Upotreba reči gledam u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

I jedva sam čekala da ga opet vidim... a, ovamo, kad nam dođe, ja bih htela da pobegnem nekuda, ali ne mogu: stojim i gledam onu vranu kosu što mu gustim pramenovima kruži belo kao sneg čelo; gledam mu u velike grahoraste oči, i samo kad me on

da pobegnem nekuda, ali ne mogu: stojim i gledam onu vranu kosu što mu gustim pramenovima kruži belo kao sneg čelo; gledam mu u velike grahoraste oči, i samo kad me on pogleda, a ja se osvrnem nastranu i, kao da sam nešto kriva, ja ga ne

Jednoga dana stojim ja na mali vrati i gledam nepreglednu ravnicu što se od naše kuće nadaleko prostirala; nešto sam se duboko zamislila, ko zna o čemu sam sanjala.

Mati je njena pokušavala da otruje muža... To se za ćerku nije moglo reći, a meni se opet činilo da u njenome oku gledam sud u kome se nekome otrov sprema.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

HRAST Gospodara voda, vodenica i stada, skela, mostova, žitnica i ljudi, gledam ga kako vlada, kako seva i grmi, kako sudi, sedeći za trpezom pod hrastom koji će ga nadživeti.

I gledam kako taj hrast, otad oluje, šumni bog, bog kome sunce izgreva iz krune, osviće u nekom zimskom jutru kao naramak dr

Može li se tome, urlajući, komandovati „Lezi!“ i „Ustani!“, kao što se komanduje nama? dok, preko reke, gledam onu sivu obalu koja postaje sve zelenija, i u meni, spaljenom do temelja, ovo sivilo počinje da se zeleni! 8.

dok jede i pije, i dok, jedući i pijući, sluša njihove molitve, koje ne razume, ja, bos i gladan, kroz prozor gledam u mrak: sneg zavejava kubik drva.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

otišao, pobegli iz Valjeva; tako mi isto i stric Jakov piše da su razbili Turke na Svileuvi, i mlogo i̓ pobili, no da gledam džebane što više i brže mogu da ponesem da idemo na Šabac. Ja onako radostan pređem na čardak boljevački.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

« — »Ja, vala, bih malo da zapalim.« A ona ti izvuče čekmedže iz onog astala, izvadi žišku, te meni na lulu... Gledam ja — baš vatra! Gori lepo kao god s ognjišta. Seljaci udariše u smeh. — Ta to je bio čporet — povikaše neki uza smeh.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

E, brate, odvojio je od druge mladeži!... Ne znaš kako sam ga zavoljeo! Ivan je bio blažen. — Gledam ove druge... Budiboksnama!... Eto, onaj kmetov... pa onaj Šokčanićev... pa eto ti i onog Aleksinog nesrećnika!...

Turčin napravi nežno lice. Zagleda se u Lazara, pa reče: — Lazo, Lazo!... Ti ćeš me načiniti djetetom. U tebi gledam svoju mladost!... I sve ću za te učiniti!... Hajdmo tvojoj kući... I krenuše se.

I živeće koleno Aleksića dugo, dugo!... Mnogo će živeti!... Tu će biti ljudi, kakvih ljudi!... Kao da ih gledam mojim starim očima!... I starina digao glavu, a glas mu ječi nekako svečano.

— upita Stanko. — Ništa, pobratime... Ko se ne bi zagledao u zemlju koja ga je odnijala!... Čini mi se da gledam svoje raskopano ognjište.. I ako bi ikad bio starešina, ovdje bih stanovao!... Sve mi je oku na pogledu... I... i još...

U snu ja gledam ona brižna čela što dižu oči k nebu, i na onim zboranim licima vidim kako se mole, a ne nadaju se ničemu ni od boga ni

Jesi me opazio? — Jesam. Malo te nisam pucao! — Ha-ha-ha! — nasmeja se Deva. — Mnogo bi se vajdio!... Otkad ja gledam tebe!... Pa prođe pored njega i uputi se Čupićevom šatoru. Vojvode ne behu pospale.

Dučić, Jovan - PESME

Jer što srce hoće, to je njegov deo — Uvek novi deo od nove minute. SIMVOL Gledam tvoje krupne oči zaljubljene, Gde sja vatra — ko zna — grešna ili sveta.

Tako oslobođen i sebe i drugih, Gledam kako pada i poslednja uza... I gord sam u času iskušenja dugih Što bar ne zajecam kad mi pođe suza.

To je bio jedan mali zlatni prsten u mekim algama... Voda se svetlila u visini, valjda od mnogih zvezda. DELO Gledam kako crni šumski pauk celo posle podne tka na tamnom čvornatom stasu jednog prestarelog drveta svoju široku mrežu.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Oni su u čistom, jedu dobro, usluženi su, imaju valjanog lekara! Pa onda, eto ja sam tu, ja sve to gledam. Nije mogućno da su to one budalaste priče iz detinjstva što mi i sad matorom ne daju disati!

Oko nas šuma i čiste staze. Kao da čujem Labu, i detao negde kljuca, i u ušima mi zuji, i ja gledam gore i vidim samo nebo i nju! Sav svet je ona, i ona sav svet!

Otac, naravno, nikad ni slovca! On, tj. moj otac, nosio se, razume se, turski. Čisto ga gledam kako se oblači: džemadan od crvene kadife s nekoliko katova zlatna gajtana; povrh njega ćurče od zelene čohe.

— Prodao! — A kakav...? Ali tu moj otac pogleda nekako preko oka moju majku. Ona umuče. On se uze skidati. Gledam ispod jorgana. Izvadi iza pojasa jedan zamotuljak kolik' pesnica, pa baci na sto, a ono zveknu: sam samcit dukat, brate!

Ona se vrati natrag u sobu, a ja stajah na vratima. Gledam za njom — ne znam šta da mislim. Onda se nanovo prišunjam na prstima do velike sobe, pa provirim kroz ključaonicu.

Onda se nanovo prišunjam na prstima do velike sobe, pa provirim kroz ključaonicu. Gledam. Sto nasred sobe. Oko njega razbacane stolice; dve ili tri preturene.

Sad se tek setih da je trebalo ići u školu. Uzmem knjige i komad hleba, a gledam majku i devere. Kažite, deco, gospodinu da Miša nije mogao pre doći — imao je posla. O, ova ruka!

Sve mi se čini progovoriće nešto, i čas prije gledam da zagrebem napolje. Učitelj je bio jedan krojač koji je stradao, vrlo miran i vrijedan čovjek.

Međutim mirno i spokojno gledam svoja posla, i za dva-tri meseca uzdam se da ću postati doktor. — Ko će sa mnom! Pomisli šta je uradio ludi Nikola —

Vuče još neprestano nemačko-engleski rečnik kud god ide, i doručkuje tatarski biftek. Ja gledam te od njega učim što mogu više engleski, pa posle kazujem njoj. Njen brat lajtnant je onako isto otužan.

Opazila je da je gledam, nije ni za jedan trenut dizala očiju s rada. — Gospođice, ovaj je prst moj bolesnik (nega je bila oparila ključalom

Uređuje knjige, diže moju đulad za gimnastiku i divi se mojoj snazi, posle se mazi, umiljava se — ja sedim na kanabetu, gledam je i topim se. Svakim danom gazio sam sve dublje i dublje. Kad sam što govorio za se, uvek sam kazao mi.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

? — Oho-ho! — smeje se gospođa Persa. — Šta mi se to dalo na smej. Čisto vas prestavljam i gledam kako, tako debela, bacate kegle!! O ženo, ženo! — Snevanje, ludorija!

— E, nije nego još nešto... Konštrukcija! A znaš li ti, Sido, da su mršave nilske krave pojele debele?! Gledam ga samo, kako se tu cifra! Ne poznajem ja bogoslovce! I ja nikad nisam bio u bogosloviji; nisam je učio!

Pa k’o bajagi snevala da se kugla, nada se gostima, i šta ti tu još nema! Ta dok je vidim, znam je i šta misli! Gledam je k’o da je od stakla... Dakle šta kažeš: fini bled mladić! Zar je to prilika za onu njenu cveklu?!

Žita puni ambari, a kotarke očekuju kukuruz, a kukuruz izredan, pa nađikao, gledam ga baš juče; hulaner na konju da prođe kroz njega, ne bi se video; a klipovi k’o levča dugački.

I ja isto tako šacujem — potvrđuje pop Spira. — Eno gledam samo na asentirungu: kakve ti ne uzimaju u vojsku. Čisto vele: daj samo nek je više kanonenfutera!

kupeći šolje i čaše sa stola posle jauzne — da se nešto mogu sad stvoriti kod pop-Spirinih, pa da onako iz prikrajka gledam i slušam kako đipa i praska ona paorska beštija! — Bože, oni, siroti, brže odovud nego odonud — veli Melanija.

(iz Karlovaca, nesrećo!) pa k’o veli: »Ako se neću sa gospodin-popinom ćerkom unterhaltovati, a da s kime ću!« A ona, gledam je, sela k’o banacka mlâda, gleda preda se, pa samo: »Jeste«... »Nije«. — Ali mâmo...

Izašli pred kuću, pa se čitav sât špacirali. A ja je gledam, pa mi se sve privrće u meni i kuva k’o u šporetu. (Spiro, treb’o si videti, a ja ti ne umem sve kazati!

— E, lepa parada! Vas treba da je sram, a ne mene! Ja baš ako i gledam, a ja sam barem muškarac, pa mi se i šikuje,... al’ vi, vi!... Frajla, pa još gospodin-popina ćerka!

Tražim i kupim stare rukavice da pokrivam flaše od paradajza. Sve same bâlske rukavice, od bog te pita kade. Gledam ih, bože, pa mislim i pitam se: ta jesu l’ to, bože, moje?! Ta zar je u njih stala ova moja sadašnja ripida!?

— Pravo kažete — potvrđuje gđa Soka. — Jest, bo’me! Pa opet ljud’ma sve nešto tesno dok su živi! Gledam baš našu gospodu parohe, pop-Ćiru i pop-Spiru samo; the, a šta ćete! Jedno, što kažu, tesno, a drugo besno!...

— Ovo mi je po treći put što večeram večeras! A kako i ne bi’, kad te samo gledam kako umeš da jedeš! — veli mu domaćin, pa se primiče i jedu zajedno, nudi jedan drugog boljim zalogajima, i zalivaju ih

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Pa da tu tako sam, zgrčen presedi ceo dan. Pitate ga: — Šta radiš, more? — Gledam si. — I počne da se krije ispred vas. — Šta gledaš? — Pa, neću više da gledam.

Pitate ga: — Šta radiš, more? — Gledam si. — I počne da se krije ispred vas. — Šta gledaš? — Pa, neću više da gledam.

Ubiće te. — Ne, — brani se ona. — Niko me ne dira. A noću ja i ne spavam. Sedim tako i gledam ovamo, k vama, u grad... — A da znate — počne kao da im neku radosnu vest saopštava.

— A da znate — počne kao da im neku radosnu vest saopštava. — Kako vam grad tada dođe mali, mali; samo se crni. Gledam, pa iako je noć, sve vidim. — Pa šta radiš tamo sama cele noći? — plaše se one od nje. — Ništa — produžava.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Nije hteo frajli Savki ni reč da proslovi, ni u oči da joj pogleda. — Šta ću da je gledam, kad neće biti moja, — progunđa napolju. Ljuba ode kući.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

kao da se s njega nikad ni skidao nisam; i punim, palim, gađam i gušim se u dimu, dajem nišanske tačke i ostojanja, gledam ponova nosila, krv i rane, slušam visoke komandante što se ljute i psuju na telefonu sa velikih daljina, spavam svaku

Dođi, oh dođi, oni te čekaju, tvoji divni crveni cvetići. Pa kidam i cepam sve sa sebe, gledam svoje golo telo i kao luda tražim, vrištim, hoću tvoje poljupce, tvoja gusta. Oh, daj mi tvoja usta! Bože smiluj mi se!

Dobro je reko', dečurlija k'o dečurlija, da idem ja da gledam svoja posla. Ja radim na mašini i lepo, da vidite, zarađujem.

Kuku meni ojađenoj! Pojurim kao luda, idem tamo amo, otvaram vrata i zatvaram ih, gledam na prozor, ne znam ni sama šta radim i gde mi je glava. Pođem kroz varoš, a ono same patrole, nigde žive duše onako.

Šta se ovi ovde vrzmaju? Šta je sve ovo? Nešto se sporazumevaju, a opet sve ide kao pre i, koliko god gledam, ja nemogu da vidim baš nikakvog smisla ovom njihovom pokretu. A sve je to dole jedan svet.

Dakle, eto, tako kaže jedna metla. Ali koji su to dedovi što me muče. Koji su tačno? Eto, je li taj ded moj otac? Gledam ja njega sad, kao da stoji tu predamnom, smeška se i priča. kako je njemu rat bio brat.

“ I zaista klanja se on pred svakom vlašću, a ja gledam i mislim: Boga mi moga, ovo je neki nečastivi. Evo ovu pandursku krntiju treba postaviti negde pred kancelariju i samo

Živim ja neprestano s ljudima zajedno i svi mi ovde trebamo jedan drugom i preči smo od najrođenijeg. I gledam ja njih godinama: svi su oni rđavi.

odvratni i ljude ove, što svaki čas idu na osustvo, obmanjuju se i govore kako je uzdržavanje škodljivo, ne mogu više da gledam. Tako je, sedim ja ovde i čistim se za Natašu, jedino moje, jedino što imam.

Oh koliko sam puta, u čudnom nekom strahu, pojurila da uzmem tvoju fotografiju ili da gledam tvoj rukopis i da se nad njima pitam: Je li zaista, oh, je li zaista sve ono bio samo san?

A sad se sapun opet ne troši ali se baba troši i to mi godi, priznajem. Gledam ja ovaj orman i vidim da se ništa nije izmenio, a babu vidim jasno i lepo kako je veliki korak ka grobu opružila.

Pa i babin mali unuk gimnazist koraknuo podobro u život. I njega ja gledam i poredim sa sobom, pa počinjem osećati neku zavist prema onoj lepoj, svežoj glavi, na kojoj ponosno stoje gusti crni

Afrika

Radilo se u polju, i ja sam rekao da se od mene ne očekuju velike pomoći, jer sam hteo samo da gledam, a prašinu od žita ne trpim. Mala je radila i, prolazeći pored mene, stalno me gledala.

Prilazi Vuije da mi pokaže šta da gledam. Toranj koji se vidi iza dva brega toranj je guvernatorove palate. Dale se produžava dakar, kosmopolitsko pristanište na

Jednim drvenim maljem tuca proso u visokom drvenom avanu. Prva gola crnkinja. Kad vidi da ih gledam, ona zastaje, i naglo, mašući rasklimatano, udara ravnomerno rukom svoje dete po leđima, a onda bezbrižno nastavlja da

Odlazi da spava; da bi nam pokazala da je bogata i da joj daju poklone, pokriva se kratkom žutom atlasnom maramom. Gledam taj skromni raskoš o kome je sanjao Bodler ili Dela Kroa. Ne čude se da ih nećemo.

Brod će poći, međutim, tek u četiri sata ujutru, jer se pre toga utovar neće završiti. Gledam mađijsku igru nagih tela onih koji tovare ugalj; upadaju u snažno osvetljeni krug reflektorov, vrte se u njemu sa

U svakom slučaju koliko je smešan onda napor belih da uvedu u hrišćanski duh crne! Ja po ceo dan gledam odozgo ova dva mala crnčeta, golišava, toliko lepa, umilna i vesela. Ne viču, ne plaču nikad, ne diraju ništa.

Uistinu, i pored te smelosti, ja ipak nesvesno gledam da derani koji love budu stalno na nekoliko koračaji ispred mene.

U zoru izlazim pred kolibu i gledam u maglu koja se još zadržala po vrhovima granja i po bregovima. Čudna vruća magla, rascepana po plavoj bistrini šumskog

Smeše se, gledaju đerdane širokim zenicama. Polazimo; gledam svu onu tešku goru, gustu, koju, dolazeći u Man, nisam video zbog noći.

Sâm ja toliko osećam hladnoću da jedva dočekam prvu svetlost svitanja. Silazim odmah na reku i gledam duge trake magle po vodi, pramene magli po planinama. Pravo zeleno planinsko jutro kao ona na Studenici ili u Fužinama.

Moje sedenje u društvu N–a i Švajcarca izgleda da sve začuđuje. Ja gledam lagano sve prisutne i sa zadovoljstvom zaključujem da su moja dva prijatelja svakako najzanimljivija.

Potom je zamenjuju. Gasim lampe i gledam ih ovako, osvetljene jedva zvezdama, očima koje se navikavaju na mrak. Tako one zaboravljaju na mene i slobodnije su,

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Predavali ste kirasire grofu Harahu. Ja sam bio balavac tada, ali se eto sećam svega toga. A eto sad Vas gledam, već kao vrlo starog starca. I sve to nije imalo nikakva smisla, sem ovog Sunca. Sve prođe a to Sunce sija.

Da se slučajno udala za njega, ne bi ona danas bila i bez muža i bez kuće. „Gledam te, Pavle“, reče mu jedno veče, kad u kola uđoše, „pa pomislih, što mi Bog ne dade da tebe sretnem, pre Trifuna!

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Miševe sam lovio, skitao se po visokoj travi oko rijeke i peo se na stare vrbe da odozgo gledam kako se ribice po viru igraju. Mijau-vrnjau, užasno volim ribice, ali se još užasnije bojim vode!

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

voliš 9 Beži čudo I tragovi nam se ujedaju Ujedaju za nama u prašini Nismo mi jedno za drugo Stamen hladan kroz tebe gledam Kroz tebe prolazim s kraja na kraj Ništa nema od igre Kud smo krpice pomešali Vrati mi ih šta ćeš s njima Uludo ti na

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Nisam dotle ni sanjao zašto me zoveš. ANTA: I ja sam ga video! NOVAKOVIĆ: Baš video? ANTA: Ovako kao što vas gledam. SPASOJE: Pa to znači, gospodo, ne može čovek ni u smrt verovati? I smrt se prolagala. (Vadi iz džepa.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Mangup sam ja. Stojim u trpezariji kraj ogledala i u njemu pri odblescima sunca gledam svoju crvenu kosu, svoju šašavu njušku s pegama i ogromne, nečim kao začuđene oči, misleći ne pita li se mama ponekad

Nisam dalje morao da gledam. Znao sam: dogovarali su se za novo pismo. Posmatrajući, zatim, Melaniju kako u prolazu kroz hodnik klima glavom

- Liči na tebe, mama. Zove se Rašida! - odmakoh takođe svoj tanjir trudeći se da ne gledam u Timotija. Po onome kako se on nameštao na stolici znao sam da će održati jedan od svojih govora ali sam se trudio da

Mogao sam da vidim i oči žena koje me ni u kom slučaju nisu gledale ushićeno. Ali, trudio sam se da ne gledam, a za nekoliko dana ni drugi ne bi gledali u mene.

Sav pretrnuo setih se njenog lica kad je rekla da ja na sve gledam iz najcrnjeg mogućeg ugla i da je to nesreća za mene. Odjednom sam užasno želeo da je vidim. Devet i petnaest!

Tako sam ulovio dva šarana i štuku, a onda ih opet bacio u reku. Nisam mogao da ih gledam kako crkavaju, a nisam imao nikome da ih odnesem. Mami nisam mogao, a Staniki nisam hteo.

- Da si je samo videla, Rašida! Da si samo videla njeno lice kad joj se on osmehnuo! - Nisam morala da gledam: tako izgleda lice svake žene kad joj se on, onaj pravi, osmehuje. - Ali, on nije onaj pravi, Rašida. On je ja.

- Svi pričaju da si zbario tu malu! - oči su mu izgledale napregnute i prljave. Izbegavao sam da ga gledam, iako nisam želeo da gledam ni u zid ispred sebe. - Dozvoli da ja, ipak, znam šta sam uradio a šta nisam!

- oči su mu izgledale napregnute i prljave. Izbegavao sam da ga gledam, iako nisam želeo da gledam ni u zid ispred sebe. - Dozvoli da ja, ipak, znam šta sam uradio a šta nisam!

Bio je to onaj isti voz koji je prešao preko mosta, dok sam se ja pekao na suncu i nisam hteo da gledam, iako je Greta bila uznemirena. Opet se osetih kao da neko preko mene prebacuje ono idiotsko stakleno zvono.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

PRIRODA) — Živo sam, al’ ne znam da sam; kršteno sam, al’ ne znam da sam; majku imam, al’ je ne poznajem; očima gledam, al’ ništa ne znam; glavu nosim pamet nemam. (Novaković, S., SNZ, s.

očima gledam, al’ ništa ne znam...“. Isto shvatanje iznose i zagonetke: „Grčić grčki govori, ni Grk ne zna što zbori“ i „Imam ruke,

(Up. zagonetku: „Živo sam, al’ ne znam da sam; kršteno sam, al’ ne znam da sam... očima gledam, al’ ništa ne znam; glavu nosim, pameti nemam.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

ŽUŽI Dobili smo sto do stola u peštanskoj »Hungariji«, tako da sam cele večeri mogao da gledam taj lepi par. Devojka je bila jedna od onih otmenih, tamnokosih lepotica u beloj haljini širokih nabora, koji više

Odlazio sam da ga gledam kako se muva po pozornici. Jedne noći uvukoh se na galeriju i videh ga kako u nekom baletu (ne sećam se više kako se

Iza Azrinih leđa progura se jedna pedesetogodišnja gošća: — Oh, tako bih volela da i ja malo gledam... — zamoli šefa sale. — Nadam se da ne smetam? — Samo izvolite, gospođo! — dozvoli joj on.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Zato da gledam posao. (Počne opet svoj protokol pregledati i koješta upisivati.) UGLED 2. ŽENA, PREĐAŠNjI ŽENA: Šta mi pomaže

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

— No, sudbina je naša od Kosova da prošlost oplakujemo. Idem u beli svet da ne gledam nesreću naroda; idem da ne čujem kako ubice svoga roda, ljudi nevaljali, koji su prange nosili, bez svakoga stida sebe

ŠERBULIĆ: Šta bi imali tajno? (Namiguje na Smrdića.) GAVRILOVIĆ: Ta izdaleka gledam kako ste se nešto zabunili. ŠERBULIĆ: Zabunili smo se što ti Rusi jedanput ne svrše, nego sedimo na trošku.

Radičević, Branko - PESME

ko sad za te pita? Eno vrata, a eno nebesa, Sad ću druga da gledam čudesa. Tako dalje sjajnom stazom pođo, I do zlatni vrata veće dođo, Al' na vrati ko je ono? ko je?

Zbogom, noći, zbogom, stazo sveta, Zbogom i ti srećo moja kleta! Opet gledam ja znanu putanju, Ali nema tu na njojzi mome, Noćas u snu oda tuda s njome, Zaš i jako ja ne odam danju?

Gleda Rajko što se čini tuna, Pa dovati vrančića laguna: „Ja vas gledam, velji jadi, gledam, Ali neću da vas pripovedam, Ta ni moja baš za seme glava!“...

Gleda Rajko što se čini tuna, Pa dovati vrančića laguna: „Ja vas gledam, velji jadi, gledam, Ali neću da vas pripovedam, Ta ni moja baš za seme glava!“...

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Kakve oči! U ovome poslu to ti ništa ne važi — odreza Pantelija. — Eto, na primer, neki dan, u patroli, gledam ja jednu bukvu, gledam je ravno u lice i mislim se: bukva, šta tu ima drugo. A kad tamo ... — Kad tamo?

U ovome poslu to ti ništa ne važi — odreza Pantelija. — Eto, na primer, neki dan, u patroli, gledam ja jednu bukvu, gledam je ravno u lice i mislim se: bukva, šta tu ima drugo. A kad tamo ... — Kad tamo? — priupita seljak.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Brzo naučio da su reči miševi, pa sad govori sa mišolovkom u ustima! JUSUF: I, kad stignem, da ne gledam koje je doba, da probudim Hasanaginicu, i da joj kažem da se ti kući vraćaš prekosutra, i da te ona kod kuće ne

Kojim točkom? Ko da se budim na mestu na kome nisam zaspala! Držim ruku u krilu, gledam je, i kao da je nikad nisam videla. Da je bar neki bog, nego moj Hasanaga!

Pita oćeš li kafu, kažem oću. Donese ona kafu. Popijem. O onom još ni reči, samo je gledam. Pogledam je ovako, skroziram je, vidim, vrućina joj. Pogledam je ovako, ona cepti od zime. AHMED: I onda?

) BEG PINTOROVIĆ: Svi otišli na spavanje... Ne moram više ni s kim da razgovaram, nikog da gledam, da trpim, da nadmudrujem! Ne moram da budem ni brat, ni beg, ni podanik, Ni dovitljiv, ni razuman, ni jak!

A mogli bi da kažu i da sam lud, i to s punim pravom. A ni Imotski nije daleko, čuće se. Bolje da ja gledam svoja posla. Niko me ne vuče za jezik. Moj Ahmede, pravi se ti lud, ako si pametan!

) HASANAGINICA: Šta sad da radim? Da ga pomilujem? Da ga gledam? Kako da ga se u jednom jedinom trenu za ceo život namilujem i nagledam? Málo moje, na lavandulu miriše!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

A imala si i zašta. Jer mučno beše mojoj materi pristupiti. Kao da sad i nju gledam gde pogurena, u svilenoj anteriji, povezana crnom šamijom i to tako da joj se samo nos i oči vide, pretura po svojim

OD toga ništa nisam video. Samo često, u noći, trgnem se iz sna, probudi me svetlost sveće. I ja se tada dižem i gledam, gde se ona skupila, na leđa bacila staru, čohanu gunju; nagnula se k sveći i nešto radi.

Prozori sobe ćilimom zastrti, da se spolja iz sobe svetlost ne vidi. Ja je gledam, čudim se i pitam: — Nano?! — A? — trgne se ona i baca rad, pa kad vidi da sam to ja, ona ga opet uzima.

Pun straha, i kao sa nekim gnušanjem, okrenuh se od matere samo da je ne gledam onako hladnu, nemu i zadovoljnu. — Ne plači, Marijo — reče ona, a u njenom glasu osećaše se neko saučešće pomešano sa

— — — — — — — — — — — — — — — — — — Slušam kako suho granje pucka, gledam gde mesečina sija, tišina se rasprostire a suv, nekako oštar, i kao star vazduh puni mi grudi, guši me i nateruje na

koji su pomrli, spominješ s pobožnošću i poštovanjem, a one, koji su još živi, gledaš čudom kako su se promenili... Gledam živu, tesnu ulicu, ograđenu visokim zidovima, s velikim kapijama i razgranatim drvećem, koje se pruža, te je kiti

Dođi, kucni na kapidžik, pusti kroz rupu svoj glas, te da osetim dah ti vreo. Dođi! Koliko puta čekam u bašti i gledam na tvoj pendžer... Dragi, dušo duše! dođi da osetim raj svoj i izumrem na ust’ma ti?“... I kita se pojavi. „Čija je?

Govori, kazuj! — I uhvati ga besno za prsa, te ga poče da drmusa, gnjavi. — Kazuj... Ubiću te, ubiću te! Bar da te ne gledam takvog!... — Ubi me! Starac odskoči od njega. — Da te ubijem? I hoću, sad, evo!

— Vrućina mi! — govori, a glas joj kratak. Gledam ja i čudim se. Nije ona takva. Znam, i pre kad je tako majka dovede u goste, a ona živi vrag.

Da je drugi praznik, ja bih radije otišao na tursko groblje, da gledam kako pune i pale prangije, nego li u crkvu. Ali sada, na Božić, to mi ni na um ne pada.

Posle ručka izišao sam na kapiju, da slušam svirku, pesmu i gledam gde se ludi Menko pijan valja po ulici, raspasuje i baca sa sebe odelo. Kad se povratim u sobu, majku ne mogu da poznam.

— Č’a-Tomčo, hoćeš žara? — oslovih ga. On se trže. Bi mu tako neugodno što sam ja tu i. gledam ga. I jedva dočeka ovo, moju ponudu, i zgrabi s kolena jednu razvijenu cigaru: — Daj, čičin...

Kostić, Laza - PESME

Taj osmejak pusti, kad ga je videlo nebo prvi put, čisto ga gledam de od milina rastvori grudi sjajne, de izli na tebe ljubavni blagoslov, najplemenitije pleme raja svoga, čedo ljubavi,

izli na tebe ljubavni blagoslov, najplemenitije pleme raja svoga, čedo ljubavi, anđela strasti: vino; čisto ga gledam de ti se hvali rajem, de ti ga nudi, taj oduzeti poklon bogovske ćudi što sam u sebi trune, neviđen, neuživan i

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

— reče mu carski zet. — Vala ništa, jutros malo podoručkovah, pa se ovdje svratih na ovu vodicu, te malo pijnuh i gledam kako se ovi crvići sickaju bez vode.

A zmija mu odgovori iz rupe: — Možemo se pomiriti, ali dok ja gledam moj rep, a ti tvoga sina grob, dotle pravog prijateljstva među nama biti ne može.

49. ČOEK I ZMIJA: Pribeležio je Vuk St. Karadžić, tumačeći poslovicu „Dok ja gledam moj rep, a ti tvoga sina grob, nema pravog prijateljstva među nama“ — cetinjsko izdanje Vukovih narodnih poslovica, 1836.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

JEVREM: Rekao bi čovek čitavu brigadu eksercira, tako se razvikao. SOFIJA: A šta ćete? Ja gledam, što je pravo, da mu ugodim, ali on se srdi, te srdi. Već ne znam, kako ću. JEVREM: He, he! Jošt je stari Maksa.

KUM: Kuma Maga je poznata u ovoj varoši kao dobra i nevina žena. NIKOLA: Bogami, kad je tako, da gledam. Sto dukata to je lepa zakrpa. Da joj kažem, da se obuče, jer se neće ni setiti. Baš dobro, vratila se. 5.

SVETOZAR: Najsmešnija mi je bila moja gazdarica, inače boginjava i ružna; ali danas, moj brate, gledam ženu, a ne mogu da je poznam. Tek ona meni: „Dobro jutro, gospodine.“ Gazdarice, zar si ti? „Ja sam“. O, ubile te sile!

STANIJA: Ne mogu ti, sinko, ne Mogu. NEŠA: A zašto ne možeš? STANIJA: Kad neće da se čini svadba, ne treba da gledam. NEŠA: Kako se neće činiti svadba? Ja sam u mojoj kući gospodar.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Baš ste slatki! U stvari, videla sam vas još na Slaviji, pratila do Londona. Primetili ste da vas gledam u onoj antikvarnici, je l' da? Ali, nikako nisam smela da vam priđem. Sve do Trga Republike.

Šta je? Ona jednostavno ne može da predaje dok je ja gledam iz pretposlednje klupe. Nije da se smejem ili nešto slično, čak se i ne cerekam — ali nekako joj smeta moj

Toliko me ti idioti stimulišu da ću stvarno morati da završim školu na vreme, samo da ih više ne gledam, na časnu reč! Zaista, ne mogu više da ih podnesem!

Šta sada radim? Ništa. Ležim i gledam u tavanicu. Da ne bih načisto pošizila od utučenosti, učim da izgovaram teže stvari: — Raskiseliše li vam se opanci?

“ Bilo mi je dosadno da džonjam tu i gledam kako on piše. Da bih stvar prekratila, stavih dlan na usta i u mrtvačkoj tišini ispustih svoj čuveni ratni poklič iz

“ Kao da ga sada gledam: pola šest posle podne — on baš mesečarski bulji kroz prozor u betonsko dvorište u kome najmanje šezdeset kretena

Kad ga pitamo šta to radi, odgovara nam da neizmerno uživa: — Zašto da gledam televiziju — kaže — koja ima samo dva programa, kad stari „Zanusi“ ima četrnaest programa, i to još u boji!

Ne, ne! Bogami, osvojili ste Beograd! To je fakat. Kud vi prođete, tu trava ne raste! Gledam vas kako se svake subote i nedelje venčavate po varoši, i kako vam svadbe tutnje ulicama ... Trubite li —- trubite!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Gavranica u šajkaču snese jaje - spusti draču. Ližu čanke psi i mačke. (Gledam Prizren - slušam gačke.) Smračuješ se, dedovino, a zri ječam, a zri vino.

Popa: Sentandreja Gledam li te zrakoplovnu, valnu, u girlandi jesenske fasade, ili sliku raskriljujem žalnu u matricu koju svako znade?

Za obed sedam Tuču i Oluju. Trenutak snolik: gledam se iz groba, a gozba teče - sjaje sveta oba. Uz trmke trajem, molitven u bruju.

Sa usne usna latice spira: cvati mi, cvati Roѕa canіna. Ja gledam u svet očima bila: i vidim senku - I vidim krila, i slušam kako kroz mračna tkiva žubore ure i tuku bila.

Šta peći sebi, dok još traje služba? ŠLjIVA SRPSKA Gledam: za suzu srpskih terena, kao u žalbi, zamiču bratstva udišu, usput, miris od séna.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Prozora bezbroj u tamu sija, blista se čitav grad, a ja ih gledam ponosan silno: i to je tatin rad. Posluje tata garav i znojav, lice mu puno žara, al zato noćas nad svakim stolom

A meseci na Saturnu započeli trku burnu kao da ih đavo gurnu. Tu meseca jure sedam. Vrti mi se kad ih gledam. Sve pristiže druga drug, načinili sjajan krug. Mars bojovnik, to se čuje, svoje sablje da ne kuje, već tuguje.

Zvončiće volim, i ljutić, zlata grumen, ivanjsko cveće i makov oganj rumen. Crteže gledam i tugom oko vlažim, u svakom cvetu detinjstvo svoje tražim.

Ta sjećanja mogu l' da se kupe, mala moja iz Bosanske Krupe! Sad je kasno, već mi kosa sijedi, gledam Unu, ćuti kao nijema, zalud lutam ulicama znanim, sve je pusto, tebe više nema. Ej, godine, nemjerljive, skupe!

srca razigrana, vodi cesta preko naših sela, gaj do gaja, zeleni brežuljci, naša škola, osamljena, bijela, dok je gledam, putnik usporio, nešto mi se brzo umorio.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Hoćete li da vidite sobu, gospodine? Mi tek treba da vam je spremimo. — Onda nije ni potrebno da je gledam. Glavno je da imam gde da prenoćim. Kada se večera kod vas? — Kad god hoćete. Obično jedemo u osam.

Idem na mali molo, koji je sagrađen time što je između nekoliko pobodenih kolja nabacano kamenje. Gledam u apsolutnu tamninu vode.

Ali mi odjednom bi dosadno da nastavljam misao. Prosto produžih da gledam kroz prozor. II Dosta meseci docnije ponova na jezru. Od stanice do obale nisam sreo nikoga poznatog.

Tako smo kvit. Kada sprovedu svetlost na Ostrvu, ići ću tamo da živim, samo da vas više ne gledam. — Pipo stanuje daleko? — Ne; tamo kraj obale. — Možda bih ga mogao obići... večeras ili bolje sutra. — Kako ne!

Grad je ispod mene velika tamna masa, ali je jezero mnogo svetlije od neba. Mesec ima čudan oblik koji mi smeta; gledam na drugu stranu. Treba da idem dosta stazom pre no što zađem sa nje, jer je dotle, između maslina, žito.

Nema više ničega čovečanskog u ovome predelu. Sedam u prvi čamac koji se njiše na vodi i gledam. Ne odvezujem ga. Šta čini sada što danju po njemu gamižu ljudi!

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

U zasenak njen Po uskoj stazi ja se budan krećem I slušam šumor kroz duboki mrak I gledam zemlju, okićenu cvećem I žudno pijem mirišljavi zrak.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Nosite me iz ove šume, ne mogu više da gledam noću sjaj netvarnih bića u granju što se na mom stradanju uče da uteknu rođenju.

svoju i inu U ime Oca i za slavu Sina tu svi stanu izbavni Duh svetlošću se bavi malo iznad života Postim. Gledam zaliv morski i njegovu kulu. Zaliv se naginje na jednu stranu, glava na drugu.

tačno kaže gde je ono što se ujutru beli od zore belje ima dugačke pletenice pod kojima se previja Ibar čija su to leđa gledam kroz durbin vidim vidovite daljine tamo gde se rub noći oslanja o klance jedan hrast oblači zlatnu košulju i u potoku se

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

) POJAVA XI PROKA, GINA, TRIFUN, MIĆA, SARKA SARKA: Ama, šta je ovo, ljudi, sve neka šaputanja? GINA: Baš, gledam ih, pa se čudim. SARKA: Ne volim, znaš, kad tako u familiji počnu šaputanja. GINA: Pa nije ni lepo, da vidiš.

Volim ti u tuđoj kući ubrisati nego ne znam šta da mi daš. GINA: Pa to, znaš, te i zadržah se tamo. Gledam, bože, one stvari, pa sve me podseća na pokojnika.

GINA: Pa to, znaš, te i zadržah se tamo. Gledam, bože, one stvari, pa sve me podseća na pokojnika. Gledam onu stolicu na kojoj je sedeo, pa tanjir, pa nož, viljušku, pa me sve guši tuga; pa pogledam slanik pa mi pade na pamet:

MIĆA: Budite spokojni. Jedna tako lepuškasta devojčica ne treba da se jedi. DANICA: Nije, nego valjda ravnodušno da gledam sve ovo šta se dešava. MIĆA: Ravnodušno ne. Eto, i ja, kad sam kraj vas, nisam ravnodušan.

TANASIJE: Hajde, dabome! (Odlaze u svoju sobu.) SARKA: A da me pita čovek šta ja čekam? Neću valjda sedeti ovde da gledam u pokojnikovu sliku. AGATON: Pravo kažeš, Sarka, treba da se rasturimo svi. SARKA: Odoh ja da pokupim svoj prnjice.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Pri izlasku iz kasarnskog kruga usporih hod, da bi me stražar uočio. Pretvarao sam se da ga ne gledam, ali sam dobro primetio kad je spustio ruku niz kaiš puške i zauzeo stav „mirno“. Otpozdravio sam ga nemarno.

I to je teška misao... Gledam ovaj svet. Sve mladi ljudi, u naponu života. I ta mi se misao neprestano vrzma po glavi. Na primer, šta?...

Neprijatno mi je, ali me nešto vuče baš tamo. Idem kao u nekom bunilu za ostalima i, zadržavajući dah, gledam sa ivice puta u jarugu.

Komora nas još nije stigla, niti znamo gde je. Ne spava se već druga noć. Ljudi su podnaduli i oči im upale... Gledam Jankulja kako mljaska jedući živ kukuruz.

Dok je učitelj Milutin razmišljao: — Naprotiv... Ljudima sada treba pružiti malo razonode. Dojadilo mi je da gledam uvek ista lica.

Onda komandant opet potera galop, pa se zalete u jednu šumu. Ne znam kuda pre da gledam, da li tamo gde treba konj da naiđe ili na grane, da me ne zakače. Aleksandru spade kapa sa glave.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

pa ja i ona — muž i žena!... Razume se već: ja sam postao stalan, položio praktični ispit, pa gledam ko je srećniji od mene! He, ali ...« I misli njegove odoše daleko, veoma daleko...

I za decimalne mere on nađe zgodan odgovor: — More, šta će ti onolika cimenta ? Gledam u brezovičkoj školi vamilijaz sve sa njima za’ita vodu sa izvora, pa ispušta jednu po jednu u izvor i tamo propadnu.

Zli su im psi. — Jeste. Juče vas u malo ne iscepaše. Ja gledam kroz tarabu kako ne umete da se branite, odgovori mu ona i zacenu se od smeha, sećajući se jučerašnjeg prizora, kad psi

Velimir Krstić... i on se učtivo rukova sa Ljubicom. Za to vreme Gojko veselo uzviknu: — Velja, Boga mi!... Ja gledam, pa čisto ne verujem. Oni se obojica zagrliše i poljubiše.

— Vi, odmor... da. He, vaši su mali, ne treba se sa njima mnogo žuriti. — I ne žurim se. Nego gledam vas jednako, pa baš dođoh naročito da čujem... kako to vi... Nekako to vi radite drukčije, življe. — Hm... kažem vam...

Tako da sedim u skamiji, pa samo vas da gledam i slušam. Ljubica pocrvene iznenada, saže glavu i pogleda ga onako ispod očiju.

Tako je to, bratiću moj!... — Neka, dosta sam i ja patio, pa da gledam jedared i njeno stradanje. — A ti, čini mi se, ne vide pisara? — Ne. Što? — Više je okrvavljen od nje.

I oni me svi gledaju sa preziranjem! Na učiteljice već i ne gledam, ali oni!... Po neki i ne skriva šta misli, jasno mu se čita na licu. Pa nas čak i Velja izbegava!...

O, da znaš kako mi je teško što mi te otimaju, a ja... ja ne umem da te sačuvam. Samo gledam našu propast i stradam, gorko stradam... Dušice, čuješ li me, kaži samo jednu reč...

— Zna on dobro. Nego mi se onako nešto ne mili da ga gledam u ovoj kući... — Što? — Ta... onako... Jednako me gleda dušmanski. Ne može da zaboravi onoga...

— Vi sami... čekate učitelja ?... The, šta ćete.. mora se!... A ja baš to gledam onogaj... svaki dan, pa... pa mi baš, ovaj... žao mi, nije vajde... Ljubica počinje zverati očima...

— Ne mogu, ne mogu... Sve me nešto vuče tamo, kao da me čeka neka važna stvar. Sa vama govorim i gledam vas, a mislim o drugome... Ne mogu, ne zadržavajte me!... I ona ode.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Njoj govori mladi mladoženja: “Što me gledaš, draga dušo moja?“ — “Ja te gledam, suđen gospodaru, Kakav ćeš mi sada nauk dati, Kako ću ti majci ugoveti.

118. Oj javore, moj rođeni brate! Puštaj grane do zelene trave, Da se penjem tebi u vrhove, Da ja gledam niz more galije; Sjedi l’ moje drago na galiji, Vije l’ mu se jagluk na ramenu, Kojino sam tri godine vezla,

“ Al’ govori Milica đevojka: “Nit’ sam luda, nit’ odviše mudra, Nit’ sam vila — da zbijam oblake, Već đevojka — da gledam preda se.“ 128.

“ Al’ govori Jovo kapetane: “I moja je draga na daleku, Al’ kad meni na um padne draga. Ja ne gledam tavnoj noći doba, Nit’ moj konjic mutnoj vodi broda: Putem idem, za njim praha nema, Vodu gazim, za njim brčka nema.

Kako, dušo, i ja za tobome, Đe te gledam, ljubit’ te ne mogu, Ali hoću brže, ako Bog da! U neđelju, koja prva dođe, U mom dvoru, a na krilu mome. 199.

“ Progovara sa brega devojka: “Ne gledam te da me mladu ljubiš, No se pitam čim sokola raniš!“ “Lice kvarim te sokola ranim, Suze ronim te sokola pojim, Ja

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Blagoje, čuješ ti mene? SIMKA: Stoji ko oduzet! GINA: Blagoje! BLAGOJE: Kad je gledam, osećam se ko soba... GINA: Ko šta? BLAGOJE: ...ko soba u koju su uneli ljubičice!

Da ne postoje ni juče, ni sutra, ni ljudi, ni reči, ništa!... Kad ovako gledam zvezde, čini mi se da je ovaj svet samo prag!... VASILIJE: Nije prag, nego je obična boca!

PRVA GRAĐANKA: Trebalo je da zauzmemo bolje mesto! TREĆA GRAĐANKA: Ja to ne mogu da gledam! TOMANIJA: Pa što si onda dolazila, kad ne možeš? PRVA GRAĐANKA: „Bog kroji pravdu kada kucne čas!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Našao sam sumornu slast tela, kao vetar zvezde u granju po groblju, slađu nego duša. Pa ne gledam milosnim pogledom ni po carevima ni po roblju. Na mome licu bledom miriše tama bela: osmeh mog razočaranog tela.

MOJA RAVANICA Bludno gledam tvoju bogorodicu svetu, što miriše ko grobovi u cvetu, pa me je stid da živim. Nadamnom miriše u oblacima sivim šuma

POSLANICA IZ PARIZA Život vaš i telesa još su tvrda a zidanja krivudava, neoprezna, no ja vas mirno gledam sa brda i znam što još niko ne zna.

A kad utopim čun Mesečev, od srebra, u novo more jutra i u trave, sednem na oblak, pa gledam svetlosti, što se na nebu, iz moje strasti, jave. A, mesto svog života, davno živim, bure i senke groznih vinograda.

Sad ga gledam, ofucanog, na filmu o okupiranom Beču, Orsona Velsa. Krio sam se od ujaka i u cirkusu, koji sam jako voleo.

Praćakali su se kao riba na suvu. Dok bi lekar stigao, imao sam da gledam ostale epileptičare kako zabezeknuto posmatraju svog sapatnika. To je bilo tužio, čemerno.

Jeste li učestvovali u bitkama?“ Pa mi je milo da odem i ne gledam to. U početku jula, ja sam opet u Komoranu. Ađutant puka više nije major Taš, nego jedan major iz Osijeka, Srbin, koji

Od ovih naših vršnjaka, samo je meni dozvolio da i ja gledam kroz ključaonicu. Prema običaju u austrijskoj vojsci, oficiru se pre ponovnog izlaska na ratište davala lakša služba.

u rukavicama, u bolnicu i koračam posle, kruto, od bolnice do groblja, uz zvuke pogrebnog marša od Šopena, po taktu. Gledam kako sujeverne domaćice u Komoranu istrčavaju na kapiju, i prosipaju iz lavora vodu u kojoj je mrtvac oprao noge.

Obešenjakluk pobeđuje, a sirotinja prosi. Tuku one koji imaju medalje, i kad su podoficiri, i ja gledam kako, naslonjen na zid stanice, jedan narednik, koji se tek vratio, stoji kraj svoje žene i dece i plače.

Ne, on se nije smanjio; mračan i prazan, izgleda mnogo veći nego pre. Ja gledam pogurena leđa kočijaša kako se već tri sata ljuljaju po topotu kopita, sad brže, sad lakše.

Mislio sam da im odem i u Parlamenat, da im se nasmejem. Našto to? Eto gledam im decu. I sve vidim. Njina lica vire iz tih čudnih ogrlica i kaputića smešna, sa crvenim nosem i velikim, začuđenim

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Bila je velika već, kao ti... nalik na tebe... Siroče: Na mene nalik? Gospođa u crnini: Tako mi se čini, što te duže gledam. Ajde sa mnom... hoćeš? Siroče: Sad nema ko da te veže, je l pa ti je žao? Gospođa u crnini: Da... teško...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

provri, od silne zapare čisto osećam vrtoglavicu; nešto mi zuji u ušima, žeđ da me umori, a pogled umoran, te jedva gledam. Znoj me svega oblio, pa se po znoju zalepila putna prašina; odelo mi prašljivo i već poabano.

Huuuu! Jest, takva je bila moja pokojna, dobra i pametna strina. Sad, kad ovo pišem, kao da je gledam očima i čujem ono njeno zloslutno gunđanje.

Mani, molim te, vazda je on buncao koješta! — Pa šta mu ti kažeš? — Ništa! Šta da mu kažem? Gledam ga, pa se smejem. Znam njega; nema hleba čestito da jede, a znam mu oca i familiju.

— Ništa — veli mi. — Pa što toliko vičeš na njega? — Tako; ne mogu da gledam da mi se tu svaka šuša pravi nešto. — Šta se pravi? Čovek se bavi naukom i ne radi nikom ništa. — Ne znam ga, brate?!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

, pa svečanikom, brate moj, ima dosta i nas seljaka, Elem, sedim ja, brate moj, sa mojom lušom i gledam u šareni svijet...

Ljudi, već, k'o ljudi — ja njih i ne gledam, šta ćeš, brate moj, čovek je, pa more mu se kako gođ 'oće, al' žene, prostićete, to vi je.... n' umem vi reći.

o, ućustečila se, brate moj, pa samo gledam kad će da pa'ne, a one jadne noge, utegnute u štivlete sa šiljcima, nema, no samo klamiću tamo i amo...

— Taman mi to u reči pa, kročismo ili ne kročismo više, a pred nas — ćopo... Ja skido' kapu i spremi' se da gledam džumbus, kad — al' 'oćeš... struže ti 'nako moj Žiko uz ono brdo, pa sve perja... — A što lažeš, pasja te rđa ubila!

Zadahnu me divan miris šaše, koju nabacah na sebe, okretoh oči u nebo, pa uzeh da gledam i da mislim. ...Vidim dve lepe, sjajne zvezde, blizu kumovske slame, stoje jedna uz drugu.

I gledam u tu sjajnu diademu, pa mi oči zasenjuju, um se muti, a srce se brže širi i skuplja, zaneto lepotom tvojom... Oslepiću od

— More, koga nije? Znaš li da mi duša ode u pete, dok smo prolazili onim đavoljim zakopanikom. — A ja sve gledam kad će da izleti pred nas.

Tako se prikuči ispit. Jednog dana radim ja sa decom, gledam da »ugojim pečenicu uoči Božića« — kako se to veli — raspričao se ja nešto pred decom, Bog zna gde su mi bile misli,

Đaci iz trećeg razreda sriču kao bukvarci... Zlo, pa to ti je! Kad okrete račun, — još crnje... I tako sve do amina. Gledam ja neki put krišom na njega, a on nije da se mršti, no mislim sad će skočiti da potuče i decu i mene.

usedoh na konja i za časak odjurih do prve zavojice, tu se skidoh s konja, vezah ga i stadoh da izvirujem iza šiblja i da gledam šta on radi. Beše se sagnuo nad bisage pa ih nešto obrće i pretura.

Zatim podiže ceo teret, namače ga sebi na ramena i ode napred. A ja gledam iz trnja kako se razmahuju kapci na bisagama po taktu njegova hoda i prestavljam sebi kako on stenje, mršti se i psuje, pa

šljivovicu, a komovicu, veli, nije mogao ni omirisati, dok su svi ostali oci odavali veliko poštovanje samo komovici) i gledam samo kako će da me ukeba... »Jovo, dete moje, ispišider mi ovo časkom... Khe, khe...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

I ako te pripita ko: šta misliš, ko da bude poslanik, a ti da mu kažeš: šta se to mene tiče, ja gledam svoja posla a kog narod hoće taj neka ide! Je l' tako? JOVICA: Tako je! JEVREM: I tako ćeš da radiš?

JEVREM: Dobar dan! PAVKA: A ja vas baš gledam kroz prozor, pa kažem Jevremu: evo gospa-Marine pravo k nama. MARINA: Baš dobro što vas vidim, gazda-Jevreme, te da

(Jevremu.) Prolazim kraj apoteke i gledam. Znate onu sekretaricu... Ju, zaboga. Pa ono je već javna stvar... Visi ovako, evo ovako, na prozoru, a onaj ćosavi

E, 'ajd u zdravlje, gazda-Jevreme! JEVREM: Pa, dobro, kud ćeš ti? SEKULIĆ: Idem da gledam svoj posao! (Polazi.) JEVREM: Čekaj, de... čekaj da progovorimo kô ljudi! SEKULIĆ: O čemu da progovorimo?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

— Nijesam, gospodine, zar ti ne reko’ maločas?! A ne znaš kako mi je sad krivo. Gledam ovu đecu evo ovđe, nema gi šaka jada, a čita ka’ iguman đe mu otvoriš. Krivo mi, do boga mi krivo!

— A, jakako, učo! Dao mi bog, ostavio mi pokojni otac, a ja prinavljam, gledam i trudim se, da može svet reći: »Ako je bog dao, imao je i kome, vala! Nek vidi i drugi vajdu od njega!

A on se okrete pa me gleda, a ja i jopet pljunu’, ka’, znaš, da mi je naspelo, a i ne gledam u njega. — A on? — A on zastade malo pa me pogleda, pa vrti glavom. A posle ode putem.

Ama vi se kanda opet bunite?! Čisto vas gledam kako se ipak ne sećate šta znače one njegove poslednje reči. A to i jeste žalosno što naša srpska publika ništa ne

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

PESMA O BABI KOJA PLIVA POSRED SAVE Gledam, gledam, ne verujem svojim očima: Jedna baba u marami nasred Save skočila. Ja se pitam: vid očinji da li vara me?

PESMA O BABI KOJA PLIVA POSRED SAVE Gledam, gledam, ne verujem svojim očima: Jedna baba u marami nasred Save skočila. Ja se pitam: vid očinji da li vara me?

Crvena, po rubu bela, s plavim šarama Posred Save, ko zastava, vijori se marama! A ja gledam, sa obale, gledam, pa mi je Ceo život danas lepši zbog te šamije.

Crvena, po rubu bela, s plavim šarama Posred Save, ko zastava, vijori se marama! A ja gledam, sa obale, gledam, pa mi je Ceo život danas lepši zbog te šamije.

ŠTA RADI MIŠ PO KIŠI Sruči se pljusak iza kuće, I nebo pusti kiši na volju. Kroz prozor gledam kako skakuće Poljski miš Po pustom Polju. Miš ibrišimom ušiva kišu, Šav po šav, i pljusak sav Priši za zemlju.

Ko luster na stropu kad zasija, Plane, u avgustu, Galaksija. Kad god poduže gledam u Kosmos, U mišju rupu mi se zavuče ponos. Sja Galaksija? Šta je iza nje? Što duže misliš, shvataš manje.

Sja Galaksija? Šta je iza nje? Što duže misliš, shvataš manje. SONET O BESKRAJU Ležeć na plaži, gledam u vrh nosa Ja, sitna čestica nepojamnog toka, Negde između Knososa i Kosmosa, U popodnevnoj tišini otoka, I

Oh, znam, sve znam: Ko se osveti, taj se posveti, Al svetac je čovek mnogo sâm!” „Gledam ga, glave pogružene, Tako je krhak: senka, prizrak! Vidi se, tu fali ruka žene, I ja bih pristala možda... ipak...

Napunio je sedameset šest, ili sedam, Pa šta ako nekad nije držao veru? Ne mogu pokoru ovu da gledam: Prevršile smo svaku meru!” Takva je baba-Vuka Maždruka; Duša joj je mekša od pamuka.

Rakić, Milan - PESME

Ništa me više sad ne bode, Sve gledam tuđim, mrtvim okom, I spavam, kao tihe vode U miru tamnom i dubokom... III I danas, da meni Gospod reče: ''Evo, Ja

I sad u crkvi, na kamenom stubu, U iskićenom mozaik-odelu Dok mirno snosiš sudbu tvoju grubu, Gledam te tužnu, svečanu i belu; I kao zvezde ugašene, koje Čoveku ipak šalju svetlost svoju, I čovek vidi sjaj, oblik, i

Izvan dobroga i van zloga, Danas ko juče što je bio, Jači od smrti i od boga. Treperi samo, o jasiko! Gledam te s čežnjom i sa tugom Na bolove sam davno svik̓o, Sa jadom živim kao s drugom.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

KNEZ ROGAN Hiljadu sam plećah oglodao, ali ove ne viđeh nesreće. Čije ovo pleće te ga gledam? Njegova se kuća ugasila, u nju neće kokota pojati; a evo je nasred njega šuplje kâ da si ga šilom prošupljio, a po njemu

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

On već ne bi mogao da izdrži. Cipelom ili čibukom bacio bi se za njom: — Ajd’, bar i tebe da ne gledam! — I od jeda zavaljivao bi se na jastuk.

Pandurović, Sima - PESME

Ja gledam mladost svoju s osmehom blede sete; Kako ne liči više na prvu mladost moju; I gledam ljubav svoju komično kako plete

Ja gledam mladost svoju s osmehom blede sete; Kako ne liči više na prvu mladost moju; I gledam ljubav svoju komično kako plete Konce sujete, moći uobražene, svoju Maštu, sa kojom slike gluposti često lete.

Sve što od svega prošlog u mome duhu ima, To je žalosna sreća da budem pust i drzak I sagorelih snóva da gledam pramen dima.

Pola sedam... Čas odlaska tvoga došao je meni Tužan k’o ova jesen koju gledam. Prespavao sam poslednje trenutke Boravka tvoga ovde. Pola sedam...

Ali odjednom, kraj napukla leda, Mirno, k’o zvezda sa nebeska svoda, Ona se siđe u talase neme... Ja gledam žudno, začuđenim okom, Neslućen refren zemaljske poeme; Ja mislim na nju, tamo gde ’no voda Pod hladnim ledom

Higijena nesećanja vida Moj bunovni san i savest što mi Duh i telo nemilosno lomi. Higijena nesećanja vida. Gledam da se svega manje sećam, Da ne žalim ni prošlost, ni sebe, Da se tiho što beše pogrebe; Gledam da se svega manje

Gledam da se svega manje sećam, Da ne žalim ni prošlost, ni sebe, Da se tiho što beše pogrebe; Gledam da se svega manje sećam. Još savesti vetar neki, uzdah Mrtvih šta li?

II NA CRKVENCU Preko žutih polja gledam tamo dalje Gde horizont zlati pozna svetlost znana, Odakle nam sunce sa zaranka šalje Još poslednju milost svoju ovog

Dosta nas je crna razjedala vlaga! Proleće gledam preko polja, vode, Gde prolazi, nosi pokraj moga praga, Nov život, k’o vojske zastavu slobode.

Reci ko nas gazi, mrvi, — Točak neke večne Pravde il’ nebeske Industrije? STUDIJA Osmesi ljudski, — gledam vas k’o smene Svetlosti i mraka, žalosti i sreće, Kao čudnu, istu masku što se meće Na sve tajne misli i želje

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Činaše mi se da gledam u ambis. Kadli se kraj nađe, eto jutros, nađe ga ti, kao da bjehu tanki končići, a ne...“ Đakon ustavi svoje

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Vratih li ti vratih! — Kazao Arnautin konju kad ga je konj udario u koleno, a on konja iz pištolja u čelo. Dok ja gledam moj rep, a ti tvoga sina grob, nema pravog prijateljstva među nama.

A zmija mu odgovori iz rupe: „Možemo se pomiriti, ali dok ja gledam moj rep, a ti tvoga sina grob, dotle pravog prijateljstva među nama biti ne može“. E, lijo, sad si dolijala!

Jedna me cigla biljega koju u pleću gledam malo uplašila: vidi se jedan grob koji mi ispod palca ostade kad omjerih, te nije izvan, no posred tvoje kuće.

padišaha da obidujem carsku zemlju, da vidim da se raji ne radi zulum, da je svak u carsko zdravlje serbez i rahat, i da gledam sude li vam mudir i kadija po božjem šerijatu i po carskom ućumatu, pak mi slobodno kazujte ko što ima protivo kadije

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Ja gledam da zapatim, a ti rašćerdavaš.“ dete nije htelo kazati, kome je prase dalo, nego reče, da je zaspalo, te praseta nestalo

“ reče mu carski zet: „Vala ništa, jutros malo podoručkovah, la se ovdje svratih na ovu vodicu, te malo pijnuh i gledam kako se ovi crvići sickaju bez vode.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

ANĐELKO: Da mi je da prepešačim sve od Zemuna do Karaburme! Pa da popušim, sam, na Kalimegdanu! Sedim, pušim, gledam preko Save kako je u Vojvodini oblačno! A u reku i u oblake neko izručio čašicu klekovače!

IKONIJA: Drži se ti malo dalje od njega. Da l on nekog cinkari, il ne cinkari, ja lično ne znam, gledam ja svoja posla! ANĐELKO: Misliš da ja ne kapiram? Kad sam pošo iz one samoposluge, smaterijalom, preda me patrola!

IKONIJA: Ne znam kako izdržiš tolko u zatvoru! ANĐELKO: Kako izdržim? Gledam u rešetku, a sve mislim: postoji Ada Ciganlija! Eto kako izdržim! IKONIJA: Kakve tu veze ima Ada Ciganlija?

IKONIJA: Natruni duvana! Uvo mu krvari, rasečeno, visi! Sasvim u fronclama! CMILjA: Ja to ne mogu da gledam očima! ANĐELKO: Malo je falilo da mu izbiju oko! Plavo ko indigo! Ko ga je samo vako životinjski...

Pođem odavde, od vas, sećate se, dođem na stanicu, kad tamo — Vukosava! IKONIJA: Ja moram da sednem! SKITNICA: Gledam, pljunutā ona! Potrčim za njom, oborim neke kufere, nosači psuju, psuju putnici, vičem Vuko, Vuko, ona ništa!

I šta bi, na kraju? SKITNICA: Nisam pred njom stajo više od sekund. Al dok sam Stajo, sve se objasnilo! Gledam je, gledam, a u glavi sve dolazi na svoje mesto! Ko da sam pred Vukosavu stao, istu istacku!

SKITNICA: Nisam pred njom stajo više od sekund. Al dok sam Stajo, sve se objasnilo! Gledam je, gledam, a u glavi sve dolazi na svoje mesto! Ko da sam pred Vukosavu stao, istu istacku!

Stanković, Borisav - JOVČA

I zato, neka je greh, ma šta, ne mogu posle da ih gledam, trpim. I zato, to sam grešan, priznajem, ako same nisu htele, mirom, mirno da idu, dobivale su onda manastir, i kvit.

VLADIKA A Vaska ti je, neka je, hvala Bogu, živa i zdrava, što niko nema. Gledam: izrasla je, razvila se i pod nebom mučno da je takve ima. JOVČA (tronut): To mi je, dedo, sve.

I kad se kupaju u reci, hladu, one — kao da nisam živ, nisam muško — neće da mi kažu ni da se okrenem od njih, da ih ne gledam. Tako se preda mnom brčkaju, kupaju, svlače i oblače... I htede da se izludi, da se presvisne, dok jedne noći...

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

KAPAMADžIJA I TRGOVAC Videći, dakle, moj blagodetelj, da nije moguće meni stranstvovanje iz glave izvaditi i da ja gledam svaki dan kakvo blagovremenstvo da kudgod utečem, namisli jošt jedan posao sa mnom.

No, vele nam, valja verovati slepo. Čudnovito zaktevanje! Bog mi je dao oči telesne da s njima gledam i vidim, i duševne, razum, da. s njim sudim i rasuždavam.

uzdisao sam, suze su mi tekle iz očiju žaleći što nisam jedan od najposlednji[h] njegovih lokaja i služitelja, da ga gledam i slušam svaki dan! Taj dan ništa drugo nisam jeo osim pre ručka komadić hleba; no nije mi na um padalo jelo.

Staro i mlado, žena i dete, sve ti to ingleski. govori, niti im možeš razabrati šta ti ljudi misle, šta li [h]oće. Gledam žene i devojke: lepa su to stvorenja da ništa lepšega na svetu niti je moguće viditi ni pomisliti.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Prikojuče, uoči nedilje, kad ste svi bili na velikom blagoslovu, u prvi suton, ja se naslonija na ovaj prozor, pa gledam kakvo će vrime.

kad ste svi bili na velikom blagoslovu, u prvi suton, ja se naslonija na ovaj prozor, pa gledam kakvo će vrime. Gledam, gledam, dok mi se oči poniše put greblja, a, tamo, on pomolija glavu priko zida, a izdreljija ovolike oči u meneka.

Gledam, gledam, dok mi se oči poniše put greblja, a, tamo, on pomolija glavu priko zida, a izdreljija ovolike oči u meneka.

A ti znaš ko me naveja da se skitam po noći, da gledam kako se tvoja muka krade! A ja ne bi nikad sam na tu misâ došâ, nikad!...

— Jevo tragova od opančina — veli Tetka. — Ja odavno to gledam. Jevo i’ iđu u šakrištiju (riznicu). Ajmo tamokarce. Riznica se izbočila u groblje, a ulazak je u nju iza glavnog

Kolika je vrućina, a on začalmija glavu. Vidim: gornji čovik! Tira u grad šenicu. Gledam dobro iza njega: nadaleko nema žive duše.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Ja znam da svaka kao živa (Mada neima oka, uha!) Za mene neki govor skriva U nepomičnoj urni duha. I sve što gledam u njih dublje Sve mi se manje mrtvim čine Te škrinje mraka, tajne zublje.

Kad reč zaustim — ja umesto eha Naježen čekam da me sveg izbode Slomljeno staklo njegovoga smeha. URLIK Gledam lava u kavezu Za rešetkom gde tumara I vidi u parku brezu, A trom — na smrt zaudara. Povijene glave kroči.

Ćosić, Dobrica - KORENI

U podrumu je uvek tmina. I tiho čim se miševi umore. Samo u jesen šapuću kace pune šljiva. Tada ja. slušam, ćutim i gledam svoje nebo. I na njemu dva bela, zagrljena meseca.

— šapuće. — Još ne možeš, dok Roza ne svrši posao oko Simke. Ali da znaš: isti je ti! I uvo mu je kvrgavo kao tvoje. Gledam ga i kažem: sem naravi, neka ti Bog da sve očevo. — Moram da ga vidim. — Rekla sam ti da ne možeš.

Da se ubijem, nije moja krv. Goluždravo dete se meškoljilo od noćne studi. Đorđe ga gledao: smrzni se, umri, da te ne gledam više... Želeo sam da umre, ja, zaguši ga vrelo i dugo rucanje i on ispusti lampu. Senke ciknuše zadavljene mrakom.

— I neću. Kapetan mu baci novine na kolena: — Pročitaj pa kaži šta misliš. — Ne čitam đubre. Ne mogu da gledam ni tvoj mundir. Kapetan se smeška, naslonjen na vrata. Aćim žmuri i sedi naslonjen na zid. Ako sam pomilovan?

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

A ja gledam kroz tu tamu, Gledam, gledam na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, u praz

A ja gledam kroz tu tamu, Gledam, gledam na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, u prazninu tu golemu, u

A ja gledam kroz tu tamu, Gledam, gledam na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, u prazninu tu golemu, u taj uzdah

A ja gledam kroz tu tamu, Gledam, gledam na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, u prazninu tu golemu, u taj uzdah grdni,

A ja gledam kroz tu tamu, Gledam, gledam na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, u prazninu tu golemu, u taj uzdah grdni, hladni, Gledam u tu setu nemu; Pa to mi je sada lepo Pa

u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, u prazninu tu golemu, u taj uzdah grdni, hladni, Gledam u tu setu nemu; Pa to mi je sada lepo Pa to mi je sada milo Kao da mi nikad oko Nije sunca ni vidilo, K'o da nikad

Gdje su jorgovanâ Vijenci plavi?... Gdi je kletva, gdi je?... Vaj! vjetar huji... a ja mislim na te, I sve te gledam, kroz suzu što lije, Gdje bereš slatke, raspukle granate. A. Šantić LXXXI PRETPRAZNIČKO VEČE Sjutra je praznik.

A ja mrk i ledan. Moj se pogled diže gore, nebu, više, I pod nebom gledam na dah plavi jedan, I umirem tako, tiho, tiho, tiše... M.

I sad u crkvi, na kamenom stubu, U iskićenom mozaik-odelu, Dok mirno snosiš sudbu tvoju grubu, Gledam te tužnu, svečanu, i belu; I kao zvezde ugašene, koje Čoveku ipak šalu svetlost svoju, Te čovek vidi sjaj, oblik, i

mi je jedno: da postanem valom Sinjega ti mora, pa pred tvojim žalom Da vječito šumim i da pjevam tebi, I da s tobom gledam na tvoj Lovćen plavi!

Oprezno ću tada po mrazovom cveću Kucnuti na prozor. U prvome stra'u, K'o sad da te gledam, nećeš znati ko je, Kad iz mraka čuješ moje „Bau! bau!

Pod jednim hrastom leg'o sam na travu, I slušam kako šušti, pucka, struji. Pučinu gledam neba bistru, plavu, Dok ranâ pčela negde blizu zuji.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

poznata; mislim, nejma podobne na zemlji: do vratah sam iznika tartara, ad na mene sa prokletstvom riče, sva mu gledam gadna pozorišta; al' na sudbu vikati ne smijem - nadežda mi voljom tvorca blista!

Popa, Vasko - KORA

tvoje sanjaju u mojima San svih ozvezdanih ruku na svetu 22 Naš dan je zelena jabuka Na dvoje presečena Gledam te Ti me ne vidiš Između nas je slepo sunce Na stepenicama Zagrljaj naš rastrgnut Zoveš me Ja te ne čujem Između nas

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Na toj uzvišici zauzeo sam svoje mesto i odatle gledam dole prema varoši. Duž jednog dela one staze nazirem, među tamnim džbunjem, beličastu neku pantljiku, dugu oko sto

A mir koji su papa i car sklopili događaj je svetskog značaja“. „Imao sam sreću da svojim očima gledam svečanost tog izmirenja“, rekoh ponosito, smelo se oslanjajući na svoje poznavanje istorije. „Vi ste joj prisustvovali?

da se preznojavam u mučnoj neprilici, no čuvam se da to drugi ne primete jer time bi samo pogoršao svoj položaj. Gledam neusiljeno oko sebe, a moj pogled se zaustavi na čestitom Monžu koji je sedeo baš naspram mene.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

s knjigama ona se bila pogla kao skrušena, u očajno poguren mali globus, ukras na pisaćem stolu, nisam smeo ni da gledam, a šetalica na zidnom satu jecala je jedva mucajući sekunde dok najedanput, valjda slučajno i koliko da me potpuno

I bilo mi je prijatno da gledam u krst koji se smeje, i gledao sam u njega zadugo i radosno do razdraganosti, ne uviđajući ni najmanje da takvom smeju

Ja sam polomio zube škripeći, sad hoću drugom da polomim rebra. Eto takav sam, besan, sagorevam, ne mogu dalje da gledam šta se radi na naše oči. Živiš li ti u Beogradu, prikane? Imaš li oči? Ruku nemaš, znam. I ne kaješ se što si je dao.

ali drugog kuma, profesora, koji je pošteno održao reč zatekosmo šćućurenog baš u onom uglu stanične čekaonice gde sad gledam kako dremaju, klimajući ubrađenim glavama, dve seljanke sa korpama u krilu, iz kojih vire smešno ispružene guščije

Zato sam te zvao. Savetuj me, pomaži, nauči me šta da radim Jer, kažem ti: ja ne mogu da gledam sitna slova komandantova i pakosno lice islednikovo. Jest, seckaće me, mrcvariće me, tucaće me.

Evo, često uzmem njenu fotografiju, gledam i mislim: koliko sam joj puta, držeći je na grudima, obećavao raj u koji ću je uvesti, i koliko su stotina mojih

u oči — govorio je on čisteći džepni nožić čačkalicom — kad mi je jedan bliski rođak pisao da treba samo sebe da gledam, da ne brinem preterano za kućom, jer, veli, svaki danas ume sebe da gleda.

„Pobratim će biti na stanici.“ Naginjem se kroz otvoren prozor i bijen oštrim vetrićem, gledam unapred. Bližimo se stanici koja se raspoznaje po razbacanim crvenim i žutim svetiljkama.

I danas mirno gledam kako mi željenu ženu gubavi bakalin grli... I nemam volje — il' nemam snage da mu se svetim... — Stoj!

Ponova sam uzeo kaput da idem, da je ne gledam, kad, iznenada, oblačeći ga, oborih nešto što se otkotrlja pod astal. Ja se sagoh da ono dohvatim i kako se, mačijom

— Ali to je preterano, gospodine. Ne treba dopustiti... — Kad gledam Grka, gospodine, onda osećam oduševljenje za svoju rasu, kao kad devojka istinski oseća sreću što je mlada, lepa i

na povratak u zemlju neprijatan mi je, i na radost ovih oko mene, koju izaziva njihova nada na skoro viđenje sa svojima, gledam ja sad sa izvesne zlobne strane... Ljudi, ima li šta užasnije nego što je sad ova moja potajna želja?

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Samo, ne znam zašto, uvijek mi se čini da sam stariji od njega. Gledam na nj s uviđavnošću i s otpuštanjem, kao da sam ja njemu otac. A ponekad, opet, kao da sam mu stariji, i razumniji, brat.

Mogao sam da dugo i nenasitno gledam u njih. Pogled mi je ostajao uvijek usredotočen na same te oči, dok se slika lica ukazivala rasplinuta i zamućena, a

Baš mu hvala. Jer doista ne mogu više da gledam lica spavajućih. Koliko li sam se samo napatio za onih pet-šest dana što sam imao sobnog druga!

Ne, ne mogu više da gledam lica spavajućih. U polusnu mi katkad izlaze pred oči nizovi i nizovi usnulih lica, viđenih ko zna gdje i ko zna kada,

Koliko ljudske tuge na tim razoružanim licima! Sretan sam što sam opet sam u sobi. Jer uistinu više ne mogu da gledam lica spavajućih.

Lijepa je. Crte su joj tanke i fine. Sitne je, krhke građe, kretnje su joj graciozne i nekako mudro spretne. Rado gledam te ruke i te kretnje. U njima kao da se ogleda neka urođena nadarenost i umješnost.

Tačno onoliko koliko je zapremalo iščekivano. Gledam je. Zbilja je lijepa, izuzetno lijepa. A izuzetne fizičke ljepote, jednako kao i izuzetna umjetnička djela, pobuđuju u

Krug stvarnosti oko mene biva sve uži, i najzad se pogled skraćuje na najbliže: gledam s radoznalošću svoje prste, kao onda, gotovo s udivljenjem pred faktom svog postojanja.

I jao onome od nas koji u sebi ne nosi i tu primarnu komedijantsku komponentu! Nedavno sam u Beču imao prilike da gledam jednog doista velikog umjetnika. Vječita šteta! Kakva senzibilnost, kakav fini umjetnik-intelektualac!

Svake večeri, iz mračnog udubljenja za orkestar, bio sam u prilici da gledam njegovu najuspjeliju tačku: Seljak kod zubara.

Duša nam je puna mrtvih čahura tuđih saznanja i tuđih razočaranja. Ponekad mi se čini da u svijet gledam očima na čijim vjeđama tišti sanjivi umor čitavog jednog geološkog doba.

Takvi su ljudi za mene više-manje monomani. Gledam ga. Dragi moj, fiksna misao je fiksna misao ne po svojoj apsurdnosti već po svojoj upornosti i tiraniji: ponavljao ti

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

O, brate, da mi je samo komad hleba... — pomisli Đurica opet. — Vala neću sad lupati, pa makar crkô... Mrzi me da gledam očima pandure... Kako bi bilo da spavam?... Jes’, ko će ti sad zaspati !

Onomad siđem na reku za vodu, a on preda me. »Šta radite danas, Cako « — veli, a ja zanemela, pa ga samo gledam. »Ti se kâ da bojiš mene ?« — veli, pa mi priđe bliže i smeje se.

— Ono, jest... Ali taj život ?... — Pa to te baš i pitam. Možeš li me gledati ovakoga ? — Vidiš da te gledam — odgovori ona osmehnuvši se.

Znaju i deca seoska ko tebe upropasti, a da ne znam ja, koji već triestak i nekoliko godina gledam šta se radi po ovoj okolini... I znaš li još šta?

Ala li će da peku, bre! ... Ako, vala, i zaslužio sam, a dotle ću bar da gledam da zaslužim još više, neka znam zašto se mučim... A Stanka, gde li će ona ? I ona će sa mnom...

— »Ostavih onako krasno društvo!.. .A šta ću ovde ? Da spavam ili da je gledam onako natmurenu i zlovoljnu... I najgore je to, što neće ni reči da progovori: sve ćuti zamišljena, po neki put se

A sad mu se dopadaju varoške...« — Opet si se zamislila! — viknu Đurica ljutito. — Baš to ne volim, teško mi da te gledam takvu, pa mi se po neki put i ne ide kući zbog toga. Šta misliš, kad imaš svega i da pojedeš i nako...

A kad hoćeš tako... onda i ja hoću tvoju smrt!... Bolje neka te nema, nego da gledam da mi još i ti gaziš osramoćenu i poruganu glavu...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Onda zagrnu rukave, pa počne gledati preko planine. Divovi ga upitaše šta gleda, a on im kaže: — Gledam preko koga ću brda prebaciti ovi kamičak.

— reče mu carski zet. Vala ništa, jutros malo podoručkovah, pa se ovdje svratih na ovu vodicu, te malo pijnuh i gledam kako se ovi crvići sickaju bez vode.

— E, — veli mu sluga — ovo mi je babov mezar, pa gledam baba kako mi lijepo sjedi u dženetu uz pejgambera. — Čuj! A kako ćeš ti vidjeti oca kad ti je na onom svijetu?

Najposlije uđe u sobu obervrag, pa mu reče: — Šta radiš ti ovdje? — Pa eto, sjedim i gledam svoje novce, — odgovori mu mali, a vrag mu reče: — Gdje su ti novci? On pokaže krajcar pa reče: — Evo ih, gle!

— izbekari se dida. — Vidiš te mijurove što lete, to su životi, i ja to svakom dajem, bez razlike. Ne gledam ni kome ni zašto, već samo dajem, pa to nije pravda?

— Ja sam risar koji risa nema, i zato sam ja pravda. Vidiš ovo cviće, to su životi, i ja to kosim, ne gledam ni ko je ni šta je: svi su tu jednaki. — E, a ne bi ti mogô to malo pogledati? — Kako bi mogô kad očiju nemam!

A zmija mu odgovori iz rupe. — Možemo se pomiriti, ali dok ja gledam moj rep, a ti tvoga sina grob, dotle pravog prijateljstva među nama biti ne može.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Nemam snage da se borim sa vremenom, Da odbranim, da sačuvam, ne dam svoje, Nego gledam čega imam, šta je bilo: I sve više, ništa više nije moje.

I pogledom već umornim preživela gledam doba I sve što je nekad bilo, i sve što je oko mene; I čudna se slika stvara: neko more od pepela, Nad njim vazduh,

Na grudi sam ruke Prekrstio svoje. Gledam kako tama, Nečujno i tiho, ne praveći zvuke, Po zidu se penje u čudnim slikama: K'o ljubavna čežnja, kao tuga

I dok zemlja mirno prima cveće, Kao vazduh umrle cvrkute, Moja mis'o lagano se kreće Kroz grobove u mrtve minute. Gledam doba izgubljeno, tavno, Gde u hladu bajki se odmara; Vidim prošlost po'abanu davno, Vek do veka, i vremena stara.

Vidim snagu kao duh da luta I bol što mi k'o pobeda sija. Gledam sebe kada vidim tebe, Živi izraz sviju mojih snova, Jedva mogu i da poznam sebe, Moja prošlost i za me je nova.

4 Imao sam i ja svoju mladost, Sad je gledam i osećam da su Stari dani bili jedna radost, Jedna ljubav koju život rasu.

Jutro mi svako pruža život ceo, A svaka ponoć jedan pokrov beo. Za mrtve nemam molitve, ni bole. Posmatram, gledam; moje vreme teče. Ne žalim sebe, i ne žudim dole; Ne žalim sebe, čekam svoje veče, Miran, bez želja i nada na bolje.

I gledam. Danas, kao nekad, nisi S pesmom na licu, niti mi se čini Da se pokreće sad u mesečini Arija snova, i da u njoj ti si.

Ja ne znam više da l' se sećam sada Jednog momenta i izraza lica Jednog momenta da l' se sećam, mada Još gledam sebe vezanih vilica. Ja ne znam više da l' se sećam sada. Ni kad je doš'o oblik zaborava.

Tako je došlo sad i ovo doba, Gde katkad čujem graktanje gavrana: I tada gledam izgled svoga groba, 'Ladan ostatak snage mojih dana. I kako diše ravnodušna zloba.

Pust život gledam k'o vladar bez krune.. Došlo se dovde, ali ne znam kako; Ne znam zbog čega dan slobode spava; Ne znam da l' živi zora

I kad gledam vode, varoši i sela, Zemlju što izniče iz krvi sinova, Čini mi se ljudska da to nisu dela, Već spomenik davni minulih

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Kako ja gledam na svet danas, u svetlu velike borbe, čiji smo svedoci, uveren sam da bi čovečanstvu najviše koristilo ako bi Sjedinjene

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Bio sam sklon da gledam sa visine na Evropu, što je gotovo redovna osobina emigranata kada opet dođu na privremeni boravak u Evropu.

Bio sam sklon da gledam sa visine na Evropu, što je gotovo redovna osobina emigranata kada opet dođu na privremeni boravak u Evropu.

je pre dve stotine godina prolazio ovuda kada bi se nedeljom vraćao sa večernje molitve iz ove iste kapele koju sada gledam. Razmišljao sam i o Maksvelu, drugom velikom profesoru ovoga Koledža.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Ovako u samoći, pred otvorenom pučinom, snažno i shvatljivo utjecaše na me njeno pričanje. Njen cio život gledam pred sobom, i učini mi se tako jednostavan i prirodan da mi ništa prijekorno ne pade na pamet.

Mašem joj šeširom, a ona mi odvraća bijelom maramom. Gledam je prislonjenu uz bor—samac, na udaru vjetra, raskidanih grana, posrnuo, — a pred njom, na vrućemu žalu, ribareva djeca,

— a pred njom, na vrućemu žalu, ribareva djeca, progorjela kao zemlja od sunca, skaču i usrću u valove; — i sve je gledam onako prislonjenu uz onaj bor—samac, dok čamac veselo ne zaplovi u svježi maestral, na otvorenu pučinu.

nauživam tih vidika, ipak uvijek, s jednakom slatkom melanholijom, prati mi oko mrke čemprese sustjepanskoga groblja, i gledam njegovu visoku obalu i, ispod nje, duboko, tajanstveno more — i sjećam se sebe i svojih đačkih dana.

Tu more uvijek žamori, a podalje, u uvalicama, miruje i vuče isprano, bijelo žalo, a čisto me u duši nešto steže kada gledam u ta zasjenuta zatišja, otkuda puca pogled na široku nemirnu pučinu...

Ilija se okrete, pogleda ga svojim bistrim i svetlim očima i nadigne kapu sa prostranoga čela. —Gledam k'o onako... —Sitno je to, ostavi!...

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Razumljivo je onda što je i u pretposlednjoj strofi zamislivi iskaz „osećam sebe kad gledam u trave i noći, i vode“ dobio preokrenut izgled „osećam sebe u pogledu trava i noći, i voda“.

izgledati magičan koliko i fantastičan, pa ćemo ga navesti u celini: „Ležim beskrajno dugo na travi licem prema nebu, gledam dugo s divljenjem u nj, i odjednom imam tačnu senzaciju, iako je nisam izazivao, da je nebo poda mnom, a da sam ja sa

Valjda me je i to omelo, pa sada s izvesnom tugom gledam na preštampavanje jedne istorijskoknjiževne skice za koju nisam našao vremena ni snage da je razvijem u prvi istorijski

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Naslonila makaze na usne i zamislila se gledajući u pantalone): Gledam, znaš, kako da izbegnem ovo mesto što se izlizalo. SAVKA: Ne možeš ga izbeći, nego podmetni parče.

ŽIVKA: Ama, ne gledaj ti na oca! RAKA: Nije, nego ću valjda na tebe da gledam. ŽIVKA: O, gospode bože, i kad ga rodih takog nesrećnika! Vuci mi se ispred očiju!

Živi bili pa videli. DARA: Opet vi! ŽIVKA: Opet, dabome, nego valjda da ga gledam i dalje u kući. Uostalom, još danas ćeš ti sama doći k meni i moliti me da te spasem te bitange. 'Ajde videćeš!

ČEDA: Razume se! A veruj, što te više gledam, sve više verujem da ćeš se i ti njoj dopasti. Ja sam se, znaš, toga najviše bojao: da l' ćeš se ti njoj dopasti, a sad

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Često sam se zaricao da neću da ga gledam koliko ni dobar Jevrejin onu žalosnu svoju dolinu plača. U Kačaniku, kad god polazim za Kosovo, u vozu uvek zagnjurim

U Kačaniku, kad god polazim za Kosovo, u vozu uvek zagnjurim lice u uzglavnike. Da ga ne gledam. Ali opet kao u prikojasi: železna kola jure preko opevane ravnice, a ja i ne podižući oči osećam gde sam — na

Svrčina i Nerodimlja, pa počeli da se nastanjuju, da bi odželeli već jednom onu tešku želju za tim kletim Kosovom... Gledam niz polje, posmatram svu ovu njegovu lepotu. Ali vekovi progovaraju i oči mi se mreže. Kao u bunilu.

I na mesečini i na vedru danu. Stari sam ja opet krvnik. Ne dam se lako. Eto, gledam odavde niz razboj, ređam svoje doživljaje, pominjem turske grehove.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

»Bosanska Vila« 1891. U ATELjEU Slikar slika — ja ga gledam — Slika „Nâd“. Kad bi, ako sada ne bi, Dok je mlad! Slika mu je tako divna — Dar je dar.

I šta je presto, šta li kruna kobna (Pa još kad je gledam sa gledišta grobna), I šta je porfir, ta rumena čoja Na kojoj se ni krv ne poznaje tvoja, Jer je jedna boja; I šta

E kad baš išteš — ja ću ti dati. VII Štuka sa renom, Ja sa mojom ženom. Kroz nos me dere... Suzno je gledam, Al’ za to ipak Drugom je ne dam.

Miljković, Branko - PESME

Nisam prvi koji se plašim da ne oslepim zabrinut za dubinu svoga oka kad gledam u jezero ili u prostor. A ništa nije teže nego gledati čitavu večnost sa nekog zida.

3 Reči će mi pomoći da utvrdim gde ona počinje da li tamo gde je gledam ili tamo gde je još nema ili tamo gde se srce ispuni peskom i zaboravom Šta reči znaju o vodi koja izgubi sve što

Petrović, Rastko - AFRIKA

Radilo se u polju, i ja sam rekao da se od mene ne očekuju velike pomoći, jer sam hteo samo da gledam, a prašinu od žita ne trpim. Mala je radila i, prolazeći pored mene, stalno me gledala.

Prilazi Vuije da mi pokaže šta da gledam. Toranj koji se vidi iza dva brega toranj je guvernatorove palate. Dale se produžava dakar, kosmopolitsko pristanište na

Jednim drvenim maljem tuca proso u visokom drvenom avanu. Prva gola crnkinja. Kad vidi da ih gledam, ona zastaje, i naglo, mašući rasklimatano, udara ravnomerno rukom svoje dete po leđima, a onda bezbrižno nastavlja da

Odlazi da spava; da bi nam pokazala da je bogata i da joj daju poklone, pokriva se kratkom žutom atlasnom maramom. Gledam taj skromni raskoš o kome je sanjao Bodler ili Dela Kroa. Ne čude se da ih nećemo.

Brod će poći, međutim, tek u četiri sata ujutru, jer se pre toga utovar neće završiti. Gledam mađijsku igru nagih tela onih koji tovare ugalj; upadaju u snažno osvetljeni krug reflektorov, vrte se u njemu sa

U svakom slučaju koliko je smešan onda napor belih da uvedu u hrišćanski duh crne! Ja po ceo dan gledam odozgo ova dva mala crnčeta, golišava, toliko lepa, umilna i vesela. Ne viču, ne plaču nikad, ne diraju ništa.

Uistinu, i pored te smelosti, ja ipak nesvesno gledam da derani koji love budu stalno na nekoliko koračaji ispred mene.

U zoru izlazim pred kolibu i gledam u maglu koja se još zadržala po vrhovima granja i po bregovima. Čudna vruća magla, rascepana po plavoj bistrini šumskog

Smeše se, gledaju đerdane širokim zenicama. Polazimo; gledam svu onu tešku goru, gustu, koju, dolazeći u Man, nisam video zbog noći.

Sâm ja toliko osećam hladnoću da jedva dočekam prvu svetlost svitanja. Silazim odmah na reku i gledam duge trake magle po vodi, pramene magli po planinama. Pravo zeleno planinsko jutro kao ona na Studenici ili u Fužinama.

Moje sedenje u društvu N–a i Švajcarca izgleda da sve začuđuje. Ja gledam lagano sve prisutne i sa zadovoljstvom zaključujem da su moja dva prijatelja svakako najzanimljivija.

Potom je zamenjuju. Gasim lampe i gledam ih ovako, osvetljene jedva zvezdama, očima koje se navikavaju na mrak. Tako one zaboravljaju na mene i slobodnije su,

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

A u Nemca sam morô trpeti Podsmeha glatkog strašnu porugu; Turčin me, opet, turski učio Da mirno gledam muke bratove; I ja sam gledô u lice bledo, Gledô sam one crne zenice Gde se u mutnoj krvi premeću; Gledô sam brata.

RADAK: Nesreća! Deset je dana kako putujem Kô senka neka gore zelene. Obilazeći carske drumove, Rasmatram sela, gledam tragove Kuda su besni Turci jurili, Pa svugde krv...

Nijedan nema lica čestitog, Sami hajduci i upornici! Čisto im ruke gledam hrapave Kako se puše krvlju skorašnjom! (Vuk napred ulazi.) Ala su strašni, bože milostiv!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

U tome konjica već uleti u naše raštrkane strelce po poljani. I gle — ne seče ih! Ja gledam, gledam — aja, baš ih nikako ne seče.

U tome konjica već uleti u naše raštrkane strelce po poljani. I gle — ne seče ih! Ja gledam, gledam — aja, baš ih nikako ne seče.

On pruži sablju s rezignacijom. Još i sad kao da gledam njegovu pruženu ruku, sa onom svetlom sabljom sa lavovom glavom na balčaku.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Tu je sunce, sela, crkve, Tu su vrti puni cveta, — Tu ja gledam, tu ja gledam, Ne treba mi druga sveta. LIII Đulići, Đulići, Slabiji i jači, — Poljupci, poljupci, Sad Duži, sad

Tu je sunce, sela, crkve, Tu su vrti puni cveta, — Tu ja gledam, tu ja gledam, Ne treba mi druga sveta. LIII Đulići, Đulići, Slabiji i jači, — Poljupci, poljupci, Sad Duži, sad kraći!

Ovo perce anđô I ne traži više, On ga je i poslô Da Ćuliće piše. LІX Ti me pitaš, što te gledam, U dušu ti pogled žurim; Ti me pitaš, što te gledam, — Gledam, gledam — pa zažmurim.

LІX Ti me pitaš, što te gledam, U dušu ti pogled žurim; Ti me pitaš, što te gledam, — Gledam, gledam — pa zažmurim.

LІX Ti me pitaš, što te gledam, U dušu ti pogled žurim; Ti me pitaš, što te gledam, — Gledam, gledam — pa zažmurim.

LІX Ti me pitaš, što te gledam, U dušu ti pogled žurim; Ti me pitaš, što te gledam, — Gledam, gledam — pa zažmurim. Ti si onda dete bila, Ja te nisam ni poznavô, Kad sam snio cvetak neki, Cvetak koj’ sam obožavô.

ato žmurim, zato gledam, Da mi kaže noć il’ dan, Il’ je bio sanak java, Il’ je ova java san. LX Čuješ, lane, čuješ li ga, Gde

crnih misli tamu; Klečah nadom u božijem hramu; Zvah prirodu, koja jošte drema, A danaske, — svega toga nema. Gledam tamo, — pa opet ovamo, Nigde ništa, — jedno sunce samo, Jedno sunce, i to će da zađe, — Da mi nikad više ne izađe...

“ XXII Oh, kako je sivo, tamno, Kô da nije danak svanô; A nebo je tako mutno. Kao oko isplakano. A ja gledam kroz tu tamu, Gledam, gledam na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni,

Kao oko isplakano. A ja gledam kroz tu tamu, Gledam, gledam na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, U prazninu tu golemu,

Kao oko isplakano. A ja gledam kroz tu tamu, Gledam, gledam na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, U prazninu tu golemu, U taj

Kao oko isplakano. A ja gledam kroz tu tamu, Gledam, gledam na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, U prazninu tu golemu, U taj uzdah, grdni,

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Grr-u! Polete kamenje. Gotovo me zatrpa. Čuju se jauci. Migoljim da se izvučem. Onako zbunjen, gledam unezvereno, gde su naši. Mrak mi je pao na oči. Neko preskoči preko mene.

Odozgo padaju bombe, koje eksplodiraju baš uz ovaj trošni bedem koji me je zaklanjao. Sa užasom gledam kako odleće zemlja, i bedem je sve niži. Od bolova i zaglušnoga treska već sam se onesvestio.

Ali umesto da mi se izgubi iz vida, ono kao da postaje sve upadljivije. Gledam onda na suprotnu stranu i, začudo, svi mi predmeti izgledaju uveličani kao da imam lupu pred očima.

U tom momentu baš iz bugarskih rovova suknu raketla, i osvetli prostor kao na danu. Mi sabismo glave među kamenje. Gledam iz očnog ugla... Još treperi... Senke postaju sve veće. Mrak.

Spolja je dopirao cvrkut vrabaca i veseo žagor. — Čini mi se — nastavi Vlajko — radije bih se ubio, samo da ne gledam više takve prizore... Dosta je bilo.

Na ovom pustom mestu, obavijen maglom, imao sam utisak kao da sam izgubljen. Gledam bezizrazno u presečeno drvo i puštam dim iz cigarete, koji se nije razlikovao od zgusnute pare što je izlazila iz

— Ili su godine naišle, pa popustio vid. — Naredio sam da se donese fenjer. — E-he, dobro. Volim da gledam ljude u oči kad im govorim. Neko kresnu šibicu i slaba žućkasta svetlost obasja prostor.

Sve je divlje i glomazno. Ili se to meni samo čini, pošto su u straha velike oči. Na ma kom mestu bio, stalno gledam kako se pomaljaju ćuvici i poneki krajičak od neprijateljskih rovova.

Luka se obrati svome posilnome Isajlu: — Jaoj, reponjo, kad ću prestati jednom da gledam u tebe! — Šta ću, gospodin poručnik, kad me je Bog stvorio kao muško.

Ali priznajem... u meni je nešto naviralo. Uzbuđivala me je blizina ove namirisane dame... I umesto da gledam film, ja sam posmatrao njenu glavu, koja se projektovala na svetlom platnu.

Zato sam se starao da gledam na drugu stranu, čitao sam firme, a ako bih joj slučajno dodirnuo koleno, najljubaznije bih joj se izvinjavao, pridajući

A ovde, oko ove reke, izginulo je koje naših, koje Bugara, preko hiljadu. — Gledam onoga konja — upade moj mladi kolega — koji se obrće oko one motke, pa sve mislim kako mu se već jednom ne zavrti mozak.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

KATUNOVIĆ: Što me ne ubiše, što ne proliše Iz grudi mojih svaku kapljicu? Da samo dana ovog nesreću Ne gledam danas živim očima! Oteše sve, baš sve do Cetinja. — Jaoh, boli! Srce sustaje — Sve lakše bije — krvi nestaje.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

dok on ojača, dok uzmogne pješačiti, krenućemo se mi na daleki — daleki put — tako je uvijek Mijo govorio — ne mogu da gledam, kako se onaj Švabo širi po mom dobru, kako ruši i oba ra moje voćare i moju šumu, koju su ove stare ruke gajile.

Sjeo sam na šupljikavu, ovlaženu sedru, pa slušam ujednačeno, bijesno šumenje I gledam pjenušavo i kao mlijeko bijelo skakanje podivljale Plive. Sunce je na smiraju.

Bojić, Milutin - PESME

U duge, kišne i jesenje noći Kraj razrušenih gledam žrtvenika. Besciljan život bez vere i moći Bludi po magli i grca bez krika.

I svu noć tako pustim gradom bludim I tebe tražim i svoj oltar žudim, Zabrinut gledam nebesa što ćute. I ništa neću od života ovog No milostivog nekog Hrista novog, Da isplačem se u njegove skute.

Kad ljubomora mojim okom plane, Prezrivo grešne pokajnike gledam. O, sitio sam utrobu bez mere, Lakom na sreću bio sam i bivam I o lepoti tako slatko snivam, O, grešio sam svim

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Ima ljudi koji vole tuđe pile, ima ih koji vole tuđu ženu, a ja volim tuđa pisma. U mojim je rukama, gledam ga, a ne znam šta u njemu piše. Ne možeš da izdržiš, pa to ti je.

Nije ih on kovao, nego samo proturao; a to, brate, i ja, kad mi se nađe u džepu, gledam da proturim. Pa i sam gospodin kapetan kad naiđe na olovni groš, odvoji, veli: „Ovo je dobro za tas kad idem u crkvu”.

VIĆA (besan): Ja protestujem u ime državnog morala i ja, u ime države, izjavljujem da ovo ne mogu da gledam svojim očima.

Ja nisam dužan u zvaničnoj dužnosti da gledam ljubljenje i grljenje u državnom nadleštvu i izjavljujem da smatram to kao uvredu u zvaničnoj dužnosti.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Na Kosovu, kad svatovi ulaze u mladino dvorište, treba da mlada pogleda mladoženju kroz b. i da rekne: »Ja te gledam jednim okom i nagledah te se, a ti mene sa oba ne možeš« (іb., 3, 123).

Na Kosovu, kad svatovi ulaze u mladinu kuću, treba da mlada pogleda krišom mladoženju kroz d. venac i da kaže: »Ja te gledam jednim okom, i nagledah te se, a ti mene sa oba ne možeš« (TRĐ, NNŽ, 3, 123); tom prilikom mlada takođe govori: »Jedan

Ćipiko, Ivo - Pauci

— javi se najednom doktor i prekide razgovor. — Nema vjetra, pusti neka stoje otvorena, da gledam u noć! — odgovori Ivo. Doktor se premjesti na drugi kraj stola.

Okolo svi oni ... ča ću vam govoriti — znate ih. Prokurator se lipo na me smije. Mene je to razabralo; gledam dicu; oni k'o krpa ublidili. — Došli ste, a? Bravo! Ne bojte se! A ča je od oni fiorini ča si primio, a?

— Ma treba jesti! — Isto ne pitam u drugoga. Pružim se na žalo, gledam u more kako mala riba veliku ždere; kunjam po dva—tri dana, dok bog i sveti Nikola ne providi čakod.

Mučim se kako ću čakod zaštedit', pa da mi se povratiti. Uvik kad gledam vapor ča gre za tamo, rastužim se, i šaljem pozdrav mome lipome mistu ....

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Nagrnuli su odasvud kljasti i uzeti, šugavi i kostobolni, sušičavi i sumanuti. Gledam te nesrećnike što leže u hladu lipa u dvorištu. Okupili su se ovde kao grozdovi čavki, čekaju na red kod Doroteja.

Ponovo sam nastavila da gledam kad se Lauševo ječanje malo stišalo. Kaluđer je već stavljao liske posute prahom i pričvršćavao ih uz ranu platnenim

Ne bih se hvalisao tim da ne moram ovde izreći istinu. Ne mogu je zaobići. Prosto, volim da gledam dok se to događa. Ako meni nije dato da uživam u onome u čemu može uživati najbedniji sebar, mogu makar da napojim

kako dolaze u grupama, svečarski obučeni, sa halabukom i grajom, opijeni zlobom i pakošću, smehom grlenim i raspusnim, gledam ih kako se guraju ko će od njih pre ustavu da digne i divlju vodu u badanj da pusti, da se kamenje pokrene, izdrobi mi

Tek mi sad postaje pojmljiva ona nesamerljiva provalija između ovo dvoje nesrećnih supružnika. Gledam ga onako zbrčkanog, isceđenog i oronulog, a preko njegove slike mi kroz sećanje, na trenutak pre ulaska u ovu odaju,

Smrt se ceri, tajnovita i okrutna, omamljiva kao dubok san. Gledam ove ljude kako se prestravljeno i panično s njom suočavaju.

Ali on, moj konjanik, je nepomičan. Zagledan negde u daljinu. Odsutan. Mislim o tome kako da dođem do njega. Gledam ispresecani predeo. Jaruge su se isprečile, izukrštale. Vrzine i rastinje svakovrsno. Omorina je — slama mi volju.

stalno u poslednjem trenutku izvlačio, i evo ga gde hripa i kašlje, čujem njegovo krkljavo disanje i zacenjivanje, kao da ga gledam dok pljuje goleme, okrugle, balave lopte ispljuvaka, posle čega vavolji u ustima nekakav zamišljeni zalogaj, gledajući

Gledao sam sve to iz pristranka kao nezainteresovani svedok i uživao. Voleo sam da gledam kako to starac radi, volim borce i ljude naopake koji će iz inata sve učiniti, pa mi je bilo prijatno da posmatram sav

Ne znam o njemu ništa: ni kada se može pojaviti, ni s koliko ljudi, ni s kakvim oružjem. Gledam danas vojsku, svoju vojsku, s kojom ću morati da se suprotstavim Brzanu. Naoko deluje bodro, sveže.

Isidor je nagluv i skoro mutav, a i kad bi mogao jasno i razgovetno da govori, sumnjam da bi znao šta ja to u stvari gledam.

sam mu izložio svoje misli kako bi trebalo braniti Kulu, Vasilije mi je odvratio da bi najpametnije za mene bilo da gledam svoja posla i da ne turam nos onde gde mi nije mesto. Mi smo monasi, rekao je.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Jest, i sada često, kad te kroz noć gledam, Ukažu se ljudske gorostasne seni: S razmrskanim grudma, sa čelima bledim, I usnama hladnim u krvavoj peni...

U zasenak njen Po uskoj stazi ja se budan krećem, I slušam šumor kroz duboki mrak, I gledam zemlju, okićenu cvećem, I žudno pijem mirišljavi zrak.

3astani, sunce sjajno, Buktinju još ne gasi, Da gledam čelo bajno, Da gledam guste vlasi. O Febe, bledi Febe, Ti svetli u samoći...

3astani, sunce sjajno, Buktinju još ne gasi, Da gledam čelo bajno, Da gledam guste vlasi. O Febe, bledi Febe, Ti svetli u samoći... Suzama molim tebe: Svetli nam, bledi Febe, U bračnoj našoj noći.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Evo Vam odgovaram još usput na belom dunavskom brodu koji me nosi otadžbini. Sedeći na njegovim širokim leđima, gledam kako prolaze pored mene podunavski predeli: ravnice i brežuljci, stare ruševine i moderne varoši; ne hitno i drhtavo,

To je palata Mađarske akademije nauka. Ja je gledam kao dragog poznanika. Eno, ono je prozor kod kojega sam danima sedeo i, gledajući na plavi Dunav i ponosni Budim,

Dospem li, na primer, do Alcione, glavne zvezde Plejada, koje naš narod naziva Vlašićima, ja onako sa visine gledam na našu bednu Zemlju kroz duhovni dogled koji savlađuje sve daljine.

I gornje, horizontalne ivice ocrtavaju se jasno prema zvezdanom nebu. Ja ih gledam sa velikim iznenađenjem. Svi istoričari pričaju da je Vavilonski toranj bio složen iz više kula, postavljenih jedna na

šumi, gde tražim pečurke i ideje, pa kada ne nađem ni jedno ni drugo, ja sednem na klupu ili se ispružim po travi, pa gledam drvlje i nebo, osluškujem ptičice i sanjam. Posle podne radim na prostranoj terasi moje sobe.

XXXIV RAKSA. POSETA VENERI Na Raksi Pre dva dana popeo sam se na teme visoke Rakse, pa sada gledam preko njenih strmih bokova u doline koje mi se čine toliko uske da bi ih mogao preskočiti.

Stanković, Borisav - TAŠANA

STANA Pa znam, gazda! Gledam ja, čistim, radim... HADžI RISTA »Radiš«. I opet da radiš, a ne samo da gledaš, već da radiš.

Ti? SAROŠ (uplašeno): Što me gledaš tako? TAŠANA (jednako preko ramena): Gledam te! I što je najgore po tebe — ne ljutiš me čak!

Da gledam kako ona, još čistija i svežija, prolazi pored mene, čak i služi me, dvori, i po njenom licu, osmehu, vidim kako je njoj

Pri kraju pevanja Jusuf beg se obraća Rešid-begu. JUSUF BEG Šta tako duboko misliš, Rešide? REŠID BEG Gledam kako reka podlokala Vaskinu baštu. Plot, oko nje, sav se naherio. Gore, zasađeno njeno cveće, paprike i crni luk.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Što ne odoh nekuda u beli svet, pa da slugujem do groba, ali da ne gledam očima šor i komšiluk. Veći su i od Boga i od cara šor i komšiluk! Što oni hoće, u čemu se slože, to bude...

Popnem se, jedva imam mesta da sednem pored nje, ali ona se ne zbunjuje, ne pomiče. Kao sad da je gledam. Cipele, prave vojničke cokule; ona vrpca za vezivanje debela s prsta. Haljina, jedno te jedno, sećate li se?

Neka bude što hoće, samo neka je čovek... Da, ali čovek i čovek nije svejedno. A opet. Gledam, gledam Luku... ne! Ono nešto pitomo je u Srbi, a ne u njemu! Lakomislen je Srba, ali nije zatrto u njemu srce...

Neka bude što hoće, samo neka je čovek... Da, ali čovek i čovek nije svejedno. A opet. Gledam, gledam Luku... ne! Ono nešto pitomo je u Srbi, a ne u njemu! Lakomislen je Srba, ali nije zatrto u njemu srce...

Proširena velika žila, veli, i treba paziti. Pazim, evo, i te kako: kad osetim taj bol, sve zaboravim, i samo u njega gledam... E, dobro je, za danas dosta bola, prođe...

Kad hoću da vidim malo sređenosti, onda gledam u Branka i Milana. — Smešio bi se Pavle pri pomenu tih imena i s triumfom i s nežnošću.

A vidimo je dosta u gimnaziji, pa i među profesorima! Nezdrava stvar, veruj... Ja radim, gledam da nešto uradim, i to mi je sav zadatak i radost. Prvenstvo, ja sam za to lenj, kao i moja Tisa...

— Pavle na to sede, pa skoči: — Čika Savo, ja ne mogu, ja neću, ne mogu da gledam izdisanje Milanovo. — I izađe. Nesrećni otac Milanov je mogao.

Šuma je divljala, sama sebe gušila i nasilno krhala, ali Stefanu je to pravo bilo. — Ne lupaj sekirom, ne mogu da gledam pticu koja se boji i zapomaže. Jesi li gluv, ne čuješ li to zapomaganje, tu strašnu pisku?

mladost, u svima pravima, napred!!... Da, ali ja nisam Dostojevski, nisam ni onaj njegov ispod patosa, iako jednako gledam u patos... Treba rezignirati, smiriti se... Tu su knjige, stari moji prijatelji, radost moja do kraja života.

„Baš mi je milo što ih gledam pod tim amrelom, stisnute kao tri šibljičice... Ej, deco, deco... Odoše za ugao, na Dunav...

Eno, i onaj Mirko, gledam ga kad polako hoda i ruši se na desnu stranu od bolova u kolenu — i on je već star, a on je mlađi od mene... Ej, Nato!.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

“ Oženiš li se, žena ti kaže: „Moje je da živim i gledam kuću, a tvoje je da misliš!“ A država, opet, otera te na dve godine tamnice zato što si mislio.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Iznesite ga! — naređuje potpukovnik Petar. — Brže zavoj! — Jaoj, braćo... Gr-r-ru! Gr-r-rru! Gledam kao u bunilu kako provukoše neku krvavu masu. Žmarac mi obuze levu stranu tela, pa se zaustavi na levoj stopali.

Naši su im duvali za vratom. Pređoše rovove, naleteše na bugarsku komoru. Panika se prenese i na njihovu pozadinu. Gledam sa osmatračnice kako jedna bugarska haubička baterija u bežanju nalete na naš streljački stroj.

“ Baterija zarobljena, vojnici mi izginuli, vojska se rasula, zemlja propala. Nešto mi pritiska grudi. Gledam kao kroz maglu i suze mi udariše na oči... Više mi nije stalo do života. Stajao sam, kao da sam bez svesti...

Pred sobom vidimo samo planinske vrhove pokrivene snegom. Nekoji su osvetljeni suncem i blešte u punom sjaju. Gledam i razmišljam, gde li sam video sličnu čarobnu sliku. Ali omakoh se i jedva se održah, pridržavajući se za jedno drvo.

— More, nikad u crkvu nije išao... ... i u svešteniku ovoga puka, naročito u ovim teškim danima našega stradanja, gledam jedinu utehu. — Čestitam! — pruži Živadin ruku Momčilu.

I jednoga dana je opet potražio Engleze. Ušao je lepo u otvoren magacin i uzeo trideset i pet šatorskih krila. Gledam Tanasija, pa se i ja sam čudim.

Zapitah ga zašto ih svlače. — Valjda da lakše tonu... Zaćutasmo... Gledam malo podalje jednu podrpanu i pogurenu ljudsku senku kako jedva vuče noge...

Iako je priroda raskošna, svet je ubog. Zadovoljava se sa dvetri maslinke i pečenom ribicom. — Jest, bogati, gledam ih onomad, kad navališe na ona „jajca“ što ih povadiše iz mora.

A onaj pusti kamen usijao se i telo kao da sagoreva. Žeđ podavi ljude. Gledam neke pešake, koje je komandir uputio iz stroja da traže vodu, pošto su tamo počeli umirati od žeđi.

Neko reče: „Nazepšće... Ovako će se pre oznojiti.“ A mene nešto guši i pred očima trepere neke iskrice. Kao da gledam samo kroz jedan krajičak svesti, pa su predmeti unakaženi, glave vojnika velike, velike, a neko ogromno klube poče da

Izgledalo mi je kao da vidim sebe, pa sam se stresao i okrenuo da ga ne gledam više. Ali prevlačio sam prstima preko usana da se uverim da li su se i kod mene razvile one ospe.

Oni mu odvraćaju sličnim rečima... Zamagljenim pogledom posmatram sprženu zemlju i sparušeno bilje, gledam sitne Anamite i onaj njihov prezriv pogled, a vatruština lagano obuhvata moje telo, te mi se čini kao da propadam bez

Petrović, Rastko - PESME

otpustim jedra okeanom tiskanim plavo, I kakve ludačke ja sve smišljam planove: Čas kralj ludaka, čas car, kambodžske gledam klance, Sin sam Slovena divljih nekada, ali sada putnik.

tovari, ždrebac upregnutu kobilu doji, Reka pod mostom teče, pod rebrom mladost smirena: Pojurim, pojurim, gledam hukom matičnom probuđen.

Ta u gore do nebesa zidane, U gore, manitamo od života bezmernih. Pojurim, pojurim, gledam hukom matičnom probuđen. PESNIK NA VODAMA QueIIe veіne lutter derriѐre leѕ crêteѕ de Serbіe! G.

Kakav je danas divan sinuo dan: Na suncu se rascvetale sve ruže, Život J o v a n a neki je daleki san, Iz čamca gledam kako ribe kruže. Pod talasima gledam kako ribe kruže. Bacimo brzo mrežu, mili druže; Kakav je danas plodan sinuo dan.

Pod talasima gledam kako ribe kruže. Bacimo brzo mrežu, mili druže; Kakav je danas plodan sinuo dan. Bitka je dobijena, Doboši

Kad? U hladna jutra. Dva vojnika kraj druma sede, Pa ushićeno gledam njina lica mlada: Ko bi rekao da ko hulje Od starice što ih primila Ukraše osam dinara!

To tada dugo, dugo, odmaram glavu u vodi, I ruke gledam kako, ko davljenici, tonu: Sva jučerašnja patnja ovde se oslobodi, I sve nadanje koje poveravah nekome o snu, Ko pesma da

No odjednom slobodnog, žurnog, razaznah sebe pred vratima: Gledam u nebo, Sunce lije, po meni, gle, zračnim jatima! Od svetlosti me lice boli, I ranu ko gvožđem da mi peče; Ali iz mene

svoje sobe, Da bih te video još jednom; Soba je puna krvi; Tabah po krvi rasejan, kao dečak kad ubi svog oca. Gledam te hrabro, odlučno, Prvi put ovde, pod pravim uglom, sa rodne grude.

Prihvativ najzad joj ruku, kao da svoju ne znam sklopiti nad njom, Već pun jecaj gledam iz mira njenog meni taj zrak. Katkad jedrima sna doplovim u nju kao u dom. Kada me zaveje plavila njenih očiju znak.

odvojim pogled od čega to odlazi već u linije; Ceo ovaj red zgrada što sam, od detinjstva da izniknu, pustio, Sada gledam kako se u nekoliko večernjih boja razvije.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— Odnekud iza mojih leđa miriše. Pogledaj! — Nisam ćorava! — ljutnu se druga veštica. — Tamo i gledam! — gnevno je mešala čorbu. — Ne zanovetaj. Nećemo noćas dremnuti ni časka! »Neću ni ja!« pomisli Varalica.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

TOMA Pa što se ne uda? Što ti to... Silom! Zašto si vlast? ARSA (pravdajući se): Pa to i radim. Gledam. Svakog dana govorim onom njihovom kmetu i pretim mu. »Neće«, odgovara on. »Ona nas, Cigane, i ne gleda«. TOMA A, neće?

K’d mi ovakoj mladi i ubavi besmo? Sviri, more, i poj, zašto će te ubijem? Će te zakoljem, samo da te ne gledam tako staru i zbrčkanu. De, onuj našu, staru, mekamlijsku: kako za mladost i lepotinju srce gori i izgori...

(Posmatra je.) A i tvoje, beše mnogo! Nego s’g i ti ostare, ispeče se. (Odbija je rukom.) Trgni se u stranu, da te ne gledam, zašto kad tebe gledam, mislim mnogo na sebe. (Okreće se Koštani): Koštan! De, poj! Bakšiš? Kesa? Eve na!...

Nego s’g i ti ostare, ispeče se. (Odbija je rukom.) Trgni se u stranu, da te ne gledam, zašto kad tebe gledam, mislim mnogo na sebe. (Okreće se Koštani): Koštan! De, poj! Bakšiš? Kesa? Eve na!... (Vadi i baca joj novaca.

TOMA Pušku, pa sve da ubijem! Sve da zapalim! Ni koga da ne vidim, nikoga da ne gledam! Sve da... MAGDA (vije se ispred njega): Ne, gazdo, ne! TOMA ...Nikoga! Sin?! — Sinule munje, pa u čelo!

TOMA ...Nikoga! Sin?! — Sinule munje, pa u čelo! (Stojanu): Kući, bre! Bar da te ne gledam! STOJAN pokunjeno, i gologlav, odlazi. MAGDA (ponizno Tomi): Nemoj, gazdo! Ne ljuti se toliko! TOMA (besno): Kako?

Strogo, znalački posmatra Koštanu, sebi): Silan glas... Ali dosta. KOŠTANA (produžava pesmu): Az li te gledam kroz mare U tija džanfes šalvare, Gde tiho mineš po dvore, Kako jelenče kroz gore.

Oj pojdoh dole, pojdoh na gore Kako tebe nigde ne najdoh! — Oh, da legnem, ah da umrem, Samo da ne gledam Kako tvoje lice Drugi grli, ljubi. TOMA (već savladan): Mnogo je ovo. (Okreće se Mitki): Mitke, bre!

Takva je moja svirka i pesma bila kad ja pođoh da se venčam: — da više u zelenu baštu ne idem, mesečinu ne gledam, drago ne čekam i milujem — da mladost zakopam! I zakopah je! Sad? Staro drvo.

Koga čekaš? Čekaš da me odnesu, vode? Čekaš da gledaš kako me nose? KMET (uplašeno): Ne, Koštana, ne čekam! Neću da gledam. Nego, ne smem. Gazda predsednik ubiće mene ako tebe nema. Pa zato sam ovde. Moram da te čuvam. Ne smem da idem...

STOJAN Ja! (Užasnuto): Što me gledaš tako? Hajde! Brzo! KOŠTANA Kuda? STOJAN U svet, da ti mirišem kose, gledam oči, slušam glas, pesmu... KOŠTANA (zaradovana): Eh, zar me baš toliko voliš? STOJAN (zaneseno): Sve prežalih!

Niko više! KOŠTANA Stojane! STOJAN (ljubomorno): Tebe, tebe samo! Da samo ja slušam tvoj glas, gledam tvoje oči, lice, snagu... Ko te samo pogleda, krv mu ispih! KOŠTANA (rasejano, neugodno): da... niko...

Šantić, Aleksa - PESME

Iz kuta muklo bije sahat stari. Ja sklapam oči i od sreće plačem... 1910 — 1911. MOJ OTAC Još kô da ga gledam. Pod oružjem stao, Uz jatagan trepte ledenice dvije.

rano sviće doba, Mi ga ispraćamo, i mahalom starom Pred njim sluga Jovan krače s džeferdarom, I meni se čini, još ih gledam oba... 1912. LjUBAVNE PESME GRIVNA 1 Kupiću ti zlatnu grivnu, Divnu Grivnu!

Položi zbornik Na stočić tamo, i mani sada Anđele cele, Pa sedni ovde uz odar moj, Do zore bele Da gledam samo: Kako si lepa, Sestro Pavina! 1924 — 1925.

Gdje su jorgovana Vijenci plavi?... Gdi je kletva, gdi je?... Vaj, vjetar huji... a ja mislim na te, I sve te gledam, kroz suzu što lije, Gdje bereš slatke, raspukle granate. 1910.

I da s tobom gledam na tvoj Lovćen plavi! Pa jednoga dana, kad se gospod javi, Kad orlovi naši visoko zabrode I sa tvojih ruka panu

Vaj, ja bih topla zagrljaja htio... ...Hladno je, hladno... Otadžbino, gdje si? Nijemo gledam kroz potoke suze, Po oštrom mrazu tebi duša bludi — Vapije, cvili... Pita ko te uze, O, ko te trže sa mojijeh grudi.

Ja, naslonjen na zid, prekrštenih ruka, Gledam kako doli, o hridinu šuplju, Neretva se lomi, a s visokih kuka Naga djeca skaču i s vikom se kuplju, Dok najmanje

Sav treptim kô prutke Jasike, i hodim putanjom uz reku, I gledam na njene srebrne svijutke. Jutros, kao i ti, lepa reko čista, I moja sva duša žubori i blista, Razleva se, raste, i

A ti u ljuljajci pa se njišeš ti'o, Kô na međi jedan mak crven i mio. Ja kraj plota stojim, gledam u vas dvoje; Jednake ste kao kaplje na cvijetu! I ne mogu više znati lepši ko je, Ili ti il' ona?...

4 Kada gledam oči tvoje, Sav bol i jad minu ti'o; No kad ljubim usne tvoje, Ja sam posve zdrav i čio. Kad na tvoja nedra panem,

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

“ A ja više brojiti ne smijem, već porezu ukraj sebe bacim, — jedva čekam da se skine b'jeda, jer ne mogu da gledam u njega. Petar Dobrnjac ima neustrašivo srce, mudru pamet i nesalomljivu volju velikog vojskovođe.

Opet tužna Rada dozivala: „Bogom brate, Rade neimare, ostavi mi prozor na očima, da ja gledam ka bijelu dvoru kad će mene Jova donositi i ka dvoru opet odnositi“.

Ako danas cara pogubite, na vama će ostanuti kletva; dok izvadim knjige staroslavne, da ja gledam, sinci, u knjigama je l' Milica Lazu suđenica“.

— đe u sanu gledam na nebesa: na nebu se, ujo, naoblači, pa se oblak nebom okretaše, oblak dođe baš više Žabljaka, više tvoga ponosita

“ A ja više brojiti ne smijem, već porezu ukraj sebe bacim, — jedva čekam da se skine b’jeda, jer ne mogu da gledam u njega; on je paša, a ja sam subaša.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Dječaci su ćutali oborenih glava. Lunja i sama obori pogled i reče sasvim tiho: — Pustite me blizu vas... Samo da gledam šta radite. — Pa da je pustimo? — javi se Vanjka Široki. — U četu može samo onaj koji je tučen — opomenu ih Jovanče.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

nisam čula ni znala, govor mu razbiram, ni toga obraza što ga nikad ni na snu nisam videla, sad ga na jave pred sobom gledam. I kako da se ne bih oprepastila strepljeći mi iznutra!

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Zbori, kelčo nijedan. — Nesam gu videja, bata-Kote, — veli stidljivo, šapatom, šegrt Pote — kude smem ja pa da gledam čorbadžijske kerke?! Ja si sal poješem, eto, što se pojê po čaršiju i po ma’ale!... — Ih!

?...“ A lepe, pa ubave što su — lelee, Jevdo, oči da si ne skineš sas nji’! Ja gi sal gledam, pa si seirim! A tuj pri men’ si sedi’ an’ma na Imer-agu, pa reče: „Vide li, Doke, što je, reče, ubavo ovoj Zone

Svršija u Grac trgovačku čkolju. Sedimo si i čekamo da ne posluže. Ja si uzedo’ s astal onu knjigu, album, pa si gledam, prevrćem listovi, gledam slike, pa si zapazi, jedno devojče.

Sedimo si i čekamo da ne posluže. Ja si uzedo’ s astal onu knjigu, album, pa si gledam, prevrćem listovi, gledam slike, pa si zapazi, jedno devojče. More, koje si je ovoj devojčence, treba da ga znam i poznavam?

“ a zatim opet: „Aj si, kelešu nijedan, teb’ ću te gledam“, ili: „A ti si pa neka devojka!“ i tome podobni razgovori. jedni odlaze, drugi dolaze, i oko česme jednako puno.

— Zašto me pa gledaš tol’ko?! — pita je začuđeno Tašana. — Što te gledam, — to si je moje znanje, a da beše ti žena od čorbadžijski red, — trebaše tvoje znanje da je!...

(Uostalom, znaće se i to u svoje vreme...) Od muke je sve to, brate... Ne mogu... ne mogu da gledam šta se ovo radi — pa to ti je! Eno, gledam samo... Uzmi samo po našim novinama!...

) Od muke je sve to, brate... Ne mogu... ne mogu da gledam šta se ovo radi — pa to ti je! Eno, gledam samo... Uzmi samo po našim novinama!...

Aj-haj-haj! Kad ja imam čarne oči, — ej, zašt’ ih ne gledam?!... Čučuk-Ajša ga pogleda sanjivo svojim strasnim, velikim, bademastim očima, ali Mane i ne primeti to.