Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
POSLE UŽASA Šta se to - od veka dublje i moćnije sad, kad je sve zanemelo, glasi ovim trenom koga ispunjava suncem upaljen miris mirođije?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
grad čuvati, i onda baš po hatišerifu carskom nijednu aspru više od vas uzimati neću, nego onoliko, koliko hatišerif glasi; a eto vas i vaši̓ aga i subaša, pa kako vam Bog dade!
Najpre dade Fočić na srpski jedno pismo pred svima pročitati, koje glasi ovako: „Pozdravlje tebi, gospodine majoru Mitezeru u Zemunu, od mene kneza Alekse i od prote.
Sad ne pamtim svo pismo kako glasi, no toliko upamtio sam, da general-komanda po višoj zapovesti javlja nam, da je austrijski dvor sa otomanskim dvorom u
U 7 sati primimo pismo od Gaje Nikolajevića iz Zemuna i odnesem g. Nedobi, njegovo predao mu, a naše pročitam koje glasi: za Karafejzu, da se u Ćupriji-palanci zatvorio sa svojim krdžalijama, i muselima ondešnjega posekao, i hareme odande
januarija pod imenom Gajinim, Melentijevim, Molerovim i Cukićevim; drugo od 11. januarija, koje glasi: kako Turci po Serbiji svirepstvuju; treće prote Smiljanića, istog soderžanija. 26. januara.
Pavković pokaza mi svoje pismo, koje mu je rođak iz Zemuna pisao, isto i ono glasi žalostnjejše stradanije serpsko — i on će iz njegova pisma ono prevesti. u 4 sata po podne odem g.
Ja primim, i moje upotrebimo, gde smo o svemu starom i novo imperatoru opomenuli. (Kako glasi pod datumom 27. aprila prošenije na Jego Veličestvo Aleksandra Pervago.) To je dato aprila 27. dne. z. maja g.
Dučić, Jovan - PESME
ZVEZDE S ostrva Lopuda Visoko u granju mirno gore zvezde, I široka pesma mora u tišini Čuje se oko nas; i ti glasi jezde Kô da rosa pada u srebrnoj tmini. U njenu sam kosu upletao strasno Mokre noćne ruže.
Kako su tamne noći zvezdane, I strašne zamke praznih putanja! Kako su pune redom bezdane, I kako kobni glasi ćutanja. PESMA Noć je najednom pala crna, Kao pod krilom gavranovim.
Međ nasipima vrtlog huči; I kao gromka obest džina, Pod teškom stenom što se muči, Iz grotla stignu glasi mlina. Na bregu iznad mokrog krša Prvi zrak sunčev tek se rodi, I neveselo zaleprša, I ugasne na plitkoj vodi.
APRIL Dažd minu kao posle gatke; Svod sliči polju punom ruža; Odasvud glasi divlje patke, Zeleno brdo puno spuža. Zadnji pram magle negde puši, Kroz močvar vrište luda jata; Žut potok s brega
Ubrisaću s usta mučnu kap gorčine — I kao kraljević iz starinske bajke, Poći ću za glasom što zove iz tmine, Kao glasi davno nestanule majke.
Jer umre u sjaju pre nego zarđa, Ona prođe dušom kao iz daleka Zalutale ptice u svetlosti maja; U pesmi su njinoj glasi drugih reka, I na krilima im sunce drugog kraja.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Naročito je lep završetak pesme, i on glasi: Po čelu ste redom Šnekle poređali, Zulove ste sitno, Fino brenovali, Rusu kosu po mom Gustu očešljali!...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
To je jedno, a sad na drugo. Vi ste, kao što akcija glasi, gospođu Rogozićku dehonestirali, i ona se poziva na svedoke. — Jeste, ja sam kazala da je galantna koketa.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ni prva, ni poslednja. Šalje im se neka milostinja, tek da ne pomru od gladi. Pisalo se i Plackomandi, pa ništa. Odgovor glasi uvek: lepra!
Teodosije - ŽITIJA
Obdarivši ga žezlom svetiteljstva i svima svojim časnim i svetim odeždama sveštenstva, napisa mu drugu zapovest, koja glasi: „German, vaseljenski patrijarh, arhiepiskop Konstantinova Grada, Novoga Rima, u ime Gospoda našega Isusa Hrista
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Trebali su da ostanu, tamo, godinama. Kad su o njima stigli prvi glasi, čulo se da se tamo poženiše, docnije, da se neće ni vratiti, a najposle, da su i decu izrodili.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Verovatno najpoznatija basma za rađanje sinova jeste ona koja se izgovara kad svatovi uvode nevestu u novi dom, i koja glasi: „Okolo dvora dupčići, a u kuću sinčići“.
(LMS, knj. 104, br. 4) — Kćer je tuđa večera. (V. V., NSP) — Muška glava odžak glasi, đevojačko ime odžak gasi. (M. M., LjBP, gl. 2) — Bogat je ko ima sinove, a ne ko ima volove. (Šaulić, A.
sreća i najveća dobro, a rođenje kćeri najveća bruka i zlo za roditelje, kazuju nam i poslovice: „Muška glava odžak glasi, djevojačko ime odžak gasi“; „Koga Bog hoće da prokune daje mu žensku decu“; „Ako će muško dete ko ora biti, opet više
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Zvuk sledećih stihova možda je previše patetičan, ali lažan nije: To su zbori, to su glasi Kojima se prošlost krasi, Što prodiru kroz svet mračni Sa grobova onih zračni' Spajajući gromkim
Radičević, Branko - PESME
“ Jao Hajka, al' te sreća vara. Nojca beži, a zorica zori, Stižu glasi gori iza gori. I zacelo veće Turci znadu, E će đaur udarit im gradu, Pa nijednom ostat se ne hoće, Svako gleda
No šta se ono tu podalje kreće? Još glasi neki na blizu se čuju, Pa sve se bliže amo približuju. Naš Stojan zato ne aje isprva, Njemu se čini e trepeću drva;
Kad nadomak veće beu kuli, Nekolike puške izmetnuli, Da se čuje, da se napred glasi, Kako Srbin časa ne počasi. Puče puška, a gorica jeknu, A od kule ubavo odjeknu; Braća čula, braća s' osetila,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Htela bi da poleti, ali ne zna kuda? Da brojim zvezde? Da pevam?... Sa ulice se čuju glasi i bât koraka. Po neko zapeva, glas mu se prostre, razastre na sve strane i polako, dršćući, utone u ovu slatku, letnju,
Svlačim se i kupam. Pucnji i veseli glasi prolamaju jutro. Okolina, a naročito rečna, ječi od pucnja pušaka i usklika. Tamo, u reci, svaki se kupa.
„Hej Stojane! Čuj, Stojan peva!“ kao odgovor na njegovu pesmu čuše se odasvud oduševljeni uzvici i glasi. I zaista to beše Stojan koji, udaljen, idući valjda kući, pevaše onu istu pesmu: Vetar duše, vetar duše, al’ — katmer
Kostić, Laza - PESME
Al' ne čujem onog zvuka, zvonke jeke, mamna guka, što u svetlij' njenih druga: Glasi muka i pokaja, šapat jada, suzni brizi, neodoljnih uzdisaja brojanički, sveti nizi; stare slave setna hvala, a skoranjih
Lalić, Ivan V. - PISMO
(20. V 1989) 4 JEDNOROG P ustoš u meni tvoje je imanje; Tvoja je ona ograda bez kuće, Na tebe glasi tapija, a ključ je Od kapije u tvoje nepostanje.
Kad kucneš, glasi se praznina, Onako kako oblik kaže, Najčešće muklo. A duh vina S duhom se ulja teško slaže. Rub police je rub
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Prvi Suletov zakon glasi: „Svaki komad leba namazan mašću i posut alevom paprikom, kada se ispusti iz ruke, pada obavezno na namazanu stranu,
Drugi Suletov zakon glasi: „Ma koliko se dugo čekao trolejbus na veoma visokoj ili na veoma niskoj temperaturi, on neće doći sve dok lice
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
A sve potom što se čuje munja palcem potpisuje. ČUDO U GLAVAČIĆIMA To što vrana s koca gače, To se neko čudo glasi. Beo rubac sa krstače lepršanjem sveću gasi.
Gubi se mrenje s Reke života. Beli lijander dosade tupe tone u vreme koje ne teče, čiji se kalem ne glasi brujem nego u rđi Meseca smrklog gori u tvrđi Kamene nule. - Prazne se sobe Donjega šara, krčazi tmure.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
— Mir je. Tiho, k'o uzdasi, Izumiru svetli glasi... Laku noć! MOLITVA Kad za goru sunca zađe, Kad utrne beli dan, I sve živo mira nađe, Što ga blagi daje san — Tad
Rasejano pogled bludi, Tromo idu časi. Iz daljine zvono gudi, Razležu se glasi — Odjekuju na daleko... Mora da je umro neko. POSLEDNjI GOST Ponoć je odavno prošla.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
A šta veliš, Agatone, kad se već onako upustiš s njim u razgovor, da li možeš nešto tom prilikom da ga ispitaš kako glasi testament? NEKOLIKO GLASOVA: Jest, jest. To bi dobro bilo!
AGATON: Koje ono? TANASIJE: Pa ono kako glasi testament? PROKA: Pa eto, čućeš sutra. VIDA: Ko će živ do sutra izdržati?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
kvariti jezik u našem narodu, i da čak neki građani toliko daleko teraju te su, zaboravljajući odredbu zakonsku koja glasi: 'Narodni jezik nijedan građanin ne sme kvariti, niti izvrtati red reči u rečenici i upotrebljavati pojedine oblike
dela svake tačke po ovom utvrđenom redu, i posle mnogo, vrlo mnogo napisanih tabaka, dolazi se do reči dozvoliti Dale glasi: „Dozvoliti, im. gl. sanskr. dhard dudorh, skakati, skakuckati, trčkarati (V. knj. III, c. 15, 114, 118 b. H. S.** m.
Sutradan načelnik je poslao šifrom izveštaj vladi o jučerašnjem političkom zboru. Izveštaj glasi: „U mom se okrugu pojavila jaka politička struja protivnika današnjoj vladi.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Vije se divna pesma, al' i rad ne stoji. Onda se tek i radi, kad se njeni glasi razlegnu. Uz pesmu se i starost podmlađuje, uz nju se i stare grudi rasplamte, a za mlade i ne pitaj...
Istorija nije zabeležila vreme kad je zakopano naše mesto. Ali mesno predanje glasi, da su i naši čukun-dedovi bili najvredniji i najposlušniji narod na svetu.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Sve crnje od crnjega, i to sve na moju glavu! Iz Francuske čitam da je Klemanso propao; iz Belgije stižu glasi da su klerikali pobedili, a iz Menčestra i Šefilda doznajem da je ugušena radenička pobuna ili štrajk u fabrici vune u
onim već gotovim naslovom iz »Jadnika« Viktora Higa — kojim se i Sreta tako često služi u svojim dopisima — a koji glasi: »Bura u lobanji«. »Svaki je početak težak«, veli poslovica.
To je protivno članu petnaestom ustava od osamdeset osme, koji glasi: »Stan je nepovredan«, i posle: »Ni u kom slučaju pretres ne može biti noću«, a danas je oblačno; a to ka’ i noć da je!
Čulo se za ovo burno veselje nadaleko! I bog sveti zna iz koje se daljine video taj plamen, a daleko se razlegali glasi od pesama i zurli, od ćemaneta i bubnjeva; nadaleko se razlegahu Mićine brojenice i Sretine zdravice, i jeka zvona i
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Za vrsnijem bratom ali sinom pusti glasi milost utrostruče; nađeno je draže negubljena; iza tuče vedrije je nebo, iza tuge bistrija je duša, iza plača veselije
VLADIKA DANILO Pričajte mi što je tamo bilo: al' ste vuci ali ste lisice? VOJVODA BATRIĆ Veseli su glasi, gospodare, klanjamo se Bogu i Božiću. Najpriđe ti Božić čestitamo, čestitamo Božić Gori Crnoj!
Pandurović, Sima - PESME
Ali prva zora i kraj svega glasi! Naš polet brzo, opuštenih krila, Još dok bledi mesec mrku ponoć krasi, Pada i gine gde je nada bila, Kraj lampe
strasti tiho gasi; Blede naše duše, sede naše vlasi; Tragovi se dragih uspomena peru, A odjeka stari ne nalaze glasi. Sa svima težnjama i nadama — dalje!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ „Kud ja nisam - ti ćeš doći!“ „Što ja počeh - ti produži!“ „Još smo dužni - ti oduži!“ To su zbori, to su glasi, Kojima se prošlost krasi, Što prodiru kroz svet mračni Sa grobova onih zračni', Spajajući gromkim jekom, I božanskom
noć raspusti čarobne vlasi, A on je snevao san; - i prekor iz sna ga trže, Kroz burni celi grad što tajni zborahu glasi, I on je čuo sam: „Nesrećni Tibulo naš, bogovi neka ga štite! On ljubi hladni kam“. V.
I zatim tiše i tiše jecahu srebrne strune, I premirahu bolno i tiho njihovi glasi, Kao molitva čista, k'o uzdah nevine duše, Il' k'o poslednji jauk s životom što se gasi.
K'o da bi htjela zbrisati sjen tuge... I slušaj! Redom zapjevaše one! ... I glasi dršću, tresu se, i zvone, Mili i sjajni k'o luk mlade duge: „Ne tuži! S bolom kuda ćeš i gdje bi?!
ZVEZDE Sa ostrva Lopuda Visoko u granju mirno gore zvezde, I široka pesma mora u tišini Čuje se oko nas; i ti glasi jezde K'o da rosa pada u srebrnoj tmini. U njenu sam kosu upletao strasno Mokre noćne ruže.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
divne, besmrtne ideje u našu se sferu svijetljaju, i dan svaki neba sveštenoga nas čestita novim naslađenjem, novi glasi besmrtne muzike naša kitna polja potresaju novom slavom tvorca mogućega!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Onda znači — produži sudija — da primate ponuđenu kletvu. U tom slučaju presuda glasi: „Da se tuženi (ty spomenu ime moga klijenta) zakune da ne duguje tužiocu sumu u tužbi označenu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Na starčevu licu kao da se porodio tračak nade. — A kako onda glasi tvoj odgovor na to pitanje? — Za nekoga ko me pozna kao vi, moj oče, mislim da se moj odgovor da lako predvidjeti:
signala za dozivanje, koji ciliče tamo negdje u prostorijama za poslugu, a koji se ovdje u bolesničkim odjeljenjima glasi samo tankom zukom koja tjera prigušenu paniku kroz zidove i ošite.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ovako glasi poslednji pasus Maksvelovog kratkog prikaza Faradeja u VIII tomu časopisa ”Priroda”, o kome sam ranije govorio: “Verova
Treći zakon kretanja po Njutnu glasi: ”Akcija je ravna reakciji”. Ovaj Zakon sam smatrao uvek osnovnim zakonom u svim fizičkim naukama.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Lepa pesma koja se o Veligdanu u kolu peva ovako glasi: Dolete čelka od Boga, Kazuje leto bogato: Veligdan šaren, prešaren, Đurđevdan travkom i šumom, Petrovdan
stihu dvanaeste glave Apokalipse, tumačenje koje bi danas, saglasno s neprekinutom crkvenom tradicijom, moglo ovako da glasi: žena obučena u sunce je crkva obučena u reč ili logos božiji, logos koji isijava kao sunce; mesec pod nogama njenim
Prva rečenica, dakle ona od koje i započinje čitanje, glasi: „Četvrte godine svoga vezirovanja posrnu veliki vezir Jusuf, i kao žrtva jedne opasne intrige pade iznenada u
godine za Pravdinu anketu „Zašto se naša knjiga ne čita?“ Mesto koje nas zanima glasi: „Tu leži kriza naše knjige. U rasnosti, u osećanju naše sredine, našega mentaliteta, naše evrazijske psihologije i
Odgovor koji je dao Branko Lazarević glasi: Njegoš i narodna pesma. I to je prihvatljiv odgovor za početak HH veka. Danas već tome moramo dodati najznačajnija
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tako, recimo, posle dveju kompoziciono prelomnih rečenica - od kojih prva glasi „Njoj tada sve iziđe!” i druga „A seća se svega17- autor u prvoj verziji više nije mogao ni videti ni znati ništa što
Tekst, naime, ne glasi kako je maločas napisan, nego ovako: „Jer, zaboga, - govorila bi joj tada mati, sva srećna - otkuda ona sme dopustiti
što i Todorino on, ali pošto je Mitin govor upravan, autor sa svoje strane dodaje u zagradi žene, pa rečenica stvarno glasi ovako: „- [. . . ] A vi (žene) sada, tamo po kući, spremajte i udešavajte”.
koja zatim sledi zapravo je slika potekla iz ćerkinog doživljaja majke u trenutku kad joj od muža pristižu retki glasi.
Vidljivu, značajnu čak ulogu, ovde je dobila metabola u imenovanju tek uvedenog lika - gazda-Marka. Ona prvo glasi „gost, gazda Marko”, da bi odmah zatim postala i „gost, kupac”.
godine. U oba slučaja pripovedač. Kosta obraća se na „ti”. Prva rečenica u verziji iz 1898. godine glasi ovako: „Ti ne znaš kako je udobno tamo živovanje!
Valja se samo prisetiti početnih i završnih rečenica Dnevnika. Završna glasi: „Ali ako umrem, pogledaću poslednji put nebo, utehu moju, i smešiću se”.
On glasi: „Beskrajni, plavi krug. U njemu, zvezda“. 236 Beskrajni plavi krug sa zvezdom očito nije što i zvezdani nebeski svod:
285 Ostavivši po strani Šimićev sud, koji ima samo polemičku vrednost, mi sada možemo zamisliti govorni niz koji glasi: „lađe se šćućurile u sivom zalivu ko tice u gnezdu, i nepomična jedra stoje nad mirnim slivom”.
Slično se može postupiti i sa prvom navedenom rečenicom. Kod Crnjanskog ona glasi: „Pred njim, pre svega, ćutala je, isplakana, sa jednim tajanstvenim osmehom”. stveniM osmehom”.
332 Rečenica kojom Seobe počinju glasi: „Magloviti vrbaci isparavaju se još od prošlog dana, oblaci se kovitlaju sve naniže”.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Najedared glasnu Odozgora tamo: „Vidite li, bedni, Vi nemate ništa Do pepela samo!“ Sad još jači glasi Sa visina plavih: „Pospite se, jadni, Svi kol’ko vas ima, Pepelom po glavi.
“ To je tamo strašno i da s’ u san sniva. Ali, jaoj, Mrgud ima oca živa — Pa kad stigli glasi do starca kukavna, Te na svetao obraz pade senka tavna: Zaplaka se starac prvi put svog veka, Lati s’ dževerdara,
O ZARUČENjU KNEGINjICE STANE Stižu glasi divna zvuka, Sipajući krugom bleske; Veselo se grudi šire, Grudi srpske, sveslovenske.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Tako sam i učinio, ali vi ste bili otišli pre 7 časova i ja sam pošao za vama, kao što glasi naredba, i ma da sam terao brzo, nisam vas mogao naći pre 9 časova — odgovori major. — Gde vam je vojska?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Noćca bajna, nema tajna, Samo zvezda šapće sjaj. Srce čuje slatke struje Tijomirni uzdisaj. Po uzdasi plove glasi — Vaselenu obli poj — Sve uzdiše... više... više... o ljubavi večitoj. Pa nabuja, kâ oluja, — Ao jada golemog!
Prosuo bih pesme svoje, Što mi srce sada poje, U nedarce tvoje. Al’ su pesme slabi glasi, Tebe nešto lepše krasi, Što te krasi: Srpkinja si.
Ne moli se kâ pobožnik Posred hrama, — Nestalo je, nema tela, Daša sama. Ne čuju se glasi, reči, Struji misô, Kroz koju je rajski tamjan Zamirisô.
XXVIII Blago onom, koji ume Da bez reči bol izrazi, Bilo skladom glasovirnim, Bilo vrule meki glasi; Il’ prevlakom preko strune Uzdisajne one sile, Il’ trepetom harfe svete, Il’ jecanjem kitre mile.
Spojila se duša noći, Spojila se s dušom danja, Pa šapnuše: Suze toči, Al’ se sećaj radovanja! Kome zbore ovi glasi? Ja pomislim sam u sebi; Duša danja, duša noći Zagrli me: Tebi, tebi!
Samo cpeća nek je prava, Kao što je moja tuga. Usklik vaša radovanja Žice srca moga njija, — Glasi cpeće, — glasi bola, — Pa ipak je harmonija.
Samo cpeća nek je prava, Kao što je moja tuga. Usklik vaša radovanja Žice srca moga njija, — Glasi cpeće, — glasi bola, — Pa ipak je harmonija.
Razmaknu se prostori beskrajni Rastvore se vremena talasi, Tad zadršću vasione širom Tihih zvona nadzemaljski glasi.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ludosti izrođenoj bolesti evropskog baroka u pesmici nekoga Stefanovića iz Sombora koja, u Dragoljubu za 1845, u celini glasi: SRPKINjA SRBLjINU Srpski sine, Srb sivi sokole! Svoji svojstva sebi srca srpska.
1834. pesmu koju valja navesti u celini, a dabogme ne radi njenih umetničkih vrlina. Pesma glasi: SOČINITELj, kao sin Otečestva, izvan kojeg se onda nahodio, bojeći se da ne bi plamen pobune, svirjepstvujuće u
Drugda ću se blizu čuti sa tužnimi zvuci, Drugda opet k'o da mi je djevojka na ruci; I da budu neizvjesni glasi mi i r'ječi, Kad daleko svirjel bude, hoću da joj ječi; Neću da zna urečene ni čase ni dane, — Ovako se misli love,
b' meni zemlja bila sva gluha i pusta; Što su nebu jasne zv'jezde, njivi zlatni klasi, To besjede sluhu mome ljupki tvoji glasi.
Znaće gdi je moja najpre propjevala Muza, I njoj blizo ubježište želiti bez trusa, Imenu će pjesan mojih razići se glasi, Čitaću se od množajih neg' na glavi vlasi...
Oni isti ptični glasi umilni S kojima se svaki srećan veseli Nisu već za mene; jer mi serce vene Za mojom ljubeznom. Na pervom stepenu moga
mora sjati, U soglas’ju leži mir; Mir da svagdi mi snujemo, Mir tam’, ovde bude s nam’; Mir u pjen’ju da čujemo, Mir i glasi odziv sam.
S Deligrada, Negotina i Kladova tutnji, A Morava predaje se gorke sudbe slutnji; Već i Petki javljaju se silna groma glasi, Beogradu udaraju grozna roka časi. Suze, ah, lije I prsi bije Serbija.
Topla tebe nedra očekuju, čisto sedište, Da te od svake sobom zaklone bede i zla. Tu će se tvom svakom udaru glasi odzivat, Kao kad zlatno pero zlatne se kosne žice.
A svaki suze roni. Na kakav ideš put Kad s’ zvona glasi roje I majka bije grud? Svenuo to je cvetak U maju veka svog, Smrti ga ladna ruka Sa sveta skide tog.
1847. Pavle Popović Šapčanin POGOVOR PLAČ SERBIJI (str. 37). Potpun naslov pesme glasi Plač Serbiji jejaže sini v različnija gosudarstva rasjejali sja. Objavljeni ot S.S.S. Ovaj kriptonim (S.S.S.
u istoj štampariji štampao još jednu pesmu u posebnoj knjižici, u šesnaestini (12H8,5 sm), a na 16 stranica; njen naslov glasi: Gorestni plač slavnija inogda Serbiji, svojih carej, knjazej, voždov, gradov že i zemelj lišenija, i na čužih predjeleh
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KRAJIŠNIK: Gospodaru! KNEZ ĐURĐE: Pogled ti je, istina, užasan, Nesreću mi nekakvu glasi — Al’ govori — sve neka je prosto!...
beše — I to, i to — I ponoć grmi, ječi planina, A postolje se moga prestola Uznemireno trese poda mnom, Kô da mi glasi skoru pohodu Krvožednoga moga nebrata?... JELISAVETA: Je l’ i to san? Snevam li ja? Oh, ako snevam, de, probudi me!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Što da radi? Kroz četrnaest dana mora da plati — tako glasi osuda što je neki dan primio — oko sto talijera i parbene troškove za dućanske stvari.
Ilić, Vojislav J. - PESME
noć raspusti čarobne vlasi, A on je snevao san - i prekor iz sna ga trže, Kroz burni, celi grad, što tajni zborahu glasi, i on je čuo sam: Nesrećni Tibulo naš, bogovi neka ga štite! On ljubi hladni kam. 1883.
U toku burnih dana ti blagi, nebeski glasi, Smrtnome stvoru daju pitomu, rajsku ćud, I u tom slatkom času požuda adska se gasi, I smerna, sveta ljubav talasa
Bezbrojno sveća, do u samu zoru, Zasvetle opet u staklenom dvoru I opet bajni zahore se glasi, Ljubavni klici, pesme i uzdasi.
Srebrni talasi Sumorno biju o obale mirne, I trska šumi i trepere glasi, Ponoćni lahor kad je krilom dirne; A čamac leti i talase reže, I jednolika pesma se razleže. 3.
mračnog, kô uzvik gnevnoga Krona I zatim, tiše i tiše, jecahu srebrne strune, i premirahu bolno i tiho njihovi glasi, Kao molitva čista, kô uzdah nevine duše, Il' kao poslednji jauk, s životom koji se gasi.
Noć mirišljava sađe i mesec nebesa krasi, Kad se s obala Ganga veseli začuše glasi. To Azok prinosi žrtvu gospodu i bogu svome, Da blagoslovi vojsku I svetlo oružje s njome.
I strašan vihar se diže. Grmnuše potmuli glasi, I vetar, što burno naže, pomrsi njegove vlasi, A zvonik zastenja čisto.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A možemo imati dece, pa opet da ne budemo ni živi, ni Grci. Jesi videla Zamfirova sina? postao ortak Matiću. Firma glasi: Matić i drug. Firma je Srbin, a Grk, koji drukčije razume posao nego Matić, on je ortak bez imena.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Prizivanije glasi ovako: Ti, koja si kod Čivuta od Noja, kod Grka od Bahusa, kod Rimljana od Silena, a kod Srbalja od Kraljevića Marka
Sad ajd’mo povesti, koja sledom starog rukopisa ovako glasi: Roksanda videvši sebe muškim čedom odarenu, otide mesnom svešteniku, koji je za svoju dobrotu oglašen bio, i od alfa
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
itd.“ ili: Jus se pretvara u cis, cis se pretvara u bis itd...“, i na kraju krajeva reč crno sad glasi: belo. Sećam se jednoga predavanja iz istorije Srba, koje je profesor ovako završio: „U bici na Velbuždu 1330.
i vrlo glatkih stihova, ko je taj koji bi se smeo poduhvatiti da nauči napamet taj isti Karnov princip, koji u prozi glasi ovako: „Kvadrat nad jednom stranom trougla jednak je sa zbirom kvadrata drugih dveju strana smanjenim za dvostruki
Ili, zar je onda nemoguće i rešenje jednoga zadatka iz više matematike koji sam tu skoro čitao u nekim novinama a koji glasi: „Kad pomnožim datum mog rođenja sa brojem moga telefona, dobijam iz kvadratnog korena od toga, minus godine moje
kreč i sva smrtonosna sredstva, jer poznata su već đačka samoubistva zbog latinskog jezika, sa oproštajnim pismom koje glasi: „Dragi roditelji, Voleo sam život, ali me latinski jezik otera u grob.
Petrović, Rastko - PESME
Treba li još da napomenom da nisam anarhista, prema tome ideja je duboko logična u svojoj osnovi i glasi: možda i nisam rođen sebe radi, ali došavši jednom do svesti da izvestan broj potčinjavanja opštem životu nosi sobom i
Šantić, Aleksa - PESME
I slušaj! Redom zapjevaše one!... I glasi dršću, tresu se, i zvone, Mili i sjajni ko luk mlade duge: ''Ne tuži! S bolom kuda ćeš i gdje bi?!
I kroza nj jedno sjajno i budno Gleda ih oko... Prve zvijezde u suton rone; Sav požar neba tiho se gasi, I glasi Večernjih zvona zvone I mirno teku Kroz večer meku.
I meni sve se čini: Ti glasi u visini — Kô neki, Crni i meki, Pun behar raščupani — Rasipaju se u suton rani; Mirišu, Dišu, Šume, Jecaju,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
— hitati przni — svadljiv, džandrljiv, gotov na tuču privariti — prevariti priglas — reč nejasnog značenja: tužni glasi i priglasi (možda je to amplifikacija kao i u sledećim slučajevima: krila i okrilja, slika i prilika, zove i prizivlje
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
GLAVA DVADESETA U njoj se pripoveda kako se dogodilo, ama sasvim od reči do reči, po onoj bačvanskoj pesmi, koja glasi: „Ja sam curu molio i lepo govorio, a sada je došlo vreme — cura moli mene!