Crnjanski, Miloš - Seobe 2
uopšte u to doba, i nije bilo pravi teatar, u današnjem smislu, nego neki saltimbanko, komedijant, u traktiru, čiji su glumci bili Venecijani, koji su bili poveli i po neku lepuškastu Bečliku.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pristao je na delimičnu protezu i često se teši da čak i holivudski glumci imaju lažne zube. Više ne veruje u čudotvorne losione i preparate protiv opadanja kose, pa pojavljivanje zalizaka prima
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
u Baji i Segedinu, [1820. u Budimu], 1823. u Zemunu i Temišvaru,47 1832. u Aradu, 1835. u Pančevu. Glumci su bili mahom odrasli đaci i »ljubitelji umetnosti iz mesta«, a i sam Vujić, koji je prevodio komade, igrao je kao
javlja se jedno takovo »Leteće pozorišno društvo«, koje je davalo predstave u Novom Sadu, Zemunu, Pančevu. Ti putnički glumci išli su u Srbiju i u Hrvatsku, i tamo davali predstave. 1840. oni su prvi u Zagrebu igrali na narodnom jeziku.
u Smederevu]. Pred 1850. godinu stvorila se i srpska pozorišna publika, i srpski repertoar, i srpski glumci, i imalo je da se učini samo jedan korak pa da se dođe do stalnih narodnih pozorišta.
godine proslavljena tristagodišnjica Šekspirova. Iz te novosadske trupe izišli su i prvi beogradski glumci, kao i izvestan broj zagrebačkih glumaca.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ To bi nas stvarno zaprepastilo! Takav hepening, mislim. Ovako, ostajemo potpuno hladni dok nas glumci makljaju, pljuju i gaze nogama! To nam dođe nekako potpuno normalno, oću da kažem.
To nam dođe nekako potpuno normalno, oću da kažem. Pa se i sami strani glumci toliko zaprepaste i ukenjaju od naše pasivnosti i naviknutosti na stalne hepeninge da zbrišu odmah posle predstave kući
To je pitanje! U stvari, pitanje je je li to sve kobajagi ili baš onako, a kad se i to završi, glumci se raziđoše, a nova godina, bogami, već kod Sežane, pregledaju joj prtljag, da ne prošvercuje koju lutku ili džemperišku.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
žena, sa koritom SIMKA, mlada udovica artiljerijskog majora Adžića, u crnini DARA, tkačka radnica TOMANIJA, njena senka Glumci putujućeg pozorišta Šòpalović: VASILIJE ŠÒPALOVIĆ, vođa trupe JELISAVETA PROTIĆ, glumica u zlatnožutom SOFIJA SUBOTIĆ,
Na jednom zidu, upadljiv kukasti krst. Na sred pijace, pred okupljenim prolaznicima, nalaze se putujući glumci, koji izvode „stilizovanu” scenu iz Šilerovih Razbojnika, reklamirajući tako svoju večerašnju predstavu.
SOFIJA (još uvek držeći drveni mač Franca Mora): Ali, gospodine, molim vas, mi smo glumci! MILUN: Odloži oružje! SOFIJA: Kakvo oružje? MILUN: Odloži oružje, kad kažem, ili ću pucati!
Imate li ausvajs, ili nemate? JELISAVETA: Ja uopšte ne vidim kakve veze mi, kao glumci, imamo s takvim stvarima! Milun: Ja ću da ti pokažem kakve imate veze! Napred! SOFIJA: Kuda nas vodite?
JELISAVETA: Zar vi ne znate čime su naoružani glumci? Drvenim mačevima, kao što je ovaj, topovima od čunkova, veštačkim puškama!
JELISAVETA: Nemojte da slušate njegove fantazije! FILIP: I vi za sebe kažete da ste glumci! SOFIJA: A da ti možda nećeš da kažeš da nismo? VASILIJE: Gospodine, molim vas, ne uzimajte Filipa ozbiljno!
To je po uredbi nemačkog vojnog zapovednika za Srbiju! I vama, kao glumcima, ako ste vi uopšte glumci, to mora da je poznato! JELISAVETA: A pogotovu onom ko vodi trupu! MAJCEN: Prestani da me prekidaš!
Drugi put! (Ulazi u kuću) BLAGOJE: Ne sme zbog vrućine! Nije, nego ne sme na prazan stomak! Ti glumci nikad nemaju para za hranu! GINA: Pobeže čovek od smrada tvoje rakištine! BLAGOJE: Ovo miriše kao ambrozija!
(I ona se, zajedno sa Vasilijem, vraća u kuću) GINA: Kao da nisu u ratu, nego na izletu! BLAGOJE: Glumci su boemi, i umetnici, i svetski ljudi! I nisu oni krivi što ti to ne znaš!
Divna voda, divne stene za sunčanje, sve joj je divno! Kamilicu vidi, a rat oko sebe ne vidi! SIMKA: Ti glumci su uvek živeli mimo sveta! GINA: Ne stidi se ni da se goliti! SIMKA: Da ti kažem, ne bi mi verovala!
Produžiće do hrastovog stola, i tu će ostati do kraja scene. Glumci bez reči posmatraju ceo prizor.) DROBAC: Nisam ja ko oni agenti, što tuku, Tuku i tuku, pa ondak izađi i udri
TOMANIJA: Svuda je ostavio svoje krvave tragove! DARA: Šta je, glumci? Gledate naše krvavo pozorište? (Zatamnjenje) IV SLIKA PEČENA BUNDEVA NA HRASTOVOM STOLU POD LIPOM ili PROBA ŠILEROVIH
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
54.) Na nekoliko koraka odatle bio je teatar, u Jozefštatu, i jedan mali restoran, gde su se hranili glumci i glumice, kad bez para ostanu – i kočijaši, dok pred pozorištem čekaju. I ja sam tu večeravao.
San Vito ima malo, vrlo staro pozorište. Jedna mlada Talijanka vodi me da mi ga pokaže. Priča da su najveći glumci gostovali u njemu.
ovaj patos, to je zao uticaj Tolstoja na mene, koji je mrzeo kulturu, voleo seljake, išao bos, i jahao skupe konje. Glumci su, razume se, sjajni. Ukus, scena, brzina radnje, savršeni su. Ali, to znate.
Nekad je smetala svežina, irealnost, veselost, duboka istina, koja se krije u svakoj neprirodnosti, kad su glumci bili žive marionete; danas, dakle, imate na pozornici konje, lavove, kulu oklopnjače, koja bombarduje, travu koja raste,
Režiser zna svaki kaiš Fedrinih sandala, ali nikad nije čitao uspomene Sen‑Simona. Glumci su dizali desnu ruku uvis, a levom stiskali trbuh, i mislili, to je grčki pozdrav.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Po celoj varoši neobična živost: trgovci izbacuju iz dućana trulež; glumci i upravnik narodnog pozorišta grle se i ljube; gazde beogradskih pivnica izdaju kelnerima druge naredbe o točenju piva...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
što je još glavnije, opljačkan, samo se ušunjao i seo do prvih vrata, pa nit vadi tabakeru, nit poručuje kafu, a kad se glumci skupiše pa ga stadoše pitati kako im je tamo išlo i kako je živeo, odgovorio im je kratko da im je išlo slavno i da je
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Poumiraše ispisnici i solunci! Od dobre vatre nema radosti veće: Plamenovi igraju, kao glumci U komadu nerazumljive tuđe sreće... Koji li je sat u ovoj noćnoj memli?
Pandurović, Sima - PESME
Stari smo mi glumci s oveštalom maskom Na daskama trulim pozorišta tužnog, Srođeni sa zlobom, taštinom i laskom, Na večitoj probi
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ovo su glumci, mora biti. A kad, kao grom iz vedra neba, pade ova reč, žena se prepade od izveštačene uzbuđenosti studenta koji se
pošto se u samom početku i pri prvim rečima tako bio zamučio i tako nemoguće stao kidati i zamuckivati, da su i sami glumci, obuzeti besomučnom navalom jedva prigušenog kikotanja, s mukom mogli zadržati onu, u dotičnoj dramskoj radnji, tako
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kada bismo završili sa čitanjem nekih Šekspirovih drama, u kojima su u to vreme igrali slavni glumci, kao što su But, Lorens Baret, Džon Makuloh i drugi, ja bih sa svog skromnog mesta na galeriji, pažljivo slušao svaki
Makuloh i drugi, ja bih sa svog skromnog mesta na galeriji, pažljivo slušao svaki slog koji je izgovarao But i drugi glumci. Butov glas nije bio tako snažan kao glas Lorensa Bareta ili Džona Makuloha, ali sam ja njega mnogo bole razumevao.
Zbog ogromnih grčkih pozorišta glumci su morali imati dobru dikciju jer se inače ne bi mogao razumeti tekst koji su govorili.
”To su bili veliki umetnici”, - govorio je on, - ”a naši glumci su u odnosu na njih sitna riba. A i mi svi smo sitna riba!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Da se ne čuje, i da se ne bismo klizali. Mi sada izlazimo izvan rova. Slušao sam nekada kako glumci pred izlazak na binu osećaju izvesno uznemirenje. Neki se čak i krste.
Bojić, Milutin - PESME
(1917) SONETI I O, stara je priča da nosimo maske I svi da smo glumci bolji ili gori I za laž da Gospod sam nam idol stvori I arenu punu magline i praske.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Jedan stariji glumac bečkog Burgteatra i njegov režiser pričaše mi jednom koliko glumci vole i žele takve dramatske, lepe odlaske sa scene, kako ih oni, u svom jeziku, nazivaju.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Da nije bilo matematike, ti bi dobri ljudi, današnji pesnici i glumci, nastavili svoje školovanje n bili bi možda veliki i čestiti činovnici.
I zato, valjda, što glumci kazuju veliku reč istine, pod šarenim i lažnim ornatima, nazvali su ih sveštenicima Talijinim.
Docnije sam pojmio i priznao da su glumci odista sveštenici, samo bez svešteničkih prihoda, bez činova, i bez crvenoga pojasa, jer bi im ovaj spao sa mršava