Jakšić, Đura - PROZA
Obe su užasne!... U prvoj vlada rat, u drugoj glad; u prvoj gonismo nasilnike s ognjišta našega, u drugoj, položivši oružje, mirno primismo gladne tirane sa dalekog
Sirota stoka zaludu je tražila po toj suvoj pustari bar jedan stručak zelenoga lista da njime svoju divlju glad razblaži... Gladna i žedna goveda tumarahu bez čuvara po golemoj Galati i čupahu suvo korenje iz zemlje.
Ah, gospodine, oni ne znaju šta je to glad! Posle nekoliko dana dođe opet čiča Marko. Najpre je nešto s tetkom šaputao, a posle glasno progovori: „Hajdemo,
„Nećeš ti više, Grlice, ići na kazan! Ja ću tebe hraniti, nećeš ti odsada znati šta je to glad!...“ Tako on govori, a usne mu drkću od ljutine. Kad je bilo oko pola noći, on ode.
Mene će uhvatiti, Grlice, a ti ćeš ostati sama... pa će te i glad, i beda, i nevolja — i ljudi će te mučiti!...“ Posle je duboko uzdahnuo. „Al’ evo!...
Siroto dete!... E, e, na šta neće čoveka glad navesti!...“ Tako je sirotinja govorila. Ali bogataši?... Prijatelju, u bogataša nema srca, nema duše!...
Obradović, Dositej - BASNE
Pitaju ga mravi: „Što si letos činio?” — „Svirao sam,“ kaže. — „Svirao si? A ti sad igraj, da te glad prođe. 'Ajde, tepi se s naših vráta.” Naravoučenije Lenost je smertni greh.
svaka svoje vreme, podrže čoveka kao neka vrućičina, pak i puste, imadu snagu svoju i slabost, mladost i starost, glad i sitost.
Naravoučenije Da bjedni prosjak i oskudni ubog od jutra do mraka ni o čem ne misli razve kako će glad svoju utoliti i praznu utrobu zadovoljiti, niko se tome neće čuditi; ali gospodin čovek u dostoinstvu i izobiliju o tom
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
7. Pobeda će (s nama poleti u pad!) olovom u pilulama da ti leči glad. Zavičaj će (gini!) u sunčani dan duboko u glini da ti nađe stan. Sloboda će (truni!
ptice u miševe, leto u jesen, i bos po putevima, sveti Joanikije, Gospodnjim, kroz bežanije, kroz požare i glad, zaustavljaj nas, i podiži nas, i uči nas, na strašnom mestu da gradimo Grad od kamenja kojim nas kamenuju!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Njemu se učinilo da je prošlo dosta dana i noći, ali se njegova vrata ne otvoriše... Osećao je glad i žeđ... Grlo mu se sušilo... Ali on beše još svestan, još silan i besan... Ne hte vikati ni moliti za milost...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Aja! Misli se isprekrštaju kao žice na šarenici, izaperu se, isplâču; umor savlada strasti, i ljubav, i mržnju, i glad, i žeđ.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bili su se najeli, pre polaska, na put, kao siročad na zadušnice, ali ih je glad, sad, pratila – izeli bi bili masno ćebe, da ga nađu. A dobijali su, bez novaca, samo vodu, pijaću.
Teodosije - ŽITIJA
apoveda da ne blagujemo u mekom, da ne tražimo telesni pokoj, nego da više prionemo za nagotu i glad, bdenje i molitvu, i da se obrati pažnja na umiljenje i plač sa uzdisanjem i skrušenošću srca.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Crnogorci su se morali navići na nemaštinu, na glad i na najtežu oskudicu. Ne mogući živeti od proizvoda sa svoga siromašnog zemljišta bili su prinuđeni kupovati žito u
Na ovaj su se način ljudi crnogorskih plemena navikli da podnose glad do krajnjih granica. Ali nikada nisu hteli napustiti zemlju neograničenih sloboda.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ono što je posle došlo bilo je sasvim čemerno. Glad i žeđ i hod, neprekidni hod, kroz Bavarsku, neprijateljsku, opljačkanu, praznu, sve do Češke.
je sve događaje, koji se dogodiše, sve te mnoge zamršene i uzaludne patnje izazvao on, samo da bi začas mogao da zasiti glad svoje utrobe. Osim toga, nikako mu nije išlo u glavu da je sad mrtva i da je sad svemu kraj.
Podnosili su na povratku rado i glad i žeđ, i nije ih ražalostilo ni to da ih sada ne dočekuju i ne goste, kao pri prolazu na bojište.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ali njegove mišice načinjene od lukavstva lisice, kostiju i kože, loše uhranjeni mišići dečaka koji je upoznao glad ratnih dana, nikada do kraja najeden, čak ni u najbednijoj poslastičarnici najsiromašnijeg od svih siromašnih gradova,
— ona je osećala užasnu glad. Ona što je do pre pola sata verovala da će skapati od tuge kao kučka za izgubljenim gospodarom, ona što je živela
Nije više mogla da izdrži glad (nije ništa okusila od jutra), a nije joj se ostajalo u memljivoj sobetini s tri različita kreveta, prekrivena
Matavulj, Simo - USKOK
A-nu! Vidi ih samo! A večera! Đavo vi večeru pozobao! Mislite li da se riječima i zdravicama može glad utoliti! A, babo! Ne čudim se, najzad, nikome kao tebi!
Mireći glad, Janko bi rado namirio i svoju ispitljivost. Pitao se otkuda tim prostim brđanima, pored patrijarhalnijeh običaja i
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Odraslima: potreba za povratkom i glad za makar prividnom osmišljenošću vazda u nama traju, a, u razdobljima kriza, ta potreba se još pojačava.
Robinson Kruso je Biblija avanturizma i potucanja, knjiga koja nadahnjuje i krepi. Glad za nepoznatim, za pustolovinama, duboka je, životodajna potreba našeg duha.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Oduševljen romanima Milovana Vidakovića, on je, kako sam priča, dobio »glad k čitanju«, čitao i danju i noću sve što mu je do ruku došlo i sam počeo pisati »neka poetična pokušenija«.
Milićević, Vuk - Bespuće
bijeda i sirotinja; zatalasa se ponekad u njima nešto mučno što davi; radnici u tuđini javljaju da nema posla: rad stao, glad pritisla; zapomažu da im se od kuće štogod pošalje, dok gladna kuća iščekuje pomoći od njih; zamre i ono tužnog veselja
Davno su potonuli ti dani. I Gavre Đaković zastade neko vrijeme zamišljen, uzdiže obrve, sleže ramenima i, osjetivši glad, pođe na ručak. Našao je ručak na stolu, prekrivenom šarenim, kupovnim stolnjakom.
Radičević, Branko - PESME
ograšju plena I prevrće mrtva i ranjena; Ali ko je srdašca žešćega, Za Turcima junački se slegâ, Ne zna šta je ni glad niti žeca, Goni Turke, glave im oseca. Ao zveko, ao puškaranje! Ao divno junačko igranje!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ja sam stao. Nisam osećao glad. Gledao sam i razgledao haljine što behu oko trešnje. Naiđoh na Lenkine šalvare od đizije i mintan od jumbasme.
Kostić, Laza - PESME
najbolje, najbolja srca i najbolju krv, na najbolje junake mu je strv; na kukavice, izdajice, gad, ni samrtna ga ne ponudi glad. Ej, ponositi, vrli brale moj! obiđi ti i malo lošij' boj!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
te kako sad opet mora sam goveda vezivati, a dok on goveda poveže, oni pojedu sve jelo, te sad opet mora trpljeti glad. A baka će njemu: — Sad ti drugo ne preostaje nego da seš kravu. — Jest, kad bi mi se krava dala sati! — reče on.
Sila se bijaše obradovao šeširu, te se i ne sjećaše marame dok ne ogladnje. Kako osjeti glad, vidje da nema šta jesti, on brže bolje udari magarca i kad se pojavi oklopnik zapovjedi mu: — Idi pa ubij tog i tog
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Sa čelnih doba prosvetluca gleđ i vidno bude: lepo li se kob nad brežjem žuti dok zeleni žeđ i s iskon-neba glad se svetli. - Zob uznemirenja smućuje nam svest, drmusa zvezde, Mesečevu mlađ.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
i činovnički uranci prekida se istorija bolesti neizlečivih ludaka astrološka diktatura kao i frigidne noći braka glad prestaje za gladne i lomi se tradicija mraka kraj je snazi čoveka i besmrtnost pada kraj je poroku suzama trgovini
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— A, jok! Sum prosuo! — veli Jankulj, brišući lice rukavom. — Tako, tako, neka i oni iz pozadine osete šta je to glad. Vojnici mljašte jabuke sa hlebom, dok se preko puta, na onoj obali, razležu bolni jauci naših ranjenika.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ide unaokolo, ukršta sredinom, samo da se zgreje. Oseća i glad, glad u želucu, ali zna da ne bi mogao ništa u usta metnuti.
Ide unaokolo, ukršta sredinom, samo da se zgreje. Oseća i glad, glad u želucu, ali zna da ne bi mogao ništa u usta metnuti.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Eno ti grobovi, vrtovi u Beču, eno ti talijanski nakiti što zveču. Za narod, kamen, sirotinju i glad, nisi dosta tvrd ni pošten, veran, mlad. Obuci svilu i pokupi sinove, ordene tuđinske i krpe šarene.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
dosta su se i naživeli; a vojnici, razume se samo po sebi, i treba da se naviknu na muke i nevolje, pa nije zgoreg da i glad junački trpe; liferantima, preduzimačima i svakom drugom dobrom građaninu srećne Stradije lako je reći da isplata
a uz mršavu hranu, jer neko je poneo suva hleba i nešto malo smoka uz hleb, poneko samo hleba da bar ovda-onda zalaže glad, a poneki ni hleba nije imao. Dao bog još letnje vreme, te se bar gdegde nađe koja voćka.
Sve bi to lakše podnosili, ali ih je i glad često mučila. Ali, napred se mora. Jednog dana se desi nešto važnije. Vođa ide napred, uz njega najodvažniji (manje
Pandurović, Sima - PESME
JAMBI O SVRŠETKU Rastočiće nas beda, bolest, smrt U žitku masu i nesnošljiv smrad, Kad zine zemnog raspadanja glad I svene naših plavih želja vrt.
Kako si mi danas mračan i oron’o! Ni pusta traga radosnom životu. Varvarin je grubi zlurado ti don’o Glad, ropstvo, bedu, uvredu, sramòtu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ubogu šavcu i igla se krivi. — Najgore su prazne jasle. — Čega nije, ni car ne ije. — Junaka nema od gladi. — Glad očiju nema. — Glad je najveći gospodar. — Glad i vuka na zlo natera. — Crnje bolesti nema od gladi.
— Najgore su prazne jasle. — Čega nije, ni car ne ije. — Junaka nema od gladi. — Glad očiju nema. — Glad je najveći gospodar. — Glad i vuka na zlo natera. — Crnje bolesti nema od gladi. — Gladan trbuh razloga ne čuje.
— Čega nije, ni car ne ije. — Junaka nema od gladi. — Glad očiju nema. — Glad je najveći gospodar. — Glad i vuka na zlo natera. — Crnje bolesti nema od gladi. — Gladan trbuh razloga ne čuje.
(Sunce) VII PRIKAZIVANjA (IGRA I GLUMA) I IGRA IGRA S PRSTIMA DEČJE RUKE (Da bi se detetu zavarala glad) Ovo veli (pokazujući palac na ruci) bio babo, pa otišao u čaršiju (odvojivši pri tome palac od ostalih prstiju).
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
dobrota i božestvena, čista ljubov, ovo je [h]rana srca i napitak duše, koje se nikad zaboraviti ne mogu, niti u glad i žeđ preobratiti.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
“ „Fra-Bortul (1709, † 1729, †† 1776). Ovi slavni redovnik, kad je bila velika glad, priveja je mlogo familijah iz grčke vire u našu katoličku.
Kad je jopet bila glad (1756), on je zakupija žito i proda ga dobro puku, a za dobit kupija je, u gornjem kraju, manastiru vinograde, koji
Rekosmo poprijed da su Jerkovići maličak prihvatljivi, a glad je glad, a ljudi su ljudi, pa eto fratru bruke gotove, ako ne preteče zlo! Sad da prijeđemo na ono što je pretežnije.
Rekosmo poprijed da su Jerkovići maličak prihvatljivi, a glad je glad, a ljudi su ljudi, pa eto fratru bruke gotove, ako ne preteče zlo! Sad da prijeđemo na ono što je pretežnije.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ja dižem pali list: u ruci — puca! Sunce o vrata brda sjajem kuca. (Stid mu u mlad ruj boji čelo, uši.) Glad mi zavija u stomaku — pseto, Pa zrnje nekog mlečnog klasa žvaćem. U istom trenu: sunce, treći petô!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Nekako je, ipak, uspeo da uvreba trenutak njihove nepažnje, i pobegne. Zatim je danima putovao ne mareći ni za glad ni za žeđ, sve dok nije stigao do kule u kojoj je vezla zatočena devojka.
Kao jesenja magla rasla je prljavština i glad. Ko se još obazirao na Đisarine opomene da će zbog prljavštine izbiti zaraza? Ko je mislio na sutra?
Pustinja je usijana, puna trnja, puna zmija, a možda i nad lavom postoji lav? Plačka je mučila glad, mučila vrelina, mučila žeđ. Neshvatljivo mu je bilo Smejačkovo oduševljenje zatalasanim pustinjskim peskom.
Okolne grabljivice neumoljivo su vrebale trenutak nepažnje. Ni za časak nije smela da se odvoji od gnezda, a glad je u njoj rasla. Je li neobično što je jedva čekala da se ptići izlegu? Sve to tako dugo traje, tako dugo!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Mačva je upoznala smrt koja hara: i glad, i kugu, i nasilje, i umiranje na kocu, u dimu, pod kopitima; mnoga obličja straha i smrti.
Bio je spreman, sav načuljen. I zaista, kad su stigli u Vidin, zatekli su glad koja je već harala a govorilo se da je i u gradovima niže Vidina svud isto.
suočen sa glađu, imućniji svet se, većinom, našao u prilici da shvati da novac sad gubi i od vrednosti i od smisla: glad je sve postavila naglavce i beznađe se hvatalo po ljudskim dušama kao memla.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
pojava egipatske zemlje, željno iščekivana iz godine u godinu, jer pre svake takve poplave izgleda ona osuđena na glad i propast. Kudgod se tada pogleda, vidi se presušeno tlo, tvrdo kao kamen, nesposobno da ishrani ijednu travčicu.
Ali jurnjava ljudi, u kojoj se ubrzo nađe, vrati ga u zemaljsko carstvo. Oseti glad i žeđ, a zraci podnevnog sunca počeše da ga žegu. Poče razmišljati šta da čini i kuda da se uputi. „Aristotele!
„Kako mi nije zgodno? Ja sam, inače, nameravao da potražim neku bolju gostionicu, jer osećam, i to vrlo ubedljivo, glad i žeđ; a u društvu će mi jelo i piće dva puta više prijati“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i stvarima oko sebe, ona je znala sasvim malo, poznavala svoju mamu i tražila svoje sledovanje onda kad je osećala glad. Tako sam je ostavio i od tada pred očima uvek imao njenu sliku iz toga vremena.
sva prošlost i sve što je Staro, zapali se odjednom žižak novog jednog kandila i on lepo oseti novu neku strašnu glad ispunjenja života i očekivanja, novu jednu sjajnu radost Najvećeg Praznika.
U onoj odmornoj jutarnjoj napregnutosti, raspoznavala se jasno strašna glad njegova nagona. I tu snagu, toliko neodoljivu, ona je morala osećati na sebi.
Oštro stisnutih usana, sav od tragova nedavnih lomova, izdržao je lako i put do prestonice i trodnevnu glad u njoj. Ta prestonica sa betonskim gorostasima, šumna i vrtoglava, nije ga ni uplašila, ni oturila.
Po svemu bio je to jedan od onih prosjaka žalosne sudbine, koga je glad gonila negde po ovom mrazovitom vremenu, što je put učinilo gotovo pustim.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
pomišljao: evo se nesmiljena ruka demijurga igra s ovim nevoljnicima, odrazuje im svog ćudljivog miša na licu, zavarava im glad sreće svojim lepršanjem, odbljeskuje im sa svog varavog ogledalca jedan odbljesak vječnosti na njihova stara i umorna lica.
A to nije dobro. Ne, takvi ljudi nikako ne treba da imaju djece. Što li sve malograđanska glad za senzacijama i gusta, paklinasta fantazija pučkih ženica nisu izmaštale i saplele oko te smrti!
Tako se u mom kraju i dojilje dobavljaju iz tih predjela. Iz surog, golog planinskog zaleđa. Čist oštar zrak i glad u želucu kao da pročišćuju krv i oštre vid. A mlijeko, odatle, biva čisto i gusto, krepko, kaduljski aromatično.
) podoban je da nas dovede na sam rub očajanja, a korak dalje, do prave pravcate mržnje na nas same. (Otuda ona glad doživljavanja, kao neki duhovni superinsulinizam, sa svim sadržajem patnje i zla koje i sebi i drugome nanosimo, katkad
Sve je bilo moje: i radost i bol, opsjena i razočaranje. Poznajem glad djeteta, i tugu bludne sitosti, cik ludog srca u jutra krvava i povijanje duše u mutne sutone.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
E šta će sad, io bi — ne bi, io — ne bi, io — ne bi, glad ga mori veliki, a nema ništa drugo za jelo nego samo mesa.
te kako sad opet mora sam goveda vezivati, a dok on goveda poveže, oni pojedu sve jelo, te sad opet mora trpljeti glad. A baka će njemu: — Sad ti druge ne preostaje nego da seš kravu. — Jest, kad bi mi se krava dala sati! — reče on.
Petković, Vladislav Dis - PESME
ZAKLOPLjENIM OČIMA 98 KOB 102 RASPADANjE 106 NEDOVRŠENE REČI 109 PRVA PESMA 110 TREĆA PESMA 112 SEDMA PESMA 114 GLAD MIRA 116 SAN 118 MOŽDA SPAVA 119 MI ČEKAMO CARA 122 VELIKI DANI 123 MI ČEKAMO CARA 124 17. SEPTEMBAR 1912.
Jednog proleća, ili jedne zime Prestaće život, moji dani s njime. Ja ću zaspati. Bol će toga dana Izgristi srce, moju glad ljubavi; Smrt će oprati tragove od rana. Odmor i meni tad će da se javi. Biću izmiren s tajnama dalekim.
Prošli su aprili. I suze se liju Što mi nismo ono što smo nekad bili. GLAD MIRA Saranio sam ljubav k'o dan crne šume, K'o dubine ostarele nepoznati mrak: Saranio sam ljubav što se ne razume.
Ja saranih sve, i ljubav, osim mira glad. Jer još čujem nad glavom vetar kako svira Pesmu praznu k'o uteha, tešku kao pad.
I korenje jede kao hlebac beo, A smrt mu je radost, dobrodoš'o gost. Gle njegovog doma! Glad izrasla svuda. Tu se čaša žuči ispija do dna.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ulivali su mi poverenje. Kada sam osetio glad, izvadio sam iz torbe moj snežno-beli hleb i svojim čobanskim nožem, sa dugom drškom od drveta, isekao sam dva komada
Hodanje od nekoliko milja kroz šume i polja, bez doručka, izazvalo je u meni jaku glad i manji umor. Miran izgled ovog grada koji je ličio na grad manastira kao da me je pozvao da se odmorim, sednem i
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Odluči da za koji dan potraži rada u varoši. Osetivši glad, s Markom sede na ivicu puta da se za čas založe hlebom. Lome i jedu svoj kruh mirno, polako, ne osvrćući se na svet
Studen i glad oblada njenom voljom. Od sinoć ništa nije okusila, zavežljaj s kruhom odnio joj poočim, pa instinktivno uputi se prema
Ne miče se, ali osjeća da ga glad kopka i draži, jer je već nekoliko dana što se nije varenim založio; nešto je čalabrknuo, toliko da jamu zavali.
Bledio je i drhtao od nadraženja. Da mu je da se sit najede! I glad i naslućena seksualna slast užurbano razvijahu se jedno pored drugoga.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Usamljen, na kosovskom selu, pedesetih godina, kada je bila nemaština, a jedno vreme i glad, bio sam ozaren onim što sam pročitao, mada je teško reći koliko sam stvarne koristi od toga imao.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Bilo mu dovoljane Za slaba tela glad, — Al’ već mu valja ići, Palo mu na um sad Da golubove svoje Nije nahranio. * * * Ne prođe dugo, mnogo, Al’ evo
Sirotinja j’ tu krajna, nevolja teška, grka, — Na odru bolna majka, a uz nju mala kći... Zaboravila studen, nevolju, glad i jade, Toplo se Bogu moli da majka ozdravi. „O, hoće, draga, hoće!
„Hoćemo l’, deco, dočekati zoru?“ — „Hoće l’ nas, majko, strah il’ glad umorit’?“ Pod mutnim nebom nevoljnici ćute; Niko ne viče: pomagaj nam, svete Al’ srca valjda ne traže jauke:
»Neven« 1882. BOGATAŠ I UBOGI LAZAR (Uz sliku) „Glad me mori, daj mi jesti, Ako ti je duša draga!“ A bogataš pir piruje — Prezire ga, ne sluša ga.
“ A bogataš pir piruje — Prezire ga, ne sluša ga. „Glad me mori, daj mi čega; Nevolja mi pregolema!“ A bogataš svega ima — Al’ milosti samo nema.
Miljković, Branko - PESME
o noći trostruka vatro Jednom vatrom ubijaš Drugom vatrom lečiš Trećom se vatrom šališ (Treća vatra je crna) Glad vari mrak Priroda avaj još nije stvorena Pesmo mani se margina Peva se odozgo nadole (O radosti brzog perja) Nežnost
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ISAK: Beda! VUK: Da nisi gladan?... ISAK: Gladan! VUK: A žedan? ISAK: I žedan, jest! I glad i žeđ me, bednog, umori.
A sad, oprosti... glad!... GLAVAŠ: „Nahrani gladnog I dušu vrati telu nemoćnom!“ Boga je živog stroga zapovest; Pa kad je, ćuteć, gazi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Prošla mi je kroz glavu Albanija, glad, umiranje u masama... Sve to, posmatrano iz „Café Moderne“ u Grenoblu, podsećalo me je na pakao...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
ĐURĐE: Opisujući perom očinskim Tvrdog kama nerodicu večnu, Sirotinju junačkih sinova, I bojeva stogodišnjih sledi: Glad, golotu, pogibiju, bedu, Što nam često bez džebane bojne Na nevolji dolaze nevoljno — Sedom duždu iz očiju starih
U oku mi je Nevolje gorke čemer i jad. Na čelu bolja, očaja, glad... (Glasno.) Đeco, ogrijte mi se — kodža i studi još, a hladan vjetar puše i po ovijem pustim visovima bijelim mrazom
Nastasijević, Momčilo - PESME
Za blagoslov taj na veki, na veki klet. REČI U KAMENU І I bude, na vodi čudu, gojazna glad, beskrajem nebo, nebo zar? teško priklopi svarenje. I jeste, tma kotlova u kotlu.
2 Dublje, sve dublje — ploda se ne zače ovde da utoli ovu glad. Tišinom sebe zatrubiti u trublje; plavetnilu kô Ikar vinuti žarko u pad.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Daće bog te i nije! ... Prevalio negdje konj, pa dotrčao kući, dodijao mu trud, glad... što li? — Žuri, sinko, pred oca, ne časi ni časa... Da bog te bio srećan susret! ... Ali... i Smiljana zajeca...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Gospode, prizovi k sebi tu nesrećnu ženu, utoli u njoj glad i požudu, ili je bar upravi ka drugom muškarcu, ali molim te, Svevišnji, samo dalje od njega, Doroteja, tvoga sluge.
Bolje je i to nego da me obesi kao jedinog krivca za glad usred zime kad snegovi zaveju staze i kad će biti još teže nabaviti hranu.
jer to blago pripada samo njima trojici, a u svih pet manastirskih sela, gomila sirotinje, posna zemlja, nemaština i glad. — To je prokleto jer je oteto od jadnih bolesnika. Obična niska ucena.
Tu se ništa nije dešavalo sem što je kroz vodu ronila glad, ronila žeđ, plivala po klobucima i mehurima pene drhtavica, lebdela u mlakom vazduhu zebnja.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nekako kao da u njoj samoj živi neka prokleta glad koja ne može nikada da se najede, naima, i naponosi. Večito radi, večito štedi, broji, sabira, moj rad ocenjuje, i, što
Jevrejin s glađu i apetitom zarađuje novac, neguje sina, čuva rasu. Da, prvo ta životna glad, pa tek onda snage i potencije...
Za poneke porodice i loze, slabosti i bolesti mogu da budu ono što je za zdrav narod rat ili glad: podignu se mladi i jaki.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Po iscepanoj odeći i žalosnom izgledu oni se malo razlikuju od vojske koja ih je nekada zarobila. Glad i teški ratni napori potpuno su nas izjednačili, pa čak kao da nas je opšta nevo lja i približila jedne drugim.
Što, ako ga probudiš, daćeš mu hleba... A ako je mrtav, šta mu možeš? reče Dragiša i produžismo put. Glad počinje i nas da muči. Sedimo pokraj vatre i samo govorimo o jelu.
A pred nama su bespuće i glad... Komandant me zovnu. — Čuo sam da u pristaništu ima malo rezerve brašna. Evo ti pismo za komandanta pristaništa.
Brda, planine, urvine, krševi, litice, močvari, a uz to najteža i najstrašnija neman — glad. Upalih obraza, suvih poluotvorenih usana, a užagrena pogleda, vuku se ljudi kao aveti.
Naređeno je da vojnici štede. — Ama kako da štedim, kad se povodim od gladi! — jada se jedan. — Ja lakše podnosim glad kad znam da nemam ništa, nego kad osećam ovu konzervu, na koju stalno mislim — objašnjava ordonans Gruja.
A pop Momčilo upropasti moral. Tada se i Dušan vrati. Poručnik Protić se uozbilji: — Baš danas, kada nas glad satire, ljudi umiru na svakom koraku, danas treba da smo velikodušni i da ne teramo mak na konac.
Marinski oficiri gledaju nas ljubopitljivo, a i pomalo su iznenađeni. Oni ne znaju šta je to glad, niti mogu zamisliti da živi stvor može mesec dana izdržati samo, i jedino, o peksimitu. A i toga je bilo ponestalo.
Dugi marševi, spavanje na konju, u blatu, na kiši i snegu, često nespavanje po nekoliko dana. Glad, žeđ, zima, opasnosti borbe, grmljavina topova.
Petrović, Rastko - PESME
voćno tvoje truljenje i pad; Uz tajnu tela kad zagrizosmo u okean, Taj plod detinjstva kojim nam sazre san, I koga daleka glad odbaci u naše krilo.
u svod, Sveg u suzama smuti me strašni jad; Doziva, providnosti njene, ne osetih plod; Po rubu, svuda, iskusivši glad.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— reče mravlji vođa, a dečak se osmehnu i da ih ne ožalosti obeća da će zvati. Zatim pođe zaboravljajući i glad i žeđ, zagledan u vrh Srebrne Gore. Kad, iznenada, ču kako mu iza leđa neko dašće.
Preko trnja i preko kamenja, preko lednika i usijanih pustinja išla je žena ne mareći ni za bol, ni za glad, ni za žeđ. Tako i do Sunčevog Brega stiže. Kako je samo treptao sav od živog žara sazdan!
Zvonilo je i zvonilo, dok ljudi nisu počeli i na samu pomisao o zvonjavi da se ježe i zatvaraju u kuće. Zima i glad bližili su se jednakom brzinom, a neispavani i zagluhnuti ljudi svađali su se bezrazložno i za sitnice.
Šta je mogao dečak do da krene k Visokim Planinama. Težak i dalek je bio put, gadna i uporna glad. — Mlad si, radi! — govoreno mu je čim bi zaiskao koru hleba.
a kraj nje starac u dugoj kabanici krompire u žar zagrće Spokojno i tiho reče on mladiću neka se ogreje i malo utoli glad, ne iznenadivši se što ga u pustoj planini vidi, kao da je po dogovoru mladić došao. — Čekao sam te dugo!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
načine, da budu oprezni, lukavi, ali iznad svega morali su bigi hrabri i izdržljivi, spremni da vedro podnose umor, glad, žeđ, rane, najteža mučenja.
I nije bilo muke koju takvi ljudi ne bi podneli radije nego ropstvo. Glad, žeđ, hladnoća, sve je bilo lakše nego služenje Turčinu.
To ga je stalo glave. Ništa mu nije pomoglo što i sama istraga priznaje da je u to vreme bila glad u Senju i okolici, I da je on uzetu hranu „sve siromašnim vojnicima podelio i uzajmio“...
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
slatkih se uzgleda, ima mnogo: tuga, bolest, nelagoda, sakatluk, griža, briga, zima, vrućina, peča, umor, sirotinja, glad, žeđa, golotinja, bosotinja, kavge, bojevi, ukor, sramež, muka. Ponajposle — neznana smrt, mirna, zla li.
Nerod zemlji, šteta, siromaštvo, Vatra, voda, pali i topi, Vojska, haranje, glad, Bolest u telu svakojaka I nezdravlje. Miši, žabe, gusenice, muhe, Skakavci pojedaju zemlju I množe se ...
Malo posle toga, glad golem nasta po svoj zemlji: ima do sedam godina što jednako drža. Nesta mu braći hrane u Hanamskoj zemlji.
A štono se veli, glad je bezočna, ne zna stida ni poštenja kome ima. Stadoše oni na red pred mučeničasku ikonu i počeše im se rugati s
Njino polje: oni u gradu zatvoreni, pomoći s druge strane niotkud. Vreme prolazi, ljudi bez promene bajaldisali. I glad sustiže. Niotkud ništa hrane ne dolazi. Ko ima, ko nejma što jesti. Indi, što da čine?
5. Glad u Solunu Pak jedanput bi u Solunu veliki glad i niotkud ništa za kami zubi nisu imali šta jesti. Dor su ginuli ludi od
5. Glad u Solunu Pak jedanput bi u Solunu veliki glad i niotkud ništa za kami zubi nisu imali šta jesti. Dor su ginuli ludi od gladi i pak im na to sveti Dimitrije bi za
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
njih nema više nikakve draži ono što im je, tako reći, već pred nogama, nego da ih draži i budi u njima novu osvajačku glad samo ono što je još nepobeđeno i neosvojeno, što ohola čela prkosi, — tako i za lepu Zonu nije imalo draži ono što je