaki izuči tu vještinu od svoga starijega.

„Ma neka što je zgodna, no je pametna i valjana kao muška glava! Baš šteta što nije čovjek!“ reći će neki. „Bogami, zaista je bolja od mnogoga čovjeka!“ prihvati onaj prvi.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Dabogda sâm da ne znaš, a drugoga da ne pitaš! Dom ti se od muškijeh glava ispraznio! Đavo ti čorbu posrkâ! Živeo, dabogda, od petka do subote!

Zemlja te suncu ugrabila! Zemlja ti kosti izbacivala! Iskopala ti se kuća od muškije’ glava! Jad te jadu dodâva dovijeka! Kuća ti se kućetinom zvala, na ognjištu iznicalo trnje!

B) POSREDNE Besan more lokao! Bijele vlasi plela! — (kletva devojci). Vazda tuđa bremena nosio! Glava mu grad čuvala! (tj. bila nabijena na kolac). Guba ga razgubala!

Širi se kao paun. Šiče kao gusak. 3 RAZNO Blag kao melem. Bistar kao suza. Brz kô svjetlica (munja). Glava mu kao torni malj. Govori kao iz badnja. Dobar kao dobar dan u godini. Dočekao ga kao ozebao sunce.

Zna šta je car večerao. I kamen bi rječma podigao. I oca bi za novce prodao. Jedva mu koža kosti drži. Jedna glava, hiljadu jezika. Jedne kapi poštene krvi nema u sebi. Jednom rukom daje, a dvjema uzima.

— Ko brzo sudi, brzo se i kaje. — Ko pametno ćuti, mudro govori. — Bolju ćeš čuti nego ćeš reći. — Od ćutanja glava ne boli. — Koja se ne rekne, ona se ne čuje. — Kam iz ruke a riječ iz usta. — Ispuštenu reč ne stiže.

— Um caruje, a snaga klade valja. — Što snaga (jakos’) ne može, pamet učini. — U mudre glave, sto ruku. — Glava je starija od knjige. — Zalud knjiga gdje pameti nema. — Onaj dobru pamet imade koji svojoj pameti mnogo ne veruje.

— Tko na veresiju pije, taj se dvaputa opije. — Od gotovih novaca ne valja veresiju činiti. — Mrtva glava dugova ne plaća. — Od rđava dužnika i koza bez mlika. — Dug neplaćen grijeh neoprošten.

— Maloj peći malo drva dosta. — Dva lješnika orahu (su) vojska. — Dva loša ubiše Miloša. — Veća glava, više glavobolje. — Velika drveta dugo rastu, ali za čas padnu. — Mala sjekira veliki dub povali.

— Bolje je čisto čelo, nego puna kuća. — Bolje da si mrtav no sramotan. — Glava za glavu, obraz ni za glavu. — Obraz ide s glavom O SREĆI — Ne bježi od prve sreće. — Nije vuk nikome sreću pojeo.

— Smrt je lek svemu. — Kome nije vijeka, nije mu ni lijeka. — Pošto čovjek umre, glava ga ne boli. — Svemu je lijek do smrti. — Mrtvoj glavi leka nema. — Po smrti nema kajanja.

Žari, pali, udbinski dizdaru, Dok i tvojoj kuli reda dođe! Živa glava dugovanje plaća, Živ ikada, mrtav baš nikada. Zakon veže i staro i mlado, Zakon veže, razlog odr’ješuje.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad donesem vodu žeteocima, a oni poviču: Kamo ti glava? Ja se mašim rukom, a to nema glave; zaboravio je na vodi. Onda se brže bolje vratim natrag; kad tamo, a to lisica

2. Bez kože uđe, s kožom iziđe. Z. Bijela koka ispod stree viri. 4. Bijela njiva, crno sjeme, mudra glava, koja sije. 5. Bijelo je, sir nije; repato je, miš nije; so liže, vo nije. b.

13. Gubicom rije, a g...com žile vadi. 14. Gujinja glava, gospodsko ruo, Arapske noge. 15. Gurava kobila sve polje pobila. 16. Guravo prase sve polje opase. 17.

” Pa ga onda izvede nasred dvora, oko kojega je bio sve kolac do koca, i na svakome kocu po ljudska glava, samo na jednome nije bila, i ovaj je kolac sve jednako vikao „Daj baba glavu.

” A kad vidi da mu je glava odsečena, odmah uzme živu vodu, te ga prelije i sastavi glavu, i on opet oživi kao i bio.

hraniti, nego ja ću uzeti jednoga konja, jednoga psa i jednu sablju pa odoh po svijetu: mlad sam, zelen sam, pa đe mi glava tu mi hrana.” Rekavši ovo ocu obrne se k bratu govoreći: „Brate s Bogom!

Devojče joj plačući pripovedi sve šta je i kako je, pa joj najposle reče: ,,Majko! kako ti miriše glava!” Onda žena ustane s njezina krila, pogledi žalosnu i plačnu devojčicu, pa joj reče: „Kudgod hodila, sretna bila, kad

” Devojka sedne, ala joj metne glavu na krilo i počne da je poište, kad tamo, ali glava puna crvi, pa smrdi kao buba. „Smrdi li moja glava? devojko!” zapita je ala; a ona odgovori: „Ne smrdi, majko!

„Smrdi li moja glava? devojko!” zapita je ala; a ona odgovori: „Ne smrdi, majko! već miriše kao smilj.” Sutradan rano polazeći ala devojci

Kad donesem vodu žeteocima, a oni poviču: „„kamo ti glava?”” Ja se mašim rukom, a to nema glave, zaboravio je na vodi.

” A čoban: „Kad ljudi dolaze, za njih valja meso da se i kolje.” Opet putnik: „Za tebe smo glavu ostavili.” A čoban: „Glava glavi i ide.” Opet putnik: „Čeljad od kuće metnuše je na policu, a dođe kučka pa izjede.” A čoban: „Za nju je i bila.

U isto vrijeme smotri da ide jedna velika zmija niz duvar, tako se pružila da joj je glava više glave đevojčine bila blizu pa se izdigne i u jedan put đevojku u čelo među oči da ujede; onda on pritrči pa

Sveti Sava - SABRANA DELA

Sava SABRANA DELA Sadržaj KAREJSKI TIPIK 2 HILANDARSKI TIPIK 5 SLOVO 2 8 SLOVO 3 9 SLOVO 4 10 GLAVA 4 11 SLOVO 5 13 GLAVA 6 14 GLAVA 7 16 GLAVA 8 17 GLAVA 9 18 GLAVA 10 21 GLAVA 11 23 GLAVA 12 24 GLAVA 13 25 GLAVA

DELA Sadržaj KAREJSKI TIPIK 2 HILANDARSKI TIPIK 5 SLOVO 2 8 SLOVO 3 9 SLOVO 4 10 GLAVA 4 11 SLOVO 5 13 GLAVA 6 14 GLAVA 7 16 GLAVA 8 17 GLAVA 9 18 GLAVA 10 21 GLAVA 11 23 GLAVA 12 24 GLAVA 13 25 GLAVA 14 26 GLAVA 15 28 GLAVA

DELA Sadržaj KAREJSKI TIPIK 2 HILANDARSKI TIPIK 5 SLOVO 2 8 SLOVO 3 9 SLOVO 4 10 GLAVA 4 11 SLOVO 5 13 GLAVA 6 14 GLAVA 7 16 GLAVA 8 17 GLAVA 9 18 GLAVA 10 21 GLAVA 11 23 GLAVA 12 24 GLAVA 13 25 GLAVA 14 26 GLAVA 15 28 GLAVA 16 29 GLAVA

TIPIK 2 HILANDARSKI TIPIK 5 SLOVO 2 8 SLOVO 3 9 SLOVO 4 10 GLAVA 4 11 SLOVO 5 13 GLAVA 6 14 GLAVA 7 16 GLAVA 8 17 GLAVA 9 18 GLAVA 10 21 GLAVA 11 23 GLAVA 12 24 GLAVA 13 25 GLAVA 14 26 GLAVA 15 28 GLAVA 16 29 GLAVA 17 30 GLAVA

TIPIK 2 HILANDARSKI TIPIK 5 SLOVO 2 8 SLOVO 3 9 SLOVO 4 10 GLAVA 4 11 SLOVO 5 13 GLAVA 6 14 GLAVA 7 16 GLAVA 8 17 GLAVA 9 18 GLAVA 10 21 GLAVA 11 23 GLAVA 12 24 GLAVA 13 25 GLAVA 14 26 GLAVA 15 28 GLAVA 16 29 GLAVA 17 30 GLAVA 18 31 GLAVA

TIPIK 5 SLOVO 2 8 SLOVO 3 9 SLOVO 4 10 GLAVA 4 11 SLOVO 5 13 GLAVA 6 14 GLAVA 7 16 GLAVA 8 17 GLAVA 9 18 GLAVA 10 21 GLAVA 11 23 GLAVA 12 24 GLAVA 13 25 GLAVA 14 26 GLAVA 15 28 GLAVA 16 29 GLAVA 17 30 GLAVA 18 31 GLAVA

TIPIK 5 SLOVO 2 8 SLOVO 3 9 SLOVO 4 10 GLAVA 4 11 SLOVO 5 13 GLAVA 6 14 GLAVA 7 16 GLAVA 8 17 GLAVA 9 18 GLAVA 10 21 GLAVA 11 23 GLAVA 12 24 GLAVA 13 25 GLAVA 14 26 GLAVA 15 28 GLAVA 16 29 GLAVA 17 30 GLAVA 18 31 GLAVA 19 32 GLAVA

2 8 SLOVO 3 9 SLOVO 4 10 GLAVA 4 11 SLOVO 5 13 GLAVA 6 14 GLAVA 7 16 GLAVA 8 17 GLAVA 9 18 GLAVA 10 21 GLAVA 11 23 GLAVA 12 24 GLAVA 13 25 GLAVA 14 26 GLAVA 15 28 GLAVA 16 29 GLAVA 17 30 GLAVA 18 31 GLAVA 19 32 GLAVA 20 33 GLAVA

3 9 SLOVO 4 10 GLAVA 4 11 SLOVO 5 13 GLAVA 6 14 GLAVA 7 16 GLAVA 8 17 GLAVA 9 18 GLAVA 10 21 GLAVA 11 23 GLAVA 12 24 GLAVA 13 25 GLAVA 14 26 GLAVA 15 28 GLAVA 16 29 GLAVA 17 30 GLAVA 18 31 GLAVA 19 32 GLAVA 20 33 GLAVA 21 34 GLAVA

4 10 GLAVA 4 11 SLOVO 5 13 GLAVA 6 14 GLAVA 7 16 GLAVA 8 17 GLAVA 9 18 GLAVA 10 21 GLAVA 11 23 GLAVA 12 24 GLAVA 13 25 GLAVA 14 26 GLAVA 15 28 GLAVA 16 29 GLAVA 17 30 GLAVA 18 31 GLAVA 19 32 GLAVA 20 33 GLAVA 21 34 GLAVA 22 35 GLAVA

5 13 GLAVA 6 14 GLAVA 7 16 GLAVA 8 17 GLAVA 9 18 GLAVA 10 21 GLAVA 11 23 GLAVA 12 24 GLAVA 13 25 GLAVA 14 26 GLAVA 15 28 GLAVA 16 29 GLAVA 17 30 GLAVA 18 31 GLAVA 19 32 GLAVA 20 33 GLAVA 21 34 GLAVA 22 35 GLAVA 23 36 GLAVA

6 14 GLAVA 7 16 GLAVA 8 17 GLAVA 9 18 GLAVA 10 21 GLAVA 11 23 GLAVA 12 24 GLAVA 13 25 GLAVA 14 26 GLAVA 15 28 GLAVA 16 29 GLAVA 17 30 GLAVA 18 31 GLAVA 19 32 GLAVA 20 33 GLAVA 21 34 GLAVA 22 35 GLAVA 23 36 GLAVA 24 37 GLAVA

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

A on! Ima dilemu pošto je organizovan, a moraće da bude kapitalista! Kaže da noću ne spava od dileme, puca mu glava od dileme, toliki je karakter!

Šta kaš za pasulj? PROSJAK: Odličan! Ne bi vam ga zaboravio ni kad bi mi kruna sinula s glave! GOSPAVA: I jes ti glava za krunu, nema šta! Rođen si da zasvetliš, ko neko tamo vaše veličanstvo!

duva, potpaljuje, ništa mu ne valja, sve kritikuje, samo odseca, glavinja, zvekeće, seva ko tocilo, vatra iz usta, glava u plamenu!

Lopuža! Glavu bi mogo da mu rascopam barapsku! ISLEDNIK: Pa i nađen je jutros u svojoj sobi. A i glava mu rascopana. Šta na to kažeš? JAGODA: Kašte mi gde je, dajte adresu, zovte ga, vodite me!

A sad, molim te, mirno ustaj, pa idemo! ANĐELKO: Čekaj, dokazaću ti ovde na licu mesta! Guka ko volujska glava! (Zavrće nogavicu) JAGODA: Šta je to bilo s nolikim njegovim ranama?

Stanković, Borisav - JOVČA

Nije još. A i grehota je. Jer toliko puta ujutru, kad mu postelju dižem i jastuk, na jastuku, gde mu je bila glava, gde su mu bile oči, uvek, uvek tu nađem kako je vlažno. Sigurno od suza.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

On bi mi rekao da evangelije što uči, dobro uči, no da moja detinjska pamet i glava nije jošt kadra razumeti šta [h]oće evangelije črez te reči i da je meni potreba čekati savršena vozrasta i zrele

” Svak lasno može poznati kakav je ovi savet bio, kako ga i sam sad poznajem; no onda ko će ludu dati pamet? Moja glava, napunjena budući pustinjami neprohodimimi i pešterami, ništa drugo | nije mogla u sebe primati.

Onda ću srećan biti!” No, moja glava, puna svetinje, drugojače bi mislila. Koga oženiti? Mene? Sačuvaj, bože! Bolje sto puta da me kakva svirepa lavica ili

a nikakva zla u životu nije ni pomislio; nejma ti ništa kazati razve da je kad u sredu i petak jeo (za hiljadu glava ne bi ko pogodio da mu se ne kaže) — raka! Ništa drugo. Ili pasulja sa zejtinom, zašto u Primorju zejtina izobilije.

U ovom ostrovu mirski protopop glava je svega sveštenstva. Koji mu drago episkop i patrijarh tu da dođe, mora njemu potčinjen biti, budući da je Sveti

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

vlast mislila, te prebivši na polak i uzevši na um da kad je čovjek iz Zvrljeva, a nije prihvatio više od petnaest glava životinje, da taj čovjek nije priješao iz granica čestitosti, te da može biti narodnijem glavarom.

Materino pitanje: „Na koga se uvrgao“, imalo je zaista smisla. Jozici je bilo već trinaest godina, a glava mu ne bješe veća od dobre kruške, a prema glavi sve ostalo, tijelo i trbuh mu utonuo pri rtenjači, ele, šaka jada,

— Ko će napiti kâ on! — veli Rkalina, mašući glavom. — Niko kâ on! — Viru mu njegovu, da je učija, kakva bi to glava bila! — Ja sam mu malo koju rič razumija! — A ja baš ništa!

? U Zvrljevu ima samo ubalâ, pa kad ljeti presahnu, red je hoditi na daleko, do njekog izvorka, pa i tu bude slomljenijeh glava, jer je naloga i svak traži da prije ugrabi!

Fratri i đaci taman izašli iz crkve, a kroz velika vrata uđe u dvorište visok seljak u bukovičkoj nošnji. Čudan đavo. Glava mu obla, oči velike i sijere kao u ćuka, desni mu brk dulji od lijevoga, na razdrljenijem grudima čitavo runo

Balegan ih isprati i zaključa vrata na manastiru, i sve se utiša. Bakonji bučaše glava kad se probudi. Bješe se počelo prozirati. Nebo se navunilo; od mora duvaše silna bjelojužina.

Bakonjin konj dva puta potonu, te malome ostajaše samo glava iznad vode. Diže se velika vika. — Spaste dite!... Ko je plivač!?... Spaste dite!... — vikaše fra-Brne.

Triba nam očistiti ribu i umisiti kakvo posno tisto! Bakonja je strugao mreniće i pastrmke, a glava mu bučaše od vreve misli.

“ Već čim je Brne čuo prve riječi, izbulji oči, pa se lagano diže i primače ka Bakonji, te ga tako žestoko ćuši da mu se glava obrnu ka ramenu. — Magare od magareta! — reče zagušeno fratar. — Ti, da smiš... da se usudiš!

Jutros ćemo ranije, kad već nemate skule! Njih dvojica pođoše k njemu. — Ja jutros neću! — veli Bakonja. — Boli me glava. — Baš zato ajde. Šta si tako blid? Zar zbog one sprdnje? Ne ditinji, bolan!

Do nje, sa jednoga prizemnoga prozora, na kome se nadimaše bijela zavjesa, promoli se ženska crvena glava i viknu: — Kako to, mladi gospodine, ni mukajet! Ta, sjašite, pa svratite, ima ko konja pridržati!

A vi umorni, gospodine? Putujete iz daleka? U isti mah promoli se kroz prozor sušta Mašina glava, ali mlađa gotovo za dvadeset godina, pa je odmah nestade. Bakonji se zače osmijak, ali ga on savlada.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Sneg visinski: čekaš. Tvoj steg je tvoje čelo. ETO ŠTA UČINI SJAJ Dok trepnusmo: eto šta učini sjaj! Pade glava danu, skotrlja se I mi posmatramo gde se kraj nas gase Stvari i nestaju kao bačene u kraj.

Noć je tako duga, skoro s bojom groba, U njoj moja glava evo već se ljulja: Ja ukočen stojim s kamenom sred zgloba. SLOBODA JE USAMLjENOST Sâm sam.

Pitao sam juče (kao da sam mali) Jedno drvo: gde se ova glava leči? Ćute drvo i more. Samo šýme Kao što nem to zna i jedino ume. U gluv svet sam zašo: u sivo i sinje...

Ćosić, Dobrica - KORENI

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Dobrica Ćosić KORENI Sadržaj GLAVA PRVA 5 GLAVA DRUGA 47 GLAVA TREĆA 106 GLAVA ČETVRTA 152 KORENI Za mnom su gorele šume i put.

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Dobrica Ćosić KORENI Sadržaj GLAVA PRVA 5 GLAVA DRUGA 47 GLAVA TREĆA 106 GLAVA ČETVRTA 152 KORENI Za mnom su gorele šume i put. Zmija nisam da i rep u zemlju uvučem.

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Dobrica Ćosić KORENI Sadržaj GLAVA PRVA 5 GLAVA DRUGA 47 GLAVA TREĆA 106 GLAVA ČETVRTA 152 KORENI Za mnom su gorele šume i put. Zmija nisam da i rep u zemlju uvučem.

2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Dobrica Ćosić KORENI Sadržaj GLAVA PRVA 5 GLAVA DRUGA 47 GLAVA TREĆA 106 GLAVA ČETVRTA 152 KORENI Za mnom su gorele šume i put. Zmija nisam da i rep u zemlju uvučem.

Tada ja. slušam, ćutim i gledam svoje nebo. I na njemu dva bela, zagrljena meseca. GLAVA PRVA Kad je izlazio iz dućana, zamišljeno zagledan u crvene đinđuve nanizane na žutom koncu — „Zašto sam baš ovo

bockavo mili od šaka što čvrsto drže pušku na kolenima, penje se dolakticom i struji ka ramenu, grebucka duž kičme, a glava je puna sitnog, potmulog cvokota. Ne samo od studi i ne samo od niske đinđuva i Tolinog smeha.

Đorđe ga ne sluša. Kao dete obešeno za noge, na zidu vise gusle od vrta. Ima tako mršave dece, prođe Đorđu. Glava im je uvek čudno velika. Dugo i izgubljeno gleda u gusle. Priđe, malo ih pomeri i pusti. One muklo lupiše.

Ni orah. Ženskima je to posao. Plaćaju im samo oni kojima su prazni i glava i čakšire. Jesi li me razumeo? To nema u tvojim knjigama.“ Vukašin je samo stisnuo usne i klimnuo glavom.

“ Ništa mi nisi donela, došla si gola kao leska, košulju nisi imala... Njoj klonu glava: sećanje na oblačenje košulje i prošlo veče ponovo je zabole. — Postala si gazdarica... — Tvoja sluškinja — šapnu ona.

Boli i mene. Pa ti znaš koliko mene boli. Onda je dugo bio bez ikakvih misli: glava je nabijena prazninom. U njenim šavovima ukleštena svest oseća samo bol u korenima očiju.

U Vukašinovim očima seljak dugo vitla petla ukrug, šarena krila mašu, padaju na sneg, petlova glava leti na krov i odatle kukuriče prskajući krv, u njemu kao u dubodolini u ponoć odjekuje petlovo kukurikanje, krv viče

Ne može da mu kaže nešto što mora da mu kaže. Da je sada noć, možda bi mu rekao. Tola preskoči plot. GLAVA DRUGA Tola Dačić trza konopac crkvenog zvona, da seljaci sude seljacima, zanesen zvonjavom na uzbunu, savija se i

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Pitaj ptice! Ali ni ptice nisu čule za Riblju Glavu, a ljudi su se smejali: — Riblja Glava? Baš smešno! Traži je u ribljoj čorbi! »Možda me je zvezda prevarila?

Mali čistač se jedva dovuče do kraja staze, obrisa znoj sa čela i, pogledavši ka starici, kriknu od užasa. — Riblja Glava? Otkud bi na starici bila riblja glava? — Baš je ovo glup san! Kako bi hodala starica s ribljom glavom?

— Riblja Glava? Otkud bi na starici bila riblja glava? — Baš je ovo glup san! Kako bi hodala starica s ribljom glavom? — Odlazi, prikazo!

— Trave su se smejale, a iznad njih stajala je starica Riblja Glava kao planina, kao džin. Toliko je daleko bilo njeno lice da ga dečak-kapljica više nije ni video.

Toliko je daleko bilo njeno lice da ga dečak-kapljica više nije ni video. Je li, zaista, na njoj riblja glava? Ili mu se to samo u snu prisnilo? Gledao je kako Ribolika otvara vreću, a iz nje nešto blešti.

Ali lubenica, najednom, podskoči i poče se kotrljati niz brdo. Na njoj je jašila starica Riblja Glava i smejala se: — Stigni me ako možeš! Tek tamo gde se ja zaustavim, naći ćeš Srebrnu ružu!

— Stigni me ako možeš! — zakikota se Riblja Glava, ugledavši ga. — Pa, i stići ću te! — uzviknu dečak, pokušavajući da ubrza let, kad oseti kako mu se krila smanjuju i

Otkuda ova voda ovde? Malopre je nije bilo! Riblja Glava bila je već na drugoj strani. Od muke dečak zajeca: — Nikada je neću stići! Nikada zadobiti Srebrnu ružu!

Dečak joj skoči na leđa, a riba pojuri. Dok bi trepnuo, bila je pred njima zlatna lubenica, a na njoj Riblja Glava. Dečak ispruži ruku da dohvati lubenicu, ali zlatne lubenice, najednom, nestade.

Još i ne izgovori Riblja Glava ruganje do kraja, kad riba, na kojoj je dečak jašio, zinu i proguta staricu. Ostade na voDi samo prsten sjaja, a iz

Carica sa Knedlicama lovila je papučice ispod kreveta. Car Ferfelin se znojio da osedla konja, Ferfelinku zabolela glava! Zabrinuli se prinčevi Ferfelini: daleko je 3emlja Vetrova dug je i opasan put do nje!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

I glava kneza Alekse Nenadovića, pred Prvi ustanak, i glava Stanoja Glavaša, pred Drugi. Te su glave bile, kao opomena, okrenut

I glava kneza Alekse Nenadovića, pred Prvi ustanak, i glava Stanoja Glavaša, pred Drugi. Te su glave bile, kao opomena, okrenute putnicima koji su u grad stizali preko utabane

Onda je ostao bez nogu i bez tela, bestelesan; samo je njegova glava, odjednom sva klimava, zaranjala u niski mrak, do u dno.

da se juče zbivalo, on pamti sebe kako, na otvaranju Škole, govori uzbuđenim staračkim glasom, pred mnoštvom zbijenih glava, o značaju koji će Škola imati u prosvećivanju Srbalja.

zakoračio u samo središte raskršća, na mesto smrti obeleženo kamenom i stao, od mah isturene glave a ona bi, ta glava, već sledećeg trena, kao neki od smisla otrgnut predmet, letela kroz vazduh pa se kotrljala po tlu.

U tom se odsevu, kao maškara kojoj je otpala glava, trup, već mrtav, još živ batrgao pred nepostojanjem. Verovatno da je baš ovo očigledno pretvaranje živog u neživo, to

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Crnogorče, care mali, Ko te ovde još ne hvali? Mačem biješ, mačem sečeš, Mačem sebi blago tečeš: Blago turska glava suva, Kroz nju vetar gorski duva! Oj sokole Dalmatinče, Divna mora divni sinče!

Idem, stanem, ka' očajnik kleti, Opet zborim reči bez pameti: - „Ne sme nam umreti!“ Idem, stanem, pa mi klone glava Nad kolevkom, gde nam čedo spava.

KAD MLIDIJAH UMRETI Lisje žuti veće po drveću, Lisje žuto dole veće pada; Zelenoga više ja nikada Videt' neću! Glava klonu, lice potavnilo, Bolovanje oko mi popilo, Ruka lomna, telo izmoždeno, A kleca mi slabačko koleno!

il' rađa? A uz nju se prikučila aždaha, Sedmoglavi zmaj, Na prvoj glavi glava mrtvačka, Iz vilica joj modri plam Polagano po crnom dimu liže K'o da nešto piše; u mlazovih pročitam sričući: Ruvarac!

Hvala, goste moj, Naveki hvala! Rek'o si mi dost'. Alfa i omega! O mudra smrti! o samrtnička Živa mudrosti! Alfa je glava, - alfa, to je um, Početak svega, dušin neimar, Što u njoj zida budućnosti sjaj; A omega - jest, omega je kuk, Sramota,

Meni se čini: k'o da krila sklope Svijetle ptice, i svrh ovih glava Lebde i poje, a iz svake stope Radnika krotkih, roblja naših dana, Lavori, sjajni, k'o zlato kad stope, Rastu, sviju

je grožđe na vrhuncu, I mirisom guši osušena trava, I suncokret mrtav od ljubavi k suncu (Sprženo mu srce smrtno žuta glava), U večeri mlake pune mesečine, Kad zabruji pesma silnih zrikavaca, Neviđenih, skritih pod velom magline, Ja volim tu

Onaj život loš U kome znaci, rodbina ostaju, Nevinost našeg ne poznaje sveta; Životno vino, srž nedostaju Njima; a glava njihova im smeta. A naših srca jedan isti zvuk Beleži draži i vremena huk... Jer mi smo davno, verna draga - je li?

Mi nismo isto, Ni srce ni glava; Moje su misli nestalne i nove; Ja imam snovâ, a puk mirno spava. M. Ćurčin CLXV RODOLjUBIVA PESMA O Rode!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Gorda glava mračna vladaoca nepobjednom već mišljaše da je; ne zna da je svoje sudbe čašu prepunio crnoga otrova, čas ne vidi

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

od njih odvezeni na pijace Abdere, jer našim dobrim abderićanima prazan stomak beše daleko nesnošljiviji no prazna glava. Zato je 29 aprila 397 godine pre n. e.

Šta se dogodilo? Iza plota ukaza se glava nekog čudovišta, toliko užasna da im svima noge pretrnuše. Jedini Hipokrates ne izgubi prisustvo duha. „Ne plašite se!

Demokritos je svojim učenjem pogledao preko glava Platona i Aristotela daleko kroz vekove. Njegovi spisi su se izgubili, ali zdravo seme njegove nauke preživelo je hiljade

“ Oborene glave izađe Arhimedes iz kraljevog dvora. Noge mu klecahu, glava tištaše, a beše velika vrućina i omorina. Kad se nađe pred velikim zdanijem varoškog kupatila što ga je Hijeron nekada

da će tu biti zaštićeni od domaha đuladi koja će, zbog ogromne snage Arhimedovih mašina, preletati preko njihovih glava. Što Rimljani naumiše, to i učiniše.

Odjedanput razabra Pemberton tiho hrkanje, obazre se i vide kako Njutn drema na svome delu; njegova silna glava počivala je na njegovoj knjizi, zraci podnevnog sunca, prodrevši kroz maglu, osvetljavahu njegovu snežnu kosu i pretvoriše

Dan iza pogubljenja moga muža rekao je Delambru: „Jedan jedini trenutak bio je dovoljan da se ta glava skine, a možda neće biti dovoljno ni stotina godina da se takva stvori“.

„Mislite, dakle, da je Kivije bio zavidljivac?“ „Uveren sam u to! Silna njegova glava bila je nesumljivo sposobna da shvati zamašaj i plodnost ideje o evoluciji, ali njegovo sujetno srce sprečilo ga je u

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

A tek što je sprovod prošao kad se glava i ruka poštanskog raznosača pomoliše na vratima moje sobe. Rukopis na pismu koje mi ova ruka pruži, iako nešto

Kum bukvalno nije znao gde mu je glava. Cviker mu beše spao, ali on ga nije tražio, već je pitao mene da li je poneo još jedan, rezervni i da li znam gde mu

Bolovi u nogama... noge su mi propale, a glava... kao da na njoj imam olovnu kapu koja me pritiskuje i ne da mi da mislim.

Naprotiv, kad kažem Nemac, odmah imam predstavu postrojene vojske, vidim ogromnu povorku po koncu poređanih glava, sa istim izrazom, slične jedna drugoj, jednake jedna drugom, vidim sve oči što gledaju samo u jednu tačku i mozgove

Ali, pre svega, on je fizički degenerik. Fiziološki, Grk je saraga-čovek. Mrtvačka glava u modrocrnoj koži, sa dve „špenadle“ na usnama, to je tip grčke glave isušene, bezizrazne, beskrvne.

Pa se roguši jedno državno crno ćebe, preko puta pukovnika, i zeva zadovoljno i blaženo ogromna riđa glava. — Je li, ama čuješ, druže?! — Umuk’o, dabogda!

Posle su ga podizali, gnječili, trzali i vukli (uz nesložne i neke ispresecane i brze reči i primedbe) dok mu je glava, kao odsečena i kao da se drži samo na koži, padala čas napred, na grudi, čas levo i desno, na ramena, a čas

a iza čipkane narandžaste zavesice sa kićankama promoli se ogroman jedan podvoljak ispod tompusa i namrštena jedna glava u cilinderu i beloj kravati oko volovskog vrata gadno opsova idiota na putu.

Šta je ovo? Da li još živim? Ili sam zapao u đavolsko kolo? Tonem u ponor. Kraj. Zbogom!“ A glava se vrti sve više, sve brže, sve luđe, kao vreteno, kao bunarski točak, baš kao bunarski točak kad se puna kofa ispusti

znao približno da izrazim, i sve strašnije, ponavlja se, ponavlja se neprestano, dok se naglo ne prenem i skočim, jer glava ne može da izdrži u onim mukama, te ustajem i sedim u krevetu do zore.

Osim toga, i da ti kažem sve čime je moja glava bila ispunjena na nekoliko sati pred momentom kad sam cev jednoga revolvera upravio prema onom mestu gde se nalazi

Bila je prošla ponoć i ja sam, sav klonuo, sedeo za stolom, misleći o tome, kad me san i bunilo osvojiše. Glava mi se zanosila sve više i više i, postepeno, sasvim se izgubih u onom teškom zanosu pred najčvršćim snom koji tek što

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Alda, Đordano Bruno, Azdrubale, Tankredi. Uboga djeca, slinava, rahitična, golemih ošišanih glava, gacala su po malom kamenitom dvorištu, a tanke su im se nogice povijale pod teretom zvučnih imena.

Uvrh kovrčica tanka crvena mašna. Glava se lelujala u mesečini. To joj je bila sestra. Postoji neki dublji, tajni afinitet između vodenih glava i mjesečine.

Glava se lelujala u mesečini. To joj je bila sestra. Postoji neki dublji, tajni afinitet između vodenih glava i mjesečine.

to predosjećao: mirazu te ljepote pridonijeli su svi ostali u porodici; za nju je platila svoj dio i ona lelujava glava sa žućkastim kovrčama.

svake filozofije leži, kao njen kamen temeljac, jedna naivna samoobmana, jedna dječja igra, koja se sastoji u tome da se glava nastavi na rep.

u parku poprsje latiniste s izgriženim nosom, da li se za onim prizemnim prozorom još njiše u mjesečini velika vodena glava.

Sa klatna zaljuljanog iznad naših glava otkinu se, kao preko volje, najprije jedan otkucaj, pa za njim drugi, i treći. Starac se skruši.

— Hoćeš li malo gore? — upitao me kad je došlo vrijeme da zatvori apoteku. — Neću večeras, nešto me boli glava. Da učinim uvjerljivijim, nadodao sam: — Imaš li kakav prašak?

mu nije dovoljno svesrdno naviksao čizme uvrstiti u prvi maršbataljon ili odrediti na zadatak na kome se sigurno gubi glava.

Padalo je po pet, po deset, po pedeset zdravih glava — da bi se spasla jedna samrtnička. A ponajčešće, poslije tolike borbe, u zločinom plaćenoj ampuli — bila je

— Petre! — Oj! — odazove se ne osvrćući se. — Ta tvoja glava ne dopušta nikakve dvojbe u vrijednost opipljivoga, je li? — A zašto bi je dopuštala?

— A zašto bi je dopuštala? — I zato je ta četvrtasta glava zadovoljna? — A zašto ne bi bila? Zavidiš mi možda na njoj? — Svakako. Xoćeš li me naučiti toj vještini? — Čemu?

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Samo ga često izdavaše nervozno trzanje viličnih mišića, koje je otkrivalo usiljenu i nemirnu unutrašnju borbu. Takva glava beše usađena među širokim i snažnim ramenima, a celo mu telo držahu neobično razvijene i elastične noge.

Čitave desetine godina prođoše mu u takvu životu, a njega još ni glava ne zabole zbog toga. Nikad Vujo ne odleža ni dan apsa... Takav beše jedini prijatelj i savetnik Đuričin.

Otvori se poneki prozor, na kome se pojavi troma i sanjiva glava, sa neobično debelom rukom iza potiljka. Sa planine pirka studen, oštar povetarac. Varoš se budi...

Kapetan razgleda provaljeno mesto; rupa beše mala: izgledaše da se ne može kroz nju ni glava provući. Ljudi se čude, zevajući i protežući se.

— More kakva pesnica, šta ti govoriš! Ja ću sad da se provučem ovuda — viknu Marko. — Ni glava ti, brajko, ne može proći — odgovara terzija. — Koliko daš, de? — Šta da dam?... Znam da ne možeš.

Najzad se iza vrzine pomoli prvo glava vrančeva, pa odmah zatim i ceo konjanik. Nastupio je poslednji trenutak. Đurica slučajno pogleda na vrzinu, gde mu behu

— To znam, al’ opet... valjada neću ni ja do veka ovako. — Ja šta ćeš, posle onih mrtvih i ranjenih glava? — Ni jednoga nisam mojom rukom dirnuo. — To znam ja, ali ne zna zakon. — Pa šta ću sad ?...

— Moli se današnjem danu i ovoj devojci, a ti bi sad video pošto je Đuričina glava — reče Đurica tiho, stišavajući se. Marko okrete garabilj kundački i potrča na njega.

Da pitam nanu. Posle nekoliko minuta promoli se jedna proseda muška glava na vratima i, razgledavši hajduka, zovnu ga: — Hodi der bliže, momče! Đurica ustade, uze pušku i dođe pred vrata.

Gledao sam dosta takvih glava... ali, šta ja tu buncam! Dede da vidimo kojim si dobrom došao? Đurici beše prijatno slušati ove pametne reči; milo

Onomadašnji događaj pokazao mu je, da se ovi ljudi ne šale, i tada je prvi put, na delu, osetio da mu glava svakoga časa visi o koncu.

Samo znam jedno: treba dobro otvoriti oči... Ča-Vujo, povući ćemo se klipka, pa ili moja ili tvoja glava!...« »Da se predam, veli, vlasti« — stade opet misliti. — »Ali kako ?... Recimo ja odem i kažem... tako, već zna se...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Pa ga onda izvede nasred dvora, oko kojega je bio sve kolac do koca, i na svakome kocu po ljudska glava, samo na jednome nije bila, i ovaj je kolac sve jednako vikao: — Daj, baba, glavu.

U isto vrijeme smotri da ide jedna velika zmija niz duvar, tako se pružila da joj je glava više glave đevojčine bila blizu, pa se izdigne i ujedanput đevojku u čelo među oči da ujede.

se da svaki poredom pita starca oca šta je to da mu lijevo oko plače a desno titra, pa makar sa sve triju pala glava dolje. Tako i bilo. Što rekoše, to i učiniše.

Nama je djeci to jako žao, te se dogovorismo da te za to upitamo, pa makar sa sve triju pala glava ma̓m dolje. Otac se naljuti na to, skoči, prihvati pušku sa zida, a sin, kad to vidje, pobježe.

Straža će se probuditi, uhvatiće te i odvesti pred cara, i tu će ti otići glava dolje. Nemoj onda žaliti na me. Ja sam tebi dobra, jer si me nahranio u nuždi i spasao život, zato me dobro poslušaj i

Straža će te uhvatiti i odvesti pred cara, i tvoja glava ode s ramena dolje. On jedva dočeka te riječi, ostavi teta-liju, i začas eto ga pod jabukom.

Ja ću živjeti i dalje, a tvoja će glava s ramena. Teta ostade na istom mjestu i čekaće ga, a on ode. Došao do kreveta, spazi djevojku gdje spava u njem, a

Da si bio pametniji, i prije bi došao do njega, ali svejedno, samo kad je glava ostala čitava. Sad zbogom ti. A na rastanku da ti kažem još i ovo: tvoja su oba brata ubita, a ti sad idi kući, ali

hraniti, nego ja ću uzeti jednoga konja, jednoga psa, i jednu sablju, pa odoh po svijetu: mlad sam, zelen sam, pa đe mi glava, tu mi hrana.

A kad vidi da mu je glava odsečena, odmah uzme živu vodu, te ga prelije i sastavi glavu, i on opet oživi kao i bio. Kad car i njegov doglavnik

Kažu da je nekakav car loveći nagazio na mrtvu ljudsku glavu i pregazio je s konjem; onda mu glava progovorila: — Što me gaziš, kad ću ti mrtva dosaditi?

Car već vidi da će ono da se ispuni što mu je glava kazala. Kad bude dijete već veliki momak, onda ga car otjera u svijet, i kaže mu: — Da se nigdje ne staniš, dok ne

Petković, Vladislav Dis - PESME

da beže zvezde iz mojih očiju, Da se stvara nebo i svod ovaj sada I prostor, trajanje za red stvari sviju, I da moja glava rađa sav svet jada, I da beže zvezde iz mojih očiju.

I dok ruke srećne stanuju u kosi, I dok glava sanja uz lice i grud, Mi nećemo čuti vetar što sve nosi. Tako ćemo proći ovaj život hud.

Ja nisam slutio da će dani doći, Veliki i večni, baš u moje doba, Dvoglavi orlovi da će redom proći Oko sviju glava, preko svakog groba.

I dok ruke srećne stanuju u kosi, I dok glava sanja uz lice i grud, Mi nećemo čuti vetar što sve kosi. Tako ćemo proći ovaj život hud I pogledom katkad kao cvet u

sve je dosad skrila Osim nje, što ide sa nestalih stvari Uz oblik vetrova i govor dubrava, Kao duh umrlih preko naših glava?

I dok stara ponoć nosi moje dane, I dok lanac muka steže i okiva, Bol, padanja i potresi da sarane — Moja glava na tvom krilu nek počiva.

Il' osećaj straha to ima da znači Da će srce moje propasti u tami, K'o zvezda u blatu, k'o glava na panju, I vampiri da će stanovati sami U mome smejanju i mome plakanju, I srce će moje propasti u tami. 1912.

I noć se spušta, i vrisak, i mir. Zamrle duše, samo dršću prsti, K'o snaga gde je tek zaboden mač. Poneka glava skriveno se krsti. Još znak slobode detinji je plač. 1916.

Na kolevci praznoj mir duboki spava. Na zidu još pati u crnome ramu I očiju crnih jedna lepa glava. Jedna lepa glava. Mre postelja bela, Nameštaj, svi znaci ljubavi i pošte.

Na kolevci praznoj mir duboki spava. Na zidu još pati u crnome ramu I očiju crnih jedna lepa glava. Jedna lepa glava. Mre postelja bela, Nameštaj, svi znaci ljubavi i pošte. Uzdah kao straža zaspalog opela, Poginulog doma nije umro jošte.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Izgarao sam od želja i one su se umnožavale poput hidrinih glava. Bio sam obuzet razmišljanjem o bolu u životu, smrti, i verskom strahu.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

idu sa mnom kada sam išao da slušam Bičera u Plimutskoj crkvi, gde sam prvi put u životu video tog velikog besednika. Glava mu je bila slična lavljoj, a dugi uvojci sede kose koji su dopirali skoro do ramena, samo su pojačavali ovu sličnost.

Moj dosta stariji nećak, bivši vojnik i knez sela, bio je najstariji muški član Pupina i bio je glava familije. Ovo nikako nisam smeo da zaboravim i o tome sam stalno vodio računa kad sam bio u njegovom društvu.

Moj dosta stariji nećak, bivši vojnik i knez sela, bio je najstariji muški član Pupina i bio je glava familije. Ovo nikako nisam smeo da zaboravim i o tome sam stalno vodio računa kad sam bio u njegovom društvu.

” Kada sam stigao u Berlin, moja glava bila je puna Faradejevih linija sila koje su polazile od električnih i magnetnih punjenja II koje su se preplitale u

se kraju svoje priče, prinuđen sam da malo skrenem u stranu da bih pronašao logičnu vezu između prethodnih glava i onih kojima ću zaključiti ovo pisanje.

Siguran sam da i stanovnici Pančeva misle isto. Ali bio je potreban jedan svetski rat da se iz njihovih glava uklone predrasude da je ovo zemlja ”američkog materijalizma.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

U hitnji užeže svijeću i podnese je pred oglejcalo. Između dvije svjetlosti lijepo se odbljeskuje njena prikladna glava; trpeljive oči smeđe su zatvorene boje, ali crne obrve i trepavice daju im tamni i umireni izraz.

Dok vjetar huji preko njihovih glava, u zaklonici je tišina; tek kad jači udar vjetra nasrne na grane drugih tankih žbunova što u pukotinama manastirskoga

Oni stari naš kip, vidija si ga, a? Glava mu je prignuta ka da se uvik moli bogu za nas: pravi starovirski svetac, čudotvorac, brani nam rod masline od bolesti

— Ti planduješ, — zavidi mu momče. — Lako za te: gdje pt glava, tu i hrana, a ja se istrgoh od rada! . Danguba sluša i, zatvorenih očiju, podsmjehiva se pa lijeno veli: — Ala ste

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

što s glavom nad rekom beše u travi, Zvezdani pod sobom što je gledao svod, I ribe izmeđ zvezda, i tice, u stravi Glava njegova sama plovila je ko brod.

Uostalom, Crnjanski je i pripovetku „Legenda“ završio skrivenim citatom iz Matejevog jevanđelja: „Glava mu klonu na levo rame. Zemlja se zatrese, zavese se poderaše, ploče popucaše, a beše petak i po zemlji pade tama“.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Nisam ni ja znala da je to tako teško. Idem da prilegnem, da se odmorim, jer mi se zavrtela glava. (Polazeći.) A vi baš ništa? ANKA: Evo vidite, obukla sam čak i drugu halinu.

ŽIVKA: Pa vidim i sama da moram, ali, znaš, sve mi se prevrće u stomaku od muke. Sad mi došla, bestraga joj glava... Nek uđe! ANKA (ode). ŽIVKA (gleda po sobi): Ju, ju, ju, i gde ću da je primim u ovom vašaru?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

se vidi velika osvetljena soba a kroz drvene rešetke promicanje senki; prelaze kućni prag i u predsoblju im sluga iznad glava drži upaljenu sveću da bi u mraku osvetlio stepenice; najzad, otvaraju se poslednja vrata a gologlav teča - i to

23 Tek pri kraju četvrtog časopisnog nastavka, gde je rimskim brojem označena druga glava, počinje priča o precima, uz mimogredno upućivanje da je to deo i Sofkinog sećanja. Objavljivanje je ovde prekinuto.

Valja reći da V glava obuhvata jedan dan života u efendi-Mitinoj kući, ispunjen većim brojem događaja, a od ranog prepodneva pa do mraka

mora izgledati Sofki zato što gleda odozgo, sa prozora gornjeg sprata: od korpe i peškira koji su na glavi, sama se glava uopšte ne vidi. Užurbana, nestrpljiva Magda dobila je time malčice smešan izgled.

kontrastiranja, i sve iz istih prizora: „I onda odjednom, i to tako iznenada da Sofku čisto u čelo udari, te joj glava klonu, otvoriše se dveri [. . .

slušala i s jedne i s druge strane, i čak tamo do samoga ulaza; (MP) i onda odjednom Sofku čisto u čelo udari, te joj glava klonu; (VP) Sofka ču kako otpočeše poređani tamo u stolove da odgovaraju; (MP) ovamo oko nje sve je gušći zadah bivao,

Činjenica da je radnja u Seobama snom obrubljena lako se dovodi u vezu sa jednom drugom pojedinošću: početna i završna glava - što inače nije tako čest slučaj u romanu - nose isti naslov. On glasi: „Beskrajni, plavi krug. U njemu, zvezda“.

stih strofe ponovi na njenome kraju, ili da se prva strofa u pesmi ponovi na njenome kraju, eto tako se i u Seobama prva glava znatnim delom tekstualno ponavlja i kao poslednja, pri čemu obe imaju identičan naslov.

Peta glava romana ne sadrži nijedan krupniji događaj; nijedan se takav događaj u njoj nije desio. Jednostavno se opisuje kretanje

Upravo je tim, naoko sitnim, u stvari vrlo značajnim unutarnjim zbivanjima, jednim delom i ispunjena peta glava romana. Što je ratnike u puku zbunilo i uplašilo, dakle, ne izgleda ni krupno ni osobito važno.

Nebo koje im pisac tako rado nadsvođuje iznad glava i vode kojima ih okružuje daju prostoru neka posebna svojstva. Prvo, dobija se utisak da se on ne završava na svojim

Ona ih zapravo kompoziciono nadsvođuje već time što je prva glava cela posvećena Vuku Isakoviču, dok završna svojom poslednjom trećinom predstavlja -kako je već pokazano - delimično

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Rezil da go ne učiniš, zašto — sunet pravi detetu. Gajle ič da nemaš. Samo nema takec-vakec: ja toj, ja glava nemaš“... Odi, bre stari pes!...

je taj nedostatak činio da lakše, još brže muški i bez razmišljanja ončas ispuste svoje duše, ako bi, po udesu, zaigrala glava njihova sveštenika. — He!...

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Deda s majkom poglédahu Na nas dvoje, na rumene, Poglédasmo i mi gore Na sedinu glava im. Njine misli vraćale se U prošlosti rumen zlatnu, Naše misli otisle se U daleku budućnost. »Javor« 1890.

podlost zebe, Što prožimlje dvore i kolebe, Pa se kupi, zbira i sazdava Kao svetlost prava Oko žrtav’, mučeničkih glava — Vrle krepeć’ hude zastrašava. Telo j’ smrtno, traje pa dotraje, Karakteri ostaju da sjaje.

“ A starcu je mila glava, — mora poslušat’! Ode opet moru sinjem, moru debelom. More burno kao da mu gnev uskipeo, A kroz maglu, kroz oblake

On je čovek srećan, Uvek slatko spava, — Ali meni danas Nešto buči glava. Sve mi je u glavi Krčmarica Lela, Oka vatrenoga, Čela nevesela.

ČIČA MIJA I NjEGOVA KAPA Vino pije, vatru samu, Čiča Mija, I glava mu, i kapa mu Veselija. Pa kako je lepo pio, Lepo plati, Pošô j’, al’ je preumio, Pa se vrati.

Da ne moram, veli, sutra Opet doći.“ Pije, peva; pije, igra Čiča Mija, Kapa mu je sad od glave Pametnija. Glava desno, a kapa se Levo ’eri: Kapa hoće da se glavi Ne zameri. Glava levo, kapa desno Zavitla se.

Glava desno, a kapa se Levo ’eri: Kapa hoće da se glavi Ne zameri. Glava levo, kapa desno Zavitla se. Nije kapa apa-drapa, Pazi na se.

Nek’ pojede mnogo sármâ! A da sarme bolje prođu, Ne bilo mu s polja jarma! Kol’ko ljudi, tol’ko glava; Kol’ko glava, tol’ko ljudi. Al’ ja želim da ne bude: Kol’ko ljudi, tol’ko ćudi.

Nek’ pojede mnogo sármâ! A da sarme bolje prođu, Ne bilo mu s polja jarma! Kol’ko ljudi, tol’ko glava; Kol’ko glava, tol’ko ljudi. Al’ ja želim da ne bude: Kol’ko ljudi, tol’ko ćudi.

Oj, knjigo, knjigo, slava ti, slava! Večita brigo poreznih glava! Ko tvojoj moći prkosit’ pođe, Vraški s’ opeče, đavolski prođe.

Pa drage volje, — vo precje nemam, Šta više na to davno se spremam. Ja se ne bojim studeni tvoje, Ta glava j’ moja već tvoje boje (Nije baš sa svim snegovno stanje, Al’ na to ide njeno grušanje) — Pa nek nas oda još bolje

Mi smo barem zreli, mi smo pri pameti.“ Tako jedra duša, tako mudra glava. Milina je prava — To jest, ako imaš dosta zaborava. »Javor« 1891. ENO!

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Kaži komi fo! EVICA: Šta je to komi fo? FEMA: Taki kaži komi fo, ili će ti pući odma glava. EVICA: Komi fo! FEMA: Ako svaki dan dvadeset redi ne čujem od tebe ovu reč, nisi moja kći.

FEMA: Kako izgleda, Žan? JOVAN: Dlaka mu je žuta, ako nije veće od teleta, manje nije; glava mu je kao polovače; krasno, kudravo, milo vam je da pogledite. FEMA: Kako mu je ime? JOVAN: Žutov.

Miljković, Branko - PESME

Čistom vatrom gonjen o šta ću sa onim Što sam video i čuo kada nenađen ronim U prostor pre reči gde trune moja glava Kada letim i ne mičem se ko čovek koji spava Ružo bez straha, suzo, odbegli ždrale, Žalbo crnih ptica i tužne pohvale?

Zvonke ruke pružam gradu koji spava Pometenih jezika, sa suncem u bari, Uzidanih majki u zid muških glava, S anđelom u voću i oku što stražari Lukavstvo pozajmljenih događaja, Neizrecivo a naučeno ko vreme, Varko, u tebi

bez straha jer nema Pepela već samo plamen koji spava U kamenu mutnom što potajno sprema Izlazak sunca iznad mrtvih glava. SLUGA MILUTIN Poslednju svetlost sablasti prate i bilje... Upotrebljiv samo u snu, svet nas vara!

hoće li mi onda biti oproštena Moja neumešna ljubav moje vreme Koje me više opijalo negoli hranilo Moja tužna glava koja me izgubila PROMENI SVOJU PESMU Razgovor koji sve je obuhvatao Činio je preljubu. Promeni svoju pesmu!

Krakov, Stanislav - KRILA

Iza okruglog šatora, jedinog do sada razapetog na zažarenom polju, ukazala se bela glava kozice. Ona je klimala čupavom bradicom, i rugala se. U šatoru se čulo pljuskanje vode. To je posilni polivao komandanta.

Ni sebe nije čuo u huci. Ipak je morao da kliče. Pred njime su bila ispupčena pleća i suluda kaciga od kože. Glava je bila mirna, samo su dve ruke kretale i povlačile poluge, žice, točkove i ručice.

Motor je urlao u penama, a vazduh jurio iz napetih svemirskih grudi. — Hej, Sergije, Sergije... Pilotova glava je bila gluva i trezn na poluga. Široka razapeta krila drhtala njima od sreće.

Jedan nemarno držani šlem pade, i zveknu o kamen. — Ode ti glava. Nikola. Nikola učini prezriv pokret usnama. Raščupani brkovi mu se pokretoše.

Čitavo isparenje znoja i umora diže se iznad ovih kratko ošišanih glava usijanih čelikom i suncem. — Još jednu bocu piva. — Dve... – Samo da je hladno.

Odjednom kao da kuršum prozvižda. Iza ugla izbi topot konja, i ukaza se oznojena glava obrasla plavom bradom. — Šta to znači, gospodo? To je skandal, skandal... Oficiri su poskakali.

— Ćutite, gospodine majore, čuće vas vojnici. Duško se nagao i vukao za rukav majora. Četvrtasta glava poručnika Luke se bojažljivo okrenula iznad ugnječene jake. Lagano se digao sa sanduka, i neopaženo izgubio u mraku.

Mala čutura obišla je celim krugom, i došla opet u one prve ruke. Videla se ruka kako se podiže sve više, a glava zatura sve niže. Ču se poslednje: — Glu—glu... — i prazna čuturica pade u ruke maloga vojnika.

Te misli prolaze kroz sve koji leže za malim zaklonima od zemlje i kamenja. Ipak se poneka šlemom pokrivena glava izdigne i pogleda u mrak. Odjednom odozdo pred grebenom poče nešto crno da se miče i izbija. — Brza paljba... bombe...

— Ala je zakuvalo, oh, oh, — sladio je drugi. Pa ipak je bilo očiju zamišljenih, tužnih. Bilo je ovde još treznih glava od tog čudnog pijanstva rušenja i smrti. Kroz te oči zamišljene prolažahu senke uspomena. Glave su mislile.

— Kajmakčalan... ranjen sam na njemu, na jurišu, — mislio je ranjeni ađutant i bio je srećan. Glava njegovog suseda je u debelim zavojima. Izgleda da ne spava, jer su mu oči otvorene.

Osećao se neugodno, jer se mnogo čupavih ženskih glava micalo i naginjalo nad stolovima. Okolo je bilo puno krvavoga mesa. Do njega na drugome stolu ležalo je nešto kratko.

Petrović, Rastko - AFRIKA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović AFRIKA Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 17 GLAVA TREĆA 33 GLAVA ČETVRTA 50 GLAVA PETA 66 GLAVA ŠESTA 86 GLAVA SEDMA 101 GLAVA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović AFRIKA Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 17 GLAVA TREĆA 33 GLAVA ČETVRTA 50 GLAVA PETA 66 GLAVA ŠESTA 86 GLAVA SEDMA 101 GLAVA OSMA 114 AFRIKA GLAVA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović AFRIKA Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 17 GLAVA TREĆA 33 GLAVA ČETVRTA 50 GLAVA PETA 66 GLAVA ŠESTA 86 GLAVA SEDMA 101 GLAVA OSMA 114 AFRIKA GLAVA PRVA BROD JE

Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović AFRIKA Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 17 GLAVA TREĆA 33 GLAVA ČETVRTA 50 GLAVA PETA 66 GLAVA ŠESTA 86 GLAVA SEDMA 101 GLAVA OSMA 114 AFRIKA GLAVA PRVA BROD JE LAGANO SILAZIO

KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović AFRIKA Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 17 GLAVA TREĆA 33 GLAVA ČETVRTA 50 GLAVA PETA 66 GLAVA ŠESTA 86 GLAVA SEDMA 101 GLAVA OSMA 114 AFRIKA GLAVA PRVA BROD JE LAGANO SILAZIO NIZ TROPIKU.

Petrović AFRIKA Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 17 GLAVA TREĆA 33 GLAVA ČETVRTA 50 GLAVA PETA 66 GLAVA ŠESTA 86 GLAVA SEDMA 101 GLAVA OSMA 114 AFRIKA GLAVA PRVA BROD JE LAGANO SILAZIO NIZ TROPIKU.

Petrović AFRIKA Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 17 GLAVA TREĆA 33 GLAVA ČETVRTA 50 GLAVA PETA 66 GLAVA ŠESTA 86 GLAVA SEDMA 101 GLAVA OSMA 114 AFRIKA GLAVA PRVA BROD JE LAGANO SILAZIO NIZ TROPIKU.

PRVA 2 GLAVA DRUGA 17 GLAVA TREĆA 33 GLAVA ČETVRTA 50 GLAVA PETA 66 GLAVA ŠESTA 86 GLAVA SEDMA 101 GLAVA OSMA 114 AFRIKA GLAVA PRVA BROD JE LAGANO SILAZIO NIZ TROPIKU. PLOVIO JE IZMEĐU ARHIPELAGA I KRAJ ŠUMA.

DRUGA 17 GLAVA TREĆA 33 GLAVA ČETVRTA 50 GLAVA PETA 66 GLAVA ŠESTA 86 GLAVA SEDMA 101 GLAVA OSMA 114 AFRIKA GLAVA PRVA BROD JE LAGANO SILAZIO NIZ TROPIKU. PLOVIO JE IZMEĐU ARHIPELAGA I KRAJ ŠUMA.

Ima ih dugačkih i tankih, vitkih, kratkih, ugojenih, glavatih, sasvim sitnih glava na jakim vratovima, crnih kao abonos, crvenih, u svim tonovima skoro do ružičastog, plavičastih koža skoro do azurnog,

Strašan smrad polutrulog semenja kakaoa koji mi jednim mahom, i za ceo život, ubija ljubav za čokoladom. GLAVA DRUGA PROLAZILI SMO KROZ PRAŠUMU; PIROGOM SE PROVLAČILI NIZ BRZAKE; DOTICALI SE TAMNIH NARODA, ČIJA JE LEPOTA

S vremena na vreme pojavi se njegova crna glava, da udahne vazduha, dok se sa tvrde, kovrdžave, i masne kose voda odvaja odmah kao od nečeg tuđeg i stranog.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

i mudra glava Krvlju će svojom bedem mastiti! — Ti za to veliš da je nesreća!... Pa kad u letu pâloš zastane, A krvav sluga paše

STANA: A Boško? Ti dok se ovde tako skanjuješ, Bleda će glava bedem kititi. SPASENIJA: Ah, majko, hajd’! Vidim da ti je mnogo dražija Od mleka moga krvca njegova.

Pokazaše mi roba skrušenog: U tomrukama noge sklještene, A suve ruke beše skrstio Na tvrde kosti svoga kolena; Glava klonula... Tek kad me vide, Umorno diže mutne zenice, Posle ih spusti... ali plašljivo Kô da se biča boji nečijeg.

STANA (pokazuje kroz prozor na bedeme): Još ovo groblje — tvrde bedeme — Onaki cvetak nije kitio Kô što je divna glava njegova! Samo pogledaj!...

SULEJMAN: I opet kažem: Ta bleda glava nije sina tvog!... STANA: Pašo, ti nisi bog! SULEJMAN: Alah al alah!... Jemin alah!

STANA: Pašo, ti nisi bog! SULEJMAN: Alah al alah!... Jemin alah! A bogom ti se sveta zaklinjem: Da ono nije glava njegova!... (Lupa u dlanove.) Uverićeš se sad!... (Ćerim dolazi i, prekrstivši ruke, ćuti pred pašom.) Ćerime!...

Divna je glava onog đaura Što je na kocu volô poginut Nego promenit veru Hristovu. Tamo da vodiš ovu staricu. A kad se baka dobro

Turci se skupili oko mrtva Stanoja, s golim noževima. PRVI TURČIN: Moja je glava! Ja ću je mojim nožem srubiti! DRUGI TURČIN: Ne dam je tebi. Od mene će je paša tražiti!

Tu su grehovi! U tvome nedru, majko nesrećna!... Evo, pogledaj! (Pokazuje na Stanoja Glavaša.) Ta bleda glava, te hladne grudi Što ih kô bokor ruža raščupan Sopstvene krvi krase cvetovi, Ti si prolila... Ti!... Stanoje!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

što ufate, a drugi se nanizali oko sela kao čavke, pa koj navre da bega iz selo, oni ga, ete, fanu (uhvate) i jala glava dol. Da beše den, tesmo da se branimo, ama noć, pa svet SI spi.

Usput niz brdo nailazili smo na ranjenike gde ih vuku na uskim malim Tezgama, tako, da su samo leđa na dasci, a glava, ruke i noge klimataju preko malih nosila, a pri svakom pokretu šibaju mlazevi krvi iz otvorenih rana.

vagonima, pretvoreni u krvav kačamak, sa koga se još cedi krv i točura na nasip; telo mašiniste odbačeno na 20 koraka. Glava mu otkinuta i otkotrljala se daleko od trupa... Tako će biti i sa ovim vlakom što sad juri pored mene.

Sad se začu iz daljine kako huči i naša granata. Ona prejuri visoko preko naših glava, a mi je pozdravismo sa burnim »ura,« praćenim živom puščanom vatrom i opet potrčasmo napred.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Idem, stanem, kâ očajnik kleti, Opet zborim reči bez pameti: „Ne sme nam umreti!“ Idem, stanem, pa mi klone glava Nad kolevkom, gde nam čedo spava.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Mislio bi čovek, niko živ neće ostati. U neko doba počeše kuršumi da zvižde preko naših glava. Tu smo, dakle. Nalazimo se u visini baterije te nas pucnji topova prosto rastržu.

“ Išli smo slobodno, jer smo još uvek u mrtvom uglu. Ali već čujemo neposredno iznad naših glava onaj jezivi pisak kuršuma odbijenog od zemlje. Zastali smo da vidimo gde li je zaklon komandanta pešačkog bataljona.

U jednih vire noge, u drugih ruke, ili iskežena glava. A malo dalje iz jedne rupe pomaljaju se konjske kopite. Pokraj ljudi, životinje.

Prenusmo se. Zričak je cičao. Malo posle neka tičurina prhnu iznad naših glava i mi pretrnusmo. Ova usamljenost mučila me. Počeo sam da uobražavam da nas opkoljavaju I da će nas žive uhvatiti...

Zatvorio sam oči i naslonio čelo na stisnute pesnice. Osećam miris zemlje. Setio sam se jednoga leša čija je glava bila zarivena u zemlju. Odmakao sam naglo glavu... Drvo se više nije videlo. I ona dvojica kažu da je dovoljno mračno.

Sad, nemam više šta da vam kažem. Ostalo znate. — Bojović zaćuta jedan trenutak i pogleda preko ljudskih glava. — jesu li svi ovde? — Svi su, svi — povikaše. — Dobro... Onda napred!...

Dosađuje nam samo kamenje koje pršti preko naših glava. Do mene je ležao kaplar Ranko, koga su vojnici zvali „Balavi“. On se najednom utiša. Gurnem ga da vidim je li živ.

Na reci paljba sve brža. Kuršumi preleću preko naših glava. To naši gađaju, a i ne znaju da pogađaju nas. Naredio sam da se vojnici ukopaju i sa zadnje strane, da bismo sada

Tuče i neprijateljska artiljerija, ali zasipa stalno onaj jaz gde smo juče mi prešli. Granate preleću baš iznad naših glava, i čim čujemo šum zrna kroz vazduh, mi zabijemo glavu među kamenje. Prasak pušaka u našoj pozadini sve se jasnije čuje.

Na njegovom vratu videla se velika rana... Glava mu klonu u stranu. Krv je tekla iz njegove rane i crven potočić curio niz kamenje. Prasak se razleže svuda naokolo.

— francusku ratnu pesmu. „Fikus“ mlatara rukama, ali to čini više od sevdaha, jer mu glava stalno pada na rame. — Živeo naš sobni starešina! — viče promuklim glasom Pera „Đevrek“. Ostali prihvataju uzvik.

— S’ušaj!... Zovi... onog dežurnog... zabušanta! — Šta će vam on sada? Kapetanu se priklopiše očni kapci i glava klonu na grudi. Naprežući se, mrmljao je: — Da mu kažem... ja nisam žandar... Ja sam komandir mitraljez...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Ne razumem se u cveću, od smrada Njegovog glava boli. — Ja ne namećem, — reče mi druga, — Biraj, pa koji se dopadne; žita bez kukolja nigdi. — Biraj, piljarice, kažeš?

Al’ najposle, kad dobi trista rana, Kad hiljade već turskih glava sruši, Kad Toplica i Kosančić s mejdana U večnoj slavi nađe mesto duši, Ah, i on pade, k’o stablo bez grana, U

Glišića: v. njegovu pripovetku Glava šećera (SKZ, knj. 184, str. 56). Tu pesmu svira na klaviru i Mara Šnicerka na zahtev svoje majke Perke Ugledićke u

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Sniježne lepirice ukrštaju se u letu, lome se jedna o drugu i šušte u tananom i mekom šumu povrh njihovih glava, a njih troje, starac naprijed, krava za njim, za kravom Vujo, promiču čaršijom lagano i ujednačeno, stopu za stopom.

Ij! Uj! Kako mi stoji glava?... Zar nijesam kršan i prikladan, ne budi primijenjeno, kô i svaki gerz!... Aj! Ij! Uj!... Ujujuj!...

Povrh njihovih glava šuštao je i meko lepršao snijeg koji je piskavo škripio pod nogama, a oko njih je kao bolno čamila jezivo bijela zimska

A samo, veli, dami nije brade, ja bi' išô, ama ne merem s bradom. Bojim se, veli, poznaće me, pa ode i brada i glava.“ Ja ukabuli', pa što Bog i sreća junačka dadne... Te cijele bogovetne noći nijesam mogô oka na oko sklopiti.

Ljudi moji, nećete mi, more biti, vjerovati, a ovo je živa živcata istina: sat li, podrug li, stajô je trup usprav, a glava se otkotrlja, pa govori: — „Kaurine, veli, pri'vatio si Bosnu, ama, naš car ima još zemalja... Čok jaša padiša!

— Tebi je, Simeune, uvijek, do nekakve bresposlice! Glava, bolan, igra. — U tebe igra, vidim ja, da mi i ne kažeš. Prepô se Isaija, zamislio se, dok se nešto ne došjeti: —

Braćo, Asan-beg će na manastir! — uzdahnu David, pa se okrenu meni: — Junače i branitelju ove naše svete ćabe, tvoja glava prva će pasti.

Sudac (još življe): Kaži, ne boj se ništa! David: Ama, kazaću, pa nek ide glava!... Ima li u vas škola što se zove terezijanska? Sudac (govori s pisarčićem njemački).

— neredovna, nedisciplinovana turska vojska bašica — „prva rakija iz kazana kad se peče, prve nac“ bašuna — jagnjeća glava; glavurda beli — zaista, odista belćim — možda, valjda bendati — uvažavati, priznavati berićet — izobilje; obilan

Bojić, Milutin - PESME

Krvava i bela Jovanova glava Javlja joj se obnoć, zvona kad zaćute, Sred zbrkanih snova kad zanemi java, Mesečevo mleko kad posrebri pute I kad

Kuda iz tamnice sa sedmoro brava? Kuda, dok nas Minos u lance ne sputa? Iznad naših glava leden vetar briše; Zalud naša dleta i napori dugi: Ni rušiti ništa mi nemamo više, i hramove već su porušili drugi.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

JEROTIJE: Ama, kakva krivica, po bogu brate! Gde si ti još videla kod nas da je činovnika glava zabolela zbog krivice? A posle, pametan je to čovek, zna taj šta radi.

JEROTIJE: Slušaj, sve što imaš reci ti tvojoj majci, a ja ovaj... pa vidiš valjda i sama da mi je ovolika glava od briga!... Lice...

Šta me se tiču tuđa deca! I onako mi pršte glava! MILADIN (unosi isceđenu krpu): Evo, gospodin-Žiko! ŽIKA: Bre, pa ti kao da si išao da iscediš krpu u Atlantski

Nastasijević, Momčilo - PESME

2 Što bosa tvoja noga razbija rosu, lepojko? Jeza se niz travku sliva, zaboleće te glava. 3 Jutrom šta sana tražiš rosnome na proplanku? Sunce je na uranku, guja se u kotur svija, opečiće te mladu.

O, tri puta bi, za dobro vaše, da osedi ova glava, i triput na ramenima da je nema, i opet bude tu! Zar znate vi, zar ja, zar iko živ, van Onoga ozgore!...

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

l. zakopaju tamo gde je novorođenčetu, prilikom merenja, udarila glava (»Kad ti nikla, onda njemu naudile veštice«, ŽSS, 194). Pored porodilje mora biti b. l.

Kao apotropajon b. ima značajnu ulogu u teurgičnim radnjama pri žrtvi i molitivi. Bosiljkom se kiti glava uskršnje pečenice (SE3, 19, 45), i ovna koji se kolje prilikom izmirenja momkove i devojačke kuće (kada se desila otmica,

Glavobolka, glavobolčica. Ne sme se unositi u kuću, jer od nje boli glava, i kokoši neće da nose ako se donese pod kućni krov (ZNŽOJS, 19, 203). GLOG Weіѕѕdorn (crataeguѕ oxyacantha). Glog.

Po zalasku sunčevom dovede se bolesnik i namesti mu se postelja, i to tako da mu glava dođe pod jasenak; s druge strane jasenka metne se sud s medom i pogačom, čaša vina i čaša vode (»večera vili«), i

bacali su oduvek grane, »kao zadužbinu«, i govorili: »Kriva jelo, eto tebi grane, nek me ne bole ni leđa ni grana« (glava?). Jedan je bio zapalio tu gomilu, pa je odbolovao pola godine (SEZ, 32, 1925, 377). J.

Na Božić ujutru okiti se k. kladenac ili bunar sa koga se voda donosi (Karadžić, 3, 1901, 65). Njime se kiti glava pečenice o Uskrsu (SEZ, 19, 45), i prilikom svadbenog mirenja (іb., 139); o svadbi njime se kiti bardak s rakijom (іb.

K. je lek od dečje bolesti buba (»kad dete često češe noge, kad su mu hladne uši, a glava vrela«): tri puta po devet zrna k. stuca se i detetu saspe u nos (SEZ, 14, 128).

U narodnoj medicini, plod od m. tuca se i privija kod krajnika u gušobolje (SEZ, 40, 126; 231). Koga boli glava, ili ima veće poremećaje u mozgu, kadi se i pari vrelom vodom u kojoj su skuvane žile od m. (GZM, 6, 1894, 801).

i druge narodne pesme koje kažu ovo isto, Sofrić, 171). U Bosni i Hercegovini čak se priča da muških glava nije ni bilo sve dotle dok nije postala trava odoljen, jer bi bez njega svako muško dete umrlo za dvadeset i četiri časa

Sastavni deo leka od deranžiranog stomaka (ZNŽOJS, 14, 75). Istucanim o. u maslu maže se glava protiv ćelavosti (SEZ, 40, 237). OSKORUŠA Ѕperberbaum (ѕorbuѕ domeѕtіca). Oskoruša (Šulek, Rad, 39, 13).

na vatru, pa se uvo pari kroz vinski levak (ŽSS, 318). Č., lipovo I zovino lišće upotrebljuje se za parenje glave, kad glava boli (ŽSS, 314); a č. sa solu, u vrućoj vodi, za parenje zuba kad boli (iz srbulja, Sofrić, 217). Č.

Odoljen. U narodnoj pesmi peva vila sedeći na kamenu: »Da zna ženska glava Što j̓ odoljan trava, Svagda bi ga brala, U pas ušivala, Uza se nosila« (Vuk, Pjesme, 1, 223). Oman.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Pomoći će njemu gospodin škrivan, nije šuplja glava: što on uradi, — onako je, neće njemu bilježnik u oči udariti. A domišljat je vrag!

Gledaj, išarane stijene, gledaj, zaleđene komade: izgledaju kao glava cure, djeteta, živine... čuješ li kako voda dolje otiče? Čudo! Niko ne može da nje... Do saleđena snijega može se.

i raspoznaje: na ivici puta kleči, s prislonjenom glavom na punoj mješini, zgrbljen čovjek, kao da se pred oltarom moli; glava mu pokrivena kabanicom, a njeni skuti natrpani saleđenim snijegom.

— presječe ga Rade i diže se. —Vele varošani... —Videćemo! — plane Rade, i oči mu sinuše. — Ne dam zemlje dok mi je glava živa!... Ne dam je do boga ! —Pusti, Rade, sinko! Što slušaš tuđe ljude?— umiješa se stara.

Sobom nosio je svu slast i milinu ljetne noći kod mora. U svojoj sobi uze hartiju i poče pisati. Glava mu je krcata lakih, misli, no ne zna da ih rasporedi. Htjede da joj sve reče.

Zvonce brecnu. Svjetina navre na tijesna vrata. U čas crkva bješe puna čeljadi, kao šipak zrnja. Načičkala se glava do glave. Ivo popođe i pogleda unutra. Misa započe. Čeljad križaše se i poklekoše, a on se nanovo povrati na ulicu.

prodora dolazi sobom nosi tužne zvukove, k'o nečiji vapaj za izgubljenim i nedostižnim, i prolijeta povrh njihovih glava, dalje u prostor. — Ovaj šum slatko me uspavljuje! — veli Ivo, i uhvati doktora pod ruku.

— 'Ajde gori, 'ajde! — dosadi se starome. — Ko zna di je tebi glava! Ivo pođe u kuću; nađe majku u sobi do kuhinje, pozdravi je, i pogledi im se ljubazno susreta ju.

A s otvorenoga prodora jednako dolazi jaki šum, prelazi preko njihovih glava, zaustavlja se u gustom boroviku i ječi silnim vapajem, u kojem je pomiješano sijaset žalosnih glasova što, u očaju,

— otrže se njoj uzdah, i potrese Ivu do usred duše. Topeći se u suzama, dugo stoje zagrljeni. A preko njihovih glava jednako vjetar huče, udar ustavlja se u gustome boroviku i zatresene grane jednoliko žamore o dalekoj neugasivoj čežnji.

Dok je presvijetli pomnjivo pregledao po registru, prevrćući stranice, Ivo ga posmatra. Malen je, pa mu je glava pored samoga stola, i učini mu se kao da je odvojena od trupa, a zagasite tamne oči i mali šiljast nosić daju licu

Stoje tako, držeć' se za ruku, i gledaju u neki škrapavi puteljak. A kiša jednako pada, povrh glava im šušti, a krupne kapi cijede se sa lišća i odmjereno padaju preda njih na ploču, i nije ih briga što, rasipljujući se,

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

No ovakav kakav sam, po Prohoru, nisam bio nizašto. Glava mi je ćoškasta, kosa tršava i čekinjasta. Ruke su mi dve kvrgave motke s mlitvim mesom i smežuranom kožom.

vojnički posao: duga putovanja preko nepoznatih predela, umor, spavanje na sedlima, neizvesnost, strah, klanje, odsecanje glava. Znoj, krv i smrt, ta tri osnovna obeležja vojnikove sudbine. Očekujemo da nas Lauš pozove.

) da to zaprepašćuje. Zbilja ne preterujem kad kažem „zaprepašćuje“. Sve je tu skladno: glava, trup, udovi; sve je u savršenoj srazmeri, kao da je Prohoru nekom volšebnom silom i umećem pošlo za rukom da

Prohorov Hrist je bio nešto drugo, nešto potpuno od toga različito: snažna ljudina, bikovitna i silna. Negova glava nije oklembešena, već uspravna i moćna, u njegovim crtama i borama nema memle, njegovo telo nije ruina iz koje je

U Prohorovom raspeću otkrio sam i mnogo čega drugog. Hristova glava je lepa, muževna. Ima malo povijen, orlovski nos (kao onaj u Arilju). Nema brade, lice mu je obrijano.

Kreću se kao muve otkinutih glava, na licima im neprestano titra neko otužno ushićenje. Ako me išta razdražuje do ludila, to je kad vidim oko sebe ono

Uđe Lauš i pošto preko nas što smo ga dočekali stojeći i povijenih glava pređe mrzovoljnim pogledom, sede u čelo desnog stola. Zatim uvedoše Doroteja. Namah nam postade sve razumljivo.

Bili su tako bespomoćni. Ležali su na golom kamenu pred Kulom prosutih utroba, odsečenih udova i razbijenih glava. Bili su slabi kao deda.

Mi ne bismo, ali on jeste.“ Još je Dimitrije govorio, ali šta su mogle njegove reči naspram tih zatupastih, čupavih glava poređanih duž stolova? s desne strane zadrigli vojnici, sa leve ispijeni kaluđeri; i jedni i drugi podjednako gluvi.

Hteo je nešto da kaže. Glava mu je klonula na jastuk i sitne kapljice znoja su mu izbile po čelu. Pomerio je blede isperutane usne.

Video sam pred kapijom, pri svetlosti punoga meseca, red kaluđera koji su nepomično stajali dignutih glava prema nebu i pojali zaupokojenu liturgiju. Za njih smo bili mrtvi. I oni za nas.

Uvek je dolazio na isti način. Odnekle iz mračnog ćoška pomolila bi se najpre njegova sjajna crna glava sa svetlećim očima. Okrenuo bi glavu levo i desno kao da proverava jesam li sam.

Ilić, Vojislav J. - PESME

bog, Prosuto leži vino, Pod gordom krunom carstva svog Nemirni dan je sinô I sve za blagi odmor zna O, meni bruji glava; Spokojstva, mira hoću ja!... Meni se jako spava. 1883.

ih krepi, a delom junači, U strašne dane da odvažno stoje Braneći narod i njegova prava, Kad bura besni i kad igra glava. Suton se hvata... I nejasne seni U tankoj magli skrivaju se redom.

Nego tu se društvo zabrinulo celo: Da li seljak ima prosjačko odelo? Jedna mudra glava reši zbrku celu: Ta nek dođe seljak u svome odelu.

Mora da je strašno nešto, kad i meni bruji glava; Idi, Petre, pa razgledaj, jer to nije zabadava. Sveti Petar žurno siđe, odakle se čuje vika, I zastade razjarena dva

tukoše tamo, Tražeći prljave kapi, da usne okvase samo I straže stradahu tako u mraku i dolini, I zvonko padahu s glava bakarni šlemovi njini. Jednoga dana Azok naredi vojinstvu svome, Da sekirama oštrim svu šumu seku i lome.

On vide da nije vajat no čardak na kome leži, Oseti nekakvu studen, a koža čisto se ježi; I glava teška mu zdravo. Onda mu na pamet pade Sva bruka što juče beše, i onda hukati stade.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Iznad naših glava razapeto je zvezdano nebo, a gornja platforma tornja, koju posmatramo iz prikrajka, ukazuje nam se kao astronomski

parohija, najdragoceniji mi je predmet moje zbirke relikvija, koja ne oskudeva na darovima i posvetama krunisanih glava. Jer, to je moja poslovica: ne traju ni sila ni bogatstvo, već moć duha.

To pada u oči, ovde u zemlji flegmatičara. Huk je vrlo dobra glava, puna ideja i pronalazaka, ali je svađalica. Mnogi su to iskusili. I Njutn nije ostao nepošteđen.

Iz te krune, koja je imala i svoj obod, provirivala je dole, kao kakva glava, masivna lokomotiva. Ova je imala oblik bubnja.

Stanković, Borisav - TAŠANA

« Pojavljuje se glava Parapute, ali leđima okrenutog, nesrazmerno razvijena i utrpana krpama, ponjavama. STANA (ne dajući mu da uđe,

ih žali, što će, ako sam na putu, po zimi, mećavi, da zebu; ako mi nije hladno, ako sam u svojoj ćeliji, možda će moja glava i čelo biti bolesni...

Ćuti! SAROŠ (zaneseno): I kad bolestan ležim, osećam kako bi mi lakše bilo kad bi me ti negovala. Znam da bi boljka, glava, brzo prešla, kad bih ležao i odmarao se na tvome krilu. TAŠANA (više za sebe): Crna tvoja majka i sestra!

(Odlazi.) MLADEN (bratstvenicima): Pa?... Čuste li? Pa?... PRVI BRATSTVENIK Glava mora za obraz! SVI Glava za obraz! MLADEN Imate puške, konje...

(Odlazi.) MLADEN (bratstvenicima): Pa?... Čuste li? Pa?... PRVI BRATSTVENIK Glava mora za obraz! SVI Glava za obraz! MLADEN Imate puške, konje... DRUGI BRATSTVENIK Ti znaš da mi krijemo, ali bez oružja nigda ne idemo.

STANA (pođe i vraća se): Da idem, idem... ali možda će i moja glava otići ako čuju da sam ga ja ovamo uvela, pustila. TAŠANA Ne boj se! Pre će moja nego tvoja! STANA (odlazi).

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Kad hodaju po bašti, i čovek ih gleda s leđa, izgledaju kao dve utvare bez glava. Utvarasto su i živeli. Sve više čudački, štedljivo, malo zapušteno. Novac od kirije su skoro sav nosili u štedionicu.

besmisao, i opet neiskorenjiv običaj u tom kraju, da posednici, bogataši, oholi na bogatstva i preimućstva, po cenu glava svojih nisu izlazili iz kuće kao drugi svet, s malom parom u novčaniku.

Godili su mu komplimenti i utehe, ali je šaptao rezignirano: — Ta moja glava, to vam je kao kad zao vetar uvrne peteljku i zaguši cvet, i cvet se još malo drži, ali je već mrtav...

Otvara novine na strani gde su izveštaji s pijaca i vašara, jer to gospa Nola mora prvo da pročita. Kad je boli glava, ide na prstima. Davno nečišćene domine oprao je u špiritusu, i glačao ih kožom od stare rukavice župnikove.

Gubim strplenje i volju za rad. Ponekad mislim: prsnuću... A glava me svaki čas boli... Čini mi se, duše mi, da sam sluga, ili bolje da kažem, rob. Rob imanja.

kako je bilo? evo. Zviznuo po očima gazda Mojsila, i onda mu pretresao džepove. Buđelar, kažu, kao glava kupusa. Gazdi je stradalo jedno oko. Dobiće na to oko, kazao je Vlajko sudijama, monokl, pa sve u redu...

Idi sad. — Tuđa kost, šaptala je gospa Nola kad je Julica izašla... Gle kako me opet zaboli glava. Baš mi ne dadu ozdraviti.

čizme, jahaće pantalone na dugim pravim nogama fino se uborale, kao sneg bela košulja raskopčana i otkriva divan vrat, glava zavaljena, kosa leprša, drzak i samouveren smej izbacuje bele zube, a raširene ruke se povijaju kao dve tanke grane.

Starim naglo. Jedem, srce mi u salu, veli doktor Mirko, i ne valja, veli, što me jednako u potiljku boli glava. Krv pritiskuje mozak. kaže moj doktor Mirko... 'Ajd neka pritiskuje; svako svoj pos'o zna i radi.

U onom vertepu, kao obično, sve čisto i uredno. Udovica, kao sve udovice, plače, seća se da je ženska glava, i da će teško biti bez muža. Rajnhart leži u sanduku kao neki gušter: suv, tvrd, nekako sav zelen.

A ko zna, možda će Srba ipak valjati... zašto baš mora doktor biti... Moja tvrda glava je možda i tu nešto kriva... Neka bude što hoće, samo neka je čovek... Da, ali čovek i čovek nije svejedno. A opet.

Tako je započela poslednja glava propasti imanja gos-Toše Lazarića i njegove žene Stanojle Perčinović udate Lazarić. Na grobnoj ploči ime gospa Nolino

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

pleća bila široka i mužestvena, i budući da je vrat pokratak imao, to se činjaše da njegova od čitave stope sostojeća se glava između ramena kao usađena stoji.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

zelenim trepavicama Trava i skriva i otkriva Studenu providnu istinu Na dnu ove vode Sija biljurna vučja glava Sa dugom u čeljustima Umivanje ovom vodom Leči od svake smrtobolje Gutljaj ove vode Od svake životobolje Bistro oko u

sluša mršteći se Premešta ćivot S jednog ramena na drugo I levom rukom se krsti On budući kralj golaća CRNI BORBE Glava me već s koca gleda Ionako me nema i nema vas Pojmite li Po duši ih po žiži slatkoj Po rogatom mesecu na čelu Po

njegovi na crnim konjima Sa crnim zastavama Nosiće mu glavu Na ukrštenim crnim frulama Vezanim crnom kosom udovica Glava će mu sijati Krunisana crnim zracima Crnoga sunca Kada se probudi PESMA ĆELE-KULE Svetozaru Brkiću Zamenilo si nam

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

B. F. F. F. S. 112 TAMNICA 119 VOJSKA 125 BRAK 131 NEISPISANA GLAVA 136 POGOVOR 137 JEDNA NEBESKA SEDNICA 143 AUTOBIOGRAFIJA PREDGOVOR Ja mislim da uopšte nema smisla pisati

Ja sam se u svojoj brbljivosti upetljao u suknje mladih dama, dok je ova glava autobiografije namenjena samo onim suknjicama koje služe kao uniforma srednjem rodu u gramatici.

Imao je kratke i tanke noge a iznad ovih trbuh, grudi i glava, sliveni jedno u drugo, izgledali su kao bure koje je svojom težinom preteglo una pred.

Izgledao nam je kao odistinski školski instrument i na to smo se toliko bili navikli da nam je njegova glava odista izgledala kao globus koji predstavlja kuglu zemaljsku.

Naše ubeđenje da je njegova glava pravi globus bilo je toliko da je, kad mu je jednom u igri neki Stanko Milić razbio glavu, na pitanje profesorovo zašto

Zatim se okrenuo ostalim đacima: — Pazite dobro, glava ovoga Živka je Sunce i ona osvetljava i Zemlju i Mesec. Zemlja će, kao i dosad, biti Sretenova glava, a za Mesec uzećemo

Zemlja će, kao i dosad, biti Sretenova glava, a za Mesec uzećemo ovoga maloga iz druge klupe. Taj mali iz druge klupe bio sam ja.

jedna strina i sa takvim navikama pala mi je u kuću baš kad sam se spremao za ponovni ispit iz matematike i kad mi je glava vrila od raznih sinusa, kosinusa, konusa, paralelopipeda, segmenata, tangenata itd.

guštera, krokodila, gvozdenzuba, meduza, škorpija, kerbera, punoglavaca, ajkula i, vrh svega toga, kao zmaj sa sedam glava i sa sedam plamenova, koje svaka glava bljuje iz čeljusti, bila je: rektifikacija kruga.

škorpija, kerbera, punoglavaca, ajkula i, vrh svega toga, kao zmaj sa sedam glava i sa sedam plamenova, koje svaka glava bljuje iz čeljusti, bila je: rektifikacija kruga.

I tako smo polako i nečujno zaboravili jedno na drugo. Moja peta ljubav bila je jedna glava sentimentalnoga romana, koji nije ni završen.

penušavog šampanjca, od koje na usnama osetiš neku slast, zatim ti uzavre i uzbudi se krv, zasjakte ti oči i zamuti glava.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Sa ludačkim besom zakovitla šrapnel iznad naših glava i stotinama kuglica zaprašta oko nas. Svi smo se prilepili za zemlju.

Hvala bogu. Grr-r-rrru! Uh, neizdržljivo. Hladan me znoj probi. Gr-r-ru! Neki me umor spopada, a glava zanosi, kao da mi se spava! Nikad kraja. Gr-ru! Gr-ru! Gr-ru! Gr-r-u!... Gr-r-r-ru! Gr-ru! Namah se sve utiša.

Zvecne poneka alka, zastenje kara, ili top, tek koliko da prhne preko naših glava neka zastrašena ptica. Posle one današnje grmljavine topova, svuda vlada nema pustoš.

— Leteće kao ptice noćas, kad bude palo trideset glava! — reče glasno poručnik Branko. Prema svetlosti fenjera ugledasmo unezverena lica komordžija.

Čitave lomače razgoreše se na svima stranama. Jednima vetar poduhvati vatru i plamen zakovitla preko naših glava. A već od dima se nije moglo disati. Tek posle jedno dva časa uminu sneg.

Stigli smo, čini mi se... sedamnaestog septembra i odmah izišli na položaj, Vražja glava. Pred nama je bio položaj Kamenita čuka, gde se nalazila pešadija.

Pred nama je bio položaj Kamenita čuka, gde se nalazila pešadija. Ama ništa više, već uzmi samo imena: Vražja glava, Kamenita čuka... pa možeš da zamisliš kakve su to čukare i gudure.

Prošli smo kroz Pirot noću. Tek sutradan zadržasmo se na položajima Veletina glava. Uz put smo sekli telegrafske direke, kvarili mostove, palili hranu i seno...

Zamičemo žurno. Još jedna okuka pa smo spaseni. Ali baš pokraj puta ležao je telefonist Milija. Glava mu gotovo u bari. Jedan ga dohvati za noge da ga izvuče, ali on jeknu: „Ubijte me... ubijte.“ — Ponesite ga!

Đuro se obrati Gruji: — A grdni, vi pobjegoste. E, svetoga mi Petra, dok je Đuru na ramenu glava, neće oni zakoračit u ovu zemlju. Gruja se samo bolno nasmeja i tužno klimnu glavom. — A što, jadan!...

Okrenuo sam glavu vatri, ali noge mi se ukočile. Onda se dižem i menjam položaj. Izgleda mi da glava lakše podnosi hladnoću. Ali odnekud, iz onoga granja, kao da mi neko duva za vrat. Zatiskujem rupu šatorskim krilom.

Odosmo da vidimo. Ležala je malaksala životinja, i tužno nas gledala. Vojnici su pokušavali da ga dignu, ali glava negova nemoćno pade. Dragiša izvuče svu slamu iz svoga šatora, da bi konja malo okrepio. Bilo je dockan.

Petrović, Rastko - PESME

Ko na grudi ljubljene Zažudim da spustim glavu. Moja je glava tračka; Velika su kola zaškripala seljačka. Na točak. Neka točak smrvi me, kad krene, Svojom velikom ljubavlju za

vrtlog strasti, sve žuto, crveno, zeleno pred očima; tamo, gde je nekada bio dugački vidik planina, jedna noga, jedna glava, jedno smejanje bez trajanja, mnogo zlata, zlata i rasputanost časti, moćna uzletanja, u krvave kaše, utapanja.

što s glavom nad rekom beše u travi, Zvezdani pod sobom što je gledao svod, I ribe izmeđ zvezda, i tice, u stravi Glava njegova sama plovila je ko brod. I bol, Gospode, i bol! Molitva za Njega, Sunce! Molitva, tim, za mene!

izviranja je java, I kruži magleni daljni dah, sedefom, dok mleko se rađa Na očima ruke providne, čežnjama mi zanosi glava Govorim, a glas moj, sa nebom, ko šapatom se bolnim srađa Niti ikada mogah izreći - koliko me tad to spasava Zaćutim,

Mladić, bez naročitih misli, bez čuda, Prosto naprosto, mladić ogrnut kabanicom. Samo glava tamna, od sunca preplanula, Samo oči, noći i vetru otvorene. ”Zovem se Selim. Rodio se u Bosni. Gonim trista ovaca.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Na meko seda, po mekom hoda. Ni ptiče u zlatnom jajetu tako ne živi! Ali, zašto ne raste? Zašto mu jedino glava biva sve veća?

Gledaju ga s tugom otac i majka: na tankom vratu, kao balončić na tanušnome koncu, njiše se dečakova čudovišna glava. Žalosti crna! Zar će im sinak kao nakaza ići svetom? Gde da mu nađu leka? Šta da rade?

— Tvoj cvet te čeka! — kaže. — Idi i nađi ga, ili ćeš zauvek ostati nakaza kojoj samo glava raste! Dečak ponovo krete. Ko zna koliko je tako išao?

Zakoračivši, ugleda Vedran svoju senku i začudi se: proširila mu se ramena, smanjila glava. Zaradova se dečak, potrča. A put sve strmiji, kao da planina beži u nebo.

Mislio je i razmišljao Carev Prvi Doglavnik. Od silnih misli izgubio je san Doglavnik Prvog Doglavnika. Pušila se glava od premišljanja Doglavniku Doglavnikovog Doglavnika.

Od nje se ti ne bi ni probudio. One će zaspati na trenutak. Taj časak ti ulovi, trgni im marame s glava i beži. Otmu li ih — gotov si. Umakneš li im za sto koraka, daće ti za njih sve što zatražiš.

»Sad!« — reče Varalica samome sebi kad vide kako one kao pokošene padaju u san. Dolete do njih, strže im marame s glava, poče da beži. Ali, prenuše se veštice, pa za njim.

Daću ti tovar zlata! — moli i ona druga, ali Varalica odmahuje rukom. »Kakvo zlato!« misli se. »Ovde je glava u pitanju. Dam li im marame — pretvoriće me u kamen!« Stisnu on marame svom snagom, a već vidi: ne mogu mu ništa!

Čekalo se još da se starci i deca popnu na kola, pa da se krene, kad se iznad glava begunaca pojavi par roda i poče da kruži nad selom sasvim nisko, jedva zamahujući krilima od umora.

Uvek je bilo i biće da veliki ciljevi zahtevaju velike žrtve! — posla Carica poruku da se glava nadzornika uzida u temelje, ali tek kad pade desetak nadzorničkih glava posao poteče brže.

— posla Carica poruku da se glava nadzornika uzida u temelje, ali tek kad pade desetak nadzorničkih glava posao poteče brže. Zajedno, s kamenjem sada su u zid ugrađivani ljudski životi. Ali, zar je to važno?

Šantić, Aleksa - PESME

Meni se čini: kô da krila sklope Svijetle ptice, i svrh ovih glava Lebde i poju, a iz svake stope Radnika krotkih, roblja naših dana, Lovori, sjajni kô zlato kad stope, Rastu,

Već su na meti. I rukave duge Zagrću kosci, i živo se klade Koji će brže natkositi druge. Zbaciše s glava saruke i vade Iz vodijera gladilice stare, I hitrom rukom dobre kose glade.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

on je bio onaj „dobar junak“ „što jedanput britkom sabljom mane, britkom sabljom i desnicom rukom, pak dvadeset odsiječe glava“. Kakav zamah i otkos!

kaže: Nisam sluga, niti dvorim koga, no u Stambol cara čestitoga, a kod njega ne mislim drugoga dok je moja na ramenu glava. I, odista, nijednom drugom Turčinu, i uopšte nijednom čoveku, Marko, onakav kakav je u pesmama, nikad se nije pokorio.

A kad se dohvatio konja i sablje, sa devojke je poletela glava. Mrtva glava je proklela Marka da mu se za grob ne zna, kao što ga u srpskoj pesmi Uroš i Mrnjavčevići kune otac

A kad se dohvatio konja i sablje, sa devojke je poletela glava. Mrtva glava je proklela Marka da mu se za grob ne zna, kao što ga u srpskoj pesmi Uroš i Mrnjavčevići kune otac Vukašin.

Dosta li smo, doro, vojevali, iz Turaka roblje izvodili, od Turaka glava donosili! Sad sam, doro, ostario vrlo, ja ne mogu više vojevati, sad te šiljem s glavom nerazumnom, sa Ivanom, sa

ostario vrlo, ja ne mogu više vojevati, sad te šiljem s glavom nerazumnom, sa Ivanom, sa jedinim sinom: Iva j', doro, glava nerazumna, čuvaj, doro, moje čedo Ivu!

Na Balačku jesu do tri glave: iz jedne mu modar plamen bije, a iz druge ladan vjetar duva; kad dva vjetra iz glava iziđu, Balačka je lasno pogubiti. Već vi id'te, vodite đevojku, ja ću ovđe čekati Balačka, ne bih li ga kako ustavio“.

Tad učini juriš u katane sa svojijeh tri stotine druga: odsjekoše tri stotine glava, pa odoše drumom za svatovi. Kad stigoše cara i svatove, pred njeg baci Balačkove glave; car mu dade hiljadu dukata, pa

Nešto me je zaboljela glava, — tebe zdravlje! — preboljet ne mogu, no ponesi majstorima ručak“. Govorila ljuba Uglješina: „O jetrvo, gospođo

Ona ode mlađoj jetrvici: „Jetrvice, mlada Gojkovice, nešto me je zaboljela glava, — tebe zdravlje! — preboljet ne mogu, no ponesi majstorima ručak“.

polaziš sjutra u Kosovo, s sobom vodiš sluge i vojvode, a kod dvora nikog ne ostavljaš, care Lazo, od muškijeh glava, da ti može knjigu odnijeti u Kosovo i natrag vratiti; odvodiš mi devet mile braće, devet braće, devet Jugovića: ostavi

„Koji ono dobar junak bješe što jedanput britkom sabljom mane, britkom sabljom i desnicom rukom, pak dvadeset odsiječe glava?“ „Ono jeste Banović Strahinja.“ „Koji ono dobar junak bješe što dva i dva na koplje nabija, preko sebe u Sitnicu tura?

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

ČUDA 27 DOSADNO MI JE 28 LUDI VIŠE NE ŽIVE U BRIZI 30 U SAMOĆI 31 PUĆI ĆU OD SMEJALICE 32 BIO JEDNOM JEDAN VUK 33 GLAVA MI U TORBI 35 KO DVE PTICE 36 GLAVA MI U TORBI 38 JEDANPUT U PARIZU 40 NEKA STISKA 42 ČOBANIN SAM U SELU 44 REKOŠE MI

NE ŽIVE U BRIZI 30 U SAMOĆI 31 PUĆI ĆU OD SMEJALICE 32 BIO JEDNOM JEDAN VUK 33 GLAVA MI U TORBI 35 KO DVE PTICE 36 GLAVA MI U TORBI 38 JEDANPUT U PARIZU 40 NEKA STISKA 42 ČOBANIN SAM U SELU 44 REKOŠE MI BUDI PEKAR 46 JEDNOM KAD ME ZVAO

KAKTUS I KLEKINjE 54 PONAŠAM SE POPUT PAŠE 56 GNjAVI ME TEČA 58 OTKUD MENI OVA SNAGA 60 U ŽIVOTU TO JE BITNO 62 MOJA GLAVA DOK RADI RADI 64 JEDNOG ZELENOG DANA 66 HAJDE DA RASTEMO 67 DUGME SLUŽI KAPUTU 69 DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM 70 USLED

da im kaže Da ne može tako više Videše ga neke straže Opališe i ubiše Nikom nije bilo žao Mislili su da je zao GLAVA MI U TORBI KO DVE PTICE Ko grlice Gladne mi vilice Ko dva kosa Lete ispod nosa Ko dve laste Apetit im raste

da se njupa Ko dve rode Posle traže vode Ko par pliski Pile bi i viski Ne znam šta je Gde im sve to staje GLAVA MI U TORBI Glava mi u torbi Apetit u menzi Uživam u čorbi To sa tim u vezi Mleko je piće Što jača mišiće

dve rode Posle traže vode Ko par pliski Pile bi i viski Ne znam šta je Gde im sve to staje GLAVA MI U TORBI Glava mi u torbi Apetit u menzi Uživam u čorbi To sa tim u vezi Mleko je piće Što jača mišiće Mnogo volim slano

te kao mačku Laje kojot iza gloga Ubiću u tebi boga Obavesti svoje znance Seckaću te u rezance Tu gde ti je glava glupa Napraviću osam rupa Nem razloga da te lažem Ko pitu ću da te smažem Imam koltove od srebra Da ti bušim

je Jedno zrno Evidentno Čak deluje dosta štetno Al kad rodi mnogo strašno Sve zaveje belo brašno Za pogaču MOJA GLAVA DOK RADI RADI Moja glava dok radi — radi Kao buldožer Il tigar mladi A kada ne radi — ona se hladi Na jastuku se

deluje dosta štetno Al kad rodi mnogo strašno Sve zaveje belo brašno Za pogaču MOJA GLAVA DOK RADI RADI Moja glava dok radi — radi Kao buldožer Il tigar mladi A kada ne radi — ona se hladi Na jastuku se hladi U mom jastuku ima

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Ehe, idem opet na onu krušku. Tek sam bio počeo da berem. Iza bukve se opet pokaza Mačkova glava. Udarac ponovo tresnu po spavaču. Stric skoči sad još više poplašen. — Šta je sad ovo?! Batine s neba padaju ili...

bio odvaljen, a tako kusa krova stidila bi se najcrnja ciganska kovačnica, a kamoli ne bi jedna ovakva kićena hajdučka glava kao što je bila Stričeva. — Šta da sad radim s ovim čudom? — zabrinu se dječak. — Lazare, ti si majstor, daj pomozi.

—veselo povika dugonogi dječak i brzo zagrebe uz prvu bukvu. Popeo se do na sami vrh, sve dok mu glava nije izronila povrh treperava mora od lišća. — Ehej, narode čitavoga globusa, pogledajte moj šešir!

Tako se njemu bar činilo. — Pa deder, šta ćemo sad s Lunjom? — upita Jovanče. Dječaci su ćutali oborenih glava. Lunja i sama obori pogled i reče sasvim tiho: — Pustite me blizu vas... Samo da gledam šta radite.

Prosto ne znaš ko je koga gonio, ko od koga bježao. Glava da ti se zavrti pred tom zamršenom mrežom bjegunaca i gonilaca.

— Ovdje ušla, ovdje izišla, pazi ti nje. Dobro je što mi je šešir visok, pa mu je gornji dio bio prazan, inače — ode glava. Ustaše i toga dana ostadoše kratkih rukava.

Lunja se na to samo trže, pažljivije zagleda dječaka na svom krilu, pa brzo skoči tako da Stričeva glava bubnu u travu kao neka bundeva. — Ništa njemu nije, pretvara se! — oporo reče ona otresajući ljutito suknju.

Kud ćemo sad? Ispitivali su lijevo-desno, dok na samom zaokretu hodnika, otkud su došli, skoro u visini svojih glava, ne otkriše široku rupu u stijeni. Baš iz nje je strujala ona promaja.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

RIFA PLATNA 159 SEDAMDESETORO BRAĆE AVIMELEHOVE 160 VIZIJA PROROKA JEZEKILjA 161 JOANATANOV MED 162 LITOSTROTON, ILI GLAVA ADAMOVA 163 IGRA DAVIDOVA 164 AVESALOM DUGOKOSI 165 GEDEONOVE TESTIJE 166 KAKO JE UČINIO FINEES NA VOJSKI 167 KAKO JE

VODE Ka neke što su duboke vode te im se dna ne vidi; a druge što opet tesno i pomalo izviru, a ne zna se otkud im je glava; i nekim čuje se huka ispod zemlje s nadanjem se negde izlazu, ali vrlo se zaustežu pozadugo; i neke pak natrag se

LITOSTROTON, ILI GLAVA ADAMOVA Kazuje se za Adamovu glavu da je onde, na onom mestu, gdeno i Hristos — sviju nas glava — raspeo se je.

LITOSTROTON, ILI GLAVA ADAMOVA Kazuje se za Adamovu glavu da je onde, na onom mestu, gdeno i Hristos — sviju nas glava — raspeo se je.

A otkud ona glava onde dođe (samo gola kost!)? Kad sav svet vodom potopljen bi, digla ju je iz zemlje bila voda, preterivao ju je vetar

I ponapre je ona glava motrena gola bila, a vrlo golema za čudo, tako da je mogao poslednji čovek hoditi iznutra po njoj.

Pak Davidov sin Solomon, kad po svome ocu ocari se, kako božiji prorok, znao je čija je ono glava. Jedanput mu zgodi se lepim vremenom sa svom svojom vojskom u šećnju napolje iz grada izaći.

Dođe k onoj glavi; svi je gledaju i čude joj se. Kaza car čija je glava i reče: »Da joj učinimo poštenje kano našem prvomu ocu. I svi joj se pokloniše.

Posle toga pak im car da uzmu reče svaki po kamen u ruku, a i sam diže jedan kamen, i reče vojski: »Ovo je glava našega praoca, vala nam je počatiti, što smo i učinili, ama kroštono je on poslušao svoju ženu i prestupio je božiju

u Rimu neka zbožnica, pogansko im crkvište poglavito na ime boga im Joviša; zvaše se Kaptolom, a kaput latinski glava se zove.

milosti sud izreče što da mu se učini i reče: »Tako mi boga, taj čovek je za smrt što je to uposlovao, vala da mu se glava uzme! A tome siromahu četiri jagnjeta da se povrate natrag!

Kano kurjak s kožom vala nam plaćati, ka i onome u Aleksandriji što mu se je jagnjeća glava u torbi pretvorila u čovečju, kanda jako odsečenu glavu, na sred pijarce među tolikim ljudskim kalabalukom!

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac ZONA ZAMFIROVA Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 10 GLAVA TREĆA 13 GLAVA ČETVRTA 19 GLAVA PETA 23 GLAVA ŠESTA 31 GLAVA SEDMA 39 GLAVA OSMA 47 GLAVA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac ZONA ZAMFIROVA Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 10 GLAVA TREĆA 13 GLAVA ČETVRTA 19 GLAVA PETA 23 GLAVA ŠESTA 31 GLAVA SEDMA 39 GLAVA OSMA 47 GLAVA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac ZONA ZAMFIROVA Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 10 GLAVA TREĆA 13 GLAVA ČETVRTA 19 GLAVA PETA 23 GLAVA ŠESTA 31 GLAVA SEDMA 39 GLAVA OSMA 47 GLAVA DEVETA 56 GLAVA

KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac ZONA ZAMFIROVA Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 10 GLAVA TREĆA 13 GLAVA ČETVRTA 19 GLAVA PETA 23 GLAVA ŠESTA 31 GLAVA SEDMA 39 GLAVA OSMA 47 GLAVA DEVETA 56 GLAVA DESETA 66 GLAVA

KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac ZONA ZAMFIROVA Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 10 GLAVA TREĆA 13 GLAVA ČETVRTA 19 GLAVA PETA 23 GLAVA ŠESTA 31 GLAVA SEDMA 39 GLAVA OSMA 47 GLAVA DEVETA 56 GLAVA DESETA 66 GLAVA JEDANAESTA 74 GLAVA

Sremac ZONA ZAMFIROVA Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 10 GLAVA TREĆA 13 GLAVA ČETVRTA 19 GLAVA PETA 23 GLAVA ŠESTA 31 GLAVA SEDMA 39 GLAVA OSMA 47 GLAVA DEVETA 56 GLAVA DESETA 66 GLAVA JEDANAESTA 74 GLAVA DVANAESTA 79 GLAVA

ZAMFIROVA Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 10 GLAVA TREĆA 13 GLAVA ČETVRTA 19 GLAVA PETA 23 GLAVA ŠESTA 31 GLAVA SEDMA 39 GLAVA OSMA 47 GLAVA DEVETA 56 GLAVA DESETA 66 GLAVA JEDANAESTA 74 GLAVA DVANAESTA 79 GLAVA TRINAESTA 86 GLAVA

PRVA 2 GLAVA DRUGA 10 GLAVA TREĆA 13 GLAVA ČETVRTA 19 GLAVA PETA 23 GLAVA ŠESTA 31 GLAVA SEDMA 39 GLAVA OSMA 47 GLAVA DEVETA 56 GLAVA DESETA 66 GLAVA JEDANAESTA 74 GLAVA DVANAESTA 79 GLAVA TRINAESTA 86 GLAVA

PRVA 2 GLAVA DRUGA 10 GLAVA TREĆA 13 GLAVA ČETVRTA 19 GLAVA PETA 23 GLAVA ŠESTA 31 GLAVA SEDMA 39 GLAVA OSMA 47 GLAVA DEVETA 56 GLAVA DESETA 66 GLAVA JEDANAESTA 74 GLAVA DVANAESTA 79 GLAVA TRINAESTA 86 GLAVA ČETRNAESTA 88 GLAVA

DRUGA 10 GLAVA TREĆA 13 GLAVA ČETVRTA 19 GLAVA PETA 23 GLAVA ŠESTA 31 GLAVA SEDMA 39 GLAVA OSMA 47 GLAVA DEVETA 56 GLAVA DESETA 66 GLAVA JEDANAESTA 74 GLAVA DVANAESTA 79 GLAVA TRINAESTA 86 GLAVA ČETRNAESTA 88 GLAVA PETNAESTA 94 GLAVA

TREĆA 13 GLAVA ČETVRTA 19 GLAVA PETA 23 GLAVA ŠESTA 31 GLAVA SEDMA 39 GLAVA OSMA 47 GLAVA DEVETA 56 GLAVA DESETA 66 GLAVA JEDANAESTA 74 GLAVA DVANAESTA 79 GLAVA TRINAESTA 86 GLAVA ČETRNAESTA 88 GLAVA PETNAESTA 94 GLAVA ŠESNAESTA 97 GLAVA

PETA 23 GLAVA ŠESTA 31 GLAVA SEDMA 39 GLAVA OSMA 47 GLAVA DEVETA 56 GLAVA DESETA 66 GLAVA JEDANAESTA 74 GLAVA DVANAESTA 79 GLAVA TRINAESTA 86 GLAVA ČETRNAESTA 88 GLAVA PETNAESTA 94 GLAVA ŠESNAESTA 97 GLAVA SEDAMNAESTA 100 GLAVA