Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
A šta ima tebi da smrkne? PAVKA: Tako. Ne mili mi se. Da si ti kao drugi ljudi, da odeš na dan izbora pa da glasaš, 'ajd', 'ajd'! Nego se sav predaš i promeniš, postaneš drugi čovek. Digneš ruke i od dućana i od kuće.
DANICA: Pa neka bude, ako može. PAVKA: Biće, bome, ja ti to kažem! DANICA: Osim ako ti ne glasaš za njega. PAVKA: Nije ni moja majka glasala pa neću ni ja. Ali umem i ja drukčije kad je do inata!
A, ovaj, za koga ti, prepelice moja, misliš da glasaš, je li za gazda-Jevrema Prokića. a?” JEVREM (zadovoljno): He, he... formalna agitacija!
najgore što se može reći o živom čoveku, kao što je to red prilikom agitacije; i kažem mu još: eto, zato ne treba da glasaš za njega. A on veli: pa kad je on tako rđav čovek, zašto mu Jevrem daje kćer? JEVREM: Pa nije on tako rđav čovek!
MLADEN (prestravljen): Pa... za zeta! JEVREM: Za zeta? A kako si, bre, smeo za njega da glasaš? MLADEN: Pa... molila me gospođica... SPIRINICA: Iju! SPIRA: Ti da ćutiš! SPIRINICA: Pa kazala sam samo: iju!
PAVKA: Eto, eto, Jevreme, šta si napravio! JEVREM (Mladenu): Ama, zar moj hleb jedeš, a za drugoga da glasaš? Je li, bre? MLADEN: Molim te, gazda, da mi oprostiš ako sam nešto pogrešio.
SPIRA: Pa za zeta, ali ćuti da ne čuje, jer vidiš kako je ispalo. SPIRINICA: Pa dabome, kad si ti odmah potrčao da glasaš. Kažem ti: Spiro, počekaj da vidimo. Aja, hoće čovek da glasa. SPIRA: Eto ti sad! Pa jesi li me ti terala na glasanje?