Obradović, Dositej - BASNE
Malo potom vrati se lisica i upazi žalosno pozorište: krov koja jošte vruća iz gnjizda teče, bedni lisičići plačevne glase dajy, a orao im noktima utrobu depe i kljunom im oči vadi.
Onim drevnim u neprohodimim livijskim pustinjama pustinikom (kako žitija njihova glase) vozdušni, ili bolje da rečem: črez njihovo voobraženije načinjeni duhovi u žene (i po svoj prilici lepe) su im se
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Onog psa, Ivana, trebalo je ubiti! — Šta je opet učinio? — reče Stanko. I spremi se da čuje najcrnje glase. — Još nije ništa, a ako bog da, ti mu nećeš dati ni učiniti! — Pa reci jednom!
— Šta li ima? — Dobro je! — A... Ti znaš... — Ja sam i doneo te glase. U ponoći proći će haračlija, pa ga valja presresti!... Biće ćara i suviše!... — reče smeškajući se.
Dučić, Jovan - PESME
I ja razumem te glase što huje, Taj jezik Bića i taj šapat stvari... Često sve stane; još se samo čuje Kucanje mog srca.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
i poče još izdaleka polako udarati u nju onu već dobro poznatu pesmu: »Ti već spavaš, zlato moje«, tako tiho da je glase njene moglo čuti samo Julino zaljubljeno uho.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ma kakove protivne glase čujete, nemojte ništa verovati, jer ja ću zadatu reč održati. Do jedno šest nedelja očekivamo vas.
Teodosije - ŽITIJA
Pa ni ognja ranije u pešteri njegovoj nije bilo. I kako svetlost veliku u njoj sad vidimo i mnogih pojaca glase otkuda čujemo? Da nije ko od poznatih mu pre nas došao i s njim se raduje?
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Uobičajene sintagme u našem jeziku jesu: „ludo dete“, „nejako dete“, a poslovice glase: „Đeca su kao rosa“; „Deca su kao šuljci“.
Radičević, Branko - PESME
Stiže Milun do nekijeh vrata, Začu glase, pa se zaustavi, Prigna uho, ode osluškivat, I ču govor, a ženski bijaše, Jedna, brate, vako govoraše: „Jao Fato,
SRPSKO MOMČE Ti svilenoruno idi stado, Kao pre te nemam više rado, Nemam glase tanke vrule jasne, Klepetuše nemam rado glasne, Niti vrela lako žuborenje, Ni cvetića miljano cvatenje, Niti oću s
Putnik svira, pesme vije, Vetrić kupi glase tije Pa i nosit lagan ode Na 'nu stranu ladne vode; A tu jedna moma bila, Baš vodice zaitila, Pošla doma, ali
Pa i nosit lagan ode Na 'nu stranu ladne vode; A tu jedna moma bila, Baš vodice zaitila, Pošla doma, ali sade Glase slatke slušat stade.
Al' opet eto ka njemu katkada Odnekud dođu neka momčad mlada, Donesu glase i još sitne knjige, A ovo njemu grdne gradi brige; Jer katkad on njih zadrži na dvori, I pet-šest sata s njim' veća i
Ta njiova silna jeka Nosi nešto iz daleka, Nosi glase; on i sluša — Sve tužnija njemu duša, Sve se teže jad obara, Trza srce iz nedara; Al' sa čega i sa koga?
A kad vide, ne more se tako, On okrete prevarom inako, I naredi lažne glasonoše, Te doneše Cveti glase loše, E poginu vojvoda Mileta. Al' viteška ne plaši se Cveta.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Srpske kćeri mlade na udaju, Cveće beru, vence spletavaju: Sa ružicom prsi svoje krase I vesele uzvišuju glase; Na pohvalu RIMSKOGA CESARA, Austrijskog dvora gospodara. JOSIFE FTORI, mili vladetelju, Sunce sveta i blagodetelju!
Kostić, Laza - PESME
Iz vaših usta saslušaće bar i naše glase pesnički vam car; al' neće li mu mali biti dar? Ni Srbin, bome, nije narod loš, od vere mu je glava tvrđa tek, a
Pesmom se pita, svet da zahrani, svet da zahrani — da se sahrani. Čućeš nam glase, ti si ih svikô, samrću svojom ti živa sliko kivne nam sudbe!
Bledo mu lice još većma pobledi, ledeno srce još većma se sledi: „Koga vidim, jadan? čije čujem glase? oh, blagi bože, preblagi spase!
i bogu guja, gospodu tutnja gromovima: ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
očajanika, rušeći večnim nadama traj: ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
gospodu roblja, nemome bogu mukloga strâ, ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
skrhanih negva pripevne gusli pobedopoj: ti, kletvo zemne omane, Ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
i bogu guja gospodu tutnja gromovima: Ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
! Da l’ su, bože, sve to — i taj plamen i te glase i zvuke, zdravice i usklike — videla i čula i ona braća s one strane okeana, tamo, — u Braziliji?!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Nemušte na udjelak, on pružio jednom rukom, oni prihvatili sa obje! Za zdravlje mu molili, lijepe mu glase nosili po svijetu kao pčela po medenu cvijetu! Braća ga milovala, čaršija ga vjerovala.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ „A jeli moj prednjak?“ zapita ga ona, a kad joj on opet odgovori da nije, ona mu reče: „Kad nije, neka me glase.“ Kad već dođe vreme da se sahranjuje, opet joj muž prišapće: „Ustaj, sad će doći pop i đaci da te prate u groblje.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ovi posle ručka bio je na tavanu, za razbijati pamuk. Ja nama[h] otrčim k njemu i do|nesem mu moje vesele glase i novine.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kako će da do kaže da mu je isplatio njegov deo očevine? Sve imanje što je on, Đorđe, kupio... Tapije glase na Aćima. Slepac sam. Ako, Đorđe! Kad si slepac, neka ti i košulju skinu! Zastenja i izvuče ruku ispod pokrivača.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Čujem glase besmrtne muzike i nebesnu njenu armoniju koja sladost blagodatnu lije; glas njen moju dušu zabunjenu božestvenim strec
jata, dignutijeh nad pučinom glavah; tamo mrske bez broja ehidne iz prostrane i žedne utrobe dižu mukle i plačevne glase; himere su tamo i drakoni na velika stada razasuti, sa užasom lete po pučini dug prirode strašni da ispune; tamo
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
O, čini mi se da te tako razumijem, izgubljeni čovječe! Pokušat ćy da rekonstruiram događaj: Kao što glase složne izjave ukućana, čovjek je izišao oko pola šest.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— A je li moj prednjak? — zapita ga ona, a kad joj on opet odgovori da nije, ona mu reče: — Kad nije, neka me glase. Kad već dođe vreme da se sahranjuje, opet joj muž prišapće: — Ustaj, sad će doći pop i đaci da t e prate u groblje.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
A ti stihovi glase: “Tamo u praskozorju hladan i bled Leži on bezživotan, ali lep, A ozgo iz neba vedrog i visokog, Ču se glas, pade kao
A ti stihovi glase: “Tamo u praskozorju hladan i bled Leži on bezživotan, ali lep, A ozgo iz neba vedrog i visokog, Ču se glas, pade kao
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Uvodne reči - one upućuju na Sofku - u rečenici koju ćemo citirati glase „videla je”. Todorin pak glas „čujemo” najjače u sintagmi „kao svako dete”, a to „dete” je Sofka.
Stihovi iz pesme Dioba Jakšića glase, naime, ovako: Namjera ga || predveče nanese ||| Na zeleno || u gori jezero. Očigledno je, dakle, da su red reči i
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Daj ti, Bože, dobru sreću! — Ali kolo ne hvata se. Sumorne su tvoje drýge, Ne čujemo slatke glase. Daj ti, Bože, dobru sreću! — Blagoslov ti otac daje, A mali te bratac gledi Kao da te ne poznaje.
Bori se, pobro, bori se, ti ćeš to umeti, — Srbija j’ samosvojna, možda ćeš uspeti; Upućuj strasne glase u jednog duha sklop, Probiraj slabe klâse u jedan jaki snop.
Zvona zvone, a iz njina žalostiva jeka Čujem glase: „Slava tebi, diko našeg veka!“ Slava tebi, ti uzore građanskih vrlina, — Otadžbina t’ gubi danas najdičnijeg sina.
XII Al’ šta j’ ovo? Šta to čujem? Da li mi se sniva? — Jer ovakve glase danas Samo san dariva. Oživela, vaskrsnula Srpska sloga lepa Omladina... nada naša... Ona se ne cepa.
Kako smede poruke nam Tako teške primit’ na se? Što ne ščeka druge dane Da mu nosiš bolje glase?... 1886. ĐORĐE RAJKOVIĆ Ta što je daljina Tako nesavladna! Došô bih ti ruku stisnut’ — Ma da je već hladna.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Oh, kako će na te glase Crna guja jada moga Upiti se, stegnuti se Oko srca ranjenoga! Pa će možda smrtnim stegom Razdrobiti svu tegotu, —
— Verujem ti! Jer s’ i meni kašto čini, Usred noći sam stojeći, Kô da čujem slatke glase, Kô da čujem mile reči.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Lastavice ran vostajut rani gosti budući, pred pendžeri glase dajut zoru svim skazujući. Orel gorje više letit, po vozduhu vesel sljedit. O zlatoje proleće!
Vostani, carice! I daj čadom tvojim videt tvoje lice! Obrati serca ih i očesa na se, I daj njima čuti slatke tvoje glase. Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi i Serblje vozbudi!
Tople čase, kad s' odmara, umiva i kupa, Sa stadama svud planduje utomljena župa, Ja ću svirjel ugoditi na podmukle glase, Da se jasno do nje čuje, a otkud, ne zna se; Pjevaću joj drugu pjesnu kad sjedne na travu, Kad se svlači, drugu
Drvena veće zaškripaše kola kroz šumu i goru; Rikanje, blejanje s mekanjem smešane davahu glase. Mila Zagorica s mestima krasnima ostade pusta, Skrovito selo Žabare u koritu livade tučne, S brzom Jasenicom,
Suze, ah, lije I prsi bije Serbija. Srb Srbina dovikuje, k obrani poziva, Diže glase do nebesa i Boga priziva; Rusa viče i nariče, sinji puca kamen, Ali Moskve više nema, svu proguta plamen.
Na radost je čoveka Stvorila sudbina, Zato mu je sladosti Poklonila vina; Zato mu je vesele Pesme dala glase, Da razvedri oblačne Ovog sveta čase.
” Sad se pet’o promeškolji Da da ljudma prve glase, Kućni garov lancem tresne I zaoštri oba uva, Kao da je nešto čuo, digne njušku da zalaje: Al’ podunu vihor vetar,
pobožnih duša troje, Sada sniže, sada više Jutra pesmu zvono poje; Gorski vetrić čas donosi Jasnog zvona jasne glase, Čas daleko njih odnosi Na sahranu u talase Sinjeg mora dalekoga, Il’ u dvore višnjeg Boga.
god. prva dva stiha treće strofe glase: Pogledajte krovavo / Polje ono Kosovo; ono što je 1841. god. poslednja, u tekstu iz 1827. god.
Anije, a čija se dva stiha nalaze danas u Lateranskom muzeju, na sarkofagu nekoga Oktavija Valerijana; ti stihovi glase: Euasi effugі. Speѕ et fortuna ualete, Nil mihi uouіѕcum eѕt, ludificate ailos.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
pet godina robije. A jednog dana tek, nestalo akata, ili: iskazi svedoka sasvim drukče glase nego kad si ih prvi put čitao, i onaj... tek vidiš — u slobodi. Eto, tako, ide mu taj posao od ruke.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sve strepi, sluša... I pastir iza sna se budi, Pa svu noć prati sumorne ove glase, I zalud odziv čeka - već plava zorica rudi, I bleda kandila noći na plavom nebu se gase... 1882.
čami, I pesma se bolno hori po večernjoj tihoj tami I pesma se bolno hori i bolniji glasak biva, Al' na njene setne glase odgovora nigde živa! Vekovi su prohujali i proveli burne dane, I survali sjajne kule i kapije i dvorane.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Lastavice ran' vostajut rani gosti budući, pred pendžeri glase dajut zoru svim skazujući. Orel gorje više letit, po vozduhu vesel sljedit. O zlatoje proleće!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jovi je prosto naređeno. — Pavle ima da radi, i da od kuće čuje samo dobre glase. Ozdraviću ja. — To je govorila frau Roza pred svetom.
Nije mu stoga pisala ni da je njeno zdravlje sasvim pri kraju. — Pavle treba da radi, i od kuće dobija samo dobre glase. I on kući šalje samo dobre glase.
— Pavle treba da radi, i od kuće dobija samo dobre glase. I on kući šalje samo dobre glase. — Lokalne novine su nedavno zabeležile: da je ugledni sugrađanin, koji živi na strani, g.
Kad je Spida stigao u vinograd, Harisijades je bio mrtav. U vinogradu još, čuo je Spida da zvona glase mrtvaca, muško lice.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ja sam, Dore draga, drago tvoje, drago tvoje, Perazović kneže. Al' ne luduj, draga dušo moja, od Udbine da ti kažem glase! Da su žive od gorice stine, još bi žive stine popucale, ma da ne bi sarce divojačko!
bana, u mene je sarce od junaka; pri će puknut u gorici stine neg' u mene sarce divojačko, — ti mi kaži od Udbine glase: al' je meni bratac poginuo, al' je junak mejdan zadobio?
Gavrani su sletali na turske kule i donosili zle glase. Zalud su Turci u vojsku uzimali „sve bekriju goreg od gorega“, u duše nasilnika useljavao se samrtni strah.
pesme Smrt Jova Despotovića: „Srijem zemlja steć će gospodara — il' boljega ili će gorega“ prevedeni su na ruski kao da glase: „Srijem zemlja steć će gospodara — biće bolji, biće i hrabriji“.
Tužne glase donese jedinici ćerci svojoj. Kad je mlada djevojka svoju majku razumjela, pusta konja hranila na puno na osam danak̓; k
Evo ima devet godin' dana kako čekam ja takove glase: Markove sam poharao dvore, poharao, ognjem popalio, vjernu sam ljubu zarobio, još je za se nijesam vjenčao; sve sam
mu ne mogaše božju pomoć nazivati, svome gospodaru, neg' mu poče ovako nevoljan junak govoriti: „Evo tebi nosim tužne glase i priglase, moja sv'jetla kruno, tužne glase i priglase, kê ovako višnji hoće, kako ti su kleti Turci sve države
mu poče ovako nevoljan junak govoriti: „Evo tebi nosim tužne glase i priglase, moja sv'jetla kruno, tužne glase i priglase, kê ovako višnji hoće, kako ti su kleti Turci sve države zapl'jenili, — nevjera ih ubila, — a hrabren'jeh
Al’ besjede dvije tice vrane: „O gospođo, Krsmanova ljubo, radi bismo dobre kazat glase, ne možemo, već kakono jeste. Mi smo jutros sa Cera planine, a juče smo vazdan počivali na bijeloj crkvi Čokešini.
Kad će doći, da se njemu nadam?“ Al’ besjede dvije tice vrane: „Oj gospođo, Kulinova ljubo, radi bismo dobre kazat glase, ne možemo, već kakono jeste. Mi smo skoro od donje krajine, a od Šapca, grada bijeloga, sa Mišara, polja širokoga.