Upotreba reči glavom u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

u kuću i oko kuće ljudi i žena, po većoj časti iz rodbine Živkove; oni su, sve dvoje i dvoje, šaputali, klimali su glavom i uopšte su pokazivali da su takvom ženidbom nezadovoljni, ali mu niko ne hte što primetiti, jedno stoga što su ga svi

Razumeš li me, džanum?...“ Ona klimnu glavom kao da razume, a posle ode ona na jednu, a kaluđer na drugu stranu. Kad je bio prema meni, on me pogleda oštro,

— i on mi pokaza prstom jedno ljudište, jednog od onih trgovaca što niti prodaju svilu ni gvožđe. — Vid’te, on glavom kazuje da vas je video kad ste s Miletićem išli ruku pod ruku, i to, nota bene, u Novome Sadu!...

Seljaci su vrteli glavom: „Ne mogu mu ništa — rekoše — on je proklet; s njega najpre mora sve komad po komad otpadati, pa će tek onda umreti“.

Ja joj kažem, ona se rastuži i neveselo mahne glavom, pa me ostavi... Moji dobri prijatelji znaju za tu moju ljubav, pa mi čisto zavide: što baš ja tu najlepšu da ljubim, i

Eto, pitajte starog Nikolu Belića; on će vam se glavom zakleti da nema noći a da mu ne dođe drekavac... Čudna rabota!... Kuća mu je, nekako, sama za sebe na pustome brdašcu.

Kad je učitelj stupio u kuću, zatekao je Milisavljevog oca gde mirno leži pored vatre, pod glavom mu jedan slamni stuk, a pokrio se crvenim japundžetom. Tužno ga je bilo pogledati!

Učitelj pogleda i, klimnuvši glavom, tvrđaše da jeste. — Ali je prekinut... I drugi kraj mu nije za onaj onamo direk privezan... — Pazi, učitelju!...

u glavu, a u čelo se udubila jedna duboka bora, koju učitelj nikada pre nije na njemu video; koračaše mirno, s pognutom glavom — čovek bi po samome tome hodu, po toj pognutoj glavi, sudio da je to zaista neki okoreo zlikovac.

Obradović, Dositej - BASNE

” Makne car glavom, skoče lavovi na kurjaka, ščepaju ti nam ga i načnu ga derati. Bedni kurjak stane kurjački drečati, a lisac k njemu:

Ako se u pomrčini boje da o što glavom ne lupe, i da u kakvu jamu ne upadnu, imadu razlog: neka se boje i čuvaju. Ako li se pak plaše da što u mraku ne vide,

Zec se probudi i pobegne, a jelen uteče. Onda se lav vrati k zecu, al' nađe mesto čisto. Počne lizati usne i mahati glavom: „Eto ti moje pameti, hoću jelena, neću zeca!

„E, moj ubogi prijače, — mašući glavom počne seljaninu govoriti. — „To li je vaša na selu hrana! Ta hodi, brate, u grad, ako si rad znati šta je život.

Kad čovek ne vidi, lasno će u jamu pasti ili o što glavom lupiti, a kad vidi, onda neće. U stara vremena sreću su počitovali za boginju, kojoj su se klanjali i žertve prinosili.

I što je grđe i gore: pišu svetoga Hristofora s pasjom glavom, moraš joj se klanjati. Obraz preblagoslovene Spasiteljeve matere sa tri ruke pišu! To što bi u naturi (sačuvaj bože!

” Od ovoga sveštenoga i večnoga predela ko se god udalji, mora siromah tumarati po mraku i glavom koje o šta lupati i nos gdi ne valja zavlačiti; mora, ako mu se i neće, za ljutu nevolju bluditi i kao izgubljena ovca

Kaži mi, molim te, je li istina ono što kažu ljudi za nekakvu pticu meropa da ona leti u visinu s trticom k nebu a s glavom okrenuta k zemlji?” Nasmeja se na to Minervina favorit-ptica i odgovori: „Jest istina.

No užas' napadne na koze kad vide na sebi s rogovi zajedno i brade. Stane ih dreka, tresu glavom, skaču: „Jaoj i pomagaj, što će nama brade!” viču.

„Glavu samo”, — reče derviš — „pak drži je u vodi koliko duže možeš”. Onda ti on s glavom u čabar. Postoji nekoliko, pa kad je iz vode izvadi, gledajući sa užasom na derviša: „Ajme, nijedna vero, sveče!

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

JADAC 103 MIŠU 105 KRUNISANjE BUNDEVE 106 TAMNI VILAJET 110 ISTINA O EKSERIMA 113 ISTINA O PLANINAMA 115 AUTOPORTRET SA GLAVOM NA STOLU 117 ČIZME 119 MRTVA PRIRODA SA PRAZNIM TANjIROM 122 ZAŠTITNIK TERAZIJA 124 PRAG BEOGRADA 125 PRAZNIK U DONjEM

Po telu konoplja, Vazduh dubok do zvezde Danice, nad glavom mi šýme voštanice, Po grobu mi jabuke bubnjaju. PITALICE Šta radite glasnici Skupljamo vojsku Šta radite kovači

IZVEŠTAJ Blagoje na Drini, pun šrapnela, Todor sa glavom daleko od tela. Milutin u prvom pešadijskom puku, Uroš bez jednog oka i bez ruku.

opasačima, futrolama, rukavicama, remnicima i čizmama - jašu komandanti, na ramenu sa psećom, ovnujskom, svinjskom glavom, i telećom.

Zaklan Kondor pade u jesenju travu, osvetnik dopade i odseče mu glavu. Diže je na motku i razvi zastavu, pa s glavom odjaha niz šumu hrastovu, i jaše, kroz jelove, brezove šume, i bukove, kroz bežanije, kroz razbijene pukove,

Ako više sebi želiš dobra no što nama misliš zala, alo, beži, alo, glavom bez obzira, da te ono na šta si zinula ne bi progutalo!

Nije to gore poklopac, nego čep! Po grmljavini koju ozgo čujem, neko nas je zatvorio u bubanj! (Da nam to nad glavom nije neko dno?) Kažite kako u ovo da se smestim! Ako stane rep, ne može rog, ako stane rog, ne može rep!

Pa šta ako su nestali Andi i Alpi? Vidi li se s vrhova planina dalje nego s vrhova ovih mrva? AUTOPORTRET SA GLAVOM NA STOLU Rastu mi na pragu, rastu mi u oluku, rastu na krovu, po svim sobama rastu mi korov i trava!

U ovom mraku stavljaju na muke i seku onog koji braću miri. Sve što je krvlju kupljeno, glavom plaćeno, u ovom mraku gubi cenu. Što digne glavu, skončaće, premlaćeno, i izgoreće, u katranu i senu.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Tako sam ja neprestano govorio toj skupljenoj vojsci, a moj Del-Amet sve je klimao glavom i potvrđivao: „Jest vala, čoječe, tako je!

Pitam ga ja: „Kako sme taj prokleti Francuz tako da govori?” a Filipović manu glavom pa kaže: „Francuz ostaje svuda Francuz”.

[Milića] Drinčića, [Ćoku] Protića, kneza Avrama [Lukića] i proče neke vojvode, ako i̓ ne dovede da će Miloš za nji̓ glavom platiti.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— promrmlja ljutito Marica, pa ode u kuću da iznese i ostalo testo. Gazda Raka osvrte se još jednom za njom, mahnu glavom, učini: »hm, hm!« pa zamače gore u svoj zabran.

Srećko i Ilija, potričari, obilaze po kukuruzima, zagledaju oborene i upola izedene klipove i sumnjivo vrte glavom. Sima se opet razgoropadio, pa viče na drugu stranu: — Hajde, hajde, gazda-Rako, spomogni se! — Moje... moje ja hoću!

— Ostalo u potoku!... — oseče se ona na nj, pa pođe dalje. Gazda Raka mahnu glavom, učini: »Hm, hm! đavo dete!« pa okrete naniže, preko Ilijine njive, dole seoskoj mehani.

— progunđa gazda Raka, pa odmače od plota. — E, zbogom, Maro, zbogom! — reče brzo i, klimnuvši glavom, učini »hm! hm!« pa zamače preko jednog prelaza u voćnjak. — Đavo te nosio, kljusino matora!

— potvrdi Maksim pogledavši malo niže od tavana. Utom ti uđe gazda Raka i obazre se svud po mehani, pa mahnu nešto glavom. — E, je li ti stalo srce na meru, gazda-Rako? — upita ga Sima zajedljivo. — Ja, brate, ničije neću, a svoje. ne dam..

— Bogme nikud! — rekoše neki.. — Šta ćeš, kud ćeš?... Daj da se zaduži, dase načini makar malo krova nad glavom. Kad al̓ hoćeš... Ne mo̓š iščupati pare da klečiš! Daju ti, ali po duplo.

— upita kapetan Đuku malo potiše da ne čuje kočijaš. — Je li glavu?... — upita opet tako isto Đuka. Kapetan klimnu glavom da jeste. — Poneo sam... Eh, gospodine, zar ja to da zaboravem! — Samo šteta što je onaj lola okrnji...

— Baš bi valjalo — reći će na to drugi — da mu spremimo jedno jagnjence, a? Šta ti kô veliš, Đuko? — Ne šal̓te se glavom! — iskosi se Đuko čisto ljutito. — Jok. To nipošto da niste radili! Odmah ćete mu ukvariti ovu dobru volju.

Dok mu priđe kmet i za njim dva opštinara s glavom šećera. — Gospodine — počeće kmet — nije baš u redu da odeš od nas tako prazne ruke... — pa mu pruži glavu šećera.

i pre; dužnost se vršila kao i dosad — samo što je sad počela da stoji u sobi Đukinoj pred kancelarijom i ona torba sa glavom šećera, i što kapetan sad, kad hoda izjutra po kancelariji pripijajući kavu, šapuće neke brojeve i često se udubi u

Šta je puta naš kapetan obilazio srez po zvaničnoj dužnosti!... Šta li je puta verni Đuko njegov činio pazar s onom glavom šećera i nikad da je proda za tri talira, nego sve kao za pakost — dukat!...

Kapetana odmah minu ljutina, a još se drži namrgođen. »Šta činiš ti tamo, more?!« priviknu na Đuku i kao popreti glavom. »Sad, sad, gospodine — eto me!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

On ce okrete. Za njim je stajao Marinko: — Zar momci plaču? — upita on zajedljivo. Lazar odmahnu glavom. — Moj sinko!... Pravo vele: prošlo je vreme kad se ljudi rađaše!... Ovo je neki izmet... plače!...

Preskakao je trn, panj, sve što mu na putu beše, jer nije gledao kud ide ni gde glavom udara. Ali snaga ga poče izdavati. Dah mu je bivao sve kraći i kraći, a korak sve manji i manji...

— Tako i treba! — mislio je. — Hoće on meni da otme Jelicu... Nema, sinko krvavi, to se glavom plaća!... I kako je bezočan, pa me još zove da mu budem dever!... Budiboksnama!...

Obojica najedanput viknuše: — Stanko?! — Stanko — reče Ivan. — Ama, zar Stanko Aleksin? — upita kmet. — On glavom! — reče Ivan. — Onaj moj ljutac — ka̓ i sam što sam — smotri ga juče, baš kad izide iz vajata.

Da beži u svet, da beži u zemlju, pa nebo — naći ću ga!... Ja se smiriti neću dok se triput njegovom glavom ne koturnem!... Tako mi onog nebeskog sveštila što nas greje, i tako mi ovog časnog znamenja!... I prekrsti se.

On više ne sme misliti o svojim zelenim poljima ni o ašiku sa curicama seljačkim!... Stanko odmahnu glavom. — Toga sam se morao odreći!... Sve mile i drage ostavio sam, pa dođoh amo da potražim bratstva i ljubavi! — reče on.

Tvoja će mu molitva pomoći! — Bog će njemu pomoći! — reče ozbiljno popa. — Uzmi, popo, nek ti je alal! Pop odmahnu glavom. — Ja nemam sitno — reče tužno Aleksa. Popa mu vrati kusur. — Neću da ti dugujem — reče.

— Onaj ko je projavio. — Zar Lazar?! Ona potvrdi glavom. — Dijete!... Bog s tobom!... Prekrsti se!... Ona obori glavu. Čudila se svojoj kuraži.

Ona zajeca... dođe joj da iz glasa zapeva... I da bi to ugušila, onda stade sve dublje roniti glavom u jastuke. — Rano moja!... Blago moje!... Nemoj plakati!... Ti misliš da ću te ja kleti?...

Je li, Stanko?... Ma, čime nas tako omađija?... Otkad ti dođe među nas, i Surep se prođavoli!... Surep samo odmahnu glavom, kao da bi hteo reći: Hajd̓, hajd̓!... Brbljaj, nek̓ nije reči u tebi!... I opet nasta šala. Otpočeše junačke igre...

Pa ga glede one lepe oči, pa se smeškaju ona rumena usta... „Jelo!... Zar si ti?!” — reče on. — A ona klimnu glavom. Ruku metnu na njegove oči, kao da bi rada bila trepavice mu sklopiti. I prošaputa (to je baš lepo čuo): „Spavaj!...

Kmet Jova zatrese tužno glavom. — Bolje bi bilo da je umro! — Bolje! — reče pop. — Teško njemu!... Čini mi se da je i pameću pomerio. — Siromah!

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Moja se mati malo i slabo šalila. Po jedanput u godini dana ja bih joj legao glavom u krilo. Tada bi me ona češkala po glavi i govorila kao malom detetu: „Kuždravo moje, ti slusas mamu!

Setih se kad sam joj glavom ležao u krilu na klupi, u dražđanskom Velikom vrtu. Oko nas šuma i čiste staze. Kao da čujem Labu, i detao negde

Znaš da smo mi na našoj grbini i krvavim znojem stekli ovo krova nad glavom, pa zar da me kojekake izelice iz mog dobra isteraju?... — A ko te tera?

Ništa ona pod nagim bogom ne vidi, samo kad jedanput uhvati huk! A ja u plot, pa kad lupi glavom, ja mislim ode dođavola i ona, i ja, i kola, i sve! A ono ništa! Pa posle još ide mirno kao buba!

Što nikad nije bilo, to ona sad oseti samoću! Pa još bez krova nad glavom, na besnom konju bez uzde, na lađi koju ljulja vetar, a krmanoša nema.

Kad već kola zamakoše, pop obrisa oči i pogleda po narodu. Mahnu slabo glavom, kao da rekne „zbogom!”, i prijeđe preko puta. Otvori crkvena vrata i ničice pade pred oltar, a čelom dohvati zemlju.

Ne nazva boga, samo malo klimnu glavom: — Je li ovdje kmet? Mi pomislismo da je nov ćata, pa poustajasmo. Kmet skoči: — Ja sam, gospodine!

ruci i gleda ih iz daljine, onda udari desnom rukom po njima, pogleda onoga koji najbliže sedi do njega, klimne važno glavom i promumla: Natürlish!5 ili Na-nu!6 ili Donnerwetter noch einmal!

— Gospođice, poklonite mi ovaj prst. Ona je neprestano u njega gledala. Na moje pitanje vrćaše glavom u znak da mi ga ne poklanja. — Zar ni ciglo jedan prst nećete da mi poklonite? Nisam se nadao.

— Ako ćete da ga odsečete, evo vam ga. — Zasad ništa. Samo da ja znam da je on moj, a? Ona klimnu odobravajući glavom. Ja uzeh njen prstić i počeh ga milovati.

Za ručkom nehotično je gurnem laktom. — Mille pardonѕ!11 — riterski se klanjajući. Ona vrćaše glavom: nema pardon. Za kaznu ja je još jedared taknem laktom.

Ja kucnem svojom čašom u njenu i šapnem joj: — Bud'te zdravi! Ona klimnu glavom. Dakle pomirili smo se. Ama da l' se ja varam, il' se ona zbilja raduje?

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— Za koga ono reče? — zapita neki put gospodin popa crkvenjaka. A Arkadija uvija ponizno glavom, smeši se, a sve polako trlja ruku o ruku, kao da pere ruke od nečega, pa veli: — He... ta...

— Ta znam, znam, al’ opet... Kad je ono bilo? U januaru... e, a sad imamo julij mesec. H-e-e-e! — vrti gospodin popa glavom. — Vi’š, molim te! A-a-a! vrag im babi! Ako je Iroš, baš se iroški i vladao! A, obešenjaci jedni!...

— uzdiše Gliša, iskali čašu i spusti glavu na sto. I svi tresu žalosno glavom i hvale pokojnika. Iznose mnoge vrline njegove, od kojih za mnoge niko živi dotle nije znao, a najviše zna da pripoveda

Arkadija i Žuža krunili kukuruz, a leti, kad su velike vrućine bile, u njemu je pod komarnikom spavao domaćin sam glavom.

Eto tako je iskumstirala gđa Persa i dosetila se lepo. Možda će ko od čitalaca ovde stati i sumnjivo zavrteti glavom i začuđeno zapitati: »Šta, zar pop Ćira nije imao mačke!?

Nikad ne znaš šta si izvadio! Tražiš i ’oćeš belo meso, a kad razviješ, a ono šija s glavom! Švapski žebrakluk i ništa drugo, vrag im materi, kad već tako moram da se izrazim!

— Hm, hm! — vrteo je glavom pop Spira. Prošlo je nekoliko dana posle ovoga, a odnošaji se ne samo da nisu nimalo poboljšali, nego su se sve

Znam da su mnogi čitaoci (pa ma i ne bili kritičari) sumnjivo vrtili glavom kad su pročitali prethodnu Glavu, jer im se čudno i neverovatno učinilo što se Jula tako lako utešila, dok joj je mama

stari poderani šešir k’o da ga je sa strašila skin’o, a doroc mu sav iskrpljen, pa stao pa me gleda i žalostivo maše glavom. A ja ne mogu k’o odma’ da ga poznam, a on se zaplak’o pa kaže: »He, ko je odande odakle ja dolazim, tog teško poznadu.

— Il’ ako nije bio baš kod samog gospodin... he-he, a on i nije tu, nego na putu, — veli Nića, pa vrti glavom. — A šta ja tu lupam glavu, — veli Nića. — A kakva je fajn ova noć, nije ni čudo! Ta čudo bi bilo da nisam nikog sreo.

uteče, Pa otuda mlada progovara: A gđa Sida ostavila davno pletivo, pa je pažljivo sluša; i trlja već oči i brižno vrti glavom. A Jula nastavlja još tužnije: »Oj, Boga vam, tri mlada drotara!

njemu, ili pripoveda o kakvom svom doživljaju gde je bio na rubu ili ivici propasti, pa je za dlaku falilo da ne plati glavom i bude pokojni.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Petku... XV MASE Srednjeg stasa, ali onako presavijen i sa napred ispruženom glavom izgledao je mali, zgrčen. Čim počnu da dopiru u varoš zvona sa crkve iz Šapranca, meni se uvek, uvek kad god sam čuo

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ali, niko mu se tako ne čudi kao gospodar Belkić. On — salvet mu za gornje dugme od prsluka skopčan, glavom na desnu ruku nagnut — gleda šta Ljuba radi, da li sve po redu ide.

Gleda u karte. Karta pomišljenka, mladoženja — tikveni dolnjak, leži u sredi; nad glavom njegovom je crvena dama — frajla Varvara; odmah do crvene dame crven kec, a do tikvenog dolnjaka crvena desetka; to

— Jeste, pravo kaže Mica. To je honorіs causa, tako mora biti, — doda Marko, a Svilokosić glavom prikloni. — Amin, nek tako bude, mada si samo za jednu godinu od mene stariji.

Babonja ih ponudi da sednu. — Molim, pripovedajte celu stvar. Jefta mu pruži akcije. Babonja čita, maše glavom. — Kao što vidim, vi ste, gospođo, Rogozićima rod, sestra Rogozića? — Na službi.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Poznajem ga lično i poznajem njegova kola, svako je prošao pored mene. Baš glavom baron Gizel, gospodo Boga mi, časti mi! smeška se, malko bled, gleda nervozno levo i desno. — E dobro, kuda je prošao?

mesta i da bi on jednoga dana, pošto niko kraja ne može sagledati tom strašnom razračunavanju, najzad morao platiti glavom. To je sigurno.

baba u crnini, kao ne ka svetiteljka, sa izrazom one besmrtne blagosti opšte majke, rukama nisko i skrušeno skrštenim i glavom nešto malo nakrenutom na jednu stranu; do nje puna žena sa onom žutom kao vosak bebom u krilu.

— Kamo da vidim, traži ono čudovište od babe, razgleda onu napravu i vrti glavom. — Biće to neka varancija, a? Ostavite to, gospodine, nema tu ništa bez drva. Ko je još kuvao na fitilju!

I svi su zauzimali uvek onaj isti položaj, kao kad su prvi put ušli y kupe: blaga baba s glavom nakrenutom na jednu stranu, devojka je preko Jurišića posmatrala kroz prozor, ogreѕѕe ca očima sove u dubokim crnim

A čim je ona zamakla, na vratima se pojavila neka druga žena, visoka, lepa i dražesna figura pa je lako pozdravila glavom ne gledajući ni u koga i zauzela ono prazno mesto žene koja je izašla Jurišić u njoj poznade ženu Hristićevu, i kad im

u tom kotrljanju sve više odpadale ili upadale u njegovo rođeno meso, dok se nije, sav izmrcvaren, onako sa onom uvučenom glavom, koja ništa nije videla, našao pred klancima albanskim.

Što se nega tiče veli, sa svim mu je sporedno i svejedno: Aleksije, po njemu može raspolagati sa svojom ludom glavom kako hoće, od njega je on odavno digao ruke.

Baš kao da smrt vitla kosom unaokolo. Vazduh je bio hladan i mokar, a oblaci su se osećali nad samom glavom. Nad tamnim kućama avetno su se povijala velika mokra drveta pa se u toj tami čovek osećao usamljen, otkinut, opkoljen

Izlazeći iz kuće sa glavom ispunjenom mračnim vizijama i sasvim crnim i sumornim refleksijama noći, gladan, neispavan i ozebao, on je, sa onom

Smrtno bled disao je kao u ropcu, krivio ustima, tresao glavom, kašljao i drhtao celim telom. Idući tamo-amo preko sobe osluškivao je: „Gle — mislio je — ne čuje se škripanje patosa.

Afrika

Zauzet tim osećanjem ja i ne čujem dobro sve njegove reči, ali ih potvrđujem glavom i smešim se. Koliko je za mene sreća da putujem sa njime! Sat-dva njegova razgovora za mene su kao jedinstveni seminari.

Zbijeno i izdubljeno ovo selo izgleda kao kakav zaspali krokodil koji bi glavom bio nad talasima i telom iza stene. Iz šume nad selom, gde se ne vidi više ništa do gusto zelenilo, iz tesnih kruna

sa kolikim vas očajanjem pita vaš saputnik, koji je slučajno bio zaspao u kolima: da li je u snu možda klonuo tako glavom da su mu zraci padali na potiljak.

Plav, sa žutim pegama i žabljom glavom. Naprasna smrt puna tajanstvenosti! Kupanje u platnenom lavoru pljuskanjem iz platnene kofe.

On sa lenjošću izlazi iz svog ćutanja, samo svojom pljosnatom glavom kao bivoli iz mirne vode poto–potoa, da bi odgovorio na pitanja tumača.

Samo što se N. okrene i pođe, kralj me hvata obema rukama za ruku i pokazuje na njega očima. Njegov pogled i pokreti glavom ima da znače: „Ne treba mu verovati ništa, to je zao, opasan čovek. Dođite docnije sami pa ćemo govoriti.

se boje jednog jedinog čoveka, sveg izlomljenog, čiji je trbuh, da se ne bi rasturio, uvezan maramom; koji jedva kreće glavom i koji čak ne nosi ni oružja.

U jedan po ponoći napuštam tam–tam i vraćam se za spavanje. Tačno nad gubavčevom glavom Južni Krst. Izvesne stvari koje sam primetio dok sam posmatrao igru učinile su da sam dugo još razmišljao o čudnom

Mladići mi pokazuju rukama na svoj stomak, da su gladni. Oni ne znaju ni reči francuske. Ja im dajem znak glavom da pristajem na ono što žele, iako upravo ne znam kako se misle pomoći.

“ „Moa, frape žame, moa frape žame!“ govori on tresući glavom, klateći se, između još sto reči arapskih; nasmejan, udvarajući se i, proseći; „Musje, musje, sigaret; musje, en frank

Mladić je gleda ćuteći, celu od glave do pete, beskrajno lagano, i odbija glavom. Ne, nema nijedne koja bi mu se svidela.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Evo gu anatematos! POZORIJE 7. KIR DIMA, BIVŠI JANjA: Ogligora, ogligora! Pujne ta aspra? DIMA (trese glavom): Kaka isterna! JANjA: Ama, is to onoma tu teu, aspra, bre, aspra! DIMA: Den ine!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

On je među njima bio najviši, a nije bio uzeo čak ni stav prema propisu u vojsci. Bio je to čovek viši glavom od Đurđa, malo krivonogi dugajlija, sa kosom koja se sjala kao potamnelo zlato.

Nepomično su stajali, oko paviljona, i husari, sa isukanim sabljama. Samo su se konji, mašući glavom, branili od muva. Koža bi im, s vremena na vreme, zadrhtala i muve bi se digle i razletele sa sitnih rana.

Petar je ležao, poleđuške, na postelji, sa rukama izvijenim nad glavom, i obrvama izvijenim nad sklopljenim očima, lep i svež, kao neki Efeb. Disao je kao tihi povetarac i pućio usne.

Imao je u takve dane izraz kao da spava i to je bilo sve. Nije se tužio. I sad je sedeo, na tronošcu, sa glavom opuštenom u ruke, na kolenu. Ćutao je i, s vremena na vreme, jedva čujno, zviždukao.

Sve se u Mahali činilo mirno. Trifun je sedeo, očekujući ženu, nestrpljivo, tog jutra, sa glavom u dimu, koji se kovitla i koluta.

A zatim, ljutito, zavrte glavom i opsova, mrmljajući. Međutim, pomisli da valja sići do kola i ispratiti i nju, kao što je i decu ispratio, naočigled

A kad čestnjejši Isakovič ne odgovori, ni na to, ni jednom rečju, trgovac zavrte glavom i ode. Kao kad čovek susretne nekoga koji ima nemi osmeh ludaka.

– doveo je bio Pavla u tu sobu, a pokazao mu, u predsoblju, malog Crnca, od porcelana, koji je bio sat, a sate klimao glavom. U ormančetu, na kom je stajao taj mali Crnac, bio je noćni sud.

On pokuša da je, svojim ramenima, zakloni, od pogleda, i da joj skine loptu, ispod grla, glavom, kao kad se biče umiljava teletu. Počeo je, zatim, opet, da moli, da se njemu dozvoli da odustane i prekine igru.

Ali su ih, i dalje, svi gurali, jedno na drugo. Dreka je bila velika. Smeh se orio. Gospoža Evdokija se zari, tada, glavom, u njegovu plavu, husarsku, kurtku i, kao da su konji, zagrli ga, spustivši glavu, preko njegovog vrata, na njegovu glavu.

Činilo mu se uvreda celog njegovog naciona. Kad je upao u predsoblje, vide na ormančetu malog Crnca, koji klima glavom sate, a kad uđe u svoju sobu, vide na svojoj postelji nečiju spavaćicu, svu u čipkama.

Izmeću ta dva reda konjskih glava, Pavle je ugledao Andreasa Valdenzera, kako sedi na tronošcu, sa glavom u šakama, pognut, prelomljen. Ramena su mu se tresla. Čovek je plakao.

Teodosije - ŽITIJA

i lišavanje podviga, i pošto nije mogao zajedno stradati sa sinom, bio je veoma utučen i neveseo, i sedeo je mašući glavom I koreći sebe.

A kralj Vladislav ne imađaše mere suzama, glavom bijući pred grobom svetoga, i ako mu je ŠTO: sagrešio kao živu ispovedajući se, proštenje od njega moljaše govoreći: —

Veseo i veoma radostan zbog svoga zdravlja, Boga hvaljaše. Ka grobu svetoga glavom bijući, uzbuđen govoraše: „S kakvim ću se blagodetima daronosiv javiti pred tobom, oče?

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

čiča opet skače u kola i vozi dalje, a kad ponovo naiđe na dubok vir, on se okrene svom džaku, žalostivo klimne glavom i veli: — Vidiš, ni ovaj mi se ne sviđa, a baš bih te bacio. Hajde, opet ćemo dalje, razbojniče jedan!

Stani, stani... Ovo miriše... — Jest, jest, i meni se čini — propišta vodeni miš. — Ovo je unutra glavom i bradom sam... sam... — Mačak! — dreknuh ja iz svega glasa i poskočih u džaku. Miševa nestade za tren oka.

Tek što htjedoh da skočim, kad istog trena noge izletješe ispod mene, a ja, koliko sam dug, prućih se po zemlji i glavom bubnuh o brvna. Istog časa Slaninko prestrašeno cijuknu: — U pomoć! Skoči konj na mene!

GLAVA Vrijeme se šunja, prolazi i leti — Brašnjava glava — Neobična sloga — Žuta mrlja na horizontu — Mjesec nad ćelavom glavom Lete dani, prolaze mjeseci, a godine se šunjaju kao mačka kroz visoku travu.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

je kako je samo ljubi Sve dok mu ključaonica poljubac ne uzvrati Treći stoji po strani Bulji u onu dvojicu I vrti glavom vrti Sve dok mu glava ne otpadne SVADBE Svako svuče svoju kožu Svako otkrije svoje sazvežđe Koje noć nikad videlo

ga od palca do palca Pa hoda po njemu hoda Prvo polako posle brže Pa sve brže i brže A onaj se igra svojom glavom Hitne je u vazduh I dočeka je na kažiprst Ili je uopšte ne dočeka Niko se ne odmara JURKE Jedni odgrizu drugima Ruku

Nušić, Branislav - POKOJNIK

ALjOŠA: Ne to. Ni za bolje mesto, ni za bolju platu ne ostavim, ali, ali... PAVLE: Onda ste bolesni? ALjOŠA (vrti glavom ne podižući oči): Njet! PAVLE: No, pa recite šta je?

Sve je to vrlo razumljivo i, verujte, sve se to da preboleti. ALjOŠA (vrti glavom poričući): Njet! PAVLE: Slušajte vi mene, Aljoša, čovek se podaje ženskim ćudima; biva to i biće.

RINA (padne mu glavom na rame): Ah, Mile, ja sam tako nesrećna, tako nesrećna. MILE: Ali zašto, grlice moja? RINA: Nećeš verovati kad ti

ĐAKOVIĆ (zavrti glavom): Hm! Hm! Hm! To je već malo neobičniji slučaj! Imao sam prilike da dokazujem da je živ čovek koji leži već godinu

se kud, stvar je vrlo ozbiljna, moramo se zajednički posavetovati i zajednički se brinuti, jer svima nama gori krov nad glavom. Zato sam vas i uznemirio i zvao vas da svakako dođete. Marić je predao stvar advokatu, i za dan-dva bićemo optuženi.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Novak je stajao ispred svih onih šašavih geografskih karti, mali i okrugao, s glavom koja bi bila najidealniji globus kad bi nekom palo na pamet da ucrta meridijane i uporednike, i ponavljao: - Zašto?

- Gospode Bože, dete, koji tvoj otac? - rekao je i zavrteo glavom, dodao je još nešto, samo što ja nisam mogao da ga čujem, jer sam već bio u hodniku punom bioloških eksponata i mirisa

- Neće. Izmislićemo nešto, Vesna. Ti i ja, znaš? - dodao sam. Ona samo klimnu glavom i ja sam mogao da budem siguran da će ona doveče podeliti šamare sa mnom.

Nije bogzna kako mirisao to ime, ali se vremenom privikao. - Kako bi bilo da proverimo? - odmahnuo je glavom za Baronicom rekavši da je njen otac možda i bio baron, pravi baron, misli.

- Vi znate šta mislim? - dodao sam, a ona je odmahnuvši glavom prsnula u smeh. - Bože moj, vi? - U redu, ti! - seo sam na pramac skele a Ataman je uzeo krmu, neke ostatke od krme,

Ataman je išao napred. Rašida mu je govorila o svojoj profesorki iz fizike. On je samo duboko i s razumevanjem klimao glavom. Po tome kakvo je lice pravila pričajući, mogli biste pomisliti da su govorili o dinosaurusu, ili krilatoj žirafi.

Upitah je da li još živi u kući kraj rampe. - A gde bih? Matori je železničar! - odmahnu glavom sporo i sanjivo dok joj je kosa kao svetli obruč klizila niz obraze.

Ona bi klimnula glavom, prešla mi rukom preko čela, gotovo sam osećao taj dlan dok sam ulazio u san, misleći da je sutra mamin red i da će se

Neka mirno zadrže poljupce za sebe, dodajem nečim van svesti, zapažajući kako mama odmahuje glavom, a one dve, poljubivši oca, izlaze u baštu. - Pričekajte! - viknuo je Timotije i izašao i ne pogledavši me.

Nečim što ne spada u rad piramidalnih ćelija mama to zna i otuda njeno lagano odmahivanje glavom, izraz straha u kutovima usana i ono „Ti ludo, ludo dete!” Tu niko nikome nije u stanju da pomogne!

Šta je bilo posle. Vesna je javila da se nisi vratio kući. Tražili smo te, znaš? - zatresla je svojom zlatnom glavom, a meni se učini da joj svici iskaču iz kose. Lagala je, a znala da sam je pročitao.

- Biće mi posebno milo! - rekoh, a onda ga videh kako ide prema školi nogama od dva metra i s glavom crvenom kao cvekla. Opet sam usamljen na klupi.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Bolje da ga je dopola slikao onako kao »Büste«, jer gospodar Sofra kad sedi, sa svojom glavom i prsima, lep je, impozantan čovek; kako ustane, stoji — karikatura, prava krtina.

Kod Čamče, opet, smešeći se lice, nad glavom „vopijuščeg” nosa jedna grdna bradavica, iz koje izviruje, visi, jedna jaka dugačka dlaka, kao u purana.

— šapne gospodar Sofra Čamči. — Vidim. Pogledaj im samo noge. — Vidim, — reče gospodar Sofra i maše glavom. Krečar sav pobledi.

Tu je već i Krečar sa čuturom i pruža je armicijašu. Armicijaš nategne, maše glavom. — Dobro je. Sad uzme čašu, naspe, a vino crno kao katran; digne čašu, gleda kod sveće: čisto kao kristal; nategne

Živeli Vengri! Sad su svi veseli. Gospodar Sofra gleda na Čamču, smeši se, maše glavom i prstom mu preti. Sad još donesu jednu bocu „auspruha”, te časte armicijaša.

Tako prvi dan jedna frajla, čuvši da ide Šamika, brzo prozoru, pa u hitosti, da se ne bi zadocnila, razbila je glavom prozor.

— No, ja nisam u mome veku ovakvog teja pio; ovo je nešto osobito, — reče mlađi Polaček. — Ni ja, — maše glavom stari Polaček, odobravajući. — Ja sam ga pio u Krakovu, pa i sad katkad kod Čamče.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Bilo je već sasvim vidno. Kiša je bila prestala. Ušav u kuću, udarivši, na pragu, glavom u trščani krov, zatekao je ženu obučenu, svilenu, umivenu, divnu.

tek oni su pričali, okupivši sve živo u kući oko vatre, i, mada im niko ni reči razumeo nije, svi su im odobravali glavom. Tako, razbudivši sve, nikome ne dadoše da spava. Išli su od kuće do kuće, po mraku.

Čestnjejši Isakovič probudio se, začuđen slikama nad glavom, satom koji mu je, mada opsova, odsvirao jedan menuet, bezbrojnim, tankonogim stočićima i svilenim pokrivačima, na

i kestenovi, a da se približe plava brda i trepćuće zvezde, biskup je, slušajući svirku, malo nalevo nagnutom glavom, dokazivao, pre svega: da je katolička crkva blaga, nežna i uviđavna.

No kada snahu ugleda, stade kao gromom poražen. To nije bila ona rano udata, visoka devojka, ni ona divna mlada sa glavom svoje ćerčice na dojci, ni ona puna, grudata žena, koju je čuo kroz zid kako se celu noć cmače i kako mumla.

Pred Aranđelom Isakovičem gospoža Dafina stajala je često, uzdignutih grudi i ruku, očajno, nad glavom sklopljenih. Pred Aranđelom Isakovičem gospoža Dafina nije ni vikala, ni lenjovala, ležeći na ćilimu prostrtom po

Dubina pod njim, međutim, postade klizava i bezdana i on oseti kako će propasti kroz nju, prvo nogama, zatim i rukama i glavom, kao kroz neku prazninu, po kojoj je, uzalud, pokušao da se pentra, da gazi, da puzi četvoronoške.

Tresnuvši glavom o zemljanu peć, kraj postelje, dođe joj da viče, od straha, u taj zid, videvši šta je učinila. Tim pre, što je Aranđel

Matori Ananije, koji je spavao svake noći na pragu, pod glavom sa velikim i zarđalim handžarom, pričao je da ču jedanput da je cikala i vriskala.

Zato su, pomisliše tada, tako strašno urlali prošle noći psi. Uostalom tako se i, glavom sam, pokojni Lazar Isakovič javljao, kao da je trgovao oružjem po vazduhu, celu jesen, pre osam godina, a sve zato što

usta i oči i nos, ceo njegov lik na belom čaršavu, krvav, sa preklanim grkljanom, i crni klobuk, što je lebdeo nad tom glavom.

Prolazili su ispod ogromnih stena što su im visile nad glavom. Čisti i bezbrojni potoci žuborili su sa tih stena, i vazduh što je prodirao u grudi kao nož. Porazboljevahu se mnogi.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Tako, na primer, kada momak hoće da ga zavoli devojka, on svoju izabranicu, dok su u kolu, dodirne glavom zaklanog petla, i ona mora poći za njim „kao što kokoška ide za petlom“.

⁷ (U Metohiji je zabeležena i ova varijanta: takvo dete valja „odneti u vodenicu i tri put mu glavom dodirnuti čeketalo“.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

njom smo se gađali na velikim odmorima ili je držali nad glavom umesto kišobrana, dok smo još umeli da trčimo no kiši. Kao da smo već tada znali da život nije samo jedan predmet i da

Kako da igram kad ne čujem muziku? Seli smo na onaj kauč pokraj bake koja je već spavala sa glavom na kredencu. Izgleda da su me one višnje iz tegle uhvatile. Izgleda da sam se napio, prvi put u životu, i to od višanja!

mladih senki u tamnom prozorskom staklu kako u potpunoj tišini igraju priljubljene jedna uz drugu, pored usnule bake sa glavom na kredencu, na Čuburi, u Beogradu, u Srbiji, u Jugoslaviji, na Balkanu, u Evropi, na planeti koja se zove Zemlja, u

Jedva me čovek može i primetiti, koliko sam se smanjio. Njihove žene klimaju glavom i gledaju me opet kroz onaj dvogled, naopačke. Helen, Lu ili Megi kažu da treba svakako poslati neku priču.

I šta onda činiš? Ponovo bežiš od njih i od prokletstva te lepe zaraze, bežiš glavom bez obzira, sve dok te malaksalog i izmorenog, onoga dana kada budeš ležao na samrti, ne dodirne jedna blaga ruka i

Porodični lekar doktor Alkalaj dugo je vrteo glavom dok mi je baka palila sveću iznad uzglavlja. Te noći spustismo se na reku.

Njeno plišano gnezdo bilo je tako toplo, ali ti si promucala da ćeš još videti, da ćeš se javiti, i pobegla si glavom bez obzira niz stepenice. Do kapije te je otpratio njen histerični smeh.

Maki se koncetriše i pazi na svaki pokret. Najmanja glupost i izgubiće svoj dan. Učtivo klima glavom dok najskuplja lutka u gradu, uvijena u celofan, leži poput nemog prekora pokraj njegovih nogu.

Pitam se samo na šta misliš dok tako ležiš sa rukama pod glavom i izigravaš ljubavnika? Kako da zbrišeš kući i baciš se u zagrljaj svom dragom biciklu, pošto si na račun stomačnih

Saslušao ga je, ispravivši se jedva primetno u stav »mirno«, klimnuo rasejano glavom i otišao do poslednjeg stola u redu da očisti pepeljare.

Matavulj, Simo - USKOK

Priče o njemu raziđoše se po cijeloj Boci i po najbližoj crnogorskoj nahiji, Katunskoj. Tvrdilo se da je pukovnik glavom caru odgovoran za plemenitog osuđenika, a da nesrećni mladi čovjek jednako snuje kako bi umakao; tvrdilo se da njekakvi

Svi bjehu nezadovoljni tim odgovorom. Pop samo odmahnu glavom. Brkonja takođe to učini, pa reče: — Tô jest, kneže! Velika je ćesarovina i jaka je, osobito sad, kad je slomijen

A-nu, ljubavi ti, Stijepo, udri u smijeh. Ćoro, kao ono prije, previ se, stade udarati dlanom o koljeno i vrtjeti glavom, da odoli silnome smijehu, što izazva opću veselost.

Reci mi, molim te, mogu li istoga dana pohoditi guvernatora Vukotića? Krcun se namršti, mrdnu obrvama i zavrti glavom, kao da htjede reći: „Ne znam šta da ti odgovorim, ne razumiješ ti naše rabote i prilike!

— napomenu Krcun. To tek podjari nerazumljivu veselost Stijepovu: poče rešetati glavom i razmahivati rukama. Svi, osjem Mrguda, slatko se smijahu, a Mrgud, kadna, kipćaše u sebi.

ne mogu nikako da im zapamtim imena! Kako se ono zvahu, pope? Pop odmahnu glavom. To isto učiniše svi stariji. Stevo se okrete Krcunu. — Kako se ono zvahu, Krcune? Očevidno Krcun čekaše to pitanje.

Knez od čuđenja izvadi čibuk iz usta, diže obrve i zapita ga: — Ma, dakle, ti nijesi ćesarovac? Uskok sjetno potvrdi glavom, uzdahnu i stade im pričati svoj život. Bio je mlađi sin grofa P. iz R.

Ded, strikane, još po jednu! Blagoslovite, vladiko sveti! Ispivši, đakon odmahnu glavom i stade ožimati ustima. Pitko je, resko, mirišljavo, divno! Ima li ga koliko još, brâto?

To je budilo većinu domaćih, djecu pošljednju; svi se krstijahu, a mnogi odmahnuše glavom, rekavši: „đavo đetinji!“ Klepanje zateče vladiku budna: na prvi kucanj on ustade, odmaknu rezu na vratima i opet leže.

— Mnim da je ovaj krvnik istinu ispričao. Mnim da se mogao odbraniti od napasti i bez krvi. Mnim da ako on ne plati glavom, biće velika pogibija. — Dakle, mičeš ga na dušu? — Mičem!

Znao je da se brastvenici u potaji spremaju da iznenade i obraduju kneza Draga glavom kojega Mušovića iz Nikšića, jer jedan od njih ubi Miluna.

Baš kad Janko htjede da pođe, bahnu pop. Pop kanda zanijemi za trenutak od čuda, pa mahnu glavom i prekrsti se. I reče: — E ovo jest čudo!... Muštuluk, Janko! Odmah muštuluk! I skide struku s njega. — Šta je?

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MATI: Ti sve „Šta znam, šta znam“, pa tako. OTAC: Ajde, ne tandrči tu. MATI: Da, tebi je lako. OTAC (mane glavom): Sad meni je lako! MATI: Ne umeš, ne umeš, pa to je. OTAC: Već samo kad ti umeš.

OTAC: To će biti onaj. (Mane glavom na mater i odlazi.) DEVOJKA: Kakvi su to strani ljudi? MATI: To su prosioci. Ja ne znam kakva si.

MUŽ: Da ga đavo nosi, i koji te je doneo na moj vrat! ŽENA: Bog ubio, koji me je vezao s tobom! MUŽ (trese glavom): Bolje da sam vrat slomio, kad sam po tebe pošo. ŽENA: Kamo sreće da te nisam ni poznala. Muž, pak ni kapu ženi!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

” , vocant me. „Drž ga!“, svud se zaori. Domus mea silva est, Šuma mi nad glavom krov, Lectus mea durus est. A postelja tvrdi rov.

toga zbilo Nije teško pogoditi, I, štaviše, neću kriti Sve što može dalje biti, Može svako, Vrlo lako, Svojom glavom izmisliti. Granice između sna i jave otvoreno su i do kraja potrte.

tako iz dana u dan: dedove žalbe sve su kraće i bezglasnije, dok se najzad ne svedu samo na mrmljanje i potvrdno klimanje glavom. Prima starac utjehu i miri se sa životom, s tugom, sa svojom samoćom.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

On je pesnik glavom, ali ne srcem, i, kao čovek od književnog zanata, ostao tip »učenog stihotvorca« našeg. Baveći se u Srbiji, skupljao je

ocenivši njegovu veliku ličnu vrednost, on je video da je naišao na čoveka koji mu je trebao, proglasio ga »najboljom glavom među svima Srbima« i 1814. pisao svome prijatelju Slovencu Županu: »Srbi će vas sve za sobom ostaviti!

On je svoj čovek i samostalan duh; on ume i sme da misli svojom glavom, bez obzira na to šta će drugi reći. »Kad bi se ja, pisao je 1820.

Kopitar je od prvoga dana video njegove prirodne sposobnosti, i odmah ga nazvao »najboljom glavom« među Srbima koje je poznavao; docnije, kada je video kako je ovaj čovek koji ni osnovnu školu nije svršio, brzo ušao

sebi za pravilo da treba da bude genijalno originalan u životu, neuredan, pust, zaboravan, sa nogama na zemlji ali glavom, sa dugom i razbarušenom kosom, u oblacima.

intelektualan kao retko ko od srpskih pesnika do njega, i oni koji ga nisu voleli tvrdili su da je on pesnik više glavom no srcem, da ima više opšte književne kulture no pravog pesničkog talenta.

Milićević, Vuk - Bespuće

u salo, s nabubrenim, rumenim, čistim licem, zadovoljnog i spokojnog, koji se lagano micao i prijateljski im klimnuo glavom.

On klimnu lagano glavom i okrenu se u stranu i tiho zaplaka, što nije radio do tada osjetivši, u tome trenutku, što je smrt.

U besane i prazne noći, sa zatvorenim očima, tjerajući od sebe misli, sa glavom dubokom upalom u mekani jastuk, on je tražio mira i sna, slušao puckanje rasušenog starog pokućstva i glockanje koga

gdje se, kao sjenka nekog crnog oblaka, vuče kroz kuću, podupirući se na debeo drenov štap i zastajući da se odmori, s glavom pognutom i očima uprtim u zemlju; tek kadgod samo naglo podigne glavu i prostrijeli očima sve oko sebe.

nešto priča o svome poslu i budućim radovima u ovoj okolini; Gavre Đaković pogleda ga od vremena na vreme i klimne glavom, ali ga ne sluša.

Kad je izgubi s očiju, on iđaše lagano, s oborenom glavom, s očima punim njezine slike, s ušima punim njezinog smijeha i riječi.

I kad smete s uma i kad se prevari da je upita da mu nešto potvrdi, ona lagano klimnu glavom i pogleda ga ponovo, i on jasno vidje da u tome pogledu bijaše više žalosti, više neke mirne, ozbiljne tuge nego

Nad glavom mu bijaše jedan drveni polilej, ručni rad jednog pobožnog seljaka koji je izučio rezanje kad je bio na robiji.

Sremac, Stevan - PROZA

« — »A, od »kuma« veliš, znam ja i tebe i toga tvoga kuma!« dere se Jova, pa vrti glavom. Tako je često bilo, pa tako i sad. Morade se naposletku i polaženik umešati, da se domaćin ostavi šlifovane čaše.

« Te ti ja to lepo uzmem — tu Jova zadovoljno pogladi i skupi bradu u desnu šaku, pa onako obešenjački zatrese glavom i nastavi — pa ti ja, priko, kupim za te pare sebi jedan zimski kaput, pa kad ga doneso’ kući, a ja poljubim Kaju, pa

Tada bi Maksim zatvorio knjigu na dvadesetsedmoj strani, i klimnuo bi bolno glavom. Tada bi mu obično padalo na pamet da ovo, nažalost, nisu Švajcarci, koji — kako pričaju — idu za volovima na oranju i

Maksim sede i dozva vinovnike. Oni stoje pred njim, a on ih gleda i samo maše glavom, gledajući nos u Mickova sina. Jedva je mogao da pozna dete, tako se promenilo u licu, došao mu nos veći nego u

pesma, sećam se, počinje se ovako: U hiljadu i osmoj stotini, Devedeset devetoj godini, Knjigu piše jengleska kraljica, Glavom mlada dilber-Viktorija, Pa doziva mlade džentlimane.

Radisav odmah poznade slatkoga sinka svog, jer se ovaj u tako pozno doba uvek nekako tako, s obešenom rukom, povezanom glavom ili ćopavom nogom, vraćao.

— Bio sam burski... — E? Baš burski... — Boga mi, burski, tata! Pitaj decu! — Tvoja sreća! — reče vrteći glavom ali odobrovoljeno otac. — A da si bio engleski — ja bi’ ti sad tu drugu zdravu prebio! ’Ajd’ vuci se unutra!

Radičević, Branko - PESME

“ Pa nazad turi svoju kabanicu, A onaj sav se promeni u licu. „Ne boj se, Vaso“, Stojan mu veljaše, Jer on to glavom na putu čekaše, — „Ne boj se, Vaso, ja dug uvek vraćam, Ma kada vraćam, ja pošteno plaćam.

30. Ona nazad, on za njome, Misli da će da umakne, Dovati se svoje mome, Da ne može da se makne; Ona s' brani, glavom maše — Dok se usne ne sastaše. 31.

oči, — Već mu lakše srce bije, Kog mišljaše, onaj nije; Sad poznade, kraj njeg' evo Stoji čedo krčmarevo, I okolo glavom manu, Glenu na tu, na 'nu stranu, Al' od drusta nemiloga Na oprezu nijednoga, Sve pospalo, popadalo.

“ Manu rukom, glavom manu, Pa na drugu klonu stranu, Nesta sveta, osta tmina, Osta pusta ta praznina, Sred praznine sam on legâ, Grej

Avaj mene, dakle baš zanago Nikad više, kâ što reče drago?“... Tako Mile — on to glavom beše — Take misli njega saleteše. Al' zamalo... tu mu konjic rže...

Silni Turčin doru na nj'ga navi, Srbin pali, ne mož' da sastavi, Onda trže sablju okovanu, Jer već turska nad glavom mu planu, Pa se kucnu s Talom dva-tri puta, Al' je Tale prisojkinja ljuta: Vešto manu, okide mu glavu, Obori je u

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

iz dana u dan: djedove žalbe sve su kraće i bezglasnije, dok se najzad ne svedu samo na mrmljanja i potvrdno klimanje glavom. Prima starac utjehu i miri se sa životom, s tugom, sa svojom samoćom.

Ne vidi čestito ni dragog sunca, ni oblak nad glavom, ni ticu kako leti. To ti je ta vječita robija koja se zove težaluk.

bez repa: il ti, il oni koji su te preslišavali, il bradonja, koji je sve ovo zakuvao pa odmaglio, ili, na kraju, ja glavom, koji sveca izigravam i slušam taku benu, a ne tražim vile da te valjano izmjerim preko leđa zbog tvog trtljanja,

Na taj optimistički poklič, pravu narodnu budnicu, komandir veselo zarza, pa se opet, za tren oka, smrači i zanijeka glavom. — Jok, jok, ne ide.

— Njega pitaj, on je gazda — odbrunda šironja i mače glavom put strica. Intendant se ćutke zgleda s dvojicom svojih pratilaca, pa priđe seljaku, rukova se s njim i onda poče,

— David Štrbac! — odreza mu kratko karakteristiku tetak Aćim, pa istom lukavo namignu pokazujući glavom put nevidljiva grada. — A ti, rođo, malo u pljačku, a? Seljak opet vrdnu postrance.

vidi da se pretvorio u pijano i vileno čeljade, zaboravio da se ikad bojao Švaba, pa samo katkad zatrese ošamućenom glavom kao kobila u vršaju, ali sebi ne može da dođe. Tutnji u njemu i oko njega, vrše đavo po crnome trnju.

Nek on meni pokaže crno na bijelo da je taj i taj, pa nek ide kud mu drago. — E, e, žalosti moja — zaklima glavom seljak. — Evo mene moje rođeno kumče ne poznaje. Gleda, a ne poznaje.

Ti si vješt oko vlasti, oko sudova, poreza, žandara, a ja to ne znam. Nemoj se šaliti glavom da me samu ostavljaš. — A on ostavio, a? — Ostavio, lopov, prevario me.

Za tren oka nad babom opusti miloliko ljetnje nebo. Ostade nad glavom samo plehnata plavičasta kupola s istrtim dokrajčenim mjesecom. Šta ćemo sad?

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

MUSA: Ne bih ja dao moje blago za njegovo! SULjO: Koje, bre, tvoje blago? Buđavu čizmu pod glavom, konjsko ćebe kojim se pokrivaš, leb udrobljen u kišnicu? MUSA: Pametan čovek na većem i ne zavidi!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— ’Bro veče! — veli tiho, pa kad te vidi zaspalu, sa opuštenim rukama i zavaljenom glavom na materinu krilu, ona se prepadne od tolike tvoje smelosti pa prilazi i uzima te od nje.

Stojan ga slušaše, klimaše glavom u povlad, pušaše odgovarajući mu oretko i kratko. I ko zna dokle bi to tako trajalo, da Jovan odjednom ne đipi, nagnu

— Ne, ne... — mucala je, a jedva se savlađivala da glavom ne odriče. — Daj mi! — M-m-m... — mucala je. — Neću silom, neću! — počeh. — Ako hoćeš daj, ako ne... — I pođoh.

Na amvonu, okrenut leđima ovamo, k nama, stoji đakon sa uzdignutom desnom rukom, glavom uprtom više dveri i čita, — ne, nego peva na sav glas jektenija!...

Dok, eto ti matere. Ulazi pognuto glavom napred, tarući ruke o bošču. — Pa kako ste mi? Kako na doma? — pita ih i uređuje im izuvene cipele: okreće ih tako,

— Sviri, bre! — zapoveda Ciganima, koji su se zbili uza zid. — Šta, gazdo? — Domaćin šta hoće! — I pokazuje glavom na mene. Cigani gledaju u mene iščekujući, a ja crvenim od zabune i sreće.

— Trže se on i poče da se diže da ide. Ne dadoše mu ni da se makne, a kamo li da ode. Pasa ga dirnu, pokazujući glavom na čaršiju, mehane: — Idi, idi! Čeka te tamo... — Ne, Paso! Živ mi Gospod, ne! Takav mi posao!

A cela snaga joj se uvija, uvija tako duboko. S pognutom glavom, rukama više sebe, obilaze igrača. Ne „čoček“. Drugu, težu, topliju igru.

— Ne izlazi. Nešto je bolešljiv. Sigurno neka „rednjičina“. A i ovo vreme lošo, pa... — I poče glavom, kroz prozore, pokazivati na vreme. Ali, vreme je bilo čisto. Osvojila prolet.

Zar ste izišli? — Eto, sinko, — jedva dočeka i poče da se tuži mati mu. — Govorim ja: nazepšće. Ali Ariton... — I glavom bacajući na njega krivicu, pokaza na Aritona. Ariton se obrecnu na nju. — Šta: nazepšće? Ništa mu neće biti. Sve ti...

— Nano, trgni se! — poče da je moli Mita i još više da diže, izvija glavom. — Zašto, sinko? — uplašeno i uvređeno poče da mu se odupire ona. — Pa da gledam...

A ona, osvešćujući se od tog pada, počne da im se odupire, moli ih: „da je puste, samo još da mu pod glavom jastuk podmetne; meko da mu je...“ i opet se onesvešćuje, opet pada. Dolazi mu otac.

Kostić, Laza - PESME

Al' hramovi svi su mali pored onog hrama sveta u kom glavom obitava Astarota, mati sveta. Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, pod nogama slike zlatne bela stena od

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

DAO 248 KUDROV I KUSOV 249 ĐAVOLU SVIJEĆU PALIO 250 VARKA PRED MARKA 251 KLINČORBA 252 NIJESAM BAŠ IZ SARAJEVA 253 GLAVOM O KAMEN DA MU SE OSVETI 254 GRADILI VODENICU, A VODE NIJE 255 PRIPRAVLjALI RAŽANj ZA ZECA 256 DJEVOJKA I KNEZ JOVO 257 I

Kad vrabac to sve iskaže, carev ga sin odmah za vrat te udavi. Car glavom bijaše izišao i popeo se na onu planinu otkuda su oni konjanici gledali čobana, te i on gledao sve što je bilo.

dvanaest podruma, pa mu reče: — U sve podrume možeš ići, ali u dvanaesti ne idi nipošto niti ga otvaraj, ne šali se glavom. S otim ona otide. Carev sin, ostavši sam u dvoru, stane misliti u sebi: „Šta bi to bilo u dvanaestom podrumu?

Nogama u vreten, te njega o kamen, pa hajde sa mnom. Kad to čuje konj pod zmajem, a on mahne glavom i snagom, a nogama u vreten, te zmaja o kamen; zmaj sav prsne na komade, a konj se s njima udruži.

Kad je Miloš otišao, dođe ona Divonji, pa kad mu htjede odvrnuti rog, mane Divonja glavom, te joj rogom raskroji trbuh tako da je jedva živa ostala.

pa onda izvedi kravu u voćar, priveži je za voćku, ali samo ovlaš, tako da se može odriješiti čim samo malo trgne glavom, pa onda izmani sjekirom da je udariš u glavu; krava će trgnuti glavom, pa će se odriješiti i pobjeći, a ti ugodi za

tako da se može odriješiti čim samo malo trgne glavom, pa onda izmani sjekirom da je udariš u glavu; krava će trgnuti glavom, pa će se odriješiti i pobjeći, a ti ugodi za njom, ali više se ne vraćaj svojoj kući; nego kad se sastaneš s kravom,

za jednu voćku, onako ovlaš, kako ga je baka naputila, i izmahne sjekirom kao da će udariti kravu u glavu; krava trgne glavom, otrgne se, te nagne bježati, a dečko ugodi pa za njom.

On poiska vezenu maramu. Car se malo promisli, mrdnu glavom pa reče: — Dobro, sinko, daću ti je, carska se ne poriče, samo pazi da je ne izgubiš, jer ako dođe u moje ruke nećeš

Zatim se povrate gospodaru i kažu mu sve što je i kako je. Gospodar ne moga povjerovati, nego ode glavom sa svojim slugama da se i sam uvjeri je li istina što mu sluge ispričaše.

Jevrejin kako je pao udario je glavom o kaldrmu i povrijedio oko. Svjetina je i dalje gonila kmeta, pa je turnula i pregazila jednu trudnu bulu koja je odmah

reče brijaču: — Učini hator, udri mi vruću vodu, i malašno sapuna, jer ja nijesam baš iz Sarajeva nego malo odalje. GLAVOM O KAMEN DA MU SE OSVETI Gradio nekakav čovjek među pod oborom, pa međa se provali i jedan ga kamen grdno udari u

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Sluškinja, ako je tri dana presecila, to je mnogo. Četvrti dan ili je otera, ili sama pobegne. MAKSIM (trese glavom): Ej, kod mene bi je ja oterao, ali ona ne da. KUM: Ja ti kažem, kume, ti imaš anđela.

No sad vidim kako sam se prevario. Najpre su me jele samo stenice, a sad i stenice i žena. MAKSIM (trese glavom): Svi kojekako, tek ja najgore. NIKOLA: Šta si uzeo tu, boga ti! Da blagodariš jošt bogu, što si takvu ženu dobio.

SVETOZAR: Evo novci. (Prospe dukate po astalu.) MAKSIM (vrti glavom): Čudo, zaista. JEVREM: No, sad samo reci, da nemaš dobru ženu! SVETOZAR: I o tome ima nešto.

ISAJLO: Ne znam šta radi. Tek čas ga vidim gdi očima žmiri i namiguje, čas se smeši i miga usnama; čas glavom klima. MANOJLO: Jamačno uzavrila nauka, pa traži odušku!

MANOJLO (vrti glavom): Hm! To mi je malo čudno. Na primer, konj se deli na tri carstva. Konj nije ni za jedno carstvo, a kamoli za tri.

MANOJLO: Zar i kad se usija postaje mastan. DOKTOR: Opastan, škodljiv. MANOJLO: A, opasan. (Vrti glavom.) Ja sam reko da ne znam dobro srpski. Molim g. doktore, kako biva vetar?

ŠALjIVAC (vrši glavom): Ko bi se nadao ovome, kakav ste malopre bili? DOKTOR: Ja znam, da sam vas uvredio; ali šta možete drugo od prazne

LjUBA: Sad se prostirke ne meću. STANIJA: Pa kako s čarapama? LjUBA: Sad se više u čarapama ne ide. STANIJA (vrti glavom): Ko bi ti najpre smeo ući s papučama? (Sedne na kanape, pa đipi.) Kuku, šta je ovo? LjUBA: Šta, majka?

LjUBA: Pa tako. STANIJA: Da mi vise noge? LjUBA: Lepše je tako, nego da se čovek zgrči. STANIJA (trese glavom): Ne dopada mi se ništa ovaj adet. Prostirke lepo, pa sediš, kako ti je ćef. 4.

STANIJA: Kako se zovu te tvoje zurle? LjUBA: Kažem ti, fortepiano. STANIJA (vrti glavom): Hm, hm! Pa de sviraj malo. (Ljuba počne alegro iz jedne opere.) STANIJA: Pa to ti sviraš? LjUBA: A da šta ćeš?

LjUBA: Neka, majka, kad sve nose ovako, mogu i ja. 8. PIJADA u šeširu, kad govori sve maja glavom afektira u izgovoru, a ž izgovara kao deblje z, š kao podmuklo s, č kao c itd. PREĐAŠNjE. PIJADA: Dobro jutro, Ljubo.

STANIJA: Pa kako se s njome mešaš, kad nije čitava? LjUBA: Kako ne bi bila čitava? STANIJA: Ama što čini sve glavom (podražava joj) kad govori? LjUBA: Tako je to, majka, u sadašnjem svetu. STANIJA: Pa onda kako govori!

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

POZORIJE Z. STEVAN, PREĐAŠNE STEVAN: Milostiva gospoja... SULTANA (mrdne glavom): Svaki đavo mora da mi se popne na vrat. Da sam neka druga žena, da mu s onim stakletom rascopam glavu.

Fala bogu, postado i ja velikom gospođom. Da me nešto vidi Sreta, kad stanem piti kafu, kako bi vrtio glavom!... Ala baš idem kod njega u ovim aljinama, da vidim oće li me poznati. Jest! Ali ako Sreti dođe ćud, pa okupi batinom?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Napolju je grad Beograd i svi nekako imaju svoj krov nad glavom, svi sem nas. Sistem: Jadnici (od Viktora Igoa). Posle se nekako naviknu na mene, a ta gajba postane moj dom, dok

Evo, isplaziću i jezik: a. a. a. a. a. a.... — Hoću da kažem — nastavi matori smirijući loptu glavom za razliku od mnogih tvojih vršnjakinja, ti imaš sve potrebne uslove ...

Jesam li nešto izostavila? — Ma šta ti mislila o tome, vi danas ipak živite pristojno, imate svoj krov nad glavom, a vidim, niste loše ni obučeni! Ja sam se žrtvovao! — Gospode Bože, pa zar to nije normalno?

Pretpostavljam, naime, da ako neko baza ulicama bez krova nad glavom i ako napolju uz to pada još i sneg, onda taj neko obavezno mora biti izgladneo i sve što uz to fura.

me nije više slušao, već prilazio nekom drugom finom gospodinu i rukovao se s njim i bogzna kako, a zatim je, pokazavši glavom u mom pravcu, kazao da sam „slatka mala divljakuša“! Kako to da shvatim?

— Na koji način? — Znate, smetali su mi njihovi ekstremiteti. (Dva nervozna trzaja glavom ulevo.) I danas smatram da su ekstremiteti kod životinja stvar nesavršenosti prirode.

“ ili nešto slično. Ovako, bolje išta nego ništa! Da bi me naveo na tanak , on saučesnički klimnu glavom i reče: — Da, da, u pravu ste... Da li biste bili ljubazni da mi detaljnije objasnite kako je to svet oko vas bolestan?

— I veliki hirurzi seciraju žabe! — Egoisto! — Snobe! — Maman iznenada počinje da šapuće, pokazujući glavom prema meni: — Kako te nije sramota pred detetom? Zar nisi čitao da dobijaju tikove kada se roditelji svađaju pred njima?

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Odagnaj, Moćni, napast, boljezan, sastukaj pagub i zlo utuci! Bezazlen hodim, dršćem oprezan, s glavom u torbi - s krstom u ruci. Čime se hranim, time se pašem: Molitvom srca i Očenašem.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

BATIĆ: Samo, kod nas nemaju cene. Gledajte, gospodin Vujić, gledajte, je li ovo zlato? MARKO (gledi, pa vrti glavom): Šta ćeš kad smo i tako rod. BATIĆ: Ja ovog nitkova moram vući u policiju, koji stare žene vara.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

prevare nema, svi koji dođu gosti su moji, ručak se sprema“ I potpis ima olovkom plavom: „Domaćin Mačak, šapom i glavom.“ Poniže stoji, od istog pisca: „Zabranjen pristup samo za lisca!

Zavlada mir... A noćnik onaj koji se krio Mudrijaš lisac glavom je bio. II Nad šumom zora lepezu širi i ljetni osvit u sobu viri.

“ „Tako ti treba! — Mačak će strogo — Čuvaj se Lisca, jesam li reko. Još si i glavom platiti mogo, da ti je drugar bio daleko.

“ Lukavi lisac prevrnu oči i lažan govor za trenut sroči: „Pokojne babe kunem se glavom, odavna držim žestoki post, vodicu pijem, hranim se travom, prosto ne mogu da vidim kost.

od žute lale, od ruže bijele, brkatog ječma, pšenice prave, od hrasta starog, ljubice plave. Čudi se Ćosa i glavom klima: „Tu jedno ljeto čitavo ima. Što god je ljeto bogatstvo dalo, u moju torbu sada se zbralo.

Do sada nisi bio nam znan. Odakle ideš? Gdje ti je stan?“ Ćosa će nato: „Glavom i bradom stanujem, druže, pod Bukva-gradom. Služim se mekom prostirkom travom, pokrivač nebo imam nad glavom.

Služim se mekom prostirkom travom, pokrivač nebo imam nad glavom. Stan mi je, možda, pomalo tijesan, al ja vam nisam odviše bijesan.“ Cvokoće Brko u mrkloj tami.

Večeri jedne podigoh glavu mjesecu punom na nebu plavu, kad gore mišić, glavom i bradom, sjeo na mjesec, glođe ga kradom. Pokazah Ćosi, a on će glasno: „Ko jede mjesec, sad mi je jasno!

„Pobratime zubati, odakle nam ideš ti?“ A pobratim čudno reži, al ne bježi. „Daleko je moja kuća, ja sam glavom ovčar Žuća, noćni stražar kao ćuk, poznaje me svaki vuk.

Najzad — spaziše brdo visoko, pod sniježnom kapom. „To ti je Kilimandžaro, kunem se glavom i šapom!“ povika mali lav od sreće blistav sav . . .

Nada mi blista, veseli tračak, baš će mi danas platiti mačak!“ Šunjalo tajni glavom je Žuća, krade se, gunđa: „Mačak je moj!“ A kad je stigȏ nadomak mlina, iz trave skoči, zalaja: „Stoj!

Najlepše tu sam proveo dane, ponekad, bogme, skoro nastradȏ, istina sve je o čemu pričam, svakom jamčim glavom i bradom. I još od Triše i drugih čiča kakvih se samo naslušah priča! . . . . . . . . . . . . . . . .

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo. Frkće okiso konjic i žurno u selo grabi, I već pred sobom vidim ubogi i stari dom: Na pragu

Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo. Sivo sumorno nebo... Sa starih ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže, A

3 „Zvao sam te noćas, sedi svešteniče, Jer sodomski greh mi um i dušu mrači, — Čuj, nad mojom glavom crni gavran kliče. Krik njegov užasni moj svršetak znači.

Crn, sebarski plašt mu mlada pleća krasi, Po kome su pale kovrdžasti vlasi. I nad lepom glavom, u dubini mraka, Sjajan kolut sija od najlepšeg zraka.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

mačem Lazar je gura natrag u boj i šlemom na uzbunu zove i gleda tog dušmana tako spremnog da seče i grize i glavom kroz zid da rije, da se dere danju i noću, da ne ustaje sa žene ni sa zlata i da se dan za danom bije.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Ja sam se prsio i činilo mi se da sam viši od svih, pa čak i od onoga desnokrilnoga vozara sa kukastim nosom i velikom glavom kao puna zobnica.

Najednom kao da se prenu. Zavrte glavom, mljasnu ustima kao da nekom nešto psuje, i zaurla iz basa: — Mečke jedne!... Hoćete ja da vam čuvam konje!...

— Odakle idete, deco? Rekoh mu: iz daleka, i zategoh dizgine da se stari ne zamara. — E! — i stari zavrte glavom. — Mnoga su čuda počinili. Ne dajte, deco, da nam dušman porobi zemlju. Ne dajte...

— Čekaj, bato, dok ti zafijuče nad glavom. Tada ću te pitam!... Najednom, ljudi zaćutaše... Ispred jednog drveta, pored puta, nalazio se u sedećem stavu leš

Potporučnik ga gledaše u nedoumici, onda mahnu glavom i uze duvan. Ali kao da se priseti: — Podnarednik-Živojine... Kada noću maršujemo, Tanasija da vežeš za top.

Detinje ruke bile su krvave i zgrčene. Vojnici zastaju užasnuti... Potom ljutito mašu glavom i osvetnički stežu pesnice. — Ih, ih, ama ni jednoga živoga ne treba ostaviti! — govorili su među sobom.

— Zašto ga ne sklonite? — zapita potporučnik Aleksandar. Jedan od vojnika mrzovoljno klimnu glavom, pa, vadeći pikavac iz usta, mahnu rukom: — Neka bar na miru umre... Koliko li njih leži još po jarugama i njivama.

Setismo se da su njega gađali naši pešaci. — Bogami! — manu glavom Trailo. — Ja sam bio gotov da okrenem niza stranu sa sve top, makar i glavački — veli Milojko, prednji vozar.

Uz put nailazimo na zbegove. Sigurno su iz okoline Šapca. Starci kao da se skamenili, žene mašu glavom i uzdišu, a deca istrčavaju na drum i veselo nas posmatraju.

Vojnici slušaju i sumnjičavo vrte glavom. Po urođenoj selačkoj promućurnosti kao da uviđaju nemogućnost prelaza, i crne slutnje ih obuzimaju pri pomisli na vodu.

U našim očima bio je veliki kao bog. Kontrolisao je i onaj pešadijski oficir, vrteo nešto glavom, opet pogledao kroz cev, postavljao napred vojnike i merio, hoteći na silu da dokaže našu krivicu.

Na ulasku u crkvu zapahnu nas miris tamjana i sagorelih sveća. A raspeti Hristos, sa bolno izdignutom glavom, upućuje molećive poglede i kao da veli: „Gospode, oprosti im, jer ne znaju šta rade“...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Ene, zar to novi učitelj! viknu neko iza njihovih leđa. Učitelj se okrete i preletevši okom sva lica klimnu glavom i promrmlja: — Kako ste?...

I kad kakav svenuo starac pogleda u ove čudne oči, razvuče mu se brk u stranu i on začuđeno mahne glavom i u sebi prošapće: »Časni je ubio!«...

« pomisli on i pogleda kradom Velju, pa opazivši na sebi njegov pogled, mahnu mu glavom kao preteći. Ljubicu odjednom, pospe ovih zloslutih reči Veljinih o teškom učiteljskom životu, obuze neka plašnja, u dušu

— Kako... ne, ne, molim... Ima vremena, drugi put... — E onda do viđenja. Laku noć! reče ona i klimnu glavom koketno, pa se obrte i uđe kroz vratnice u svoje dvorište.

On se približavaše slobodno, gotovo drsko, i na Gojkov učtiv pozdrav jedva klimnu glavom; zastade i sasluša Gojka, koji mu se predstavi, pa kao pravi general kad sasluša raport, klimnu glavom i okrete se

jedva klimnu glavom; zastade i sasluša Gojka, koji mu se predstavi, pa kao pravi general kad sasluša raport, klimnu glavom i okrete se učiteljici.

Pisar pogleda za njim ironično, kao što obično gledamo kakve poluumnike, nasmeši se i mahnu glavom, pa se obrte učiteljici: — Šta je ovo... he-he-he ?... Kakav vam je ovo kolega?

Stojan, koji stajaše više učiteljice, isto onako naježen i zgrčen kao i Gojko, obrte se i ode u školu mašući glavom nepoverljivo i šapućući u sebi : »Ja, bratiću, tako je to; vidim ja!...

Ne znaš ti, bratiću, ove... Ljubica mahnu glavom odlučno, ljutito, i čiča iziđe pokunjene glave. Ona drhtaše sva, kao u groznici, ne znajući ni sama da li je to iz

Ne, nije, nije... Ovo je sve drugo... drugi izraz, ponašanje, ton govora, sve, sve drugo. Ona klimnu glavom, nešto promrmlja, i više očima no govorom pokaza mu mesto gde će sesti.

Oštar, hladan vetar, pomešan sa vlažnom izmaglicom., stade ga šibati po licu. On protrlja oči i mahnu glavom u stranu, kao čovek koji je gađao zeca, pa ubio — kera... Tome se nije nadao...

leđa grčevito odskaču ; pogleda na dvorište, — pisar natmureniji od gustih oblaka korača nervozno i poneki put mahne glavom značajno. »Šta li je to ?

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

166. Gdjeno sinoć na konaku bjesmo, Gospodsku ti večer’ večerasmo, Lijepu ti djevojku vidjesmo! Za glavom joj od bisera lale.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Ja mislim... FILIP: Aaa! Ti to, što ti se muti po glavi, nazivaš mišljenje? Mišljenje? Sa takvom glavom, kao što je tvoja? Ti veruješ da je to, što prolazi kroz tvoju glavu, neko mišljenje?

Šta kaže, „ja mislim”! Ništa manje! Zar se sa takvom glavom može — misliti? Znaš li ti uopšte šta znači to, taj proces, taj glagol, ta glagolska radnja: misliti?

DROBAC: Ni jedan od njih ništa ne zna. U početku. A sve što na početku nije znao, na kraju zna! BLAGOJE: Ja mojom glavom garantujem da ne zna! DROBAC: Nekom zna, a nekom ne zna! Kako kome! GINA: Kako to misliš: kako kome?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Vranicani je u tim vojnicima i oficirima video samo vojnike i oficire jednog kralja, opančara. Taj ogromni debeljko, sa glavom Bibulusa, imao je staru majku, u Novom.

Zatim mi daje dokumenta i pita me, uzgred, jesam li Poljak ili Srbin? Velim, Srbin. On vrti glavom. Sutradan, pred veče, vozim se kolima, kao da idem u Ilanču, jednom dragunskom puku (ako me sećanje ne vara, br.

Ali da se napravi interesantan i šaren, kao nemačke impresioniste. Naslikao je starog skeptika drečećim bojama, a sa glavom jednog starog zeca. Svet se smejao, a jedan Amerikanac kupio je sliku za skupe pare.

Domaćin mi je doveo lekara, ali sam, od sveće koju su dizali nad mojom glavom, i od prašaka koje su mi sipali u usta, gubio svest. Tek treći dan digao sam glavu i gledao kroz prozor.

Izađosmo, kad su zvona ućutala, na krov, i oni me zapitaše gde sam proveo mladost. Videh, nad našom glavom, jednu prvu malu zvezdu, i razveselih se.

I svud oko mene stoje ruže tajanstveno, spuštenom glavom. Tužno je ići čak do poljana, što tamo leže čak pod nebom, ovde je svaka reč očarana ovde je svako srce očarano ovde se

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Osvrne se i vide jednog starca bele brade. Starac je mahao glavom i dobrodušno se smejao. — Ko si ti? — upita ga Agaton — i zašto se smeješ?

Uvek je đavo kriv.“ I đavo se naljuti, ali posle odmahne glavom, uze karabu i stade da svira. Kad on zasvira, a krava, što je tu pasla, podiže glavu i oslušnu.

Gazda se još bolje zagleda u nega, premerivši ga od glave do pete. „Ovaj je poludeo“, pomisli on, mašući glavom. — Nema... — ponovi sluga žalostivim glasom. — Pa šta si ga onda tražio? — pitaše gazda, čudeći se sve više.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Kad vide da su ostali svi zauzeti jedan s drugim u svoje razgovore, pretresajući svoje nevolje, odahnu, a zatim mi glavom dade znak da govorim lakše i oprezno me povuče za rukav da stanemo malo u stranu, dalje od ostalih.

Razbijen ovim čudnim utiscima, ne mogoh cele noći zaspati, i tek pred zoru što me, obučena, s naslonjenom glavom na sto, zanese san; a kao da čuh neki strašan, demonski glas sa zlobnim kikotom: „To je tvoja otadžbina!...

— reče mi gospodin ministar tihim, ali prekornim glasom klimajući glavom prekorno, tužno, i s nešto prezrenja; a pritom me je s omalovažavanjem merio od glave do pete. — Mislite li?

Ponekom starcu se slila suza niz smežurano lice, uzdiše očajno, vrti glavom s puno slutnje, i radije bi ostao da pričeka još koji dan, pa da i on ostavi kosti u tom kršu, negoli da traži boli

Stoke malo i imaju, ali, tek, tu je poneka kravica, poneko mršavo, čupavo kljuse s velikom glavom i debelim nogama, na koga su natovarili vazda nekih ponjava, torba, ili po dve vreće preko samara, pa se siroto povodi

Ćute kao i vođa, i idu. Čak i onaj vatreni govornik maje očajno glavom. Težak je to put bio. Iz dana u dan se i od ovih poče broj smanjivati, i ostade desetak druga.

Naići će čak na običan kakav kamen u dvorištu, pa i tu predvidi opasnost. — Huuu!... Spotakne se dete, pa udari glavom u ovaj kamen, pa svu glavu razbije! — progunđa s očajanjem na licu, pa uzme kamen i iznese ga iz dvorišta.

Prvi se prekrsti, ponamesti se na sedištu, pa s izrazom sažaljenja na licu meri svog druga i klima glavom, pa će tek reći: — Ti si luđi nego ovaj što piše ove trice!

Ljuti se na sve što samo liči na ma iakav bilo posao i rad. Prođe pored bakalnice. Zastane, klimne glavom s prezrenjem, pa jetko izgovori: „Bakalin!... Trice! To mi je bakalin, kao da ga ne znam!

— Pa što dopušta da ga jaše? Mehandžija manu na mene glavom, te odosmo malo u stranu. Nasmeja se nekako prezrivo i reče: — Pa to se kod nas smatra za počast koje se retko ko

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Ležiš tako i obrćeš glavu, pa čisto ne znaš, kud ćeš pre da pogledaš... ili u grozd, što ti nad glavom visi, ili na mirisne, žute dunje, koje se polako ljuljuškaju na tankoj grančici, šaleći se i ašikujući sa tihim jesenjim

Trava te zagolica po vratu, mrdneš malo i pritisneš je glavom, pa si onda miran i spokojan. Iz avlije te ugledaju goluždrava deca pa, i ne pitajući te, eto ti cele gomile.

kome su muke dodijale, jaukne slabačkim glasom, a odziv mu se prelama po praznom i otvorenom tavanu, koji mu nad glavom zija, po širokom odžaku, nad kojim trepere sićane zvezde.

neobično bledilo preli se preko Ljubišina lica, zaigra mu usna, pa onda ga obli rumenilo, i on tupo, nesvesno klimnu glavom.

Đaci raspoloženi, pa samo pljušte odgovori. I Pera se oslobodio, i samo čeka da ga starac pogleda i mrdne glavom. Uze da razgleda još jedared svoju Vizantiju, naročito da ponovi godine događaja.

mehanski, sedi gospodin Burmaz, oborene glave, ćuti i sluša, samo pokatkad povuče iz trešnjeva čibuka, zadimi i odmahne glavom, pa opet sluša. I mi se načetili, pa slušamo i ne dišemo.

Ove što se zovu zreli ljudi znam sve kao dečurliju. — Hm, besposlen čovek, odgovori Marko, mahnuvši ljutito glavom. Mora biti da si se gde dobro najeo! Jutros nije bilo parastosa... Ako ti je do smrti, idi kod nje.

o rastanku, obuzeo bi je očajni strah, srce bi se skamenilo i ona bi, posle kratkog razmišljanja, odlučno mahnula glavom.: — Ne, ne! ... S njom se ne mogu rastati... nikad!... Prođe jedna godina.

A ono baš ništa! Teta postoji malo, klimne glavom nekome ko joj se javi, posle gleda pozadugo sve na jednu stranu... I onda uđe u dvorište vesela, i oči joj opet, onako

Javlja ti se, Boga mi!... — Mir, mače... nije meni! šapće zablenuta tetka, klimajući i sama veselo glavom. — To on, znaš... Marici. Eno je pred kapijom. — Nije, tetice, živa mi ti! Baš sam videla kako te pogledao...

Ućuta malo pa zatim poče obrtati glavom, sanjaše kako ide ulicom, svi trgovci sa strahom skidaju mu kape, a on se gordo drži, pa tek samo malko klimne glavom i

glavom, sanjaše kako ide ulicom, svi trgovci sa strahom skidaju mu kape, a on se gordo drži, pa tek samo malko klimne glavom i otpozdravi ih. Tako je sanjao sve do zore, a u zoru zalupa neko na prozor. — Ko je? viknu on iz kreveta.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

) JEVREM (snebiva se): Ne znam šta imaju pendžeta veze sa mandatom? SEKULIĆ: E, sinko, mandat se ne stiče glavom, nego kesom i nogama. Ti pare, ja pendžeta, a narod mandat! JEVREM (snebiva se i lomi): Znam, al' to... (Trgne se.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

A to se videlo i po njemu. Nos mu se tako jako crveneo da jednom umal’ zbog njega, ili bolje reći zbog njegove boje, nije glavom platio.

Sa isukanom dimišćijom u desnoj i odsečenom turskom glavom u levoj ruci, a fustanela mu je izgledala kao najveći krinolin, a iz odsečene glave teče krv užasno debelim mlazom kao

To rade seljaci i kad se naljute na nj, a i onako od šale. I Tašula se uvek tada ljuti, klati jako glavom kad ide, a ubrza sitno kao koza, šapće nešto cincarski kroz zube i revnosno briše krpom sve što stigne, ali se trudi

zadesi je dupla nesreća; zaljubio se u nju najpre sin okružnog načelnika, mladi telegrafista, a posle i tata mu, sam glavom okružni načelnik.

Očima kao da vele: »Znamo se; naši smo!« A Žika će mrdnuti glavom pa zapitati: »Ima li, učo, štogod i jopet da potpišem? Slobodno, vala, ja sam ti tu; i tako, znaš, sad nemam baš posla!

— A on? — A on zastade malo pa me pogleda, pa vrti glavom. A posle ode putem. A juče i jopet tako prođe a ja stojim pred čkolom, pa kad minu kraj mene a ja za ves, a taman on

Nećeš da se ženiš, a briješ se dvaput nedeljno, ama... to... nekako...« dalje ne reknu ništa, samo vrte glavom i udaraju se u grudi. Ali zato im je i Milo bilo kad bi ga čiča Milisav kaznio.

najdeblje skupštinske stenografske beleške), moralo izostati, — i tako se ova pripovetka morala naprečac sa osamnaestom glavom svršiti, pošto je g.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

A mogao je, s punim pravom... Rastao bi se Žuća s glavom, Ili bi u nogu ostao ranjen; Jer van obeleženog mesta psima Kao i ljudima Prelaz je najstrože zabranjen!

Palcem je vrelo sunce u levi obraz kucka, Opipava joj puls, obilazi je polako, Visi joj nad glavom, o grani, kao mešina vina.

Noć je zver duga tri kilometra, S očima u vodi, s rukama kao Sava i Dunav. S glavom u magli. Još negde kaplje, iza kuće. Vlažno i tamno od iskoni, Vode se skupljaju u bezdanu.

Avdo, naš pobro, Hranio se ribom, mlekom i travom, I bilo mu je dobro, kako je dobro Onima koji nemaju nikog nad glavom.

” Jer Srbi poštuju svoje kumove Više nego najveće svetske umove! „Kume moj, život si s glavom u pesku Proveo, u nekoj tamo NDžameni, Brinuo si brigu belosvetsku, U srcu zbivanja, uvek na sceni...

Zadržaću samo jednu odaju Za sebe, nad glavom da imam krov! Što vidite, sve je na prodaju! Prodaću mrtvački pokrov, nov U nastupu ludosti, u očaju, I nastaniću

Rakić, Milan - PESME

Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oči mrtve, usne blede, samrt ista; Nad glavom oreol od kovana srebra. Dar negdašnjeg plemstva i pobožnog sebra, Đerdan od dukata o vratu mu blista.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Zlo se trpi od straha gorega. Ko se topi hvata se za pjenu; nad glavom se nadodaju ruke! KNEZ RADE (brat vladičin) Što se mrči kada kovat nećeš? Što zbor kupiš kad zborit ne smiješ?

Da nijesam s Banom Milonjićem devetorostruko kumovao, bih mu mladu snahu ugrabio, pa s njom bježâ glavom po svijetu. KNEZ JANKO Ne đetinji, kukala ti majka! Zbilja ti je pamet svu popila.

Da jednoga bi prijatelja, glavom sina Zana rbičića, svoga doma već ne ćah gledati, nego kosti tamo ostaviti. A on me je bratski dočekao, vodio me

Na vjeru te posjekoše, nevjernici! Divno l' Travnik okitiše, to platili! sa lijepom glavom tvojom, kuku, lele! Ko će čete sakupljati, četovođa, ko l' krajini branit krilo, bratsko krilo, ko će turske glave

Da se mogu razgovorit, srce moje, a sa mrtvom tvojom glavom, kam da mi je! da ti crne oči viđu, oči moje, da poljubim mrtvu glavu, mjesto brata, da očešljam dugi perčin, jaoh meni!

pogiboše Turci, serdar Janko odmaha otpravi dva momčeta riječkim Turcima: ko ne misli na Koran pljunuti, neka bježi glavom bez obzira! Turci momčad kod sebe primami i oboje na Obod objesi. U to serdar poklič niz nahiju!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Brzo, stresajući se od jeze, ustade. Ali on, obezumljen, lud, sa penom na ustima, iskrivljenim licem, gurajući je glavom u trbuh, grleći je po kukovima kidao joj meso i kao klještima je vukao k sebi, da je obori, puštajući zapenušene lude

Sofka mu glavom potvrdi da je to. On uđe i uputi se ka materi širokim koracima i zavučenim rukama u bele čakšire. I, ma da se još nije

Mati, kao uvek pred svima tim očevim glasnicima, stade preda nj, prekrstivši ruke na pojasu i s malo nagnutom glavom k njemu, da željeno i s puno poštovanja sluša šta joj je muž poručio i naredio. Sofka ode u kujnu da Arnautinu skuva kafu.

Donesi, Magdo! Sofka joj ne odgovori. Ali joj mati ne dade. Pokazujući glavom u kujnu na onu korpu sa jelom i komađe pita, poče da je nudi: | — Uzmi, uzmi. Makar okusi.

— Evo, na, Sofke! — poče je Magda nuditi njim, pokazujući glavom. — Ovo ti je poslala tetka Stoja i molila me, Bog zna kako, da te pozdravim: da uzmeš i okusiš od te njene pite.

Završi kao sam za sebe. Ona ode. Ubrzo Arsa donese postelju. Ali već beše dan. Svanulo se sasvim. Marko pokaza slugi glavom da prozore zastre kakvim pokrovcem.

Zatim pođe ispred Sofke da joj otvori vrata. Sofka, kao tresući se od jeze, glavom zabaci kosu. Oseti kako joj se ona po leđima i dužinom tela zatalasa, i nežno je pomilova.

Opazi i poznade staroga Musu, koji, na njegovo iznenađenje, eto još je živ, i sa svojom šupeljkom međ rukama i pognutom glavom, uvijenom starim prljavim ženskim šalovima, da mu ne bi ozeble oči, na koje je jedva gledao, sedi prekrštenih nogu, i

bi gotova, brzo se okrenu i sve, i svatove, i okolni svet, mirno, jasno i sa osmehom pogleda i kao pozdravi klimnuvši glavom.

— I hanove, i sve! — pa se okrenu i viknu ženi: — Idi, mori! — Šta? | — Idi i donesi „ono“ — i pokaza joj glavom na kuću, na malo sopče u kome su zaključani u kovčegu ćemeri sa novcem. Ona ostavi Sofku i potrča.

A otuda, iz one velike sobe, gde je svekrva sa okrvavljenom glavom ničce ležala, jednako se čulo njeno cviljenje, i to ne jako, nego tiho, bez nade, ubijeno: — Kuku! Kuku!

I Sofka ču kako on krklja i valja se, upinje, napreže, da bar glavom, ramenima gurne u vrata, otvori ih i uđe k njoj. Ali ne može. Pada.

Pandurović, Sima - PESME

Treba nam leći, snovi moji stari. NEIZBEŽNOST Nad glavom nam plovi jato róda, Peva tužnu pesmu rastanaka Preko šuma, livada i vóda, Pred krilima sveobimnog mraka.

S glavom na tvom krilu moja duša sanja Jedno staro doba u to rujno veče, Sa šumorom dok se bukovoga granja Sliva šum kladenca š

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Vidjelo se lijepo: „E im se mrijeti neće, al’ jest nešto što ih naprijed kreće.“ To „nešto“ bješe glavom vojeni zapovjednik, koji kad ih s bedema ugleda, naže se pro pervaza, pa viknu talijanski (tj.

Čovjek — ne, no pravi „divski starješina“ (što se u pjesmama pjeva) banuo iz grada pa se raskoračio na ulasku kapije. Glavom je svijeh nadvisio, a grudima bi zaklonio dva osrednja čovjeka. Pod orlovskim nosom strše mu brčine sijede, debele.

Ovaj je i dalje pričao nešto i razmahivao rukama, no ga serdar prekide manuv mu glavom i rekavši: „Hajde za mnom!“ U mrak su bili na kućnem pragu. Serdar uvede svoga gosta i posadi ga ukraj ognja.

Da, čitaoče poštovani, to bješe glavom On. Ako si ikad zamišljao veličinu ljudsku u najvišoj prostoti i smjernosti, eto ti je sada pred duševnim očima.

Pred vratima raskorači se, pa stade mahati glavom gotovo s ramena na rame. Plamičak na vrh trske, uzvitlan strujama, liskaše lijevo-desno, kao da podražavaše klisara.

Iguman Pahomije, naprotiv, bijaše okošt, crne prosjede brade, smirena izgleda. Stevan, jednako rešetajući glavom, vrnu se na svoj posao; ispod oka stari poglêdaše na Gospodara, neće li ovaj opaziti kako je on nezadovoljan što

Ovo potonje, zaista se i dogodilo. Kako je u snu vrcao glavom, kamen mu se izmakao ispod nje, ah sad kad poteče da se (tobož) cjeliva sa djevojkom, udari zubima o cijev šešane, te

Krcun ga spušta polako na ledinu, napodmetnu mu pređašni poglavač i pokri ga strukom. Uskok Janko (jer on to glavom bješe) ležao je još za nekoliko, ni budan sasvim, niti uspavan. „Ćaše zimus isto ’vako“, reče Krcun.

„A što je to vira, Janko, vjere ti?“ zapitaše, skoro svi. Jan protra brčiće, nasmija se, pa mahnu glavom. „A šta, nećeš da nam kažeš!“ „Ja, vjerujte mi, ne znam u snu što zborim niti šta je to vira!

„Polakote sad vi krajnji, sve za nama, a kako koji iziđe na pomol gore“, reče Otaš, mahnuv glavom put ivice brine pred kojom bijahu, „onako legni svaki i čekaj moj znak.“ On pođe prvi i oba mu krila krenuše jedanak.

Djeca mu pripovijede sve. On im kaza da je taj lovac glavom grof Pavle Pšenel. Da je stari glupan nekome od njih sjekirom glavu razmrskao ne bi ih valjda više taj zločin porazio no

Bješe to glavom grof Pavle Pšenel, prerušen u jezuvitu. „Bezbožnik“ i na to se nakanio da spase pisanka, jer je znao da se pokoriti

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Guče kao golubica. Doleteli kao ose na med. Drijema kao kobila pred suvačom. Živi kô riba u vodi. Zavrgao se glavom kao pas repom. Zagledao se kao tele u šarena vrata. Zasukô brkove kao vilaš rogove. Zateže se kao kobila u vršaju.

O SVOJINI — Svakom se svoje čini najljepše. — Svak’ se bavi o svome. — Što je odžino, nek’ je pod glavom. — Svaka baka pod svoj kotao puše. — Bašta je prvi ambar. — Ako je i koliba, naša je.

— Utopljenik i za guju hvata. — Kad čovek tone, i za vrelo se gvožđe hvata. — Kad gori krov nad glavom, ne misli se na svadbu. — Bijen se preti. — Koga su i lani tukli, taj i ove godine zna kako boli.

— Bolje da si mrtav no sramotan. — Glava za glavu, obraz ni za glavu. — Obraz ide s glavom O SREĆI — Ne bježi od prve sreće. — Nije vuk nikome sreću pojeo. — Svakom svoja sreća.

(Odnešće te Kučibaba). BABA-KORIZMA Baba-korizma je mršava — mršava, a visoka tako da bi u niskoj kući dosegla glavom u šljemena; ima sedam zubova, koji joj svake neđelje posta po jedan ispane, a o Uskrsu ostane bez ijednoga, pa je nekud

oči kao sito, zubi kao srp, glavom ga uplašiše, očima ga ispiše, zubima ga izedoše. Pišti Petar od zemlje do neba. Začu ga božja majka, neumitna

(Jela) 192 — Najprije bijelo, pa onda zeleno, a najposlije crveno? (Broć) 193 — Nogama u blatu, a glavom u zlatu? (Klas) 194 — Ozdo perjanica, ozgo brada, a u srijedi turska čalma?

Božju pomoć njoj nazivlje ovako, ovako, (s rukom klanjajući se na prsa) Ona njemu: „Id’ otale ovako, ovako“; (glavom srdito okrećući) Devojčica platno beli ovako, ovako, (rukama prebirajući) Otud ide mlad na konju ovako, ovako,

“ (smješeći se, i lijevim palcem iza lijevog ramena pokazujući). Majka na nju namiguje ovako, ovako, (mršteći se i glavom preteći) Ona njojzi odgovara ovako, ovako, (brecajući se i mrgodeći).

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Malo po malo pomoli se i drugi brk; eto i Brka. Kako dođe k njima a on legne ničice đevojci glavom na krilo, i reče joj da ga pobište.

dvanaest podruma, pa mu reče: „U sve podrume možeš ići, ali u dvanaesti ne idi ni po što, niti ga otvaraj, ne šali se glavom!” S otim oka otide. Carev sin ostavši sam u dvoru, stane misliti u sebi: „Šta bi to bilo u dvanaestom podrumu!

Nogama uvreten, te njega o kamen pa hajde sa mnom.” Kad to čuje konj pod zmajem, | a on mahne glavom i snagom, a nogama uvreten te zmaja o kamen; zmaj sav prsne na komade, a konj se s njima udruži.

” Kad vrabac to sve iskaže, carev ga sin odmah za vrat te udavi. Car glavom bijaše izišao i popeo se na onu planinu od kuda su oni konjanici gledali čobana, te i on gledao sve što je bilo.

Sjutradan ujutro ona dva đetićka pro | bude se, kad li onome što je izio srce 138 osvanulo pod glavom sto zlatnijeh cekina, a oni što je izio glavu počne kazivati ocu i materi štogođ ko čini u svijetu, pa i što kraljevi

I tako svako jutro prvome osvitalo po sto cekina pod glavom, a oni drugi znao što ko misli i čini. Tako oni obogate i potkupe narod da jednoga od njih dva stave za kralja, i dopade

Kad postane kralj, i svako mu jutro počne pod glavom osvitati po sto cekina, on zaprosi u cara đevojku i car mu je da i vjenčaju se po zakonu.

Otac pošto viđe poruči za bajalicu te mu ona reče: „Evo ti svirala, pak joj nad glavom sviri od žraka do mraka, i oživljeće ti.

” Rekavši ovo ocu obrne se k bratu govoreći: „Brate s Bogom! ja pođoh glavom po svijetu, čuvaj kuću i radi o koristi, oca poštuj; i evo ti ova bočica punana vode, drži | je pri sebi, a kad vidiš

ali najdalje do osam dana da mi dobaviš konja jednoga neokoćena bijela bez biljege, drugoga nejahana crljena s crnom glavom, i trećega nepotkivana crna s bijelom glavom i bijelijem nogama i da ih mene daruješ, a mojoj carici onoliko blaga

konja jednoga neokoćena bijela bez biljege, drugoga nejahana crljena s crnom glavom, i trećega nepotkivana crna s bijelom glavom i bijelijem nogama i da ih mene daruješ, a mojoj carici onoliko blaga koliko bi mogli ovi tri konja doćerati: a ako ovo

zaklinjati da je ne ubiju, ali kad joj oni kazaše kako im je zapovjedila gospođa i da drukčije ne smiju vako da obadva glavom plate, onda im ona opet reče: ,,Ah nemojte me ubiti, a proste vam moje ruke, evo ih posijecite, a i srce bih vam svoje

Sveti Sava - SABRANA DELA

4, 16) pod jednom glavom, po božastvenom Pavlu, neimarstvom duha. (Ef. 2, 20-22) Ako li bude ko nepokoran, nepomirljiv i nepopustljiv po svojoj

sve zemlje, taj izgledaše kao jedan od tuđinaca, ništavan, rasom obavijen, ležeći na zemlji, na rogozini, i kamen mu pod glavom, i svima klanjajući se, i skrušujući se, i moleći od svih oproštaj i blagoslov.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

(Svi izlaze. U kafani je ostao samo Mile: spava, s glavom na stolu. Na kuhinjskim vratima pojavljuje se Anđelko. Teško hramlje, podupire se batinom.

Stanković, Borisav - JOVČA

Zašto je nisi lečila?... Zašto si »majka«? Zašto ti je ona kći?... MARIJA (zaklima bolno glavom, gleda ga gorko, ironično, proplakavši): Kučka je ona, a ne »kći«!

(Zareži, zaškripi zubima, misleći na kaznu za nju. Staje uz vrata spolja; vidi se kako se silom odupire plećima i glavom da se ne skljoka, da se održi uspravno.) PRIJATELjI (se zagledaju, mašu tužno glavama.

JOVČA (gleda je netremice, već ga strah poduzima; hrabreći se vikne): Gledaj! NAZA (značajno maše glavom, oturuje kosu koja joj pada na oči; tajanstveno): I arno i lošo! (Zagleda bliže): Bio si bogat, silan.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

je učinio sveti Antonije, Jeftimije, Pahomije, Onufrije i hiljadu drugih, i sveti Sava srpski; a on bi onda, micajući glavom i uzdišući, odgovorio: „E, Moj sinko, sad ja vidim da bi bolje bilo da ti te knjige nisi čitao.

ma suditi, starije i iskusnije od sebe ne hoteći slušati, mora biti zadugo tvrdoglav i uporan, dok god ne udari gdi glavom o duvar, padne u nesvest. „Ha, ha, ne tamo!

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Osinjača cjeliva djevera u ruku, a Bakonja prinese k usnama konop kojim se opasuju franjevci. Fra-Brne bješe svom glavom manji od brata, ali kad bi Kušmelj obrijao brke, pa mu se naduli obrazi, šija, trbuh, i — sapi, bio bi isti fra-Brne.

Bakonja duboko uzdahnu. — Šta ti je? Zašto ne ideš? — zapita ga mati. Bakonja odmahnu glavom. Domalo otvoriše se vrata i uđe gomila Jerkovića. Prvi uđoše Čagljina i Šunda.

Pošto ona trojica pojedoše ribu, domaćin dohvati s police jedan zemljani vrč, duhnu u nj i naglo odmahnu glavom, jer milioni zrnaca prašine izletješe iz njega.

— Živija! — uzviknuše Jerkovići. — Ko će napiti kâ on! — veli Rkalina, mašući glavom. — Niko kâ on! — Viru mu njegovu, da je učija, kakva bi to glava bila! — Ja sam mu malo koju rič razumija!

On se obrnu da vidi ko to svira, kad ali Tetka sjedi ispred cijevi i rešeta glavom. Večera prođe istijem redom kao i ručak. Drugovi ga i ne gledahu, a kamoli da bi ga zadirkivali.

Ako mu izađu šklopci po tilu, onda je sugreb, i ozdraviće lako! Ali, ako su čini, onda... — zavrti glavom. Osinjača joj donese odmah živoga ugljevlja i zdjelu vode.

Je li Čandrljoka Kokina? Na sva ta pitanja žeravci cvrčahu, ali nijedan ne potonu. Najzad Osinjača, koja dotle mahaše glavom, baci žeravu pitajući u sebi: — A da nije baš tome kriva ova Controna. Na to žeravak: cvrrrrr!... pa potonu kao olovo.

Balegan je vukao konope iza orgulja, a fra-Tetka, kuckajući po zupcima, tapkao je nogama da ih zgrije, vrtio je glavom da mu se vrat ne ukočanji, a kad god mogaše ugrabiti, prinosio je šake ustima da duva u njih.

Jedva jedvice izgovori: — Zlo! — pa gutnu pljuvačku i zavrti glavom i opet će: — Zlo! — Zlo Lovriću? — zapita gvardijan. — On je pri-mi-nu-ja! — Šta? — Da... umra!... umra je!...

— Vidija si ga, je li? — pitaju Mačak i Lis. Bakonja zavrti glavom, pa jedva izgovori: — Nisam, ali mi se sve činilo, da mi je iza leđa... — Škopiću! — viknu fra-Tetka. — Šta velite?

Onda Mačak pade na koljena prema Isukrstu. — Tako mi ovoga raspela, duovnici, bija je on... On, Škoranca glavom! — Učinilo ti se, budalo. — A, nije, kad vam se kunem!...

A meni, brate moj, priviše se noge kâ dva konca. Oću da izmolim „Pozdrav gospin“, a ne mogu. Kako je mogâ dopriti glavom do onolike visine? Biće se popeja na grob pokojnog fraFelicijana Felicijanovića...

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Gde se to obretoh: sred vode il kopnom Hodam kao uvek s nejasnim ožiljkom? Kamen mi pod glavom: jaoj dva kamena. (Znam koji je stamen a trošniji koji.) Plavilo mi neba kaplje niz ramena.

MI STIŽEMO PADOM Usijana avet stakla i betona Kruži nam nad glavom: trepte naši živci. Mi gledamo jedni u druge kao krivci. Leži gradski avgust na srcu kao tona.

Potom su igrali kolo, znojni, uz svirku, uz gajde I legoše da hrču s glavom na mravinjaku. Neka mi žena reče: što stojiš, priđi i ti, hajde!

I već sam dvaput, triput manji. I klečim ko na nekoj srči. A do pre samo trena dva-tri Sećam se da sam bio ceo I s glavom čak u nekoj vatri. Sad ko da za mnom pade reza: Sve ono što sam reći hteo Proguta strah i stinu jeza.

) Da li da krenem Bogu? Ili okrenem vragu? Da maknem nekud nogu Il stojim u svom tragu? Sam nasred pusta žala Sa glavom koja strši Pod suncem što je loče: Kao u zevu ala Ja čekam da se svrši I ovo što ne poče.

Ćosić, Dobrica - KORENI

I tako mene hapsi svaki novi kapetan sreza. Najteže je Aćimu bilo da me oslobodi kad me optužiše da sam, glavom i bradom, Petar Karađorđević, unuk vožda Đorđa.

Samo mu nikada nije video lik. A šta sada? — zanjiha glavom. Pomračina obavi sve puteve i sva putovanja u njemu. Crne šume naleću na njega, u očima trnu i opet se pale retki i

„I u mraku svetle. Moji su. Ja sam ih zaradio. Niko ih u Prerovu nema ovoliko.“ Uplašeno je potvrđivala glavom. „Ne znaš ti šta su oni. Mogu da pevaju kao ptice. Da ciče kao krdo prasića. Da se smeju kao trešnja puna dece.

Jesi li me razumeo? To nema u tvojim knjigama.“ Vukašin je samo stisnuo usne i klimnuo glavom. Danas bi, sigurno, sve drukčije bilo. A nekada...

Aćim mrsi bradu, kvari njene raklje i klima glavom kao da sluša pravednu presudu. „Druga je klima tamo. Oni misle da je naše odelo tursko, a, znate već, Turke niko na

— mala, zabrađena, srdito mu prinese lice pod bradu. — Ovako će da se zatre... — šapnu i, preteći, zatrese glavom. — Neka se sve zatre! A neće. Imam ja još jednog sina. — A Đorđe i Simka? — Zamukni!...

— Cene stoci padaju. Granicu će opet da zatvore. — To vlada pred izbore plaši takve kao što si ti! — potvrdi glavom i susrete Đorđev pogled. A ovaj muklo reče: — Mi moramo da odreknemo kupovine. Manje ćemo da izgubimo.

— Vidim. Vozi polako do groblja, a onda kroz selo brz kas! Kočijaš klimnu glavom i opomenu konje da pođu. Njega ovde neće sahraniti. Nikad. I ako sasvim propadne. Umrla... Umreće i on.

A posle? Podrhtava. — Zna se red ove večere — strogo reče Aćim. Svi ga pogledaše. Đorđe sporo klima glavom i ceo se klati na tronošcu. — Oče, neka i Đorđe ostane. Večeras sva trojica moramo da razgovaramo.

Večeras je svaku njihovu reč razumeo i odgonetnuo prošlu noć. Kad je počeo da je tuče, Nikola je skočio, uspravio se, glavom pritiskao gredu, pretio Đorđu da će ga zaklati, njega, silnika i nezahvalnika što ga je udes nagradio dobrim kakvim

Nikola iz vajata gleda Vukašina, obema rukama drži se za bradu i sporo klima glavom: ognjište rastura, ali vruć pepeo nosi u džepovima. I svi beže odavde gde jesu. I svi neće ono što jesu.

Cigla sporo pije. U tišini smrdljivoj od rakije, dima i lampe, zadaha i povraćanja, Đorđe zastenja i glavom, težom od vrećice peska, klonu na sto, glavom punom dronjaka mutnih sećanja na protekle dane i noći iz kojih se ispilio

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Jedna od suseda posavetova staricu da devojčicu vrati tamo gde je i nađena, ali starica odrečno odmahnu glavom. Tako proteku tri godine.

Sva svetla, sva prozračna odmahivala je glavom, ponavljajući: — Ne, i ne! Velika rečna majka uzdahnu. — Sve reke jedva čekaju da uplove u more!

Samo se, zaglavljen između dve cepke, koprcao maleni, riđi cvrčak, pišteći. — Šta čekaš? — cvrčak prekorno mahnu glavom, a devojčica, napokon, shvati da to on govori, priđe i izvuče ga iz pukotine, zaprepašćena kako to da ona razume jezik

— Ne govori gluposti — devojčica odrečno odmahnu glavom. — Moj vrabac bio je siv! — Bio sam siv tamo u gradu. Ovo je Zemlja Plavih vetrova.

— Ona zna jezik ptica i trava! — Tu je potreban drugačiji jezik! — odmahnu starica glavom. Tek sad se zavrte kolo! Bacao je Đavolak čičak, bacao, a ljudi su jedni druge već otvoreno pod čičak gurali, kikotali

»Joj, sada ću još i rogove steći!« pomisli i užasnu se. U isti čas prođe joj glavom misao da bi mogla brata isturiti pred čičak, i izbeći nesreću. To je još više užasnu.

To ne može biti Tataga! Devojčica zaviri još jednom. Iza okna joj neko prijateljski klimnu glavom. Devojčica priđe drugom prozoru. »Sanjam li ja to?« pomisli. »Tataga nema nikog! Otkuda ova deca?

— Riblja Glava? Otkud bi na starici bila riblja glava? — Baš je ovo glup san! Kako bi hodala starica s ribljom glavom? — Odlazi, prikazo! — mahnu mali čistač ka starici, ali ova se samo nasmeja: — Šta hoćeš? Tražio si me...

Umesto nje pojavi se na vodi zlatni obruč. Starica s ribljom glavom sedela je na njemu kao na prestolu, i rugala se: — Stigni me ako možeš!

Nigde ništa nije oparano. — Ali jeste! — tvrdoglavo ponovi dečak. Majka odrečno odmahnu glavom, a dečak se zamisli. Jedva je zaspao te noći, a samo što je upao u san, dođe mu Zlatna kraba velika kao kuća,

— Do juče su ti bile dobre! — majka brižno zavrte glavom. — Šta je to sada? — Ništa! — reče dečak srdito i samo što ne zaplaka.

— Ja tebe? — zgranu se starac. — Sad te prvi put vidim! — Misliš? — mališan se nasmeja, tresući glavom. Niz lice mu je padala svetla, skoro srebrna kosa, a iz modrih očiju iskakale podrugljive iskrice.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

U svojoj stražari koje nema, na uglu Kapetan-Mišine i Simine, Sima terdžuman uvek gleda, i odmahuje glavom, onog luckastog terdžumana koji, pre mnogo decenija, nailazi sa vezanim nizamima i mirnim građanima, odjednom jak od

Zna šta će mu, u prolazu, reći ta mlada luda: da je njemu, sada, lako da odmahuje glavom, jer imao je ceo vek i neku deceniju više da razmišlja o svemu što se dogodilo; njemu mladom terdžumanu, nije bilo tako

Na svom uglu Sima opet odmahuje glavom, ali sad više nije sklon da kori sebe, nego kori gospodila Longvorta, engleskog konsula u Beogradu.

— I baš obično? — pita Stojan i Petar, bezazleno, potvrđuje glavom. Onda Petar vidi kako se sa Stojana svlači ona skrama umora i kako ga već gleda neko nalik na vuka; i Stojan kaže,

Davali su mu krov nad glavom i delili s njim hleb i so, ali su odstojanje držali. Zatvarali su se u nemost, a on je pevao.

je urlao a muk bivao sve dublji, on laže, gad, Hasan nikad nije bio slep, izmislio je, neka prizna, Višnjić je odmahivao glavom, ne, ravnodušno, sablja ga je zasecala po obrazu, sekla po vratu, ne, sve ravnodušnije, guslar se smešio, spokojan, ne,

Ali nije primetio da se Kneginja bilo sa kim, osim sa njim, susreće. U njihovom susretu ona mu, uzdržano, klimne glavom a Zmaj joj se, uzdržano, pokloni. I mimoiđu se.

Gospodar otišao u izgnanstvo, Anastasijević je znao da je došao čas da ispusti iz vida tog mrzovoljnika nad čijom su se glavom sakupile nesreće.

na raskršće, trup je ostavljan, dva dana i dve noći, na samom središtu, uz kamen smrti, okrenut potrbuške, sa odsečenom glavom između nogu.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

J. Jovanović 3maj XXII Tiho, noći, Moje sunce spava; Za glavom joj Od bisera grana; A na grani K'o da nešto bruji To su pali Sićani slavuji: Žice predu Iz svilenog glasa, Otkali

Rastrzana tako među snom i javom, Gledajući kako nepomično bdije Taj Anđ'o Stradanja nad tužnom ti glavom, Ti želiš i čekaš.

Iz kuta bije sahat stari, I gluhi časi neosjetno teku. Na polju studen. Peć pucka i grije. Ja ležim. Ruke pod glavom, pa ćutim, I slušam kako granjem zamrznutim U moja okna goli orah bije.

Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom; Mutno je nebo svo. Frkće okis'o konjic i žurno u selo grabi, I već pred sobom vidi ubog i stari dom.

Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom; Mutno je nebo svo. V. Ilić CI Sivo, sumorno nebo. Sa starih ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio

Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oči mrtve, usne blede, Samrt ista; Nad glavom oreol od kovanog srebra. Dar negdašnjeg plemstva i pobožnog sebra, Đerdan od dukata o vratu mu blista; Po okviru

Tišina i pokoj, i miris od cveća, I vreli dah noći što me tebe seća, Polako se dižu u nebo prozirno. I dok mi nad glavom sviće zora nova, I zvezdano nebo počinje da plavi, Vraća mi se jato belih golubova, Klonulo od bola, i krila krvavi', I

Popa, Vasko - KORA

VEDRINA POZNANSTVO Ne zavodi me modri svode Ne igram Ti si svod žednih nepaca Nad mojom glavom Trako prostranstva Ne obavijaj mi se oko nogu Ne zanosi me Ti si budan jezik Sedmokraki jezik Pod mojim stopalima Ne

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Već htedoh pobeći glavom bez obzira, no pričekah još malko. Tada videh u čemu je stvar: tajanstvena prilika beše duga povorka belo odevenih

Sada razumete tačno ono što je Homer rekao u svojim stihovima na koje sam vas maločas potsetio“. Učenici klimnuše glavom, u znak da im je to jasno, a Pitagora produži: „Sve ovo što smo sada videli i uvideli kazuje nam da se sve ove zvezde

“ „Nemojte tako činiti!“, puoči ih Pitagora. „Svaki od vas treba da misli svojom vlastitom glavom. Jer kad ja umrem, ostavljam vam u amanet da moja učenja drugima, dostojnima, saopštavate, tumačite i sami ih dopunjujete

Oba senatora klimnuše, odobravajući glavom, ali Hipokrates nije više slušao šta mu Grilus govori. On je zapazio nad jednom tezgom pijace tablicu na kojoj je

Posmatraj svojim očima sve što se u prirodi dešava i razmišljaj svojom vlastitom glavom kako da rastumačiš, slikama i razumnim rasuđivanjem, to što si video. U takvoj delatnosti naći ćeš pravu sreću života.

Sve što je onde čuo, promislio bi i svojom glavom i prosejao kroz svoje rešeto. Ali je u svojim predavanjima, koja je držao u Platonovoj Akademiji i koja su bila čuvena

Kralj klimnu, odobravajući, glavom, a Dositeos pozva Aristarha da stupi pred kralja. Aristarhos se podiže sa svog sedišta.

U ovakvom međusobnom položaju tih triju tela, vide nad svojom glavom stanovnici onoga dela Zemljine površine gde je ova modra linija, evo ovde na ovom mestu, prodire, totalno pomračenje

“ Obojica klimnuše značajno glavom. Klejtomahos nastavi: „Naš kolega Aristarhos, kojega ja visoko cenim i volim kao svoga rođenog brata, morao je pri

„Treba mi, dragi rođače, tvoj savet i tvoja pomoć“, reče mu. „Stojim ti, gospodaru, na raspoloženju glavom i rukama“. „Poručio sam kod kujundžije Diokla zlatnu krunu i izmerio mu na kantar suvo zlato, potrebno za taj posao.

Strah i užas obuze i ostale čete, one počeše bežati glavom bez obzira. Ali sada stadoše da rade Arhimedove ubojne sprave, a njegovi strelci osuše kišu strela na bežećeg

„Dobro. Pođimo onamo!“ „Ja ću poći napred, a vi pođite nekoliko koračaja iza mene da nas ne vide zajedno“. Klimnuh glavom, a on pođe napred, hramljući i klateći se na desno. U odmerenom otstojanju koraknuh za njim.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

I odjednom dođe mi da je uverim koliko je volim pa joj rekoh: Hoćeš li da skočim dole? Ali molim te reci, klimni samo glavom. (Govorio sam brzo.

Ali molim te reci, klimni samo glavom. (Govorio sam brzo.) I da je ona klimnula glavom ili da sam u njenim očima samo nazreo željicu da se uveri u moju nameru, ja bih, osećao sam dobro, za tren oka, ležao

Milion kao groš. Pogledaj u kofere pa u njega. Pas nema za šta da ga ujede. Tip ratnog bogataša. Studentkinja potvrdi glavom i skoro glasno reče: — Zaista, tip nouveau rіchea.

A šta ste vi njemu? — Rođak. — Gospodina Nikolu — reče nosač podižući stvari i sumnjivo vrteći glavom — mučno da ćemo naći kod kuće. Nećemo ga tamo naći. — Kako? zašto? — Ne ide on tako rano kući, gospodine.

Nikola se sad okrete meni ali me nije gledao u oči: — E moj pobratime — govorio je klimajući glavom i držeći čašu u ruci koja je drhtala.

Je l' predratna kostobolja?“ A on me vuče za kaput, pokazuje glavom na Nikolu koji je zadremao i veli: „Vi znate muž poslednji vidi. Eto i on. To je sudbina svakog muža.

Samo student sedi nepomično, gleda me podsmevački i dobacuje mi svaki čas, klimajući obešenjački glavom: „Servus, bato, gotov si.“ Krajnja neučtivost, jer se nismo lično upoznali.

Pa drema, klima glavom i mlatara nogama. A šegrti, ispred dućana, zadevaju ga: — Ej, Sekula, popiše ti bozu. — Sekula, daj dve čaše za

— U Francusku, gos' đenerale? — ...Ili Grkinje. Marselj ili Krf. — Hvala. I major klima svojom lepom, nasmejanom glavom u znak zahvalnosti na izuzetnoj pažnji. Zatim trza uzde da vrati kobilu, koja se usudila da [se] poravna s đeneralovom.

Pukovnik je sklerotičan, i svako jutro kad ustane (a budi se prvi) radi gimnastiku i maše glavom nalevo i nadesno da razradi vratne žile. — Gospodo, miiir, gospodo... psssst, psssst, gospodo zaboga, molim, gospodo..

— Pljaskam ja po baricama, koračam i razmišljam o besmrtnosti duše, kad se iznenada sukobih, glavom u glavu, sa nekom prilikom takođe pod kapuljačom. To je bio karambol, gospodo!

To je bio karambol, gospodo! Međutim kad sam se osvestio i pogledao, u mom zagrljaju nalazila se glavom miss Tebe, sestra naša Engleskinja, velika dobrotvorka, čiju košulju (da spomenemo samo pristojno parče rublja) i sam

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Kad bi dadilja vrteći nada mnom glavom uskliknula: „Ih! ovo vam dijete čuje kako trava raste!“, sav bih se iznutra ozario od zadovoljstva, poput padavičavog

U hodu se nemarno klatio, a u trku se razmahivao rukama i rešetao glavom. Sprijateljilo nas je odmah i njegovo smiješno lice. — Hm! Bućko! I opet sam prasnuo u smijeh.

A on bi se samo odvrnuo od nas i odgegao razjađen uz brijeg, rešetajući glavom. Što je dosta rijetko kod djece, znao je i šutjeti. Katkad i po čitave dane.

slabo pokretljivih, u snu omlohavljelih crta, držeći u rukama zlatni sat i lanac (plod zločina — strugnulo bi mi glavom) i polako ga navijajući, sa okorjelom hladnokrvnošću.

Ljepota nad čijom se stvarnošću strepi. Nikad mi nije prošla glavom pomisao da bi još neko u njenoj porodici mogao biti lijep, i vjerovatno bih se začudio da mi je kogod to rekao.

Jama nije bila odviše duboka, ali je dijete u padu udarilo glavom o kamen i ostalo na mjestu mrtvo. Prekinut je izlet, i povorka djece, šaputava, žurajiva, pod pratnjom jednog učitelja

Odrasli su uopće čudni. I svakim danom daju nam novog razloga da nad njima beznadno mašemo glavom. Možda u suštini i nisu toliko loši, samo bi ih trebalo drukčije odgajati; za vremena, dok su još mali.

dugo je namještao violinu na ključnoj kosti, istezao vrat, trzao ramenom, štrecao okom, šmrcao nosom, uzbacivao glavom. Zatim bi se dva po tri puta sav promeškoljio, kao da hoće da kroz ovratnik istjera mačka koji mu se uvukao pod košulju.

Pa onda opet dizao violinu, i iznova istezao vrat, trzao ramenom, štrecao okom, šmrcao nosom, uzbacivao glavom, oprobavao podbratkom. I tako više puta redom. Katkad nebrojeno puta redom.

Od prijetnje smiješnoga koja lebdi nad glavom žrtve znao sam zastrepiti kao nad samim njegovim životom. U kakvom malom bolnom ljudskom momentu, u ismijanom

Nadureno sam podnosio značajne šutnje mojih tetaka i kratko presijecao bakina zebljiva natucanja. Leškareći s rukama pod glavom na žalu ili na terasi „crvene kućice” u vinogradima, bulaznio sam o zajedničkom bijegu u svijet; o pariškoj mansardi,

I tu se razdragana lica kolektivno obraćajy bolesniku za potvrdu i uviđavnost. A on, s glavom punom od nepopijenog chaudeau-a sa portom, uviđa i potvrđuje. Ali sad zbilja već moraju da krenu, dugo su se zadržali.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Videli su da je to neobuzdana, srčana priroda, koja ne zna ni za kakve prepreke. Marko se samo čudio i vrteo glavom. — Da mi je samo znati na koga se umetnu — rekao bi ženi, pa bi i dalje ostao nem pred ovom zagonetkom.

Valjad' poznajete gospodina Mitu? Đurica podiže glavu i jetko se nasmeši. — Tss... poznajemo — progovori mahnuvši glavom u levo, hoteći tim načinom da iskaže i neko čuđenje radi ove neobične posete.

A za to što velite, za te stvari, ja ništa ne znam. — E onda ćemo da tražimo — reče pisar i mahnu glavom kmetu, koji s odbornicima, pandurima i birovom uđe u kuću.

— Hajde, Đurica, u vajat — viknu pisar i mahnu glavom na ostale. Pisar uđe prvi unutra, pa se odmah obrte i uze da posmatra gde će pasti prvi pogled Đuričin; ali ovaj uđe

A posle već — Vujo zna kako se komanduje tuđom glavom... Đurica je sad znao samo jedno: da mu se Vujo mora, kakvim bilo načinom, javiti i dati mu saveta, šta da čini dalje.

Ona samo mahnu glavom u stranu i još više nabra svoje zbrčkane krajeve oko usta, a sitne joj zelenkaste oči planuše za časak, iskazujući

pokrete: čas mrdne jednim ramenom ili pruži ruku u napred i trgne je istoga trenutka, kao da se ožegao; čas trgne glavom unatrag, zabaci je i istoga trenutka zaigra nogama — izgledaše kao da u njemu vri čitava bura, pa ne može sebi oduške

Spade mu veliki teret sa srca, nestade onoga večnoga strašila, što mu nad glavom stajaše, i on se lako pomiri sa svojim stanjem. Ovaj sastanak pred sudnicom bio je od velika uticaja na njega.

— zapita on bojažljivo, a iz pogleda mu se videlo da očekuje nepovoljan odgovor. — Svršismo, ali Mita plati glavom. — Ih, bolan brate! — odgovori Vujo, ali mu nestrpeljiva radoznalost ne silažaše s lica. — A drugi ?

A ja njemu kažem: »Pričekaj da vidimo šta će biti s tvojom glavom do jeseni«. — Ih, bolan, što si baš tako! — Ja što ću? — On meni krastavce, ja njemu groš.

— Čuješ, bolan... hajdemo te malko ovamo, imam nešto da ti kažem — i on pokaza glavom na gusto gložje, koje se raširilo podalje od staze, na kojoj oni stajahu. — Što ću ti?

srećom, one zavise od misli čovečje, a misao se čovekova menja svakoga časa, kao što se menja plavo nebo nad njegovom glavom: navuče se gust, neprobojan pokrov preko beskrajna plavetnila, pa ti se čini da nikakva sila ne može razbiti i razneti

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

taj ne bi nikad ostario niti umro; ali tamo ne može niko otići, jer koji god je dosad u tu zemlju odlazio, svaki je glavom platio. Petar, čuvši ove reči, odmah se sa starcem oprosti i ode brže-bolje da potraži tu zemlju.

Kada mali pođe, a zmija, carska kći, pođe za njim. — Kuda ćeš ti? — upita otac. — Kako kuda? Idem sa pobratimom glavom po svijetu, kada ga ti ne htjede darivati onako kako je zaslužio.

gdje je prevaren, ama je zatvrdo držao da ga žena nije prevarila, pa se brže-bolje preobuče u siromaške haljine i ode glavom po svijetu. Kud god je hodio, dođe u Stambol, ama kako će sad da se sastane sa sultanijom?

dvanaest podruma, pa mu reče: — U sve podrume možeš ići, ali u dvanaesti ne idi nipošto, niti ga otvaraj, ne šali se glavom! S otim ona otide. Carev sin, ostavši sam u dvoru, stane misliti u sebi: „Šta bi to bilo u dvanaestom podrumu!

Nogama u vreten, te njega o kamen, pa hajde sa mnom. Kad to čuje konj pod zmajem, a on mahne glavom i snagom, a nogama u vreten, te zmaja o kamen; zmaj sav prsne na komade, a konj se s njima udruži.

Kad vrabac to sve iskaže, carev ga sin odmah za vrat te udavi. Car glavom bijaše izišao i popeo se na onu planinu otkuda su oni konjanici gledali čobana, te i on gledao sve što je bilo.

Car miluje konja, pipaj ga, ljubi, pita ga nješto njemački, a on mu maše glavom i lupa kopitom; onda mu dade grudu cukora i zapovjedi njemački da ju istuče kopitom usitno i poliže.

— Rekavši ovo ocu, obrne se k bratu govoreći: — Brate, zbogom, ja pođoh glavom po svijetu, čuvaj kuću i radi o koristi, oca poštuj; i evo ti ova bočica punana vode, drži je pri sebi, a kad vidiš da

pa onda izvedi kravu u voćar, priveži je za voćku, ali samo ovlaš, tako da se može odriješiti čim samo malo trgne glavom pa onda izmani sjekirom da je udariš u glavu; krava će trgnuti glavom, pa će se odriješiti i pobjeći, a ti ugodi za

tako da se može odriješiti čim samo malo trgne glavom pa onda izmani sjekirom da je udariš u glavu; krava će trgnuti glavom, pa će se odriješiti i pobjeći, a ti ugodi za njom, ali više se ne vraćaj svojoj kući; nego kad se sastaneš s kravom,

za jednu voćku, onako ovlaš, kako ga je baka naputila, i izmahne sjekirom kao da će udariti kravu u glavu; krava trgne glavom, otrgne se, te nagne bježati, a dečko ugodi pa za njom.

u košari samo glavu i rep ždrebeta, odmah se svome jadu dosjeti, te obije vrata i stane ridati i naricati nad mrtvom glavom ždrebećom, a najposlije od teške tuge i žalosti otide pa se umrtvi na putu.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Tamo gde ti je kolevku mati dala na svom nedru, Gde se osmeh i suza ukrstili nad tvojom glavom, Gde ti je lepota smelo krasila devičnost vedru, Ležiš u daskama, pokrivena busenjem i travom.

I ta pesma nosi meni nove dane, Mada su k'o juče i sad stari zraci, Dok nad mojom glavom isti su oblaci. I ta pesma nosi meni nove dane.

I ostavljajući sporo svoje sreće znak, Sa naslonjenom glavom o mrtve aprile, Ja osetih tada poraz, grob i zadah jak. K'o ma'ovina meka, k'o pokrov od svile, Zaborav će sad padati

Ja saranih sve, i ljubav, osim mira glad. Jer još čujem nad glavom vetar kako svira Pesmu praznu k'o uteha, tešku kao pad.

A nebo uzele planine oblaka, I ničeg nad glavom do litica goli'? Kroz noć glas prigušen kreće se iz mraka: To se negde roblje za nas Bogu moli.

Doći će i sunce, crveno i sveže, I naći će mene prekrštenih ruku Sa svećom nad glavom, dokle mrtve leže Moje crne oči u novom sanduku.

1915. IDU Oči im vire iz grobnice straha. Bez duše. Crni k'o podignut grob. Usne prepukle od vrelog daha. Nad svakom glavom nadvila se kob. Umesto zvona, udaraju srca: Zvone na užase. U vazduhu led. Nevinost srećna pred ponorom grca.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Naravno, odmah sam zaronio napred brzim zamasima, dok nisam počeo da gubim dah. Kada sam po drugi put izronio, glavom sam ponovo udario u deblo. Obuzelo me je očajanje.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

A majka plakala od radosti; učitelj je klimao glavom, a popa se našao u čudu i obojica se složiše da je seoska škola u Idvoru već suviše mala za mene.

koji se kretao pomoću štake zbog izgubljene noge u građanskom ratu, pažljivo je pratio moje odgore i uvek bi klimnuo glavom kada bih tim svoj im odgovorima dobio po koji poen.

To mu se jako dopalo jer mi je savetovao da svaki mladić mora misliti svojom glavom. Sličan savet dobio sam nekoliko godina kasnije od profesora Vilarda Gibsa sa Jejlskog univerziteta.

Ali kao slušalac bio je pažljiv i uvek je mislio svojom glavom. Imao sam utisak da su njegova shvatanja bila dobra. Znao je ko je ko i šta je šta, bolje od mnogih stranih diplomata.

Kada smo im kazali da je nauka o elektricitetu jedna od najegzaktnijih prirodnih nauka, neki od njih su odmahivali glavom dokazujući time da naše tvrdnje primaju sa dosta neverice.

što sam u svojoj ranoj mladosti pobegao iz ove bolesne carevine i otišao u zemlju mogućnosti, gde svaki misli svojom glavom i svaki nosi svoj teret na leđima!

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Devojke s pognutom glavom, zamorene, naprežući se upiru u držak svom snagom i tužno, zamoreno pevaju. Kamen zastruga, mašina, previjena, zacvili

—Pa si ovde došla? —Eto, od nevolje. —Jesi li udata? — upade druga u reč. —Jesam, dušo. Ovo mi je sin, i glavom na nj pokaza. —Kako te muž pustio bez sebe? — šalio se starešina.

Već je dobro zanoćilo, gosti su ređi, a oni što dolaze klimaju glavom, mutne su im sitne oči i odlaze besvjesno, mrmočući i pišteći kroza zube.

po otvorene oči uprte su u prostor, lice sure boje, kao i sve stvari uokolo, a kako ga more lagano podiže, čini se da glavom sebi zove. Neki u lađi trnu od straha: htjeli bi da ne gledaju u lešinu, no oči im bježe na nju, kao da su zatravljeni.

Starica klimnu glavom i sjede, izvinivši se da će brzo dovršiti posao, pa će mi onda pokazati manastirske razvaline, gdje sada ona živi.

Vi, naš pastir, pa.... — i umukne, krene glavom na stranu, a bez brkova obrijano mu lice uobliči se u prkošljivi djetinji izražaj.

kupi malo rakije, pa da joj je kriomice donese, a ni reči joj ne rekne; i razmišljaše dugo o tome, dok najednom mahne glavom i ponos, prkos, što li — predobi to slabo časvito raspoloženje. Posle velike mise svrnu u krčmu da se čime založi.

— Što se, čoveče, odmetnu od naših vlasti?... Beše ti bolje ostati kod kuće! Arnaut, iskezivši zube, mahnu glavom: — Kuća!? Gde mi je kuća? Rasturiste nas! —govori i nauznačice izvrnu se na zemlju, licem prema nebu.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

na primer, iskreno čudimo kad prvi put vidimo kako naši neposredni slovenski susedi, Bugari, pri potvrđivanju klimaju glavom levodesno, a ne goredole, a oni se podjednako čude što mi pri odricanju klimamo glavom levodesno, a ne goredole.

Bugari, pri potvrđivanju klimaju glavom levodesno, a ne goredole, a oni se podjednako čude što mi pri odricanju klimamo glavom levodesno, a ne goredole. I mi i oni čudimo se zapravo kulturnim navikama konvencijama viđenim spolja, tuđim očima.

i u „Helioterapiji afazije“ ležao u travi, samo što se sada, zajedno s nebesima, ogleda i u vodi: I za mladića, što s glavom nad rekom beše u travi, Zvezdani pod sobom što je gledao svod, I ribe izmeđ zvezda, i tice, u stravi Glava njegova

(3) Stari mornar strmoglavljuje se u more – Čep majke, s glavom naniže kao u život, Otčepljena boca krvavo vino toči u zore Tajanstva, i rasputanost, gle, miriše na jod.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ČEDA: Vrlo dobro, onda recite joj idem da se obučem pa ću joj se javiti. (Ode.) IV VASA, ŽIVKA VASA (vrti glavom, nezadovoljan opasnošću koja njemu lično preti i gunđajući pipa se za nos.

) ŽIVKA: Šta naže?... VASA (mane rukom da ćuti). ŽIVKA: Ama, šta kaže, boga ti? VASA (ostavi slušalicu i vrti glavom): Ljuti se, mnogo se ljuti. ŽIVKA: Pa što mu nisi kazao da se i ja ljutim?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

lošeg znamenja može biti koban); i nije tek zamirisao, nego ju je zagušljivo zadahnuo; još joj se učinilo da su joj nad glavom tamjan i sveće: „I tako, zastanuvši na pragu, ona se sasvim pribra, i kad bi gotova, brzo se okrenu i sve, i svatove,

bi gotova, brzo se okrenu i sve, i svatove, i okolni svet, mirno, jasno i sa osmehom pogleda i kao pozdravi klimnuvši glavom.

zvati i Sofkom, biće sigurno onako lepa, bujna, kao što ona beše, a ovako će i svršiti, ovako će za sve njih platiti glavom i nju, Sofku, babu svoju, proklinjati i kosti joj u grobu na miru ne ostavljati”.

pokušao da zaspim, ali je teško išlo, on mi je jednako šaputao, a svaki čas sam kao u nekom ogledalu video, nad svojom glavom, sam svoje lice. Bila je to čudna noć.

Prolazili su ispod ogromnih stena što su im visile nad glavom. Čisti i bezbrojni potoci žuborili su sa tih stena, i vazduh, što je prodirao u grudi, kao nož“.

Pojavljuju se potencijalni tropi, najčešće u vidu poređenja: ljudi kao tice, planinske stene što nad glavom vise, kao neki naglavačke okrenut svet, pa najzad vazduh kao nož. Najviše je mesta i ovde poklonjeno Vuku Isakoviču.

„Dubina pod njim, međutim, postade klizava i bezdana i on oseti kako će propasti kroz nju, prvo nogama, zatim i rukama i glavom, kao kroz neku prazninu, po kojoj je, uzalud, pokušavao da se pentra, da gazi, da puzi četvoronoške”.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Uslužno mu primakoh jednu stolicu i ponudih da sedne. On uzmahnu svom glavom i prekorno me pogleda. Onda se obema šakama osloni O svoju sohu, huknu i odgovori: — Što mi grešiš dušu, gospodine?

– Te to si ti, Selime? – Baš ja glavom, kao što vidiš! — odgovaraše Novici Selim već deseti put, srčući kavu i pušeći.

A, Arnaud!.. Arnaud, Arnaud?!“ — doda– jući trista anadolskih neuljudnih izraza, inače kod njih uobičajenih, i preteći glavom.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

I vragu sam se rugô, U pakô slazio, I dugo sam ga dugo Nogama gazio; I dok sam nogom tako Vragove notirô, Glavom sam, čak i srcem Do veba dopirô.

„Što dublje, to je bolje“, Pomišlja kopač star Tarući s čela znoj; A onaj pramen magle, Što mu s’ nad glavom vije, Iz lule mu je dim. Kad je već na dnu bio, Desnicom pipa špag, Pogače komad nalazi, U meden jede kus.

To su srpske vile, to j’ blizina njina, Podigle se žile iz svojih pećina; Nad glavom nam leću letom nevidovnim, I rukama kreću krstom blagoslovnim Došle su da vide novi stanak mio Što ga j’ pobrat

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Kamo božur, komifo-le sužes? Zar oćeš doveka da me sramotiš? EVICA: Verujte, majko... FEMA: Pst! (Vrti glavom na nju.) Mama, mamichen... No, šta si htela kazati? San tunder, mamzel. San tunder.

JOVAN: A na šta ću posle ja spavati? FEMA: To je gurbijan; ja mu govorim za nobles, a on oće da spava. JOVAN (vrti glavom): Da nešto ustane pokojni majstor! FEMA: Opet ti? JOVAN: Ala bi nas mlavio.

Miljković, Branko - PESME

ORFEJ U PODZEMLjU M. P. Ne osvrći se. Velika se tajna iza tebe odigrava. Ptice gnjiju visoko nad tvojom glavom dok beskrajna patnja zri u pogledu i otrovne kiše liju. Zvezdama ranjen u snu lutaš.

Nestajem bdijem postajem glas i vreme Cvet veći od noći prazni talas bez uspomene Zvezde koje se nad glavom mojom pale Kojima zamenih vid i ime svoga pravca Lađo puna zaborava i vetra bez pramca Nekoga sveta teške sene pale.

Crno jedro mog vetra plovidbo oslepljena Mojoj oholosti more do kolena Nad mojom glavom opasnost simetrije Svetova poređanih umom u privid.

Moje se srce gasi, oči gore. Pevajte, divni starci, dok nad glavom Rasprskavaju se zvezde kao metafore! Što je visoko iščezne, što je nisko istruli. Ptico, dovešću te do reči.

ko izađe iz opevane šume ko prebrodi opevano More i opšta mesta od svega strašnija Srećan ko svoju pesmu ne plati glavom Ali suviše vešta pesma čemu koristi Ona sve izvrda donji i gornji svet slaže Žednoga te preko vode prevede Ismeje

Krakov, Stanislav - KRILA

— Laku noć. Mija je setno pogledao na čuturu koja nije bila prazna. Fenjer je ugašen. Duško je već tiho šikao sa glavom na bisagama, i nije osećao kako mu revolver žulja krsta.

Onda je prihvatio drhtavom rukom čuturicu, i Tužno klimnuo glavom: — Za pokoj svoje duše pijem! Kao da je pravdao svoje suvišno pijenje. I tako je prošao ceo dan.

Izgleda da ne spava, jer su mu oči otvorene. — Jeste li i vi ranjeni na Kajmakčalanu? Sused sa uvijenom glavom ćuti nepomičan na slami. — Valjda spava, — misli Duško — a što su mu oči otvorene?

U njegovoj sobi je bio samo još jedan pukovnik. Bio je debeo, i starešinski je klimnuo glavom na njega. Docnije je saznao da se zove Velja. On nije čuo za Kajmakčalan, jer još nije izlazio na front.

Teret se skinuo sa njega, i za trenutak je nastala tišina. Čekao je. Kao da je neko glavom udario o zid. Ništa se više nije čulo. Dugme je kvrcnulo i svetlost se upalila.

Jedva je objasnio da ne traži produženje bolovanja. Ađutant je zadovoljno klimao glavom: — Bez protekcije ili novca, rane ne vrede ništa... izvini. Komandant je naišao i zvao ađutanta.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Zauzet tim osećanjem ja i ne čujem dobro sve njegove reči, ali ih potvrđujem glavom i smešim se. Koliko je za mene sreća da putujem sa njime! Sat-dva njegova razgovora za mene su kao jedinstveni seminari.

Zbijeno i izdubljeno ovo selo izgleda kao kakav zaspali krokodil koji bi glavom bio nad talasima i telom iza stene. Iz šume nad selom, gde se ne vidi više ništa do gusto zelenilo, iz tesnih kruna

sa kolikim vas očajanjem pita vaš saputnik, koji je slučajno bio zaspao u kolima: da li je u snu možda klonuo tako glavom da su mu zraci padali na potiljak.

Plav, sa žutim pegama i žabljom glavom. Naprasna smrt puna tajanstvenosti! Kupanje u platnenom lavoru pljuskanjem iz platnene kofe.

On sa lenjošću izlazi iz svog ćutanja, samo svojom pljosnatom glavom kao bivoli iz mirne vode poto–potoa, da bi odgovorio na pitanja tumača.

Samo što se N. okrene i pođe, kralj me hvata obema rukama za ruku i pokazuje na njega očima. Njegov pogled i pokreti glavom ima da znače: „Ne treba mu verovati ništa, to je zao, opasan čovek. Dođite docnije sami pa ćemo govoriti.

se boje jednog jedinog čoveka, sveg izlomljenog, čiji je trbuh, da se ne bi rasturio, uvezan maramom; koji jedva kreće glavom i koji čak ne nosi ni oružja.

U jedan po ponoći napuštam tam–tam i vraćam se za spavanje. Tačno nad gubavčevom glavom Južni Krst. Izvesne stvari koje sam primetio dok sam posmatrao igru učinile su da sam dugo još razmišljao o čudnom

Mladići mi pokazuju rukama na svoj stomak, da su gladni. Oni ne znaju ni reči francuske. Ja im dajem znak glavom da pristajem na ono što žele, iako upravo ne znam kako se misle pomoći.

“ „Moa, frape žame, moa frape žame!“ govori on tresući glavom, klateći se, između još sto reči arapskih; nasmejan, udvarajući se i, proseći; „Musje, musje, sigaret; musje, en frank

Mladić je gleda ćuteći, celu od glave do pete, beskrajno lagano, i odbija glavom. Ne, nema nijedne koja bi mu se svidela.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

bele košulje Oblinu gnječi dojka divotnih; A do nje, mlade, ima stotina Što, istog lanca teret cepajuć, Sa oborenom glavom slušaju Nakita ropskog zveket žalosni: Tu Đenadije s sinom jedinim, Do njega porod starog Đukića Prebraja, možda,

(Svi odlaze.) TREĆA SCENA Na dunavskoj obali. Janja, skeledžija, Porfirije i Radak. RADAK: Jeste, od njega. I on te glavom lepo pozdravlja Da ga sa jednim čamcem dočekaš. Mogu nam gosti doći odnekud, Pa, bo’me, gledaj da je spremljeno!...

PORFIRIJE (iza bine): Šta vičeš tako, kao da si pomahnitao?... A tako mi svetoga Alimpija, ti si svemu baš glavom kriv!... JANjA (iza bine): Taj vlažan pesak grći lopatom! Bacaj konopac!... Sad, Rade, sad! RADAK: Lopovi jedni!

Bruka, vjere mi! TREĆI TURČIN: Bruka, Huso, ’ma čudo ni od kuda!... Dođe derviš — veli da je glavom od Meke došao — tu se dvatri dni po gradu vukao, čitajući, sanćim, iz alkorana nekakve molitve, ne bi li se, belći,

Ćerim gleda, pa tek vrti glavom... PRVI TURČIN: Ti kako sudiš, to bjehu prerušeni hajduci? A tako mi i Osman kazuje da je baš glavom Stanoje dohodio..

PRVI TURČIN: Ti kako sudiš, to bjehu prerušeni hajduci? A tako mi i Osman kazuje da je baš glavom Stanoje dohodio... TREĆI TURČIN: A dakako!... PRVI TURČIN: E, zla poganika!... DRUGI TURČIN: Još nešto ima.

HASAN: Al’ on je ište! GLAVAŠ: S mojom će glavom i nju dobiti, A donde ne!... HASAN: Glavašu! Ako u tebe vrede saveti, Ja bih, kô čovek, nešto rekao.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

E, e, e, — starac klimnu glavom očajno — ja si eto iznes'o staru glavu, da se tepam, ljuti nesretnik, po tuđ vijalet. Kukavni deda Stojan izgledao je

! — tu Černjajev klimnu brižno glavom i poče hodati tamo amo krupnim koracima. Zatim nastavi: — A čuje li se borba s fronta od Katuna i s levog krila od sv.

(Da li ćemo se danas biti s Turcima?) Ilja klimnu glavom u potvrdu i pokaza prstom na đenerala. Mladić tresnu puškom o zemlju i okrete se svojim drugovima: Ate, be, stavajte,

Kažite im da odlazim da im pomoć pošljem«. Ja, vrdajući glavom to levo, to desno, da se bajagi sačuvam od kuršuma, što su mi pevali oko ušiju, izgovorim vojnicima ovu besedu:

On pruži sablju s rezignacijom. Još i sad kao da gledam njegovu pruženu ruku, sa onom svetlom sabljom sa lavovom glavom na balčaku.

izraz, izraz u kome se meša nemar umora i ravnodušnost očajanja, žudnja za životom i podsmeh smrti koja već stoji nad glavom sa zamahnutom kosom.

! Čudan razgovor pred stupanje u borbu, uz kobno guđenje granata nad našom glavom i zviždanje kuršuma oko naših ušiju! Sravnjivao sam, ovo sadašnje bezbrižno ćeretanje sa onim zabrinutim ćutanjem i

— Ah, kakva nesreća! — uzviknu Komarov — naši odstupaju preko vinograda... Posle klimnu glavom očajno i dodade: — No ja njih ne krivim, na svakoga ima po tri Turčina. Ali prokleti Karadžić!

— Razumem, razumem već svu tu katavasiju revolucionara. Imamo ih i mi u Rusiji dosta, Bogu hvala — Komarov klimnu glavom s negodovanjem. — Ali to je divno čudo!

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

“ HHHIII Tijo, noći, Moje sunce spava; Za glavom joj Od bisera grana, a A na grani Kâ da nešto bruji, To su pali Sićani slavuji: Žice predu Od svilena glasa,

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Kako se beše nagnuo, ja ga raspalim šakom odozgo, te mu zabijem glavu u blato. On skoči sa mokrom i kaljavom glavom. Htede da naleti na mene, ali kao da se trže. Onda zabaci ruke na leđa, pa će reći: — Zar mene, bogati, Svetislave?

— A gde je bio četinički odred? — zapita neko. Svetislav upade: — Mi smo brali kupine — i on mahnu ljutito glavom. — Dede, da vidim gde ćeš nas da gurneš? — Šta imam ja da vas guram!...

Potporučnik Svetislav uzdahnu i obrisa čelo. Značajno pogleda okolne i klimnu glavom. — Ljudi, kao da je neko manuo rukom, toga momenta diže se magla. Mi ostadosmo kao na dlanu.

Kao da je tamo ostala neka životinja. A do malopre bio je u našem društvu. Ali valjda i zato što je i nama nad glavom lebdela smrt. Kad smo stigli u puk, bila je ponoć. Naiđosmo na naše predstraže i zamalo da izginemo.

Imao sam utisak kao kada ljudi poteraju životinju sa svih strana, a ona usplahirena ne zna kuda glavom udara. Bilo ih je koji su počeli da beže pa im granate preprečile put.

A neki beličasti oblačak mi pred očima. Zatim postade crven... spušta se sve više, već je nad mojom glavom, i taman zastor pokri mi oči. Vlajko uzdahnu i zaćuta...

Tek su me tada dva vojnika izvukla. Evo, ležim već toliko vremena. Iz bolnice ću izići kao bogalj. — Vlajko klimnu glavom, i u očima javiše mu se suze. — Zamišljam sebe kroz dvadeset godina, ako doživim.

— Znaš... poginuo kaplar Stojadin, onaj... i Marko, i Radovan. — Njegove oči napuniše se suzama. On tužno mahnu glavom i teško prevali preko jezika: — Ostalo nas je malo, pa i to će izginuti. — Živeo! Živeo!

Fjodoru je čisto krivo, te naredi da i njegovoga konja dovedu. Visoki zekan podskakuje, maše glavom i udara zubima o đem. Fjodor se zalete. — „Op!“ — i nađe se u sedlu. Uzjaha i Sergije. — Gospoda, davajće v gonjki!

Potpukovnik Petar pogleda mračno preda se. Između njegovih očiju pojaviše se duboke bore. On klimnu glavom i tiho progovori: — Ozbiljna opomena i nama i njima. Treba se jednom zamisliti. Nije šala. Četiri godine traje.

Valjda je meni tako suđeno. — On obori glavu i pogleda u nogu oko koje je bila gužva zavoja. Klimao je tužno glavom. Pitao sam imaju li nosila. — Bolje je da pričekamo do mraka, pa ćemo ga mazgom odneti do zavojišta.

Sa okrenutom glavom prema otvoru, začešljane kose unazad, u košulji sa zavrnutim rukavima, ležao je na krevetu od dasaka narednik vodnik, i

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Nam nisu ot potrebe jura. Ko je kriv, nek' trpi, ko dužan, nek' plati, Ko krade, nek biju, nek glavom zaplati. To nakratko sama nas uči priroda, Mlada leta u tim gubiti jest škoda.

Nije šala za opsenom poći I sa vrlom sigrati se glavom, U svetu se zaboravit na se, A sve dublje tonut u propasti: Nije šala, mada mi tko kaže, Što proletnom obećaš u

Ove reči od devojke, Ne uzmoglo reč izreći, Već uzelo rukom ruku, Na devojku pogledalo Pa na sunce sedajuće, Glavom malo zamahalo I na smrtne s’ muke dalo.

Majka vaša sad vas moli Više sebe koje voli: Pamet vašu naoštrite, Srca vaša oružajte, Glavom srcu pomoć dajte Ak’ želite da vidite Svetu goru divne moći, Iz nje donet nam’ pomoći.“ Tam’ na kuli zvono stade.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

E! e, gospodaru! Baš kâ da mi srce odnije, a volijah mu mojom glavom život zamijenit no uplijenit krunu ćesarovu. — JELISAVETA (za sebe): Nesrećna časa, u kom ugledah Planina ovih sive

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Učini mu se strašan, golem; i deblji i veći od Jablana. — Jabo, bate, ako danas platiš glavom, ne zažali na me! — uzdahnu Lujo, pripi se uz vola, pa poče opet, krijući od ljudi, mjeriti štap.

Relju nešto žignu kroz srce. On samo mahnu glavom i pođe, šapćući, pun slutnje: — Ovo se sprema mećava. Znam ja Zmijanje, znam ja ćud našije' planina i ove naše zle'ude,

Ostade sâm s jednim oženjenim sinom, koji neke godine plati glavom na saraorini, kad se gradila cesta od Banja Luke do Jajca.

— Zar je baš do toga došlo? Zar da ja ostavim svoju zemlju, svoje kaleme i velike voćare, koje sam ja glavom sadio i podizô?!... Kome da ostavim? Švabi... Ličaninu!

— Nešto me, braćo moja, goni! Ne mogu čekati. Ne posluša i plati glavom i on i dijete. Pomela i' je mećava kad su se vraćali iz čaršije, na 'voj planini. — Nađoste li para pri njemu?

Đurđija je Đurđija! Udri Đurđiju, križ joj šokački!“ — prodere se i silno zadrma kosmatom, podbulom glavom kad mu se parohijanin potuži na ženu. Od davnina ne može s našom kućom.

— ču se gromovita glasina oca Sopronije. — O, majko moja! O, sveti moj oče! — jauknu od radosti Simeun, udari glavom o oltar, pade, i jedva se diže, pa se izgubi u mraku. Mićan pregleda još jedanput kotao.

“ — Daće! — zagrmi Partenija. — A tebe nije poslô mutesarip banjalučki, već glavom Partenija Davidović Delić, iguman od namastira Gomjenice. — I Simeun Pejić Rudar, đak od namastira Gomjenice!

ima u ovoj zemlji i Okružni Sud, ima naša premilostiva Zemljana Vlada, a ovaj isti David, s ovom istom svojom blentavom glavom, i s ovim istim lopovom, mogô bi jednog jutra i u Beču osvanuti. Nemoj te vi misliti šta mislite!

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Jutros sam ga, veli, pomilovala za podvaljak, pa mek kao rukavica, i miriše sav na parfim!” Al', opet, mi kao vrtimo glavom, jer može čovek imati kožu meku kao rukavica, i mirisati na parfim, pa opet da ima revolver u džepu.

(Pojavi se Josa na vratima.) Ima li još koga tu? JOSA: Aleksa! KAPETAN: Zovi ga, dođite obojica! JOSA (mane glavom te ulazi Aleksa). KAPETAN: Držite ovoga! ĐOKA: Ali, gospodine kapetane! KAPETAN: Držite ga, kad vam kažem!

KAPETAN (gleda ga i razmišlja): Ama, boga ti, misliš li da će tako biti dobro? (Razmišlja i vrti glavom.) Slušaj, gotovo ćeš ti da imaš pravo. Sam ga sprovodim, ponesem i ove spise i ovaj...

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

I čim bi tu naišao, znao je da je sad već tamo oko razgrejanog mangala, u ćurku, sa brojanicama, sam glavom hadži Zafir.

Čim počne modrina dana, čaršija, ulice da se ocrtavaju, naziru, on se već pojavljuje na kapiji, izlazi glavom napred poguren i s ključevima. — Zbogom, nane! — veli babi koja se, kao uvek, odmah za njim vidi.

Kuku, čedo! Kuku, mrtvo dete moje! Šta majka dočeka! Mladen gore sa podbočenom glavom, sa ispruženom zgrčenom rukom, slušao je, gutao jed, ljutnju.

Pretrpana jastucima, jorganima, sa izbačenim rukama preko jorgana i zavaljenom, okrenutom ka vratima glavom. Čim Mladen uđe, njega porazi onaj pogled i osmeh kojim ga je dočekala. I lice bilo joj drugo.

On ostaje sam. Sedi do prozora u sobi. Prekrštenih nogu, zavrnutih rukava od košulje, rashlađen, raskomoćen, sa uprtom glavom u dvorište kroz prozor, ostaje on da sedi. ćuti, misli.

Dokle to? Hajd̓ odmah! Ona samo klonu. Vide da je sve svršeno. I ne znajući šta više može da radi, sa oborenom glavom, kao presečena, pođe kolima.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Najbolje je naći k. »jedinac«, sa jednom glavom ili jednim cvetom (SEZ, 13, 429; 14, 350; 17, 579; 19; 333). I ovaj način lečenja bio je poznat još Rimljanima (‹Verg.

, 202; upor. i Daničić, Posl., 479: »Da mu je drača pod nogama, a ploča nad glavom, nek ne može ni gori ni doli«, i Vuk, Posl., 4660.

Novorođenčetu za prvo dojenje »zadojaljka« donosi na dar kravaj, a žene, dok dete doji, drže nad njenom glavom sito s kravajem — »kao simbole plodnosti« (SEZ, 86, 419 id, Vranjsko Pomoravlje).

Ćipiko, Ivo - Pauci

— Možete! — klimne glavom Vaso, gledajući jednako svojim sitnim, tamnim očima nekamo ustranu. Gazda, sračunavši, dohvati sa stola štampanu

Vaso krenu glavom na dva varošana, što se nađoše u dućanu, da potpišu „zadužnicu”. Jedan od dvojice pruži pero Vojkanu da „postavi križ”

I on glavom da ha smrću plaši! ... Gdje je to?” Ali Iliju izbivša misao mori i ne da mu mira ni danju ni noću. Zna da je to što

— Ha! Jesam li vam rekao? — veli Ilija. — Ostavlja sve mome Radi, a i kome bi nego njemu? —Potvrdio je glavom, — veli Krilo. —I čuo sam: „Radi” , — prihvati Ždrale.

Volovi sliježu se da uđu na niska vrata, a jedan, ponajviši, lijepo se prignu, zakrene glavom i provuče se, ne dotakavši se rogovima kućnoga praga. Za blagom uđoše njih dvoje.

— besvjesno isprsivši se nadhvati ga cijelom glavom i, ne trenuvši kapcima, oštro u oči pogleda ga. Pop Vrane zbunio se i traži pero po stolu, čisto preneražen, jer nije

—Rade Ilijin! — reče jedan od ljudi najbliži vatri. Glavom ja, odgovori Rade, — upoznavši u dimu po besjedi svoga plemeštaka, što s ocem bješe po vino pošao, i upita ga: — Što

Sada je već blizu. Upire očima i raspoznaje: na ivici puta kleči, s prislonjenom glavom na punoj mješini, zgrbljen čovjek, kao da se pred oltarom moli; glava mu pokrivena kabanicom, a njeni skuti natrpani

A Maša kida se od veseloga smijeha. — Vrijeme je da se odlazi! — opazi gazda Jovo, razdrijemavši se; bio se naslonio glavom na trpezu i zakunjao.

Kako se momče stidilo, pomisli Rade — kad ono kući dođe. Nikako da koga pusti da mu u oči zaviri, već glavom jednako kreće tamo i amo... Rade, ima nekoliko vremena, i opaža, premišlja, ali kako da se opre zlu što ga sluti?

Kad im se činjaše kakova stvar preskupa, kretao bi Jovica glavom, obazirao se oko sebe i kazao: — Tako hoće gospodar, a da je na moju, bilo bi drukčije!

—Ne ulazi ga ovdje gospodin načelnik ... —Da ko? A što ne dođe on glavom ovdje, nego vas posla? .... — A da znate vi — uspali se Rade —koliko ova ograda dala je dobra gospodinu načelniku!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

vuge, lepet krila češljugara i senica, šum mrava po suvom šuškoru, dugo tajnovito daleko pojanje kukavice, da ležim sa glavom na debeloj žili onoga drveta i da budem miran, spokojan i podmiren od sveta koji ostavljam, da znam toga trenutka da se

Ima tu nešto što tek valja naslutiti. Zaista, među svim Lauševim ljudima, Dadara se izdvaja svojom bistrom glavom, trezvenošću i postojanošću, ali bije ga taj nesretni glas da je kurvar.

Doroteju razbojnici neće ništa jer su i oni hrišćani: iako bogumili, ipak se ne usuđuju da posegnu za glavom jednog monaha, naročito ako je taj prost i u proste haljine odeven.

Nisam sklon mudrovanju i praznom razmišljanju, radije se krećem nego što sedim sa glavom uronjenom među šake, ali osećam da bi mi valjalo kad bih za trenutak odahnuo, otro znoj sa čela i potražio među svojim

Seo sam kraj nje. Želeo sam da nađem neku utešnu pripovest, ali mi ništa nije padalo na pamet. Ćutao sam, glavom su mi promicale neke reči koje sam mogao izgovoriti, ali ništa od svega toga mi se nije učinilo dovoljno snažno, pa sam

Diže oči crne i krupne i levi kraj gornje usne mu se pomera u tanan, jedva vidljiv smešak. Neprimetno mi klimne glavom, prinosi putir usnama i otpija dva kratka gutljaja.

Najzad u svemu tome otkrivam jednu posve novu sanjariju. Letim raširenih ruku s glavom nadole, mantija mi leprša, dišem svež vazduh, ne zaptiva me, ne gušim se, nutrina mi je čista kao u novorođenčeta,

to što sklapaš svoje umorne kapke da ne bi gledao tog mladog besnog junca dok kopa zemlju prednjim papcima, zamahuje glavom levo i desno, frkće raširenih nozdrva. Oči su mu zakrvavljene, sila kipti iz njegovog napetog tela. On je tu.

zanet u svom strahu, siromašak jedan koji se ne usuđuje da posegne rukom za nabubrelom kruškom koja mu se njiše nad glavom, i ono što će on učiniti to je da klisne odatle jer mu može opasti sama u šaku, a on neće, neće loćka, jer, zaboga, pa

Uhvati me svrab od pomisli da bismo mogli čitav čopor namamiti na stupicu. Kažem to Doroteju. On klimnu glavom. „Mogli bismo“, kaže. „S čim“, podrugljivo pita Dimitrije, „s prutićima?

Puć, puć, puć buć. Naćulio sam uvo da uhvatim taj nežni cvrkut. Dimitrijevo čelo se malo nabralo. Zavrteo je glavom kao da ne veruje da to iz zdepastog Dorotejevog plašila teče rakija. Podmetnuo je palac pod kapljicu i liznuo.

ništa za što bih se zakačio, ovde u ovoj noći sâm sam bez žene, dece, prijatelja; ni parčeta zemlje, ni krovinjare nad glavom.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Božica podiže oči i grudi pritište jače, Al' nagli podunu vihar i tanku koprenu smače Sa njenih mramornih grudi. Nad glavom božice svete Srebrni praporci zvone i kola Ljeljova lete.

(POD NOGAMA MOJIM OTIMLjU SE VALI) Pod nogama mojim otimlju se vali, Silan je i strašan njihov burni let; A nad mojom glavom uzneli se ždrali, Oni žurno lete u daleki svet Oni žurno lete u predele juga, Gde se cvećem krasi postojbina druga.

Na harfu, pored njega, Sede mu pale vlasi. Vali sumorno bruje. Nad sedom njegovom glavom Orao odvažno kliče, šŷmi i širi lêt; A kroz urvine snežne, goneći strašnoga vepra, Junački zviždi Get.

Sa krikom uzleće gavran i krŷži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo. Frkće okisô konjic I žurno u selo grabi, I već pred sobom vidim ubog i stari dom: Na pragu starica

Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo. 1889. PESNIK Izabranik sveštenih muza, on tamjan mirisan pali U hramu čistote čedne.

Sa huma, obraslog travom, U vrtu rasla je palma sa svojom lisnatom glavom, Nju je kalifa Rahman bežeći poneo sobom, Kada ga Abasidi htedoše venčati s grobom.

1890 POSTANAK LjUBIČICE Junona, dojeći sina na svome oblaku plavom, Oseti nad glavom svojom glas svoga ljubljenog muža I pogled obrati gore. Visoko nad njenom glavom Šarena duga se pruža.

Visoko nad njenom glavom Šarena duga se pruža. I Ares s osmehom stoji. Božica stidno se trže, I grudi zakloni brže. Al' čista kapljica jedna iz

Treperi žalosno granje nad glavom Niobe plačne, Što tupo preda se gleda, bez iskre nadežde zračne, I samrt sumornu kliče I onda kad hladni sever opusti

“ Okrete se Gospod anđelima redom, I zatrese tužno svojom glavom sedom: „Podajte mu, - reče - a šta drugo znamo? Ta to jedan Srbin i razume samo.“ 1890.

„Zvao sam te noćas, sedi svešteniče, Jer sodomski greh mi um i dušu mrači. Čuj, nad mojom glavom crni gavran kliče, Krik njegov užasni moj svršetak znači.

Sa ruse njegove kose bašlik se spustio dole, A beli, široki burnus grudi mu pokrio gole. To beše Ben—Kasim glavom... Kô putnik s dalekih mora, On gleda u čudno veče s razvali braminskih dvora, I celu njegovu dušu obuze sumorna

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Ja ću Vam kazati! Što ima prostački običaj da misli svojom vlastitom glavom. To Vaš otmeni Kremonini sigurno ne čini. Njemu to nije potrebno, on zna Aristotela na izust, a u njemu je odgovor na

Ovaj mu se obrati svojetljivo: „I ti si, izgleda, dragi susede i druže, u istom položaju.“ Kepler klimnu glavom, čovečina diže svoju čašu u vis: „Pa da se pobratimo!“ Tiho je nezadovoljan ovim intermecom.

- „Donesi mi brzo svetiljku, za večeru nemam sada vremena.“ Žena ga posluša, vrteći glavom, i ostavi ga samog. On poče da govori sa samim sobom: „Moji crteži mi govore da je otstojanje Marsa od Sunca, za

On je izgledao kao kakva papska kruna, zajedno sa glavom svetoga oca. Zaista, gornji deo voza imao je oblik košnice sa četiri reda malih okruglih prozra.

Stanković, Borisav - TAŠANA

TAŠANA (pošto pregleda): Dobro, dobro. (Stani): Stano, jesi spremila dečje cveće? STANA (pokazujući glavom na dečju sobu): Jesam, jesam. Njihovo je cveće tamo kod njih. Deca ga uzela.

MLADEN (mračno): Zatvorite kapidžike, kapiju, i nikoga ne puštajte iz kuće, niti u kuću, dok ja ne dođem. Glavom mi jamčiš! U to se čuju prvi, retki pucnji pušaka, halakanje ispod prozora.

A posle, i ono njeno, svako jutro kad iziđe, uvek jedno i isto pitanje: da li sam bio kod njenih sinova (pokazuje glavom), jesu li zdravi, i kada će joj doći?

Celog dana ljuljaćemo se i pevati, jer ćemo biti same. Otac i majka nisu kod kuće. Otišli su na čivluk. (Pokazujući glavom na Tašanine sobe, sluškinji): Baba je gore? SLUŠKINjA Gore. MARA (otrči u baštu). SLUŠKINjA Ta dosta to cveće.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

konac sve više i više krati, ruka sve češće cima ugnute grudi i klimatavu glavu; naposletku, pri kidanju konca, zadrma glavom tako da vilice zveknu i jezik dođe u opasnost.

S prvom ženom je imao pet sinova, i kako koje dete donesu s krštenja, on mu ispali četiri metka nad glavom: „Vo imja oca, i sina, i svjatago duha, amin!” I sto takvih čuda.

Nikad se nije rukovala. „Ajd, zbogom!” klimne mi glavom; i tek se prodere na Josu: „Joso, ode gospodin. Je li tebi vrabac pod kapom?

Zaista je gospa Nola sarađivala. Muž joj referiše, ona ili odobrava glavom, ili ne odobrava ukrštanjem ili puckanjem svojih jakih prstiju, i onda sleduju predlozi za reviziju, a između njih se

— Srba je, međutim, više pevao nego svirao. Merakliski, sevdalinski. Posle svakog stiha pesme otkine grudma i glavom po jedan uzdah, i prelije ga muklom kadencom na tamburi.

— Josa se okrete, gotov da se nasmeje na šalu, ali se ne nasmeja. Gospa Nola gleda u se i trese glavom, zabrinuta, tužna. Štajervagn je bio za gospa Nolu što za drugog kancelarija.

Doktor se malo zbunio kad je čuo šta ga gospa Nola pita, i šta mu predlaže. A gospa Nola je tresla sitno glavom, i gledala u patos, što je značilo da ni ona u tom trenutku nije svoj čovek, da radi što mora, da kako je sama češće

Izišao joj pred oči muž, pokojni Todor, nesrećni čovek koji je glavom platio što je bogat. I dohvatilo je ono njeno vazdašnje nerazumevanje bogatstva, nemar za bogatstvo, i kao neki strah od

Svetislavu pluća dosta slaba, i mora mu se preko leta stvoriti promena vazduha. Gospodin Toma je stekao klimanje glavom, a izgubio siguran prav hod. — Svejedno, daj štap.

Svi su mu čestitali, a on je sumorno vrteo glavom: — Imam jednog sina, a imam dve zadužbine. To miriše na koljivo. — Najmlađi sin, Stefan, bio je darovit mladić, ali

— Soka briše oči. Odmah briše oči i Jana. Koda, kao prava matorka, trese zabrinuto glavom. Ona uostalom skoro svako jutro pita Soku kako joj je otac, da li mu je bolje.

I to se onda nasleđuje kroz krv i kroz običaje. — Ti vidiš dečji svet, i zato vidiš usko. — Učitelj otresa glavom energično, i odjedared, po svom običaju, zasmeja se: — Znaš, mislim da bi škole onda valjale, kad bi u jednima odrasli

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

ruku, premda ne rado, s njega, u zabuni zaboravi kazati »ni o panj, ni o kladu«, nego »i o panj i o kladu«, počne udarati glavom o svako drvo, i tako isprebijana i izlupana jedva do kuće dođe.

goji da je ne jedanput nametnula ženi koja je dete nešto suvo imala da je sina sa zečijim nogama, potom sa zečijom glavom, a najposle pravog zeca rodila.

— Voopšče velika je raspra među psihologima da li čovek glavom kao i drugi čovek odaren može ništa ne misliti; i premda je ponajviše takovi bilo koji su ovo s najvećim

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

To je onaj lepi naš običaj da se detetu kad prohoda lomi pogača nad glavom. Ali, pre no što će se pogača prelomiti, na nju se stavljaju razni predmeti i stavlja pred dete, te se pusti da se samo

Bakalinova tirada naišla je manje više na opšte odobravanje, jedino je moj otac vrtio glavom, baveći se uporno svojom prvašnjom idejom, da bi me trebalo dati na kakav zanat koji bi me smirio.

— Eto ovako! — i napiše kredom na tabli slovo Ž, koje nam je u tome času odista svima izgledalo kao žaba sa glavom, repom i četiri noge. I odista, mi smo na taj način slovo ž dobro upamtili.

reći da je gotovo sportska igra, dok robove smo igrali ciglama i gotovo redovno svršavali tu igru po kojom razbijenom glavom.

toga da nam zada strah, kako ne bismo ubuduće oštećivali školske instrumente, jer tek ne bi mogao Sretu, sa razbijenom glavom, metnuti na orman u direktorovoj kancelariji, tamo kraj onoga bivšeg globusa.

— To je matematika! Da, to je matematika! — vrti brižno glavom lekar, sećajući se svoje mladosti. — Poznajem tu bolest, vrlo je dobro poznajem, preležao sam je i sam.

i tu preponu savladali, onda tek nailazite na jedan ogroman zid, koji se niti može obići, niti preskočiti, niti glavom razbiti.

A kad onaj treći pomenu „cucurbіtіѕ aegrіѕ eh aqua“, oni odobravajući klimnuše glavom, kao da su toga časa doneli odluku po kojoj ja treba da se oznojim.

Poranila gospođa Anica U nedelju prije jarka sunca, Na kući je otvorila prozor, Na prozor se mlada isturila, Glavom šeta i levo i desno, Očekuje Paju sekretara, Jer će tuda u Načelstvo proći.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Da nisi ranjen? — zapita ga potpukovnik Petar. On samo uzdahnu i klimnu glavom. — Raskopčajte mu bluzu! Pipamo ga, zagledamo, ali nigde krvi. — Evo na čakširama krv, svlačite ga — povika Luka.

Skretosmo u jedan šljivik. Šrapnel nas sustiže, ciknu nad glavom jezivo. Jedan se slomata sa konja. Preskočismo neke ograde. Artiljerija zaošijava sa svih strana.

Verovatno uplašen od mene. Grana me neka ošinu preko lica, i zaplašen od nove mogućnosti da udarim glavom o drvo, zategoh dizgine moga konja.

A podsvesno tinja i radoznalost, da ih vidim najzad. Ama, ti nas nešto daleko vodiš? Nemoj, stari, da se igraš glavom — šapuće komandir. — Eno onde! — z astade starac. — Tamo je crkvena porta. Eno je i vatra.

Kralj sluša, klima glavom i lupka jednim štapom po zemlji, pa će reći: — E, tako je... Govorio sam ja njima ranije: kako bi bilo da poručimo ove

On pogleda unezvereno okolo sebe, i ljutito mahnu glavom. Počela je dejstvo i naša artiljerija. Borba je uzimala sve većeg maha.

Potpukovnik Petar tužno klimnu glavom. Ostali su ćutali. Potmule eksplozije razlegale se iz Obilićeva. Putem prolazila razdražena gomila.

Hm! — on mahnu odrečno glavom. — Utisak i posledice bili bi kao kad bi sad neko na ovu vatru pod našim nogama sručio kantu benzina, da bi nas bolje

Bila je to radnja kolonijalne robe, baš na putu kojim smo mi išli. Potpukovnik Petar mahnu tužno glavom: — Malo im je što su se napunili para dok smo mi ratovali...

— Čekaj, čekaj, sada ćeš ti videti tvoj zakon i tvoga boga — govorio je Luka sav crven u licu. Trgovac mahnu glavom, i žurno pođe izlazu. — Ordonans, zadrži ga! — Nazad! — isprsi se na vratima Gruja.

Pred vratima zastade: — Slušaj, gazda, ja ne govorim dva puta. Tek tada trgovac mahnu glavom dečaku da iznese šećer pred radnju. MOJA, PETA BATERIJA Ulice su bile zakrčene pešadijom, artiljerijom, kolima.

— zapita kapetan Lazar, držeći me za ruku. — The!... Eto tako, vidite i sami. A vi? On tužno mahnu rukom i klimnu glavom: — Gore biti ne može... Sa izvesnom strepnjom, zapitao sam ga: — A baterija?

Petrović, Rastko - PESME

Nad glavom ruke te: šta dotiču, šta pridržavaju? Il jedan refleks milovanja i stvarnosti Pomilovati znale su Još pre no što se rodi

Savladaće te pesnicama svet. Stari mornar strmoglavljuje se u more Čep majke, s glavom naniže kao u život, Otčepljena boca krvavo vino toči u zore Tajanstva, i rasputanost, gle, miriše na jod.

I za bol, i za bol! I za mladića, što s glavom nad rekom beše u travi, Zvezdani pod sobom što je gledao svod, I ribe izmeđ zvezda, i tice, u stravi Glava njegova sama

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Koralna grana nestrpljivo odmahnu glavom. Za onoga ko ima svoju stenu nije razmišljanje o odlasku u nepoznato. Neka se smiri Sedefna ruža.

— reče Doglavnik Morskog Cara koji je veoma ličio na jastoga, ali Kapljica odrečno odmahnu glavom. Kako da ostane na dnu mora, kad je Cvet kome se zaklela na vernost čeka?

— Pusti me, moćni Care, da se vratim pustinjskom Cvetu! — reče Kapljica, ali Car odrečno odmahnu glavom. — Odlučeno je da budeš žena mog Doglavnika! — reče. — Odavde ti nema odlaska.

— Sama sam došla! — reče majka. — Tražim sreću svog sina! — Ti mu je ne možeš dati! — Sunčeva majka zavrte tužno glavom. — Njegova sreća je u devojci s cvetom u oku, a devojka je u polju makova začarana.

Kao zlatna kiša pljuštali su pokloni. Car je blagonaklono klimao glavom. Kao crveno-zeleni plamenovi jurili su carevi doglavnici i bili svuda i u svako vreme.

Ali, gotovo u isti mah, oseti vreli dah psa na listu noge, strese se, odrečno odmahnu glavom, i zakorači preko ivice neba. Toliko je bio siguran da se poslednjoj samoći približava da se i ne okrenu, niti oslušnu.

— ljutnu se Starac, rešen da više ne razgovara. Kružila mu je glavom jedna davna svađa sa Sofronijem. Bilo je to oko riba i lubenica, oko čega bi drugog?

Za sina sam ti zahvalan, ali ću te, svejedno progutati nadigram li te. — Klimnu orao glavom, strogo krilima klepnu, a Varalica mu se do zemlje pokloni i reče. — I na ovome ti hvala. Tvoje je da čuvaš stražu.

U jedan mah se Varalici učini: orao krade. Zatim se u orla uvuče sumnja. — Kradeš li ti to? — upita. Varalica odmahnu glavom. — Ne kradem i ne varam! — ljutnu se, a karta mu pod jezikom ne bi li ga sreća posrećila da mu baš ta pritreba.

— Daj mi maramu, ljudska dušo. Daću ti tovar srebra! — moli prva veštica, ali Varalica odmahuje glavom. — Daj mi maramu, ljudska dušo! Daću ti tovar zlata! — moli i ona druga, ali Varalica odmahuje rukom. »Kakvo zlato!

— osmehnu se Varalica. Zašto li ćute veštice? Zašto odrečno mašu glavom, kažu da ga ne mogu provesti kraj bele zmije? Nije to u njihovoj moći. — Nije ni u mojoj da vam marame vratim!

Tu nešto nije u redu. — Glavni Čistač sumnjičavo zavrte glavom. Gomila radoznalaca stisnu se oko dečaka i njenove metle. — Daj da je vidim? — reče jedan besposličar. — Pih!

Stanković, Borisav - KOŠTANA

) Evo ja... ja ću tebi da dam. STOJAN (grcajući): Usta mi daj! (Privlači je.) KOŠTANA (trza se, odriče glavom): Ah, ne! STOJAN (rukom za njena prsa): Grudi! KOŠTANA (beži ka materi): Aman, ne!

Šantić, Aleksa - PESME

Iz kuta bije sahat stari, i gluhi časi neosjetno teku. Napolju studen. Peć pucka i grije. Ja ležim. Ruke pod glavom, pa ćutim, I slušam kako granjem zamrznutim U moja okna goli orah bije.

Kao da me davnih dana jutro srelo, Kad sam trčô majci raširenih ruka I padô joj glavom u krilo i meku Ljubio joj ruku...

1904. NOĆ Ukočila se Noć, kô avet strašna, Zaprla nogom u zemlju, a glavom U crni prostor neba nedomašna, Pa šiba vjetrom i munjom krvavom.

No moju dušu što muči Ta družba nije ti rekla. Važno su pravili lice, I glavom klimali s tijem; Opakim stvoriše mene, A ti im verova svijem.

Ja sedim, umujem, snevam, Na dragu mislim, kad same, Spram kola mojih, tri senke Glavom klimnuše na me. Skakuću, kese se, rugaju, No ipak plaše se mene; I smešaše se kô magle, I sve tri prhnuše sene.

Ti bolno gledaš na me I setno mašeš glavom; I kaplje bisernih suza U oku sinu ti plavom. Kitu mi čempresa pružaš, Reč jednu šapćeš mi ti'o.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Tutanj njegovog konja uz polje Vračara i njegova sablja nad Porčinom glavom, — to je buntovničko kucanje srca i gnevni sjaj očiju osvetničke raje, koja ne može da se pomiri s ropstvom.

crna krila i graktanje ljudskim glasom u drugoj situaciji savremenom čoveku izgledali naivni i otužni, ovde — nad glavom ponosite kade koja je uverena u pobedu mučitelja i željna tuđih muka kao glasnici pobede sirotinje raje, i u ovakvoj

Sad sam, doro, ostario vrlo, ja ne mogu više vojevati, sad te šiljem s glavom nerazumnom, sa Ivanom, sa jedinim sinom: Iva j', doro, glava nerazumna, čuvaj, doro, moje čedo Ivu!

“ Al' je sestra srca žalostiva, žao joj je brata rođenoga, ona ciknu kako ljuta guja, manu glavom i ostalom snagom, iz glave je kose iščupala, ostavila kose na direku, pa dovati jednu krpu platna, preturi je gradu

Koliko je njemu mila bila ta robinja ljuba Strahinova, panuo joj glavom na krioce; ona drži silna Vlah-Aliju, pa čadoru otvorila vrata, ona gleda u polje Kosovo, te ti tursku silu

mu je, i pod čelom oči obadvije, i njegova oba mrka brka, i pod njime puljata đogata, i žutoga hrta Karamana; ne šali se glavom, gospodaru!

pomože Strahiniću banu, ima đoga konja od megdana, što ga danas u Srbina nema, u Srbina, niti u Turčina, uzmahuje i glavom i snagom, te u sedlo baca gospodara.

“ Al' govori Kraljeviću Marko: „Ne kuni me, moja posestrimo! Ja sam glavom Kraljeviću Marko“. Kad to začu lijepa đevojka, objesi se Marku oko vrata: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, ne daj mene

Kad se Đemo nakitio vina, donese mu krčmarica Janja rujna vina od sedam godina, meće u njeg bilje svakojako. Pade Đemo glavom bez uzglavlja, skoči Janja na noge lagane, pa svom pobru gvožđe otvoraše, a na Đema Marko udaraše.

Da je kome stati pogledati šta vojvode od Madžara rade! Tako kralju bog i sreća dade: od vojvoda niko ne pogibe, razma glavom Kajica Radonja; od Madžara niko ne ostade, razma glavom od Sibinja Janko, i on beži Vršcu na krajini.

Tako kralju bog i sreća dade: od vojvoda niko ne pogibe, razma glavom Kajica Radonja; od Madžara niko ne ostade, razma glavom od Sibinja Janko, i on beži Vršcu na krajini.

Kako li se po imenu kažeš? Neka znadem kog sam pogubio“. Tadaj sam se, dajko, prepanuo i u strahu njemu kazivao da sam glavom Banović Sekula, mio sestrić od Sibinja Janka. Dok zavika ostarjeli đedo: „A ti li si, dijete Sekula!

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Davno je nestalo i topova i tobdžija i malog Jovančeta sa srebrnim tokama. Poneko čobanče tako i zaspi s glavom uz kamenu ploču, sanja čudne snove, a kad se od straha prene, dugo trlja oči buljeći u ovce, miluje otpao kamen i šapuće:

Trkom su pojurili do polurazvaljene čobanske kolibe, kad tamo, pod ostacima niska krova, sjedi glavom — ko? — Lunja! Ništa nije kazala samo se skromno povukla sasvim u ćošak da ostalima načini mjesta i sve ih je gledala

— Radoznalico prokleta, svud ti moraš prva zaviriti! — dreknu iz lijeske ljutit glas i na put s praskom iskoči glavom i bradom — Stric. — Ehe-he, jeste li se prepale? — Da znaš, tužićemo te učitelju da nas plašiš!

Mačak diže pogled, ozbiljno osmotri moćan zelen svod nad glavom i uvjerljivo reče: — Prokisnuće. — Đavoli me oderali, ako prokisne i za najvećeg pljuska!

ćutao mrko kao da se duri i strogo gledao svoju nerazdvojnu Žuju kao da je opominje: — Sad ima da se miruje i glavom i repom!

On se četveronoške uvuče u kućicu i pruži se po šuštavoj prostirci. Žuja odmah uskoči za njim, okrenu se i leže s glavom prema vratima kao svako pravo pseto čuvarkuća. — Vidi ti nje!

— reče Jovanče. — Ol rajt! — odobri Nik Ćulibrk, a plavokosi Vanjka samo klimnu glavom kao da i on potvrđuje: — Harašo! (Dobro je!

Opasan i škakljiv posao oko nabavke hrane preuzeo je na sebe glavom sam vođa grupe, Jovanče. On je upadao najprije u svoju njivu, drugog dana u Stričevu, pa u Mačkovu i tako redom, brao

! Đoki Potrku, kao i mnogom drugom, ranije su se u mraku pričinjavala sve nekakva čudovišta: te nekakav div s glavom kao plast sijena, te strašan bradonja s lepezastim rukama i kandžama, te crna baba s torbom.

— Možda jazavac, lisica ili nešto još opasnije? Da možda nema zmija? Majstor Mačak ozbiljno zanijeka glavom: — Zmija sigurno nema. U jarugu nikad ne dopire sunce, a u pećini je uvijek hladno.

— Šta je?! Ko je?! — poskakaše dječaci. — Ona! Ona glavom! — Zar lisica? — uskliknu Đoko. — Da puštam Žuju? — požuri Nikolica. — Kakvu Žuju! — viknu Stric. — Neće Žuja na nju.

— Ama ko je, kazuj?! — pograbi ga Jovanče za rame. — Pa zar već nisam rekao da je ona! — naljuti se Stric. — Ona glavom! — Ma koja ona, slone jedan? — Lunja, čovječe! Ko će drugi biti nego Lunja. Jovanče se uozbilji.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

i trnem u srdcu da u koje podublje se i najposlednje zlo ne uvalim, od koga no se već više ne mogu izvaditi, Dok i s glavom ne zaplatim.

UKLETI Da mu se zlo izvrši I nevolja mu nad glavom raspaše se, I nepravda njegova na vrh mu sleze! ... Zemlji je bilo rečeno: kud mi radimo I semena za svoju nam hranu

Malo; rukovet, i to nezrelo, ka zeleno isto za ogled kidano, nepune šake! što prohodci ne čestitaju, nego mašući glavom kude. Eto, takvo je bilo i naše to crkovno dugovanje i zasevanje božija slova.

U tome i pogibe; ne poznajući ga posekoše. A kad vide mu vojska jer im pade na boju kralj, s grlom, s glavom navališe srtati i žustro se biti. Taki razbiše onu neprijateljsku vojsku i njihovu zemlju oni dostaše.

Pokori mu se taki smočina. Pokloni mu se s glavom i ode od kuće mu. Eto ti, prošavši nekim vremenom, diže se na stranu daljnju taj trgovac Toas iti u svoju trgovinu.

Dosta put mnogim i zla se smrt na putu prideša so te trgovine i jedni do gole im duše štetuju, jedva s glavom poizmiču doma nevoljni, i jošte se ne odstaju ni do smrti. Opet s tugom tuđe uzajimlju i toga se puta drže neodstupno.

Od pomame ni u čemu smanjeni, podzirači, podmigljivi, podsmehljivi, vrteži. Oči beče, noge keče, rameni miču, s glavom tresu, s bokovi lome se i krše, sa svom snagom kicoše se, i tuđ svoj zavičaj od duhovna ureda sobom nevaljalo i

Pravednoga sudiju ne osuđuj. Da mu se zlo izvrši i nevolja mu nad glavom raspaše se, i nepravda njegova na vrh mu sleze. Podobro me obdaruj da ti se u pomoć nađem.

Lenjivim neradiocem putovi im s trnjem su zarastli. I kuće im nad, glavom prokapljuju, a laktovi svakad prodrti. Maslo i vino s hlebom ljude veseli, al' ležaci baveći se sve o tomu, svoje

U poslu da je vruće srdce. Nebo je visoko, a zemlja tvrda. S golom glavom počuli se. 1743. Spavaču nejma nadnice ni skitaču stanka. I dva udovička dinara podušje ka i boljarske hiljade.

Ne premeravaj morskih dubina i širine, a ni vatrenu težinu na golu dlanu. K zemlji glavom, k nebu umljem! Zmija ti pod glavom leži. Oš, paaso! nejma ti stojišta! Namigljiva oka i poželjiva boka.

K zemlji glavom, k nebu umljem! Zmija ti pod glavom leži. Oš, paaso! nejma ti stojišta! Namigljiva oka i poželjiva boka. U prevratna vremena neprevraćen.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

!... Hm, — huknu i duhnu ljutito na nos i zavrte glavom Kote. — Kude si gu videja? Zbori, kelčo nijedan. — Nesam gu videja, bata-Kote, — veli stidljivo, šapatom, šegrt Pote —

Pevala se po celom gradu, i da je kalfa Kote malo-malo mućnuo glavom, setio bi se da je šegrt baš od njega istog čuo i naučio tu pesmu, kao što je on čuo i naučio od majstor-Mana.

Smenio je on ili, kako tamo kažu, „surgunisao“ je tri paše. Pa nije trebalo ni da ide sam glavom tamo, — „Sal dór čukne u tèl u Stambul — i paša već beše!“ — govorahu često meštani hvaleći silu i moć čorbadži-Zamfira.

čaršija gleda za njom, i mimoprolazeći i oni što sede po ćepencima i šiju fustane i pamuklije; samo je pogledaju, mahnu glavom i grunu se u prsa i uzdahnu, pa šiju dalje.

ženski svet, i žene i babe, odaju mu čest: ustaju s pragova avlijskih vrata i ostaju tako stojeći — s malo pognutom glavom i rukama pod pasom, — sve dok on ne prođe!...

A bog da čuva! Mnogo lošo, boga mi ti kazujem!... Jevda uzdahnu i odobravaše glavom, pa dodade: — Minu staro vreme, — beše mu, bata-Tasko!...

Bre, bre, bre, bre! — čudi se Jordan i jednako se šeta uzduž i popreko po sobi, poglêda svoga sinčića, vrti glavom i jednako pušta uzvike: Bre, bre, bre, bre!

) Sutradan, u ponedeonik, kad se na sefte i na seftedžiju mnogo polaže, banu u Manin dućan niko drugi nego baš sama glavom tetka Doka. došla je da mu kaže sve šta je i kako je bilo, i pošto se sve rđavo svršilo, da ga, naravno, i uteši.

!...“ reče Mane. Protrlja oči bojeći se da ga one možda ne varaju. Ali ne, ne vara se! Baš glavom on, stari Žućko, čiji se noćni lavež iz mirne hadži-Zamfirove avlije bestraga daleko čuje i raspoznaje.

dugo da kruži po varoši i da opstane, jer oko jedanaest časova došao je, na veliko čudo i zaprepašćenje sviju, sam glavom Manča s Potom šegrtom i otvorio dućan. „Valjda su ga, na jemstvo više viđenih građana, pustili da se iz slobode brani?

kad ga videše da se samo malo zadržao u dućanu, izdao naredbe, pa opet duhnuo kao vetar, zavrteše opet isti ti sumnjivo glavom i rekoše: „Ama, — nije bez ništa! Ima nešto! Ima neku muku!

— veli joj ljubeći je u čelo i ispraćajući je. — E, — zavrte tužno glavom Zona — moje si je bilo, teto! — reče bolno i ode spuštene glave polako, i kao senka tiho, u svoju sobu...