Obradović, Dositej - BASNE
Pukne glas i svuda se pronese pa se oni strašni i na glasu lav s dušom muči i da je pri koncu. Ko što želi, to lasno veruje: mloga životinja, jedno drugo ne čekajući, navali koje
To nije moguće”, odgovori užasnuto jagnje. „Ha, ha! Po glasu te poznajem, ti li si onaj koji mi se lane u ovo doba rugaše?” „Lane, u ovo doba? Pomagaj!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” I tako se svrši i poreza razreže, i posle knezovi kupe i veziru odnose. (Najvećma su na glasu bili u ono 12 godina naša tri kneza valjevska, i knez Ranko [Lazarević] šabački iz Svileuve; knez Nikola iz rudničke,
topovi, jedni od Smedereva i Beograda do Kolubare, a drugi od Šapca i ušća u Savu reke Vukodraži, glas topovski glasom glasu odgovara.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Tu je sam gazda od kafane Nikola Jović, ponajbogatiji u Smederevu, sa svojom familijom: ženom i ćerkom jedinicom na glasu i u Smederevu i u okolini.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— jeknu Lazar. I samim pogledom izazivao je. Stanko se ljutnu. — Šta je tebi, jarane? — upita on, a u tom glasu zvonio mu prekor. — Šta tu vazdan!... Smeš — ne smeš?! — viknu Lazar, a beonjače mu od zala zakrvavile. — Najposle...
Međutim, Mačva je obilovala u jabukovim i šljivovim voćima. I rakija i jabukovača mačvanska behu tada na glasu. Nijedana kuća bez tih pića nije bila. Niko iz kuće nije otišao a da ga ne usluže jednim ili drugim pićem.
Zavlada mrtva tišina... Ni vetrić ne šušnu; samo su nemi svedoci sanjivo žmirkali... I Jelica oseti bol u duši. Po glasu Stankovom slutila je da mu nije pravo... A njoj beše žao što se naljutio. — Šta ti je?... — upita prišavši mu.
— Hvala, Devo! — reče Čupić. — Hvala ti na tom dobrom glasu!... Idi, odmori se. Ili, još bolje!... Pričekaj tu!... Deva izide pred šator da sačeka naloge, a oni zasedeše.
Dučić, Jovan - PESME
ZAMOR Oči su ti danas pune tople tajne, Po poljubac ima u pogledu svakom; I ima u glasu tužnom, nejednakom, Obećanje sreće nove i beskrajne. Dosta, jadna ženo, sve je zalud! Dosta!
suzu krili u tom času, Onu suzu čednu, svetu, neumrlu: No ona se svagda javljala u grlu, I uvek se tužno rasula u glasu. RAPSODIJA Da mi je da ljubim kao nekad prije — Bez nade i sreće; vaj!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pre dvadeset godina bio je moj otac trgovac na glasu, i radio je ortački s Ćorđem Radojlovićem. Ne znam koliko su godina bili ortaci, ali u to doba, pre dvadeset godina,
Pokri ga ponjavom i ode u kuhinu da priča jetrvama što se zbilo. Ali se nijedna ne obeseli tome glasu. Smejaše se, istina, ali im smeh ne ide od srca. — Nije ona za našu kuću! — Jedna namiguša!
Pa onda, brate mi si ga moj, o „slatkoj tuzi i tužnom veselju”, „žuborećem potočiću”, „uspavljivom glasu zvona”, itd., itd. Hvala bogu, kažem ti, jedva jednom opametih se.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pojedine pevače već poznaje sav komšiluk po glasu. Tako, na primer, jedan se žabac već nekoliko godina dere koliko ga grlo donosi; ima glasinu k’o bik, pa se čuje sa
psalam: »Iz glubini vozzvah k tebje, gospodi,« a pop Ćira opet treći: »Gospodi, vozzvah k tebje, usliši mja; vonmi glasu molenija mojego.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
momak na glasu. Do njegove dvadesete godine slabo je što o njemu u varoškoj hronici zabeleženo. Mati mu je ostala udovica, a Ljuba,
Mati mu je ostala udovica, a Ljuba, prošavši kroz manje škole, postane šegrtom trgovačkim u jednom na glasu dućanu. Tu se on tako vladao da je svakom šegrtu za mustru služio.
Čula sam za Benjovskog, za Sentala, ali za njegovo ime nikad. — Čuo sam ja, i on je na glasu fiškal. — Pa mi se ne dopada što poznaje Marka. Mogu zajedno šurovati, — reče kao brižljivo Alka.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Pa ipak istrčiš po nekada na prozor! — Ja? i očigledna laž se zatitra u njenom glasu. Nikad! — Jelena, Jelena. nisi ti ono što si bila! Boga mi, nisi!
Duboko u noć govorilo se samo o njemu, o njegovoj duši, očima, karakteru, glasu i stasu, duboko u noć jednom su samo molbom uznemiravale dobrog Boga obe žene na kolenima: da čuva njihovog jedinog, da
Afrika
Niko ga još nije video ali se njegov lik i njegovo telo ogledaju u njegovome glasu, prelivanom šumnim slapovima. Pogađa se da je sed, dežmekast, kože izborane klimama.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„More, imao sam cara Davida, za provodadžiju!“ govorio je njen muž i uživao u ženinom glasu. Nasamo, to dvoje je ludovalo, iako su bili već pet godina u braku.
Nemamo sriće!“ Obe su žene volele Pavla, kao što žene brata vole, ali u glasu i očima te mlade žene bilo je nečega što njen muž nije mogao, ni da oprosti, ni da razume.
kola, austrijska, u to vreme, prilazila su, pred veče, sa svih strana, Beču, a postiljoni austrijski, bili su na glasu. Vozili su dobro. Uživali su veliki ugled kod svih vojenih karaula, đumruka, kontumaca, i putnika.
Kod straža austrijskih, pri ulasku u prestonicu, te godine, slavonski oficiri, iz Hungarije, nisu bili na dobrom glasu. Po austrijskim forpostima, oko Beča, znalo se, to leto, za nemire, kojih je na turskoj granici, u Horvatskoj, bilo.
stanovao sa njim – pričao je Pavlu, o Božiču, po nešto – da je Joan Božič opak čovek, ubojica, a kockar, i ženskar, na glasu. Bogat. Obesan. A govori se da će, ovih dana, izići iz zatvora. Tako Božič poručuje. Drugi kažu da mu je odzvonilo.
Šta kaže kapetan na to? Pavle je sedeo ćutke i čudio se mirnom glasu Božiča, i kako oboje sede i puše, mirno, a kako će, kroz trenut, dva, da se zubima pokolju.
Onaj ko je dovikivao, morao je znati, dobro, raspored soba, i prozore traktira. Poznao je, po tom glasu, Lađeviča. Odmah zatim ču kikot iz bašte, čoveka koji se smejao, kao da ga neko golica.
ali i da se udvaraju senatorki, gospoži Agripini Bogdanovič, koja je tek bila prešla četrdesetu, a bila lepotica, na glasu.
„Lisa, Lisa!“ odjekivalo je u manježu. U tom čovečjem glasu, sa sikćućim akcentom, odjekivalo je nešto kao krik. Čovek je zatim dodirnu u slabinu.
meseca, bilo sve manje ljubavi, one vrste, kojom ga je gledala u Temišvaru, kad je seo kraj njenih nogu, oseti, u njenom glasu, u milovanju njenih ruku, da ta žena, i sad, ima neku naklonost prema njemu, koju, ni on, ni njegova familija, nisu mogli
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
se u Bosni razvili filigranski zanati: puške i sablje su kićene i impregnirane srebrom i zlatom, a sarački je zanat na glasu. Muška i ženska nošnja je bila kitnjastija nego na turskom istoku.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Dok sam tako sam sebe grdio, eto ti opet nekoga. Bila su to dva zeca. Poznao sam ih po glasu. — Brate moj slatki, treba odavde što prije da bježimo — reče jedan od njih.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Opet su te izbacili? - šapnu dok sam prolazio pored nje, a u glasu joj je bilo više strepnje nego radoznalosti, pa sam rekao da imam nekoga posla.
- Rašida se smejala, ali to je bilo nešto kao pristanak i ja nisam mogao a da ne primetim senku odobravanja u njenom glasu.
Setih se nečeg nalik na pritajenu pretnju u njegovu glasu i bi smešno. Ja se nikad nisam tukao zbog žena. Uostalom, one sa kojima sam imao posla nisu ni bile vredne da se čovek
- Vi ste dve budale! - progunđao je, a u glasu mu je zatreperila zapanjenost pomešana s mirenjem: shvatao je da gubi Rašidu i pokušao da je gubi dostojanstveno.
- Ovo nije mesto za te stvari! - branila se žena, ali onaj glas, sada već sličan nekom glasu koji sam znao, naređivao je moleći. Uši su počinjale da mi rastu kao pečurke posle kiše.
Oštro i glasno otac nas je zvao da siđemo. Je li potrebno pečeno pile da bismo sišli, pitao je, a u glasu mu je zvonilo nestrpljenje. Nije bilo potrebno. Tako nešto nikad nije potrebno u izvesnim situacijama.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Lepotica na glasu, prolepšala se još više, u prvoj godini braka. Koža njena i kost, smeh i dah, kao i njen pogled, imali su neki gladak
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
pred stolovima, to je onaj trenutak kada im se treba zabiti u tromi mozak, u srce, u oči — trenutak istine u krkljavom glasu voditelja umnoženog zvučnicima. Sada je taj trenutak!
Matavulj, Simo - USKOK
“ onda se malo začudiše nagloj promjeni u njemu. Ne toliko u tijem riječima, koliko u načinu, u glasu, na njegovu licu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U doba od 1820. do 1840. Mušicki je bio jako na glasu. Njegov Glasъ arfe šišatovačke našao je više odjeka no ijedan srpski pesnički proizvod pre njega.
Uvek na glasu i jako cenjen, umro je u Dubrovniku 30. juna 1882. godine. U Italiji, u kojoj se školovao za vreme najživljeg nacionalno
Iako jošte mlad, Kopitar je već bio na glasu u uskom krugu ljudi koji su se onda bavili slovenskom filologijom. 1808. godine izišla je u Ljubljani njegova gramatika
do 1872), Javnosti (1873), Glasu javnosti (1874), u časopisu Radu (1874—1875), u Oslobođenju (1875). U Beogradu i na omladinskim skupštinama i u đačkim
Sremac, Stevan - PROZA
mi sad sami, ali onako po duši recite: koji je taj smrtni kroz čije žile struji krv a ne surutka, ko bi ovom sirenskom glasu odoleti mogao?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Tamo je i moj Miloš, rano moja grdna — uzdiše đedo. — A, onda se nadaj glasu hrabri ga Dušan, pa i sam živahne. — Tamo je „Žalobitni Đuro“, onaj naš Đuro Vekić, on svima iz našeg sela pisma piše.
Bome ćeš našima dolje potprašiti turove! Haubica tresnu i po drugi put. Huso ponovo đipi. — Ačkosum! Ejvala ti glasu!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Ne plači, Marijo — reče ona, a u njenom glasu osećaše se neko saučešće pomešano sa zadovoljstvom. — Ja tek samo onako rekoh, da znaš. — I to „da znaš“ naglasi.
— uporno poče ona opet. — Ništa. Ne jede mi se ništa! — Čisto braneći se od nje, odbi je. — Kako ništa, sinko? — A u glasu joj se oseti prekoran plač. — Uzmi, okusi nešto.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Idem ja baš da vidim kakva je to sovuljaga. Pa skoči te po babinom glasu naiđe na krušku, iziđe više nje u breg, pa uzme kamen, te babu u glavu tres.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Jednom sam čuo te u glasu drozda, Na severu, a s proleća je bilo; Jednom si pogled krznula mi krilom Pčele što tromo zuji oko grozda.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Moram da vam priznam, i danas osećam nešto kao blagu muku kada mi netko spomene te dekorativne kafane na glasu! Njihovi vlasnici misle da je dovoljno poređati neke blesave seljačke ćupove po zidu pa da se čovek načisto upiški od
“ — baš kao da smo naumili da doručkujemo u devet naveče. Mislim, bilo je u njegovom glasu nečega što me je teralo da ga ujedem za nogu.
Ja moram da radim! — Da radiš? Šta ti uopšte umeš da radiš sem što uživaš u svom glasu? Jeste, ti ga neprestano osluškuješ i diviš mu se! Umesto da zaista nešto učiniš za ovu kuću ... —A šta to, na primer?
Možete li uopšte da zamislite njegov glas u sedmaka? Pokojni Lujika Armstrong bio je prema njegovom glasu čist koloraturni sopran, kad vam kažem!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
I danas Mačak unutra živi. Vidimo uz nj sve nova lica: lovci na glasu, sinovi mladi, četiri snahe, starica Cica, šesnaestoro unučadi.
Iz nje sam juče nešto prepiso. Čitaj oglasnu stranu: VUKOV OGLAS Vučinić Vujo, pevač na glasu, (znaju ga dobro svi koji pasu, peva operu „Tosku“), u tihoj šumi Zeleni Bor osniva moćan pevački hor, muzičko
RIBICA NA VRBASU Da li spavaš ili budan sanjaš, vjeruješ li veselome glasu: u nedjelju koja prva dođe provešćemo odmor na Vrbasu. Od jurnjave i gungule vraške okrenuće voda unatraške.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Dobro veče. Vidim jasno njegovu veliku priliku pred manje mračnim nebom, ali čak ni po glasu ne mogu da zaključim kog je doba. — Dolazimo iz Belmontehe, ali nismo sve svršili. — Niste svršili posao?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
5 Molim pomozi onima što sebe nište odani glasu koji jednom čuše odozgo a sad ga više ne razumeju ali ponavljaju litanija drevnog uzdisanja kao lek koji više ne leči
ti nebesko ordenje o najviša iskro iz najtvrđeg kamena senka ti je do Petrograda pala odazvao si se aleksandrijskom glasu ti koji si kleo zmijske trbušine za tebe stvari loše ne stoje pamte se čak i neki citati iz tvoga venca. .. ...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Iz jednih kola pokrivenih arnjevima pomoli se jedna glava. — Druže, gde je, slave ti, ta Banjica? Po glasu, koji liči pomalo na zapomaganje, reklo bi se da dugo vremena lutaju po mraku beogradskim ulicama.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
zapita Ljubica uzbuđenim uzdrhtalim glasom. — Eh, Savet!... odgovori Velja sa nekom gorčinom u glasu. Teško nama! Oduzeli su nam i taj jedini zaklon: da nam je bar hleb obezbeđen, kad radimo posao valjano.
Ljubica počinje zverati očima... Šta li će sad biti, šta li će joj reći ?... Eto ga, ide ono strašno.. Oseća po ćatinu glasu; on je došao naročito... on je spremio sve, pa došao da je vodi na muke...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Vi se bavite istorijom? — Ja?! — uzviknu ministar s nešto ljutnje u glasu... — To je nauka kojom se ja bavim već blizu trideset godina, i to, da ne laskam sebi, sa uspehom — završi ministar i
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Njemu se čak činjaše da čuje još i onu dosadnu škripu zarđalog klatna, koja vazda prethodi glasu zvona, dok se ne pomeša sa njim.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Na ostrvima ima malo vrsta biljaka i životinja. Mogu se videti kokosove palme, pomorandže i oleandri. Na glasu su luk i krompir koji se sa Bermuda u velikim količinama izvoze za Ameriku.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
KNEZ ROGAN Lijevo mi uho sad zapoja, ja se nadam veselome glasu. VUK MANDUŠIĆ Danu, Bajko, puhni mi u oko, jere mi se grdno natrunilo. SERDAR JANKO Ukrešite koji da pušimo!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Retko je u mater gledao, već jednako u svoje jake žilave noge s debelim i dugim čarapama od kostreti. Sofka po njegovu glasu vide da je kao ljut. I osmehujući se, već je znala zašta je.
Ti već znaš to. Radiš sa vinom. A za zatvor na podrumu znaš već kakav je siguran! — A već za to. I Sofka po glasu njegovu oseti kako Tone već unapred sve zna. — Pa snaške — poče se on nećkati — to bi dobro bilo!
Pa da bi izbegla da potanko Sofki o svemu priča, kada je otišao i kako, i da ne bi Sofka po glasu joj doznala više nego što treba, zato joj onako kratko, suvo i odgovorila: — Doći će!
Lepota i mladost za vreme je. Što Sofku gotovo prenerazi, to je što u njegovu glasu zazvuča to kao njegovo sopstveno iskustvo, jad, gorčina.
I zato će je on stalno izbegavati. I kad baš bude morao, zbog svega, s njome da govori, uvek će mu biti u glasu nečega plačnog, prekornog, što ga je dotle gonila, da se toliko pred njom ponizi i sav otkrije u svoj svojoj nagoti i
Sofka po njenom glasu vide kako ne samo ona, nego svi njeni, ma koliko da se nadali, bili uvereni da će ona, pošto je već efendi Mita to
I to saučešće u njenom glasu Sofku toliko tronu, ohrabri, da, sasvim umirena, iziđe iz amama smelo i sa osmehom. Ove ovamo po minderlucima,
| Mora da joj je u glasu bilo nešto toliko tužno kada se Magda čisto prenerazi i poče oko nje uplašeno da obleće. — Pa zar, Sofkice, ti ne
A najgore joj bi kada oseti kako u glasu Markovu — a on je tamo oko kuće vikao, psovao, pretio, što su svi otišli, osobito što je otišao stari deda Mitar, Arsa
Šta je tamo međ njima nastalo, kakav razgovor, nije se moglo čuti. Samo je Sofka ovamo, po Markovom iskrivljenom glasu, šištavom, šupljem, zapenušenom od besa, valjda i pene koja mu je bila iz usta, bila sigurna u to: da on sada svoju ženu
I Sofka je osećala da od toga njenoga priznanja — i to ne da ona kaže, potvrdi nego da on to samo oseti u njenom glasu, zabuni, u kakvom uskliku — zavisi sve.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Tada čobani, po glasu, po sigurnu tragu, primaknu se i odgone ih. Taki vam je život u planini. Sve tako na izmjenu, danju i noću.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Carev sin odmah brže bolje za njom u goru da je traži, kao pomamljen; kad — čuje negđe da neko zavija i plače, te on po glasu trči, kad li nađe svoju zaručnicu đe se pri- | bila pri jednome kamenu na pola mrtva od velikoga straha i plača; on
plakati, a bilo rano, te se niko onuda ne namjeri, dok u onoj rijeci začuje nekakva velika riba, te ona na suvo, i po glasu nabrblje ono dijete, i teke što zinula bješe da ga proždere, zasja se oni dragi kamen, te ona da vidi šta je, kad li —
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Po protečeniju ove tri godine nađe se u mojoj kesi oko sto venetski[h] cekina. Čujem da u Atonskoj Gori na glasu Evgenije učitelj predaje na jelinskom jeziku nauke. [H]ajde tamo, pomislim, novci su ovo!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
sjaktile, prateći svaki pokret prutića, a kad bi se vršak toga prutića k njemu obratio, te on dao maha svome zvonkome glasu, tada bi sinule oči Tetkine. — Bravo Jerkoviću. Dede jopeta sâm: Krste u-sli-ši nas! Krste-po-miluj nas.
Bakonja je čuo da je taj starac, na glasu „glagoljaš“. Tek u polak ručka Bakonja smotri u trpezariji ono što ga je najviše moglo začuditi.
zatrese malo ramenima i poče najprije istiha slagati uz opće pjevanje, pa jače i jače popusti mah svome silnome glasu i još sta njim izvijati i treperiti kao što davno ne bješe, tako da Butre od miline zinu i ukočanji se kao kip.
Pop Ilija bješe udovac bez djece, a na glasu bješe njegova dočekljivost. Sad se Bakonji obraza ticalo da mu se tako oduži da se i to razglasi, pa makar njegovi
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nikola otegnuto jeknu, podiže se s ležaja i sa ispruženim rukama pođe ka glasu u pomračini, da ga zadavi i baci napolje. ...Đorđe u odelu leži na krevetu i, zgrčen kao gundelj, hrče.
Onda odjednom potrča i stiže Aćima: — Bole bi bilo da i tvoji sinovi sad idu s tobom — reče bez ljutnje u glasu. Aćim zastade, ali se ne okrenu. Pred ošptinom, u magli, crni se i kao da tone gomila seljaka.
Pogaču bi ispekla na obrazima. — Nekoga si dobrog bikonju našla. Oboje ću vas sekirom. — Nema ljutnje u njegovom glasu. — Mene? — samo se čudi ona. — Oboje — potvrdi glavom i pljunu na lampu.
I mlade žene, meke u glasu i bedrima. Neke je sretao po mehanama i čaršijama, neke su u sutonu vodu nosile sa izvora gde je on stoku pojio.
Nema groba, a tako lepo zbori. Ruku mi mojih, mnogo lep glas imam. Da su ludi knjaza Srbijici po glasu birali, ja bih, sigurno, postao knjaz. Kiša prsne po Nikoli i izgori mu na obrazima. A tama je meka u glavi.
— viknu Andra i ustade. — I Adam je bolestan — osmeli se da šapne Đorđe. — Ti imaš sina — iz dubine reče Aćim, a po glasu se nije moglo zaključiti da li se ruga. — Imam. I Simka je bolesna. — A ja sam imao dva sina i obojica su umrla.
— Izlazi napolje! Nisam se ja za tebe mučio. Izlazi, lupiću te budakom! Đorđe po glasu poznade komšiju. Sad od stida ne može da se okaže.
— Neću mleko. Otrov je mleko. Vode, samo kap vode. — Ne smeš vodu. — Mrziš me. Po glasu... Oduvek si me mrzeo. Đorđe joj grčevito steže ruku. Nisam, šta ću bez tebe? — Ruka ti je drvena. Znam zašto.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Pozvani smo na svadbu morske zvezde! Po glasu Plačko poznade Smejačka, ali na svadbu nekakve zvezde nije mu se išlo. Baš koješta!
Kako bi neko tek tako mogao nestati bez traga? — zamisli se Istočni vetar, pa reče s tugom u glasu: — u Kamenom je jajetu, sad znam. Video sam jaje kako se otvara i nekog u sebe uvlači, gunđajući: — Doći će ona, doći!
Neće dugo. Jedino su stene večne, vrati se... — pokoleba je načas nežnost u jajetovom glasu, a onda se seti svetlucanja peska u pustari i mladićevih očiju, pa reče: — Vratićeš ga kad nađem vodu?
Ali njih nije privlačilo bogatstvo. Preplanuli, u krpama, išli su po svetu, a u glasu njihove pesme prepoznavali su ribari šum vesala, kopači zamah motike, momci smeh žetelica.
— nabra obrve kapetan broda. — Kao i uvek! — reče starac. — Poslao sam unuka da proveri! — u glasu mu se javi jecaj za utopljenim mornarima, kad neko reče: — Bio je to prastar brod.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
bila je blizu i tvrđavi i glavnoj čaršiji, po prilici tu gde je sad, u Uzun-Mirkovoj, prodavnica „Srbijateksa“, na glasu sa svojih tkanina.
Scena je, dakle, poznata. Ono što se zatim događa manje je poznato: protivniku koji mu se približava Stojan, junak na glasu, odjednom se pričinjava kao neko koga je ščepao jedan od onih potpunih a nepredvidljivih strahova što otapaju hrabrost i
Milićević nije zabeležio, niti je mogao da zabeleži, ono što ni očevici nisu videli: kako je Ljubica, dok su se njenom glasu i njenoj molbi pridružili glasovi i molbe svih prisutnih, u Miloševom oku koje je gledalo, oko sebe, taj polukrug ljudi
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Niti pitaj, mlada, Da li se rodi odjek tvome glasu, I da l' ga naše gluho doba sada V'jencima svojim il' kamenjem zasu.
J. Dučić LXVIII ZAMOR Oči su ti danas pune tople tajne, Po poljubac ima u pogledu svakom, I ima u glasu tužnom, nejednakom, Obećanje sreće nove i beskrajne. Dosta, jadna ženo, sve je zalud! Dosta!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Slatkorečiv, a prepreden. Bio je rodom sa Krita, ali je to tajio, znajući da su Krićani kod nas na rđavom glasu. Zato se zvao Trapezuncius. Umeo je da se ulaže kod papa i da stekne njihovo neograničeno poverenje.
Njutnova rasprava, koja je pri svom prvom čitanju u Udruženju primljena sa odobravanjem i bila otštampana u Glasu Udruženja, našla je brzo svoje kritičare i potcenjivače.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A ovaj mali ženski činovnik, ova otmena i bleda devojka crvenih usana, ova Ruskinja, Tanja, u čijem je glasu imalo nečeg što neobično opija i otkriva neke duboke, nepoznate čežnje unosila je uvek u sobu gospodina Leđenskog neki
A u palanci gde sam bolovao bio sam dobro poznat, i po familiji koja je uživala veliki ugled i po svome dosta lepom glasu iz rata. Ja sam imao trideset godina, novu artiljerijsku uniformu kapetana i beli orao s mačevima na prsima.
Pa se Mitar nije protivio ovom unutrašnjem glasu, nego mu se naprotiv povinovao, utoliko pre što mu se sve više i više činilo uzalud da ostaje onde na onome svetome
se sve više, jer na moja drska zadirkivanja koja su i mene samog čudila, odgovorila mi je ravnom merom, dok je u njenom glasu i držanju bilo nečeg mnogo sigurnijeg nego u mome.
ali dotle uporno gušeni talenat i umetnički temperamenat, koji je taj, inače po mnogim drugim stvarima na velikom glasu, naš grad odavno nosio u svojim grudima, nemajući o tome, a na veliku štetu našeg opšteg umetničkog poleta, nikakvog
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
izvjesnu svoju specifičnu draž sa svojim utanjenim, žičanim glasom, sličnim onom oglodanom, pomalo racionalističkom glasu prestarjelih klavira.
i suzama i grčevima; i onih malih povišenja temperature koja daju sjaj očima i krhku, do opasnosti nategnutu zvučnost glasu, i kratke mahove onog brzog unutrašnjeg izgaranja što kadikad nedokučivo nailaze, poput iznenadne milosti, podajući
Ponovo namjesti daščicu i objesi akvarel na staro mjesto, pa živo zazva na okup. U glasu mu je bilo nešto svježe, mladenačko; jedan neprevreo odjek djetinjskoga, valjda jedini koji sam ikad iz njega čuo.
Da me neprestano povrijeđuješ!... Učinilo mi se da mu u glasu trepte suze. — Ali čime, zaboga?!... Naprosto te ne razumijem!... Eto razgovaramo, izmjenjujemo misli, ćaskamo.
Pa zato, da bi se on ipak na neki način čuo i osjetio, tako dekoloriranom lirskom glasu pridaje se, u naknadu za onaj izvorni treptaj i za onu izvornu boju koji su mu oduzeti, drugi neki treptaj i drugi
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
To se Nikola vraća s puta. Oni iz zasede poizdizaše glave osluškujući, da po glasu poznaju, vraća li se sam Nikola. »E, još ovo, pa kvit !« — pomisli Đurica u sebi, spremajući nož i pušku za napad.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Prozori u mozaiku od obojenog stakla na Kings koledžu bili su čuveni još od Kromvelovog doba, a na glasu su i danas. Posle svake posete ovoj kapeli, osećao sam se duševno okrepljen.
U toku leta Vi ste u Norfolku gost, stranac, o čijem glasu i ugledu stanovnici ne vode ni malo računa. Takvo njihovo shvatanje jednom me je tako pogodilo da to nikada ne mogu
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
naumi da se mirno s Osmanom objasni, pa, kad mu stiže sučelice, upita ga, a napreže se da ustavi drhtavicu u životu i glasu: — Što danas mene i moje na pravdi obruči? Što ne reče bratu da primi duhan?
Onoga popodneva lovio je ribu u uvalici ispod sela, kad Kate, seoska usjedjelica, na zlu glasu radi svsje raspuštenosti, stiže k njemu baš onoga časa kad je ulovljenu ribu pekao na žeravici. Ponudi je da se založi.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Kod pravih pesnika uvek čujemo dvopev: njihovom se glasu pridružuje glas samoga prirodnog jezika iz dubina naše kulture kao iz našeg prapamćenja.
samo potreba da se vraćanjem na stalne oblike, proverene dugim iskustvom, izbegne osipanje i rasulo, nego i želja da svom glasu pridruže glasove svojih prethodnika.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
uvijanje, kršenje njenoga mladog tela, podrhtavanja u uzbuđenju, grčenja u erotizovanoj ekstazi, širenje zenica i premiranja u glasu. Ne devojka, nego devojče Nuška celo se skupilo u telo kojim vitlaju čula i nagoni.
ciganske pesme odbaci masku odmerenog, sigurnog ponašanja, njemu se iz dubine otme neobična slutnja: „Poneki put, u nekom glasu, otrgnutom zvuku, kao da naiđe na to: - A! de to! - I ništa više ne da do samo to.
Najdublje potisnuta, najneodređenija čežnja, koju je Jovča nalazio tek u „nekom glasu”, „otrgnutom zvuku, i koju je mogao imenovati samo kao „to”, vodi dakle u najstrože zabranjenu oblast - u incest.
Sofkinrm je sećanju zapravo, pa i u doživljaju njenom prelomljena - delimično kad nije potpuno - istorija hadžijske kuće na glasu, koja se primiče svom zalasku.
jedinstven, pripovedač se ovde udvaja pokazujući time da su u njemu sadržana dva isprepletena lika, da se u njegovome glasu nalazi još jedan glas, i da se u opisu koji on daje nalazi još jedan, skriven a dublji opis.
Ali u Rajićevome defetističkom glasu koji ovako negativno vrednuje život može se razabrati još jedan, Čarnojevićev glas - on je, kako bi ruski
Najpre zato što se čitaocu signalizuje da u Rajićevom glasu postoji još jedan glas, i da njegov opis nije prost, nego udvojen ili dvo-smislen.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
osvanuo je u ovom istom manastiru po pozivu kneza i prote kolašinskoga Ivan Vojinović iz sela Voćnika u Drenici, na glasu čovek i junak i još iz čuvenije kuće.
dobar je on — dobro će bidne, ako Bog da! — odgovori ova prilika s verom i pouzdanjem u glasu i pogledu. I okrepi me da ga slušam. Zvaše se čiča Mojsil Zlatanović.
Miljković, Branko - PESME
noć što se životu opire TIN S druge strane groba živa zvezda kuca I zapaljeni vetar na početku dana sniva Noć u mome glasu više ne doziva prostore izgubljene koje poseduju sunca Krv moja zaspala pod kamenom ne bunca zbog pakla iz zemlje
Krakov, Stanislav - KRILA
— Duško, Duško, — vikao je boginjavi kapetan sa grebena, — da vidiš samo, odi! Duško se okrete n pođe gore ka glasu. U žbunju preko rovovskoga topa prevalilo se telo neprijateljskoga trubača, koji žutom mrtvom rukom stiskaše očajno
Petrović, Rastko - AFRIKA
Niko ga još nije video ali se njegov lik i njegovo telo ogledaju u njegovome glasu, prelivanom šumnim slapovima. Pogađa se da je sed, dežmekast, kože izborane klimama.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
nisam pošla za njima; P’ ako i ne bih oči sklopila, Promotrila bih barem ulazak, Da poznam stazu kuda prolazi Na glasu hajduk sa svojom nevestom. (Zvera oko sebe.) Ha, dobro!... Eno ih!... Vidim ih još!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Divna je to sigurnost gde republika visi o jednom glasu većine! — Sve znam. Ali moje je tvrdo ubeđenje da se monarhija u Francuskoj preživela.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Hajd sad, stavite opasače i vratite se odmah. — Dragan me pogleda. — Videćemo šta će noćas biti. U glasu njegovom bilo je neke sete. U meni je tinjalo prijatno osećanje zadovoljstva što nisam na njegovom mestu.
A mi od toga živimo... Takav je posao. U njenom glasu bilo je nečeg ledenog. A u onom odricanju od svoje rođene sestre ogledala se surova logika njihovog čemernog života.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
jego vremja, Kogda slavno bjaše v mirje rimsko plemja, Gdi vitjazi slavni vsju trjasoša zemlju, Kojih ješče groznomu glasu, mnit sja, vnemlju, Kojim vojevodi s plamenem vlivahu V duši svoju hrabrost kad na bran iđahu.
Uz pesmu je (kao moto, a što je svakako pogreška) štampano sledeće obaveštenje: Po glasu: Alleѕ lebt und freut ѕіch wieder, koju na nemeckom jazicje imat Gospožica Jelisaveta Ivanovna Muškatirovičeva.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— viknuo bi starac poslije odmaranja, stežući čvršće privuzu u rukama. — Moremo, moremo! — odgovarao je Vujo, a u glasu mu je sad drhtao onaj ludi, vreli planinski prkos, koji se sve silnije budi i plamti, i u malom djetetu, što je
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
već da će, ako ne biti pod Mladenom bolja, veća, a ono sigurno da će biti ista onakva kakva je bila: ugledna, na glasu, jaka...
sve radnje i dućani što ih sinovi od oceva nasleđuju, ne samo rđavi nego će i propasti, biti nesigurni, ne na dobrom glasu, prete da će pasti, — zar bi onda on iz takve jedne radnje uzimao espap na pozajmicu, unosio ga u dućan i prodavajući
— A već se po njenom glasu, licu, videlo da se setila svega [njihovog]. On se činio nevešt. Uneseno, mirno, zavijeno, odgovori joj: — Snaške,
Staje više [nje] i nadnosi joj se. Moli, a u glasu mu se oseća jed, bol, prekor što je takva. — Hajde, nane, zašto... Ona, već ne mogući, odgovara: — Bolna sam, sinko.
Priđe joj i naže se. Nikad dotle nije se osetila tolika ljutnja u glasu mu. Čisto se tresao nad njom: — Šta plačeš? Ona, kupajući se u suzama, okrenu glavu od njega: — Oh, bre, sinko!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Stara k. drveta kod našeg su naroda pa zlu glasu (upor. Sofrić, 143). Ali je k. u staroj religiji, izvesno, imala bolji ugled i čak uživala izvestan kult.
(ZNŽOJS, 7, 388). S druge strane, stari šuplji primerci mogu biti na zlu glasu da se u njima, kao i na orahu, kupe veštice (ZNŽOJS, 13, 307; 308). U narodnoj medicini, plod od m.
Ćipiko, Ivo - Pauci
” odmah sjede. Pogleda po društvu: niko ni riječi! Neki od fratara ne poznaju lično gazdu; poznaju ga tek po imenu i glasu, ali neće da mu pođu u susret da ga pozdrave; misle, treba da on to prvi uradi: crkovna vlast je teža od svjetovne!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Izabrali su Saborište jer je živopisno. To je njihov tor gde prebivaju ale i đavoli. — Dovoljno je to što je na zlu glasu. Mi znamo da tamo ničega nema, ali ostali veruju da ima.
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ Što u njenom beše glasu, To podsmešljiv tvrdi lik, I sve stade u užasu, Igra, šala, smeh i klik. Al' se diže spram prestola Dagestanski mladi
„Batali!“ odmahnu samo, „Mi, kaže, ovakve tice po perju i glasu znamo.“ Sastavi sprovodno pismo i javi „sreskome“, dalje, Da ovo krilato dete s prilogom pod jedan šalje.
U tome istome času Odzva se strašniji udar u susret ovome glasu. I klisar nad veđe svoje podiže široku šaku, Al' polja šuštahu dole u mrtvom, dubokom mraku. I strašan vihar se diže.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
– Prošlo neko vreme, a lav se uhvati U lovačku mrežu i poče urlati; Od lavove rike ječala sva gora, Miš pozna po glasu svoga dobrotvora; I potrča odmah, u pomoć mu dođe, Pa od zamke uže započe da glođe.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ulazi Stana. STANA (pokazuje napolje): Snaške, evo Saroša. Sigurno je on. Poznajem ga po glasu, po koraku. Čuje se jak glas sa stranim akcentom: Kako ste? Jeste li zdravi?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Župnik ga je naučio da iz Eneide prepriča lepe delove, i mali se pročuo kao neko čudo. U glasu tog deteta je bilo nečeg naročito milog i umiljatog. Kad se on i župnik smeju, to je bila prava muzička harmonija.
Kad se on i župnik smeju, to je bila prava muzička harmonija. Župnik je imao u glasu nešto svetlo, a dečko nešto toplo i mazno.
Možda ima pravo gospodin Joksim: ispopova mi neki dan dobro. (Gospa Nola ga u sebi imituje u pozi i u glasu.) — Gospođo Lazarić, vi imate fiks-ideju, i to je doktor Mirko. Šta ste se privezali za kolac! Ili taj Mirko, ili...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— on se isprsi ispred pešadijskog pukovnika, pa se okrete svome četnome komandiru: — Prolazite! U glasu njegovom ogleda se odlučnost. Onaj pešadijski pukovnik kao da je shvatio rešenost potpukovnika Petra na svaku mogućnost.
Petrović, Rastko - PESME
Molim se Gospodu, svom glasu, ovoj čaši, Za prijatelja, mrava, magarca, kutiju, petla, Molim se udaljenome onom vojniku koji jaše; Iz ove
ljubavi, Pronesete i sjedinite kroz mene neba večito putujuća; Pa nek se veže najzad sve što bi u telu, nenadmašno u glasu, I nek se izvrši najzad ta Žudnja, jedina verna ovom Času!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Onda znaj da više nikada nećeš biti s njim. — Kako ću znati da je srećan? — Videćeš ga! — u glasu Sunčeve majke zazvuča tuga. — Ali, on neće videti tebe. Poverovaće da si mrtva i u svojoj sreći zaboraviće na tebe.
— obrati se Zlatokosoj s prekorom u glasu. — Zar ne znaš da mačem uboge branim, da je mač samo u mojoj ruci čaroban? Devojka trenutak poćuta, strogo ga pogleda
Mladić se trže, zastade. Pokoleba ga načas nežnost i tuga u glasu 3latokose. Ali, gotovo u isti mah, oseti vreli dah psa na listu noge, strese se, odrečno odmahnu glavom, i zakorači
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
On je — kaže ova pesma — mlad, nema ni šesnaest godina, još nije ni video megdan, a protivnik mu je na glasu megdandžija.
u tursku Udbinu, na sestrića Tanković-Osmana: „O sestriću, Tanković-Osmane, pokupi mi po vašoj Udbini udbinskijeh na glasu junaka na prijepis pet stotina druga, hajde s njima ka kršnoj Kladuši, a pod moju pod vrengiju kulu, jera zove od
došô na biljegu, — sa Jankom su četiri serdara, sva četiri od ravna Kotara, i sa njima dv’je hiljade vojske Kotarana na glasu junaka.
gaća, čarapa Braničevo — grad na levoj obali Mlave, kod Kostolca (od XIII do XV veka Kučevo i Braničevo bili su na glasu zbog olovnih i srebrnih rudnika) Branković Vuk — v. uvod, III, 3 Branković Đurađ (Smederevac) — v.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
PISAC ZAZIVA PRESVETU DEVU DA BI MU POMOGLA SAMU SEBE HVALITI Dubinu velika veliku dubina zove U širokom tvom glasu. (Iz Psalama) Ja i tebe naričem bezdnom. A i sam sebe nazivljem bezdnom.
grozljivi zgled, Telesnoga stasa zglavke, te kažite, Koji je bio koji junak, vojak, vojvoda li, Prosjak, il' mu na glasu kmet, I vrli boljarin bogat?
So toga posla na golemu i čestitu glasu osta Gedeon. KAKO JE UČINIO FINEES NA VOJSKI Jednoga od svoje im vojske smotr(i) s poganskom mađamskom ženom gde se u
U Jerusalimu jošte za staro dobi, bijaše jedna kupateljnica vrlo na glasu, gde su Židovi ispirali utrobe od ovaca, koje su klali i Bogu na žrtvu donosili.
Taki razbiše onu neprijateljsku vojsku i njihovu zemlju oni dostaše. APELES I ZLATNI JELEN U neko dobi bijaše veliko na glasu neki izugraf imenom Apeles i sastaše se kod njega mnogi poniži ikonopisci i počeše se međ sobom natpirati koji bi od
A taj Gerkules veliki na glasu junak bijaše. Kad razabra kud mu se je podela marva, ciknu od ljutine. Drugog pusata bojna ništo sa sobom ne uze krome
Zašto golem je bio na glasu gospodin. BUNA NA KONjSKOM TRKALIŠTU Da vam i iz Otačnika nešto ukažem. Neko dobi bijahu pohvatane haramije koji su
Doču viku, te pozna svoga gospodara po glasu mu. Prući se kano džilit, tim časom dopade onde k svome gospodaru i kurtalisa ga iz njinih ruku.
Ama što da bude, — eto, takav veliki božiji čovek i na glasu car i prorok i on pade u preljubodejstvo, ujedno so tim kroz taj svoj sram i u krvništvo.
i noćna rad nesvidela u prozorje nego većma prepadoše se, indi Hristos odazva se na njihovu viku s mora, da ga skoro po glasu proznadu i proberu se od straha. Glasovito im reče: »Drzajte, što se prepadate? Ta evo ja sam, ne bojte se!
Z. Hram u Iliriku Jedan čovek onde imenom Leontije bijaše slavan na glasu vrli hristjanin. Razbole se teško do smrti, da se već nije više uzdao tome da ustane s postelje ili da ozdravi i svi ga
Te je blizu crkve svetoga Dimitrija sedio na glasu dobar čovek moleći se Bogu i o svome duševnome spasenju starajući se.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A Manča je bio već na glasu kao momak i igrač. I mala Zona je još tada primetila da najviše mahalskih devojaka gledaju i uzdišu za Mančom, pa je i
Neki su ga čak čuli kad su prolazili kraj načelstva, i poznali Potu po glasu (jer Pote se češće derao kad ga tuku u dućanu, i otud mu poznaju glas), i vele da je žalost bila slušati tu dernjavu i
Digoše se da idu. Probudiše staru Avu, koja je pre četrdeset i više godina bila na glasu čoček, a sada je kao neki anđeo hranitelj i kaznačej u ovoj družini mladih čengija: nosi fenjer i kišobrane i živi u