Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Otrčim, dakle, do govornice na uglu i okrenem naš broj. Javlja se maman, s jednim neverovatno prirodnim: „Halo. o. o. o. o. o. o!
Hoću da kažem, telefon su viđali jedino u obliku govornice, pa su se toliko izbezumili što ga imaju u svojoj sobi da bi samo telefonirali i telefonirali! I sad, kako se zezaju?
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
po svom shvatanju, moderno; mogla bi da odgovara opisu Vukosave, koji Skitnica daje u prvoj slici VILOTIJEVIĆ, čovek sa govornice ISLEDNIK MANOJLO, kapetan IV pešadijskog puka „Stevan Nemanja”, Drinska divizija, Prva armija TANASKO, redov u istoj
CMILjA: Ja kad na to pomislim, sva se naježim! (Vraća se za šank) MILE: Ovaj drug Vilotijević, sa govornice! Zajdno smo išli u zanatlinsku, bili smo sjajni drugovi, par ekselans! IKONIJA: Kakav par?
STAVRA: Čujem zglajzo ti onaj tvoj! MILE: Koji moj? STAVRA: Onaj sa govornice, što preko njega prolongiraš, i što mu ulaziš bez lektimacije! IKONIJA: Drug Vilotijević! MILE: Moj, zbog čega moj?
CMILjA: Pa je l ti ne vidiš ko je to? IKONIJA: Kolko ja vidim, vladika nije! CMILjA: Pa to je onaj sa govornice! IKONIJA (sedne): Vilotijević? MILE (ustane): Vilotijević?
Stavra sam za stolom, na koji je spustio novine.) IKONIJA: Kad ga vidim vako, bez govornice, ne bi ga poznala ni za dva miliona! CMILjA: Zamišljala sam ga da je visok.
Našo sam ja izlaz iz onog što se desilo! Nije to tako strašno, ko što izgleda! Mislim to, što su me smakli sa govornice. Ovog mi momenta sinulo. STAVRA: Pa naravski da nije strašno! VILOTIJEVIĆ: Sad ću da ti kažem šta ću!