Upotreba reči godine u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Beše novembar, žalostan mesec tužne četrdesetdevete godine. Ne zveče sablje britke, ne — robovski lanci tupim svojim jekom bude bolom uspavanu svojtu onih što na megdanu bojnom,

Beše Veliki četvrtak 1849. godine. Narod se iskupio na bdenije i pobožnim srcem iščekivaše da se molitva sa svećenikovih usana zahori.

Svako jutro i veče donosila mu je moja tetka mlake vode, njome je ispirao rane koje je dobio četrdesetosme godine; posle ih je oblagao melemom koji mu je dobra moja tetka — mogla bih reći: dobra moja majka, jer ja majčine nege

— Ja sam pevala. A sad?...“ I ona opet tužno zajeca. Tako su mi prolazili dani i godine, u večitoj tuzi, večitoj samoći. Katkada samo dođe nam čiča Marko. „Maro“, veli, „treba porciju platiti“.

S njime je došao još jedan čovek, visok, smeđ; za njega rekoše da je birov... On je sve do gladne godine bio suv, mršav...

On je sve do gladne godine bio suv, mršav... a te nesrećne godine, kad su naši obrazi od gladi požuteli, uveli, kad je nama briga i nevolja oči zamutila...

a te nesrećne godine, kad su naši obrazi od gladi požuteli, uveli, kad je nama briga i nevolja oči zamutila... te godine se — gospodin Zarić svojim debelim trbuhom počeo odlikovati.

uzvišen je, divlji, rekao bih da u tim pustim planinama i ne žive ljudi, a, ovamo, i sâm sam u njima proveo dve pune godine — mogao bih reći: dve tužne godine...

u tim pustim planinama i ne žive ljudi, a, ovamo, i sâm sam u njima proveo dve pune godine — mogao bih reći: dve tužne godine... Jer u tim planinama ja ne imadoh nijednoga poznanika iz doba moga detinjstva, ni brata, ni prijatelja...

He, moj brate, da znaš kakvi je to momak bio, a sad senka, senka od čoveka! A to su sve učinile dve-tri godine... Beše prav kao jela! A sad?...

Kosa seda, a pre tri godine beše vrana. Od radena čoveka postade neradan; katkad će samo uzeti pušku, prejuriće preko ovih planina, ili uloviti

hteo i zapitati, ali on i sam poče da mi razjašnjava ono što nisam mogao razumeti: Kao što sam ti kazivao, pre četiri godine nije bilo uglednijega ni veselijega momka u celoj okolini nego što beše moj pobratim Živko iz Donje Mutnice; tamo,

Obradović, Dositej - BASNE

Pritom znaj, predraga junoste, što god dobro i polezno ove godine od mene polučiš da za to ja i ti našemu milostivomu i blagodjetel|nomu Z o r i č u blagodariti imamo.

Ibo ono što sam se ja nadao jošte posle tri ili četiri godine sopstvenim pristaranjem i iždivenijem učiniti, to isto u vreme ove jedne godine svojom milošću i darom o n me je u

se ja nadao jošte posle tri ili četiri godine sopstvenim pristaranjem i iždivenijem učiniti, to isto u vreme ove jedne godine svojom milošću i darom o n me je u sostojanije ispolniti postavio.

Pređe dan hoda dalje i ostanovi se s druga tri odšelnika, no svake godine iđaše posetiti grob svoga ljubimoga Osmana na dan pogrebenija njegova.

znajući da duševna i naravna krasota, koja je u njihovoj vlasti, nesravnjeno je česnija i blagorodnija; ibo ova črez godine i starost ne može uvenuti, bolestje ne može naružiti i porušiti; ista smrt nije kadra uničtožiti ju, zašto je ona roda

Opštestvo sebezvanih „iluminata” u Bavariji, pre četiri godine nizvrgnuto, šta je hotelo ištući da sva graždanska i militarska dostoinstva u šake uzmu svoje? Tajna braća!

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

POD HRASTOVIMA 26 HRAST NA POVLENU 27 HRAST 30 II 32 VAŠKE 33 ŠLEMOVI 35 MALE DRŽAVE 46 ZIMA U SRBIJI 1809. GODINE 47 JADAC 49 DRVOSEČA POPU 51 TOBDžIJA SVOME KONjU NA KOME SE VRAĆA IZ RATA 52 BITKA NA CERU 53 SEOBA

PLANINA ZAPADNE SRBIJE 69 NA TRIDESTOSMOGODIŠNjICU BITKE IZMEĐU PARTIZANA I ČETNIKA NA JELOVOJ GORI MESECA SEPTEMBRA GODINE 1944.

o da nam vredi đurđevkom na mač! Pada kiša na doboše ZIMA U SRBIJI 1809. GODINE Ljuto pred turskom najezdom, dve vojvode, dva kneza, Miloje Petrović Trnavac i Petar Dobrnjac, zapeniše, uskipeše,

NA TRIDESTOSMOGODIŠNjICU BITKE IZMEĐU PARTIZANA I ČETNIKA NA JELOVOJ GORI MESECA SEPTEMBRA GODINE 1944. Na vrh Drmanovine siđi, uzmi durbin, pa niz Jelovu goru do Jasikovca, od Jasikovca prema Spasovnjači, od

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ja nerado o smrti govorim, ali bez ikakvog strâ očekujem poslednje veče mog života; moje misli ne lete više u one godine u kojima imam jošte da živim, nego u one u kojima sam živio.

ali bez ikakvog strâ osvrćem se ja na nju, i sa zadovoljstvom i unutrašnjom nagradom prolazim u mislima sve prošle godine mog života, i radujem se da ni na jedno delo ne nailazim, za koje bi mi sovest štogod prebaciti mogla.

Promisao nije mogao lepšu zabavu i zanimanje za moju starost dati, nego da budem vaš učitelj. Od 1793. godine pa do danas svakojake promene bile su u Srbiji; nijedan taj događaj nije učinjen a da ja štogod ne znam, ili da nisam i

Ja znam da će iste događaje docnije mlogo pero opisati veštije, ali istinitije neće. Ja sam se rodio 1777. godine u selu Brankovini, sat i po od Valjeva, od oca Alekse i matere Jovane iz kuće Đelmaševića iz Gvozdenovića.

Simu, koji je u Ćesariji učio vojenu akademiju i bio kadet, a posle sa ćesarskom vojskom išao u Italiju (on je 1813. godine postao vojvoda).

julija 1815. godine; tu je onda koje poginulo koje sa pašom živi’ u’vaćeno oko 600 Turaka. — Moj otac i mati imali su jošt više dece, no

To je bilo uz naš božićnji post (1787. godine). U isto vreme bili su spremili Nemci dve pune lađe vojnika, da udare na donji grad i da uđu na Su-kapiju.

Isailo Lazić poginuo je od naše strane prvi na Beljini, kad smo se 1804. godine počeli s dahijama tući.) „Ja sam čuvao — priča dalje moj otac Aleksa — da ne pređu Nemci, a neprestano sam preko Save

— da ne pređu Nemci, a neprestano sam preko Save — gledao i jedva čekao kad će preći, dok uz naše mesojeđe 1788. godine pređe Kićan, Isailo, Ivan i sa njima nekakav gospodin Mijuško, donesu nešto baruta i jedan doboš, i kažu mi da i’ je

To je bilo na naš Čisti ponedeljnik 1788. godine [28. februara]. „Mi smo gonili Turke do Čačka — priča dalje moj otac — naša je vojska bila iz same valjevske nahije.

Tako su pričali mome ocu da su čitluci postali koji su do nemačke krajine trajali. Posle rata izvade knezovi 1793. godine hatišerif da u beogradskom pašaluku ne bude čitluk-sajbija ni aga, niti njiovi̓ desetaka, nego samo da se daje

To je bilo oko 1794. godine. Međutim, otišle age i subaše po selima svoje običajne danke i desetke kupiti. U Beogradu pak bio je neki Kara-Smail,

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Gdešto su ga i odalamili za to, pa opet neće da miruje. Gazda Raka nema nikakog najamnika, jer »brate, ne može se: godine omahnule, svet se iskvario, neće mlađi da te sluša, a ovamo izvlači i krade gde što dočepa«.

Isprebijali ga, veli, vetrenjaci; ali im baš i nije dao da učine štete... — I svake se godine biju na Prevoju... ne može se obići drukčije — reći će Radan. — Vala i jes̓ ružno mesto.

! Eto, na primer, znam ja jednog veoma finog i lepog kapetana... nekog Maksima Sarmaševića. Biće dve godine kako je dobio čin kapetanski.

— Kako je ove godine letina? — pita kapetan jednoga od njih. — Ta svakojako, gospodine! Nema onih starih godina. — Nema, ja — nestalo je

A sad niko ni da se pošali. Nema, nema — braćo ništa; prošle su one stare godine kad je bilo berićeta... — Pravo veliš, gospodine, bogami! — reći će jedan od seljaka.

— vrati mu doskočicu David i htede nešto još žešće da doturi, a kapetan ga prekide: — A hoće li ove godine, Dašo, biti dobra žetva, a? — Hvala bogu i vlasti, gospodine!

Ja Sreten ugodih se danas s Milunom da ga od 23. aprila pa do 26. oktobra ove 187... godine, kao sluga kućevni služim, i to s cenom za 14 dukata i slovima za četrnaest dukata cesarskih.

ZLOSLUTNI BROJ Baš uoči samih belih poklada, 25. februara hiljadu osam stotina sedamdeset neke godine, bio je u Smederevu u novoj gazda-Nikolinoj kafani kao neki bal — šta li je...

— Slabost, ali već mi dosadi ta njegova slabost. — Pa šta ćeš mu kad je taki... Evo, ima dve godine kako je kapetan u ovom našem srezu, pa ga već i deca znadu kakav je i smeju se hvalisanju njegovu.

— upita Sava Simicu kad odmakoše. — Dve rublje nasred valjevskog vašara. Ima od onda ravno tri godine. I bog da pomože, dobro me posluži! — Eto, Niko, jevtin raspis — reče Sava.

A on želi, osobito u poslednje vreme, da kakogod dođe u varoš. Nadao se utvrdo da će dobiti Beograd, jer već dve godine služi u ovom srezu, i, bogu hvala, nije dosad još nikake ludorije učinio.

Za drugog kažu da je voleo jesti bifteke na lađi, pa se čitavo po godine vozio preko Temze tamo i amo, samo da se najede bifteka.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

; ali to je bilo vrlo retko. Godine prođu dok se psovka čuje... Tek, eto ti kmeta gde s popom izlazi iz sudnice. Svi se odmah dignu na noge i prilaze

Zar ja lopov, što tuđe mrvice hleba nisam uzeo?... I ko mi to reče?... Zar on?!... Je li mogućno da sam ja tolike godine guju na svom srcu hranio?... Ujela me je!... I boli!... Juče...

Deset mrtvih Turaka!... Da je i sutra deset i prekosutra deset, bilo bi trideset!... A za dve godine isekli bismo svu Bosnu!... Oho!... ovaj aga parajli!... Gledaj oružje... sama srma! — To je Stankovo!

I diže se s Jovanom i Jovicom da nađe jaganjce. Petrove poklade padoše baš u nedelju 27. maja, te, 1806. godine. Dan beše lep, topal; vetrić je ćarlijao. Hajduci se zabavili oko peciva... Najedred banu Deva.

On posta vojvoda i stade postavljati starešine, koje će mu čuvati drinsku granicu. Na Mišaru te iste, 1806. godine, nađoše se Mačvani sa ustanicima. Tu su se borili kao lavovi.

Poslednjih dana jula i prvih dana avgusta 1806. godine samo je puška pucala... Tu nisi mogao dahnuti čista vazduha od barutnog dima i prašine što je dizahu kopite konjske...

Jelica malo–malo pa otrkne da vidi Petru... Petra je bolovala, ali ne od kakve bolesti; Videlo se kako su godine i briga strošile nekadanju snagu, pa sad vedi i nestaje je kao snega pod proletnjim suncem... — Šta radiš, majko?

13. RAVNjE Niko ne zna zašto se tako zove. Ali što se zna to je: da 1813. godine Ravnje nije bilo selo. Ono nije imalo ni kućerka ni stanovnika, sem ako će se nazvati tim imenima ono kolebaraka i ono

Dučić, Jovan - PESME

Balčak je od jednog pretka Benvenuta, Rezan tri godine; i tri ga je puta Otrovom trovao Srđ iz Gorničeva. SLAVA Pod Serezom svu noć peva vojska carska; Danas slavi

DUBROVAČKI EPITAF Ova stara kuća sa grbom starinskim, S balkonom na Stradun, gde mirišu sade Godine i trulež hodnicima niskim, Beše nekad kuća kneza Paska Zade.

Ona će poneti njegovo ime kroz prostore neba kao što bi ga njegovo dete nosilo kroz ulice grada. Svake godine u iste noći čekao je on da se prolije svetlost tog nepoznatog ponoćnog sunca, koje je slutio, i u koje je samo on

koje je slutio, i u koje je samo on verovao, i koje će proći putem kojim je dosad prošla samo njegova uznemirena duša. Godine i zvezde su prolazile, a njegov duh bio je uvek zasenjen tom svetlošću zvezde koja nije htela da iziđe iz svoje tajne.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ona je rasla u kući kod oca do svoje osme godine. Jednog večera sjedi pop, kum Ninko i Stanoje Gluvić u popovoj avliji.

— Ja velim da je opet date meni u kuću — reče Gluvić. — Jok! — kaže kum Ninko. — Kod tebe je bila skoro dvije godine, a kod mene jednom u nedjelji. Nego dajte vi meni dijete u kuću.

— Pa da ogledamo, a? — reče kum-Ninko. I tako Mara ostade kod oca, a pođe u školu. Na jedno po godine poslije toga naprasno se razbolje pop, zakovrnu odjedanput, i već mu se čini da neće ni noći živ dočekati, pa zove

Ko ne vjeruje, neka pita samo koga iz mog sela. Kad se navršiše tri godine, i Mara svrši treći razred, učitelj onda navali na popa i na druge ljude, te je zadrža još jednu godinu danu školi „na

— reče pop grcajući. — Pa šta da radim? Nauči me! — Pošlji je u Biograd na nauke. — A koliko to traje? — Četiri godine! Pop preblijedi kao krpa i razrogači oči. — Šta se to, pobogu, toliko uči? — Nauke — reče vladika.

Neka ti je on u pomoći! Onda svi redom počeše ljubiti dijete i najzad je Ninko ponese, kao da su joj dvije godine. Reče joj da se prekrsti, pa je metnu u kola gore.

Što prođe, izgleda da je maločas bilo, samo u budućnosti vidi vječnost srce koje čeka. Kad je pošljednji mjesec školske godine, ne može čovjek živ da dočeka. Ali nema više tuge.

Pričao ti je vladika da me je premjestio u jedan pansionat, gdje se govori samo francuski. Cijele godine išla sam u školu, a sad me ni o raspustu neće da puste kući. Vele: moram učiti francuski da stignem druge, itd.

Pokunjismo se, pa ćutasmo. Preturismo još godinu dana preko glave. Kad je trebalo da dođe, pop dobi pismo da ove godine o raspustu ide gospođa kod koje je Mara u Beč, pa hoće i nju da povede.

Ima mu dvadeset i dvije do tri godine. Ništa ne govori s kočijašem. Puši cigaru iza cigare. Gleda samo oko sebe i kao da nije veseo.

To su, valjda, godine što čine čoveka „pametnijim”. Ja bih pljunuo na njih, pa ipak ne mogu da budem „lud”. Prošlo je sve.

Groznica je sasvim popustila, ne boj se ništa. Počeo sam i da radim. Otvorio sam knjige koje sam pre po godine čitao. Našao puno kojekakih beležaka po njima i ispodvlačenih redova — čudio sam se da sam ja to sve nekad radio, jer

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Svirac svira tako cele godine, a kad se obere kukuruz, onda se zna šta je njegovo. On niti ga seje, niti okopava, pa opet njemu dobro; njegovu kukuruzu

a što je iz njenih rođenih usta čuo i zabeležio sam pisac, vele da je dobio taj nadimak otuda što se odavno, još prve godine, kao mlad popa, zaboravivši svoj nemešag, pa čak i čin, umešao među onu gomilu koja obično saleta kumova kola, pa se

kao ona na sokaku, nego rodna, koja su svake godine donosila rod i stokratno nagradila negdašnji trud pop-Spirin oko njih.

da razgleda kako je koja obučena — i ko će ti sve znati i ovde nabrojati zašto sve ide svet u crkvu nedeljom preko godine. Ali ove nedelje svi su išli u jednoj celji: babe da čuju, a devojke da vide novog učitelja.

ona se nije krenula u crkvu ni da čuje ni da vidi novog učitelja, nego da čuje svoje unuče Savicu, koji je ove iste godine sa dve radosti već obradovao babu; pre tri meseca je prvi put poneo gaće, i sada evo prvi put čita apostol!

Na bal je išla od godine do godine, o Sv. Savi, a na balu je uvek bila malerozna. Okrene li je samo dvaput tencer po sali, — njoj se mora desiti

Na bal je išla od godine do godine, o Sv. Savi, a na balu je uvek bila malerozna. Okrene li je samo dvaput tencer po sali, — njoj se mora desiti neki

A naravno, i kad je to, slatka moja, bilo! Bože, šta je čovek! Ne zna ni kad proživi, a tekem dođu godine! Pa mi pade sad i to na um, bože, kakav je štucer moj pokojni bio nekad kao mlad trgovac, kad mi je šmajhlov’o!...

Bila sam mlada; a što je mlado, to je i lepo... Bilo pa prošlo! — uzdahnu gđa Soka. — He, gospoja, »prolaze godine k’o gođ mutna voda«, što kažu paori. Što proživite, slatka, to vam je... — Pravo kažete — potvrđuje gđa Soka.

Dokle ćete? Kad počnete, a vi ne znate šta je dosta!... Dobro, dobro! Do’ćete i vi u moje godine... a sad vam je lako, veli baba, domišljajući se da se njoj, i na njen račun, smeju.

pao i zalleo se u granje sa kojega je lišće davno otpalo, a rep ost’o tu da krasi golo drvo, i stajaće tu sve do druge godine, do leta, kad drvo ozeleni listom, i kad se nakiti mirijadama dudova ploda.

— A tako? — veli pop Spira. — A ona udri u plač, a njemu ondak došlo žao. Bili, što kažu, tolike godine k’o da su i venčani, pa di bi on to sada dopustio, i kakav bi opet čovek bio!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Ali, od tada Taja kao da ne beše više onaj Taja. A zar i godine dođoše. Više nije jeo. Samo, kad ga pustiše u sobu, leže. Više ništa.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

momak na glasu. Do njegove dvadesete godine slabo je što o njemu u varoškoj hronici zabeleženo. Mati mu je ostala udovica, a Ljuba, prošavši kroz manje škole,

No, Ljuba je morao nešto i sveta probati. Služio je tri godine, u raznim varošima kod raznih trka. Služio je i takve grke koji su po triput bankrotirali, koji se na vašaru pod

Ovako prođoše Ljubi dve tri godine dana; ali prolazi i kredit i imanje. Sad si ga pretstavite kao mlada ili stara mladića od dvadeset i devet godina, jer

Ne zna se ko je đuvegija. Ljuba je mlađi, a čika Gavra mladolik. Dođe gospođa Persa sa sinčićem. Slabo, čađavo dete od godine i po. — Evo mog sina. — Drago mi je! Koliko mu je godina? Nešto je slab. — Sad mu je druga godina.

— Nisam rad da dobije majorenstvo pre dvaest četvrte godine, jer mada je i udata, tako mlada treba da je pod očevim nadziranijem.

— Srpske? Ah, nisam još nijednu pročitala! — Kako to? — Znate, ja sam bila tri godine u leru, pa sam mnogo od srpskog zaboravila, jer smo sve nemecki govorili, a razumem nešto i francuski.

— Naučila sam u Beču, kad sam bila četiri godine u inštitutu. — E, pa to ste vi opet daleko putovali. Šta mislite, gde je Beč odavde! Ja još nisam bio dalje od Pešte.

E sad, kad je baron neće, kako će je gazda čovek uzeti, kad ceo njen miraz za dve godine na nju potroši. A kad nestane, a onda — ded’ razvenčaj se! Zato se slabo i udaje takva frajla, jer nema za nju mladoženje.

Ona je prilična devojka, radna i pametna, da se ma s kim razgovarati može. I godine su joj taman za udaju. Pored nje će se nešto novca dati, ali koliko to ne znam, vidićemo. — Ne branim. Dakle, hajd’mo!

Gledajmo da što pre svršimo, ako ima što biti. A ako ne bude, idem kući, pa il’ se neću ženiti, il’ se do po godine neću maći od kuće. — A kako ti se dopada sinoć to vino? Je l’ da je dobro?

Već su ga i spevale, kao što je to po malim varošima običaj. Tako prolaze dani i godine, Svilokosić se ne ženi. Otac mu je bio mogućan, no imao je više sinova i kćeri, pa kad se podeliše, padne mu u

Čudna kob! Svilokosić tera procese, no neće ni koraka učiniti a da ne zapita Rogozića. Tako prolaze godine, a Svilokosić se ne ženi. A, i šta će da se ženi kad je kod Rogozića kao kod kuće; osim stana svaku ugodnost ima tu.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Jest, kakav je skandal cela ta glava i taj mozak kad evo dve godine od kad sedim ovde ne mogu da budem na čisto: šta je sad sa mnom u stvari, na čemu sam ja, i kad sve one razne crne

Jest dve godine pitam se ja stalno: treba li da ostanem tu i punim ove topove ovde ili da dunem i bestraga daleko negde od njih pobegnem

A godine prolaze kao glas i ne može čovek celoga veka, kao svi mravi ovde, polaziti i vraćati se. Dakle ima jedna stvar pre sve

I sve ću one nepravde svoje prema njoj pokajati. Tri godine sedim ja ovde i čistim se iznutra za nju. Nemam više šta sebi da prebacim, niti imam prljavih misli.

To je zahvalnost što si mislila na mene, to ti je moj poklon, tri godine, noću i danju radio sam na njemu; ja sam ti to bio dužan, jer, da tebe nije bilo, ja bih bio siroče.

da pogledate oko sebe, da se uverite šta je sve i u kom roku stvoreno, I šta bi vi hteli? Emanuel Kant umro je 1804. godine. Šta su toga dana predstavljali vaši dedovi? Ajd' recite: Šta su onda bili naši dedovi?

Afrika

Ona je inače vrlo obrazovana, tiha fina dama, doktor je medicine i njen je muž mnoge svoje godine posvetio crnima. Svi koji se umešaju u naš razgovor smatraju da bi uistinu bilo ispod svake mogućnosti jesti za istim

Čas mi jedan tvrdi da bez četrdeset hiljada franaka ne mogu stići do Bamaka; da mi zato treba pola godine, i da ću bolovati, i da ću se ljuto kajati što sam došao; dok drugi pričaju kako je taj ili taj dolazio u Afriku,

Sve to bogatstvo pripada mladim ljudima velike Monge, koji su se pre četiri godine odvojili od svoga rodnog sela, poženili se i osnovali ovo novo naselje.

Članovi plemena Djere šalju svoje sinove, mladiće, u goru, da pod smotrom vračeva i fetišera provedu po tri godine. Oni u planini žive u tajnosti; niko ih ne sme videti, niko za njih znati.

Oni u planini žive u tajnosti; niko ih ne sme videti, niko za njih znati. Tek posle te tri godine porodice saznaju da li je njin mladi član još u životu ili ne.

Evo zemljoradnje u povoju! Poznato je da crnac ne zna za svojinu zemlje. Svake godine kralj plemena deli zemlju porodicama i onim čudnim crnačkim udruženjima zemljoradnika.

Ako mi uspe jedan plan za tri godine ću imati hiljade i onda ću zidati... N. je veliki ludak i veliki idealista, a ne malo hulja.

(Ti ugoj sestru, a ja ću je platiti i doći da se oženim njom kroz tri godine.) — Palfe, musje, toa plandle „mus“ (žena) mon se', toa devenil mon flel ozuldui musje!

U svem selu ona će biti ako ne najlepša ono bar najelegantnija. Drugarice će govoriti o njoj: „Ona koju će za tri godine uzeti jedan beli!

Drugi plemenski fetiš je ona riba „silkes“, tonguavana, koja se svuda u ovim krajevima, gde je veći deo godine savana pokrivena kišom i vodom, nalazi živa i pod sasvim sasušenim tlom.

Ima samo dve-tri godine kako je, izgnan u Gambon, izgubio život na neki tajanstven način. Njegovi sinovi rasturili su očevu slavu i bogatstvo

I U ovoj noći našoj Došao prosio: — Me, hoćeš li biti mojom? — Do ove godine, Do ovog dana, možda, Do ovog časa. — Me, Me, čuješ li, ja te zovem? Moja je reč: Hodi!

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Tako juče čitam u novinama gdi jedan momak javlja da je od dvadeset i četiri godine, lep i dobro vospitan, i želi izigrati se na loteriji. JANjA: Kirije imon! da si ausšpilui?

JUCA: Zašt ne paziš kako druge rade? KATICA: Ja mogu tri godine paziti kako se veze, pa opet, ako mi se ne pokaže, sve badava. JUCA: Ajde da te ja naučim.

Ali kako se to baš tako dogodilo? JUCA: Znate kako naša poslovica kaže. „Skup dvaput plaća.“ Pređe dve godine pravio je šupu, pak čovek neće da pogodi iskusne ljude, nego oće da sam zida, da zaštedi.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

nisu priznavali, nad sobom, nikakvog zakona, sem austrijskog ćesara, ali u vreme kad ova priča počinje, u proleće 1752. godine, oni su se bunili i protiv ćesara. Hteli su da se iz Austrije odsele, u Rusiju.

On je više voleo Petrovaradin od Temišvara, ali je te godine došao bio u Temišvar zbog nemira, i da bude bliže vojnicima, Rascijanima, koji su Temišvaru zadavali toliko briga.

I mada je beda u Mahali morala biti velika, noću se iz tog srpskog sela stalno čula pesma. Cvet bagremov bio je te godine došao tako naglo da je te bedne kuće od blata pokrio kao neka bela, mirisna kiša od cvetova.

“ Eto, kraj te Mahale, i Temišvara, prošla su bila, jednog dana, u proleće godine 1752, crna, putnička kola i ušla u grad, kroz kapije, koje su čuvale tobdžije.

Pešadija je, te godine, bila, prvi put, uniformisana, pa je, izdaleka, imala boje cvetnih leja. Na to malo, kamenito, dvorište došli su dakle

Neka se dakle uzmu u pamet. Njima je bilo objavljeno, još pre tri godine, da će landmilicijske, serbskije polki biti kasirovani.

Niko se nije micao među njima. Bila je tolika tišina, da se u daljini čulo jedno zvono, sitno, sitno. Te godine je bilo mnogo groznica i na grobljima je, skoro svaki dan, bilo po nekoliko sahrana.

Za kancelariju Garsulija, sva četvorica bili su isti, iz iste porodice, braća, četiri rebelijaša. Međutim, godine starosti, prošlost njihova, njihove žene, imovno stanje, narav, a naročito njihove želje, i nade, sve je to doprinelo, tih

Nesreća ih je u Temišvaru, tog proleća, stigla, neočekivano. A to proleće, godine 1752. došlo je u Temišvar naglo, bez prekida, bez onih, poznih, mrazeva, koji su poznati u proleće te varoši.

Ta žena, tada u svojoj dvadeset i drugoj godini – već tri godine u braku – bila je jedno plavo, vitko, ružičasto stvorenje, malo riđe kose, a očiju promenljivih, plavih i blago zelenih.

Bila je to crnomanjasta, mlada žena, istih godina kao i njena jetrva, ali već pete godine u braku, udata sa sedamnaest, još uvek luda za mužem.

Pavle je bio doveden u tu kuću da je, prvi put, nasamo, vidi. Katinka Petričevič bila je rođena godine 1723. i bližila se tridesetoj, što se onda smatralo kao sramota i kao znak da se neće moći ni udati.

Teodosije - ŽITIJA

I smatrahu kao da nije od njih rođen, već da je zaista od Boga dan. Kada je došao do sedamnaeste godine uzrasta svoga, roditelji njegovi stadoše razmišljati da ga po zakonu ožene.

u sebi bogomrsku jeres kojom ako je ko među vama do sada u neznanju bio obuzet, apostolski ću kazati: „Bog prezrevši godine vašeg neznanja, evo sada vam zaprećuje preko mene, da se verom i pokajanjem obratite k njemu, jer je postavio dan u koji

i rupama kao sjajnim palatama veselo radovao, i tako, sa zahvaljivanjem Bogu, u spokoju i veseljy mnoge preostale godine provede, ka Bogu umom i ljubavlju od svega zemaljskog stalno uznošen, kako i bogootac David o takvima reče: Bogu se moćni

boleznima, u nagoti i studeni I suncu na opaljenje, neprestanom plaču, i uzdisanju, u umiljenju i sakrušenju srca kroza sve godine življenja svojeg u pustinji sebe predade, iznad strasti grehovnih dobrim podvigom javi se, i dostiže do kraja svega

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

To je štokavski dijalekat skoro isti sa hercegovačkim. Oko 1830. godine Ljudevit Gaj je uveo kod Hrvata štokavski dijalekat kao književni jezik.

na njega naziv „Ilirija“, koji su Napoleon i francuski administratori bili dali oblastima osvojenim od Austrije 1809. godine, oblastima koje su obuhvatale Kranjsku, slovenačke delove Štajerske i Koruške, Trst, Dalmaciju i zapadnu Hrvatsku.

„ilirstvo“ zamenjeno je imenom „jugoslovenstvo“, zahvaljujući naročito delatnosti Štrosmajera i Račkog, koji su 1867. godine osnovali u Zagrebu Jugoslavensku akademiju znanosti i umjetnosti.

Nacionalne težnje se manifestovaše već u doba ilirstva, a naročito 1848. godine kada su se Hrvati i Srbi iz Hrvatske i Slavonije i Srbi iz Banata i Bačke, udružili sa dobrovoljcima iz Srbije,

Ali je praktična akcija počela tek poslednjih dvadeset godina, naročito posle 1903. godine, od osnivanja južnoslovenskog kluba u Beogradu koji se nazvao Slovenski jug.

Nova bugarska država, stvorena posle srpsko-turskog i rusko-turskog rata 1876—78. godine, obrnula se u suprotnom smislu.

Propuštena je povoljna prilika pre 1878. godine da se Bugari ujedine sa drugim Južnim Slovenima. Sada, odmah posle ratova od 1913. i 1915. god.

U Srbiji su se tek oko 1876. godine počele raspadati zadruge, a u Bosni i Hercegovini oko 1880. Ali su one i danas mnogobrojne u dinarskoj oblasti, samo

Posle propasti Srbije 1915. godine mnogi su Srbi mogli podnositi samo tužnu i monotonu ali umirujuću muziku gusala, muziku koja može postati energična,

Drugi primer: 1584. godine nađe kosti Sv. Uroša blizu grada Petriča, nedaleko od Prizrena, neki pastir kome su se ljudi spočetka kao ludaku

Odnosi između članova jedne družine su srdačni. Za vreme ustanka 1804. godine pobunjeni seljaci su formirali družine po krajevima iz kojih su bili. Često idu dva i dva zagrljeni.

221). Ponašanje Šumadinaca za vreme kriza je vrlo značajno. Treba se setiti 1813. godine i pada Srbije posle devetogodišnje borbe: već posle nekoliko meseci javlja se takav otpor da se paša nije usuđivao izići

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Prve godine Žućo je pričao da je to bila pileća džigerica, druge godine da je praseća, treće da je teleća, četvrte je već narasla u

Prve godine Žućo je pričao da je to bila pileća džigerica, druge godine da je praseća, treće da je teleća, četvrte je već narasla u volovsku, a bude li se tako i nadalje produžilo, jednog

U onoj trci i strahu džak je zgrabio neki seljak kome su medvjedi svake godine pljačkali kukuruz iz njive pod planinom. On je u zabuni pomislio da je to njegov džak s malim prasetom, ali kad je već

— Brašnjava glava — Neobična sloga — Žuta mrlja na horizontu — Mjesec nad ćelavom glavom Lete dani, prolaze mjeseci, a godine se šunjaju kao mačka kroz visoku travu. Čiča-Trišina vodenica bez prestanka melje i bruji kao neki ogromni bumbar.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Švarc Rina Agnija Vukica Prvi policijski agent Drugi Marija Ana sobarice Sofija Tri čina se dešavaju tri godine posle predigre. PREDIGRA Ukusno nameštena soba kod Marića.

Ja vama mnogo blagodaran, beskonječno blagodaran. Vi bili moj otac, dobri, velikodušan otac. Pre tri godine vi mene primili u službu... PAVLE: Ali našto toliko blagodarnosti!

NOVAKOVIĆ (pokazuje na kašičicu): Vidiš ovaj monogram. Tvoje prezime iz prvog braka. Već dve i po godine kako smo se uzeli, i ti se tragovi još vuku. RINA: Ali, zaboga, Milane!

I lepo je živela i sa ovim mužem i živela bi verovatno još i dalje, ali, jednog dana, posle tri godine, vrati se njen muž živ iz ropstva. RINA (pretrne, skoči i gleda ga pravo u oči).

RINA: Bilo ih je tada koji su sumnjali i tvrdili da sve što je nađeno nije još dovoljan dokaz, ali tri godine nije se javljao; to je bio najveći dokaz. MILE: Ti bi odista bila u teškom položaju kad bi sve to bilo istina.

da izvrši slobodne izbore; sva čuda na svetu primam, razumeš li, sva čuda, ali da si video čoveka koga smo mi pre tri godine sahranili, e to ne mogu da primim! I da te pita čovek zašto si potrčao to gospođi da saopštiš? (Rini.

? ANTA: Parcela 17, grob 39. SPASOJE: Je l' lepo i pošteno sedeo tamo tri godine, je li? Pa otkud sad najedanput živ? I zar to može tako da bude? Zar to može kako ko hoće?

Ovde je glavno i osnovno pitanje: kako može jedan čovek koga smo mi pre tri godine pošteno i srdačno sahranili, kako može taj i na osnovu čega...?

krenem u Nemačku, u Hamburg i, u okolini Hamburga, u jednoj fabrici, srećno nađem zaposlenje, gde provedem pune tri godine neopažen, jer se nigde van toga predgrađa nisam kretao”.

Da, gospodine, a to nije izabran zato što je moj zet, već kao stručnjak. Moj zet je pre dve godine štampao svoje veliko naučno delo „Melioracija terizacije”. To je delo napravilo ogromnu senzaciju.

PAVLE: Ako vi tako hoćete. SPASOJE: To znači, gospodine... razmislite, razmislite još jedanput! PAVLE: Tri godine sam ja razmišljao. SPASOJE: O takvim stvarima nije dosta ni trideset godina razmišljati.

ANTA (trgne se): Opet ti! Pa, majku mu, zar ne možeš jedanput da se otkačiš od te godine! SPASOJE: Ja to onako uz reč. ANTA: Nemoj ni uz reč, brate!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Kote se kao pacovi! - reče zabacivši kosu. - Za tri godine biće ih puna kuća! - dodade a oči joj zasvetleše u sumraku dok je nestrpljivo izvijala leđa.

Nisam morao da se pitam, sada sam znao: Rašida je ono derište iz kuće kraj rampe kome sam pre dve godine bacio jabuku, a ono se, otresajući kosu, nije udostojilo ni da je digne.

Sat s kukavicom otkucavao je devet. Kao i onda kada mi je bilo tri godine, zakoračih unazad pri prvom otkucaju, a mama se nasmeši. - Ti, ludo dete!

Umrla je kad mi je bilo tri godine i od tada nisam prešao crkveni prag. Moji su strogo svesni. Sada sam bio tu, okružen mrmorom starica iznad koga se

Moj brat Vlada tvrdi da će uvaženi Bagricki sledeće godine u penziju, ali on to tvrdi već pet godina, i ja bogzna kako ne verujem u to, iako je starom već sedamdeset.

Bagricki ponovi pitanje. Nisam znao i on mi ucrta keca. To je pored onog iz matematike bio već drugi a do kraja godine bilo je nešto preko dve nedelje. Ako ne budem pazio, provešću leto bubajući. Ili: da zaradim još jednog keca?

Majku nije spominjala. Pretpostavljao sam da je ili u gostima ili bolesna, dok nije rekla da je pre pola godine majka imala pobačaj, tako nesrećan da je i za hitnu pomoć, koja je bila zaista brza, bilo prekasno.

O tome nisam mislio ništa, ali mi je Neda na vreme dobacila ceduljicu i tako stekoh masnu četvorku za kraj godine. Hadži-Nikolovu je ostalo da propita još pola razreda i ja sam bio siguran da više neću doći na red.

Pomalo sam je kao žalio, ali to nije moglo da traje dugo. Ona je počela da gunđa i to me je podsetilo na sve one godine u kojima sam od jutra do mraka slušao njen glas. - Isti si na svoga prokletog oca!

Pre pola godine iz kaveza su nestala dva. Ujutru je kavez bio zatvoren kao što ga je uveče ostavila, ali u njemu nije bilo Žuće i

je nešto oko devet kad sam se konačno izvukao iz dvorišta posle svih onih priča da će za nekih deset dana kraj školske godine, itd., itd. Nisam znao da odgovorim na pitanje hoću li preći u sledeći razred i to me je uznemirilo.

Što se Atamana tiče, on nije imao potrebe da čeka kraj školske godine, ali je pristao iz solidarnosti. - Dok se vi ne vratite, nabaviću karte za igranjac.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Na po godine pre nego što će šegrta osloboditi, uzeće novog, da se malo uvedžba, a imao je već i jednog sina koji je pomagao.

Lađari vole Peru, većma nego njegovog oca, jer im da i na veresiju, na karte uzajmi im i pa čeka i pô godine da svrnu opet, da mu vrate. Umre li lađar, ili mu se drugo što desi, novac je propao.

Tako prođe pô godine, pa još nema pisma. Krečarka i gospođa Soka da se žive pojedu. Čamčinica ih teši i, premda i ona bi već volela svog

— I to „racki”. — Da, ti su najbogatiji! — Kako se neće obogatiti, kad na svakom rifu prevare, a ovame pô godine poste. — Taj mali široki, taj mora da je svog veka pojeo sto merova graha, a pedeset centi zejtina.

Jedared iz Krakova pođe natrag, obiđe sve varoši u Galiciji, tri dana bludi kojekud; trajalo je tri godine, a žena mu ne zna je l’ živ ili mrtav, pa najedared piše joj čak iz Kolomeje, otud joj javlja da se već kući vraća.

Tako gospodar Sofra sa porodicom provodi svoje vreme, od dana do dana, od meseca do meseca, od godine do godine. Peru jednako poučava, kara, ali se ništa ne hvata.

Tako gospodar Sofra sa porodicom provodi svoje vreme, od dana do dana, od meseca do meseca, od godine do godine. Peru jednako poučava, kara, ali se ništa ne hvata.

Košica mu se dopada još od krakovskog puta, lepa čista varoš, prijatan svet. Šamika je već tu ima tri godine, i naučio je fino nemački. Izobraženo građanstvo, oficirija, tu je lako nemački naučiti. Tu je i vladičina rezidencija.

Računaj sad! — Smeje se. Smeje se i Profit. — A kako ćeš sve to izdržati? — Kako? Imam veliku baštu. Već druge godine, koliko im ustreba, imaće dosta od crknuti’ konja.

— Doduše, kad bi se to tako moglo iz’raniti, ne bi zgoreg bilo; al’ kako ćeš tolike krmke raniti? — Prve godine moći ću lako svu živad izdržati, a ako i drugu izdržim, onda je osigurana stvar.

— Prve godine moći ću lako svu živad izdržati, a ako i drugu izdržim, onda je osigurana stvar. Kada posle druge godine toliku živad imam, zar neću naći koji će mi novac uzajmiti, kad vidi koliko imam?

Kad je bio Šamika šest godina star, Čamča je imao malu ćerku od četiri godine, pa već onda dogovorili se da Šamika, kad doraste, uzme njegovu kćer, da se oprijatelje.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Zatim potera konja kasom, kroz prazninu. Tako je, godine 1744, u proleće, Vuk Isakovič pošao na vojnu II ODOŠE, I NE OSTADE ZA NjIMA NIŠTA.

Kad ih je po treći put ostavljao, pre dve godine – i manje već beše rođeno – video ih je pri rastanku u kući jednog Grka, u Slavonskom Brodu, gde su ostali da prezime,

Bežeći prve godine od nje, on je bežao kao što se beži od napasti, mrmljajući u ljutini: idi, bedo, Kao što se klonio besnih konja, teških

Lagala je, pred mužem, sa jednim svetlim, belim osmehom. I gospodarila je u kući i na poljima koja su te godine, već i u dolji, kraj vode, počeli orati, pa i kod stada, nad slugama i pastirima, nad celim naseljem.

Da joj se ovo desilo druge, ili treće godine, ona bi bila umrla od stida i srama, skočila svakako u tu žutu, razlivenu, ustajalu reku, što protiče pod njenim

A da joj se to desilo prošle godine, ona bi bila svojim plačem, molbama, poljupcima, uspela da Aranđela umiri, da ga osvesti, da ga odvrati, da to ne čini,

Pošto su ih venčali sasvim iznenada i bez ljubavi, on se, skoro dve godine, ponašao prema njoj kao tuđ čovek, učtivo, ljubeći je nežno i pažljivo kao da će da je razbije i skrha, onako visoku,

Tako je bilo dovoljno da gospoža Dafina pomisli na prve godine svog braka, pa da se pred njom podignu brda, grane što pupe, široke slavonske doline i nad njima igra oblaka.

crvenim plodom, žubor voda, a naročito svetlost neba, zvezda i sazvežđa, prolazili su nad njom, kad se sećala na prve godine sa mužem.

Presta da plače i sva zadrhta, kad se seti kako brzo prođoše te lepe godine, čim on prvi put ode u rat, a ona prvi put rodi. Iz rata se bio vratio ugojen i ćudljiv.

U neizmernoj dosadi te godine, dok je dojila dete, ona prvi put oseti da je on gleda kao i neku stvar u kući, kao postelju, peć, njen sanduk sa

Laste su, te godine, tek mnogo docnije počele da stižu i da se izvrću, u niskom letu, nad rekom. Svaki dan ona je nalazila, na istom

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

I UROKA 90 „GOLEMA MOLITVA“ I KRAJ PERIODA „NEČISTOĆE“ 95 PRVA GODINA ŽIVOTA 96 OD ČETRDESETOG DANA DO KRAJA PRVE GODINE: VEROVANjA, OBIČAJI I OBREDI 97 DOJENjE 98 SPAVANjE 102 KUPANjE: MAGIJA I HIGIJENA 105 POVIJANjE: OBIČAJI I

I SEDMA GODINA 120 MENjANjE ZUBA 121 RAZVEZIVANjE PUPKA 122 MAGIJA ZA FIZIČKI RAST DETETA 123 OD DVANAESTE DO OSAMNAESTE GODINE 125 OD PUBERTETA DO ZRELOSTI: VEROVANjA I OBREDI 126 1. OD DEČAKA DO MLADIĆA 127 2. OD MLADIĆA DO ČOVEKA 129 3.

Evo jednog od uobičajenih „magijskih testova“: „Uoči Đurđeva dne devojka, želeći doznati hoće li se, te godine, udati, prereže dva pera od crna luka podjednako, i nameni koje će joj kazati tu tajnu rastom svojim.

devojke na razne načine odgonetaju kada će im doći suđenik, zapravo, najčešće, pitaju se hoće li se ili ne udati te godine.

obredu žena opere svoju suknju i košulju, a onda okupa petlića u toj vodi, izgovarajući tri puta ove reči: „Ove godine okupala petlića, a dogodine sinčića!“ Ista životinja koristi se i u obredu zabeleženom u boljevačkom srezu.

VREME ROĐENA I SUDBINA DETETA Za ceo kasniji tok života i sudbinu deteta od odlučujućeg je značaja kada se (koje godine, u kojem mesecu, danu i času) ono rodilo.

Deca rođena prestupne godine, veruje se u Boljevcu, ne žive dugo.⁵ Dete rođeno u februaru, biće prevrtljivo, veruju u Poljicama, a u martu, drže u

Da bi, ipak, uprkos tome, bilo dugovečno i srećno, ono mora svake godine za vreme nekrštenih dana nositi na sebi košulju koja je na kaminu izatkana na poseban način.

Najbolje je staviti ga u onaj dan u koji je te godine bio Božić, pa će dete, veruje se, biti srećno. Pazi se i na to ko će ga staviti prvi put u kolevku.

Druga povojnica („velika povojnica“) pravi se kasnije, kada dete ima pola godine ili čak godinu dana. Na tu povojnicu dolaze kum i kuma, starojko, rođake i susetke.

Ime V’lk (Vuk) bilo je veoma rasprostranjeno kod Srba još krajem srednjeg veka. U opštem katastarskom popisu iz 1455. godine oblasti Brankovića (Kosovo), ime Vuk sreće se 178 puta.

⁹⁸ U Crnoj Gori se smatra da „prije godine ne valja detetu kazati kako mu je ime, da živi do duboke starosti i da bude srećan“.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Momo Kapor NAJBOLjE GODINE I DRUGE PRIČE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske

Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2011. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Momo Kapor NAJBOLjE GODINE I DRUGE PRIČE Sadržaj GLUVARENjE 2 OGLAS 3 KAKO SAM SE RAZOČARAO 8 IGRANjAC 10 TEHNIKA NARODU 12 1950.

XI 1972. 78 ĐAVOLjI KURŠUM 80 KLIS 83 POTOP ZADOVOLjSTVA 85 ZMIJA 87 CRNA TAČKA 90 NAJBOLjE GODINE 94 ZAVODNIK 95 MADAM BOVARI SA »TAŠA« 98 PROVINCIJALKA 101 NAJBOLjE GODINE 105 GLUMICA 111 INKOGNITO 115 1960.

TAČKA 90 NAJBOLjE GODINE 94 ZAVODNIK 95 MADAM BOVARI SA »TAŠA« 98 PROVINCIJALKA 101 NAJBOLjE GODINE 105 GLUMICA 111 INKOGNITO 115 1960.

U njoj su naši prvi stihovi, u njoj smo vežbali svojeručni potpis, sabirali ocene pred kraj godine, u njoj je dvesta puta zapisano neko ime u koje smo zaljubljeni, a odmah posle toga kazna — dvesta pedeset puta ispisana

»Pumparice« su se uvlačile u bele vunene čarape i izgledale su vrlo smešno. Kako da odem u njima na doček nove 1951. godine? Ni kratke pantalone nisu dolazile u obzir; najpre, zbog hladnoće, a onda — zbog kolena!

Kako ću sa takvim kolenima na doček? Hiljadu devetsto pedesete godine u modi su bile pantalone zvane »frulice«. Bile su to veoma uzane pantalone: širina šesnaest, a manžetne visoke osam

Tako nisam otišao na svečani doček nove 1951. godine u školu okićenu lancima obojenog »krep-papira«. Odlučio sam tog popodneva uoči Nove godine da se proslavim jednog dana

godine u školu okićenu lancima obojenog »krep-papira«. Odlučio sam tog popodneva uoči Nove godine da se proslavim jednog dana i tako vratim svetu milo za drago, za one pantalone koje nisam imao.

) U to vreme živela je ispod našeg stana jedna devojka. Zvala se Jelena. Ni ona nije otišla na doček nove 1951. godine u svoju školu, jer su petnaestogodišnje devojke u to vreme imale samo po dve suknje. Jednu letnju i jednu zimsku.

Trebalo je da prođu četiri i po godine pa da se stvar izgladi i da se opet sretnemo u filmu »Ljubav po podne«, gde smo mogli da se gledamo do mile volje, jer

Bogami, dečko nije badava prestajao sve one godine s nama na ćošku; na kraju ih je lepo uvaljao, a mi mu ispali nešto kao zamorčići. I šta se događa?

Matavulj, Simo - USKOK

P. I Krajem 1815-te godine, na osvitak jednog studenog, maglovitog dana, na bedemu grada Kotora zatrubiše trube, zabubnjaše bubnjevi, zahoriše se

Ala je stari soko ohronuo, potavnio, jadnik! Bože moj, kad pomisliš da je on prije same dvije godine ovđena zapovijedao, a sad, kao i drugi kakav siromašak, čeka da mu soldati otvore grad!

— Zlo mi pričanje, Marko! Čim se vratismo iz Boke, nasta poklaće među nama i trajaše evo dvije godine! Sad je uhvaćena vjera, ali vidiš da je tanka, vidiš da ne sađe niko da za blage dane štogod nabavi, osim nas šake

A i narod se ostrvio ove beskrajne rati! A pripomogoše ove dvije gladne godine! A, bješe nješto i kičeljistva, zbog bojeva, zbog toga, koje se pleme i bratstvo bolje podnijelo, to nam đavo ponio i

ostarjelog, ali još držećeg Putalja čuvenog po Katunskoj nahiji i po Primorju, koga stari ban bješe počeo jahati prve godine devetnaestoga soljeća i koji mu dobro posluži za vrijeme dugog ratovanja.

Rako prihvati: — Daj bože! E mi nije milo gledati samo bijelu kapicu na Lovćenu, kâ lani i onomlani i ove godine do danas, no mi ga je milo vidjeti cijela u bijelo obučena na Božić; tadaj mi se čini kao da blagosilja!

— Moj materinski jezik dosta je sličan vašemu, a vaš sam prilično naučio za ove dvije godine otkad sam s vašim ljudima, Graničarima. Samo se ne mogu odmah sjetiti svake riječi! Knez ga gledaše i slušaše.

znaš, u žalosti, jer mi mlađi sin pogibe u četi ima dvije godine, a još nije osvećen! Knez huknu i obori glavu. Zapucaše puške negdje daleko po selu, po drugim brastvima, a s druge

Janku bi tada zgodna prilika da dobro uoči djevojku. Na krilu joj sjeđaše zdravo muško dijete od nepune dvije godine, golijeh nožica, jer na njemu ne bješe druge odjeće do košuljice.

pušku ponio kad je paša Mahmutbegović udarao na Kuče, bješe mi tada oko petnaest godina; prvi sam se put ranio dvije godine kasnije, u četovanju, u Nikšićkoj Rudini, baš one godine kad je vladika Sava hodio u Rusiju da primi one silne pare od

bješe mi tada oko petnaest godina; prvi sam se put ranio dvije godine kasnije, u četovanju, u Nikšićkoj Rudini, baš one godine kad je vladika Sava hodio u Rusiju da primi one silne pare od carice Jelisavete!

Ali to bi dugo bilo! I sad, bratikoviću si ga moj krasni i đetiću moj lijepi, za ove trideset i tri ili i četiri godine, otkad se ovaj vladika zavladičio, osim ovijeh pošljednjijeh godina, bio sam ti vazda u svemu.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

U Engleskoj se izdanja za decu javljaju godine 1745; izvesni Džon Njuberi otvorio je prvu izdavačku knjižarnicu namenjenu isključivo najmlađima, pokrenuvši biblioteku

Samouk, nepismen do svoje petnaeste godine, i Andersen (H. K. Andersen , 1805—1875) se nadovezao na narodnu priču. Kod nas se za rodonačelnika dečje književnosti

pesme, i uopšte pesme, sa retkim izuzetkom čiste lirike, kakvih je u mojoj čitanci bilo malo, za mene do moje sedme godine bile niz zagonetnih slika, zagonetnih samo zbog majčinih pitanja, jer u pesmama, kao i u osećanjima, samo pitanje stvara

U Raskovniku broj 39, iz godine 1984, objavljena je šaljiva pesma zabeležena u Limu; njeni vrtoglavi obrti su, svakako, pravljeni po ugledu na zečje

Zeka je, nešto kasnije, prestao izlaziti. Naišle su godine muke i bruke, godine u kojima je izlazilo jedino sunce, pa ni ono ne baš redovno.

Zeka je, nešto kasnije, prestao izlaziti. Naišle su godine muke i bruke, godine u kojima je izlazilo jedino sunce, pa ni ono ne baš redovno.

Watership Down (Brežuljak Voteršip) Ričarda Adamsa (1920) pojavio se godine 1972; ja sam ga pročitao 1976, na engleskom. U Beogradu je objavljen 1978, kod „Nolita”.

I kako je zalazio u godine, pesnik se sve isključivije posvećivao dečjoj pesmi. U isto vreme u mladoj, obnovljenoj srpskoj državi jačao je i širio

uopšte kao idealnim medijumom svog prostiranja, dakle ne s razdobljem od šeste do četrnaeste, ili sedme do jedanaeste godine, već onim od početka do kraja sveta, od početka do kraja čoveka.

Uzalud su i tvoje rodne godine i moje davanje ... ne pomogosmo joj ni ti ni ja, kad je neko treći uhvatio pa steže i ne da ...

Ni budala nema baš na pretek, ali se za našeg susjeda svake godine nađe po jedna (...). Izgleda da je od kuće i njezine čeljadi zavisilo u šta će se najmenik preobratiti.

Glavni urednik Pionirskih novina od godine 1947, dugo je pokušavao da piše onako kako se to oko njega činilo, ali bez uspeha.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŠERBULIĆ: Vama je bolje jer ove godine niste mogli trgovati ni profitirati po vašem običaju. Narod tako ne govori. GAVRILOVIĆ: Ja vidim narod pišti po

ŠERBULIĆ: E, on će jedva dočekati, kako je lakom. SMRDIĆ: Bogme, on se dobro pokrpi. ŠERBULIĆ: Kad ga pre tri godine isteraše iz službe, malne skapa od gladi; žena i deca rđavo odeveni. A sad, jeste li vidili kako se nose? 6.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

U predgovoru rečeno je da je to samo »izvod iz znatno većeg i opširnijeg dela pod istim naslovom, koje će izići iduće godine«. Zbog ratnih prilika potpuno i ilustrovano izdanje nije izišlo 1913, no tek sada, početkom 1914.

sa vrlo malim izuzecima, ja sam se služio svojim proučavanjima, činjenim u školi, u nauci i u književnosti od 1901. godine do danas. Ova knjiga je, uglavnom, rezultat moga dvanaestogodišnjega nastavničkog, naučnog i književnog rada.

Dalmatinska, a naročito dubrovačka književnost oko 1835. godine, za vreme ilirskog pokreta, bila je od velikog uticaja na stvaranje nove hrvatske književnosti.

1794. godine Slavenno-serbskія vъdomosti (br. 74) donele su Pъsnъ Stefana II Nemani, kralя serbskago, koja nije ništa drugo do Pіѕma

književnost rodoljubivih bosanskih franjevaca bila je pisana ćirilicom, kojom se franjevački red služio sve do 1825. godine; glavni pisac te bosanske franjevačke književnosti Matija Divković pisao je, po sopstvenim rečima, »jezikom slovinskiem

1793. godine, u Beču, Stefan Rajić, učitelj »dolno-osječke junosti«, preštampao je crkvenim ćirilovskim slovima Satіra, ali pokvarivš

Dobra knjiga Reljkovićeva našla je čitalaca među pravoslavnim Srbima, i 1807. godine pojavilo se novo izdanje u Budimu. 1803.

godine pojavilo se novo izdanje u Budimu. 1803. godine, u Budimu, Georgije Mihaljević preštampao je crkvenom ćirilicom knjigu Vida Došena Aždáя sedmóglava, sirъčь: ωpisanïe

Vuk Karadžić je 1817. godine upućivao Milovana Vidakovića da se uči srpskom jeziku u »gramatici Reljkovićevoj šokačkoj«.

književnost može se podeliti u pet perioda*: I) RACIONALIZAM, koji traje od početka XVIII veka pa do, otprilike, 1810. godine. Srbi napuštaju srednjovekovnu kulturu vizantijskog porekla i ulaze u modernu zapadnu kulturu.

I, novčano potpomognut od katoličke Evrope, u savezu sa Poljskom, Rusijom i Mletačkom Republikom, otpočeo je 1684. godine »sveti rat« protiv Turaka.

1741. godine pravoslavni se stavljaju izvan zakona, državna vlast uzima u svoje ruke unutrašnje poslove pravoslavne crkve, pravoslavni

Milićević, Vuk - Bespuće

Ona ga nije zadržavala i oprostila se od njega jednim hladnim poljupcem. Do godine je nije više našao. GLAVA TREĆA Neobično ga je nešto dirnulo u duši i čitavo tijelo streslo mu se nekom strepnjom kad

i svježa; on gleda pred sobom toga krupnog i čvrstog čovjeka sa mrkom, nejednakom, grivastom bradom, u koju su već godine ubacivale sjedinu, s povijenim brcima koji se miješali, isprepletavali, i bili kao srasli sa bradom, sa prorijeđenom,

Na veliko čudo sviju, Marojlo se ponovo oženio, dvije tri godine kasnije; čitavi svijet sažali mladu djevojku koja pođe za njega, proričući joj zao život i mučnu smrt; međutim čini se

Seljaci se nadahu da će bar godine slomiti i učiniti da jenja sila Manojlova kad mu već ništa drugo nije moglo odoljeti. Ali Manojlo Đaković nije stario,

ona voli svoje obale koje vječno obdjelavaju njezini potišteni unuci, da bi ona možda drukčije tekla, kad ne bi, jedne godine, čula udaranje srpova i pjesmu žetelaca. Ko zna . . .

Tek pokašto ga nešto zapeče u srcu jednim oštrim i jetkim bolom, i on samo osjeća kako prolazi nečujnim korakom kroz godine, mrzovoljan, sa rukama čvrsto pritisnutim na grudi, sa stisnutim zubima i sa zgrčenim pesnicama, kao čovjek koji je

— Vi ćete skoro u Zagreb? — zapita ga ona. On ne očekivaše njezino pitanje i trže se. — U Zagreb? Ne, neću ići ove godine. To jest, ne mislim više nikako tamo odlaziti, - i bi mu neprijatno što ga ona ovo pita. — Ostajete ovdje?

reče ona čisto začuđeno i ne vjerujući. On se malo zamisli i pogleda je u oči. — Čekati vas da dođete ovamo do godine, kaza on lagano i tiho, otežući riječi; prisjećajući se iz razgovora s njezinim ocem da će radovi oko putova u ovoj

otežući riječi; prisjećajući se iz razgovora s njezinim ocem da će radovi oko putova u ovoj okolici trajati dvije, tri godine. Ona se osmjehnu, pogleda ga i zasmija se veselim i zvonkim smijehom.

Gotovo dvije godine, ona je živila tim spokojnim životom; obilazila je majka više puta, zadržavajući se kratko vrijeme, svraćao je i otac

ocu koji se, kao što je čula, propio i živio sa svojom vešerkom, misleći da je najbolje da njegova kći provodi godine u samostanu, u toj ogromnoj, vlažnoj, starinskoj i neprijatnoj zgradi, I za nekoliko noći koje se činjahu neprolazne,

drumu bijaše zastao i svi se nadahu još lijepom vremenu, ali kad se vidjelo da se dani za rad neće više povraćati te godine, srušiše se radničke kolibice i odnesoše alati s nedovršenog i raskaljavljenog druma.

Sremac, Stevan - PROZA

Kako koja godina, i kako koji dan bliže Božiću, a mene redovno, svake godine, hvata sve veći strah od njega. Sedim tako, pa jedva čekam da prođu ti dani, kao da nisam — bože me prosti — hrišćanin!

Davno ga je izgubio. I tu je naš Jovan bio malerozan; došao je na svet dve godine posle očeve smrti, i na taj način daje se razumeti zašto je jedna rubrika u »protokolu kreščajemih« prazna ostala, a u

To se tako ponavljalo iz godine u godinu nekih desetak petnaest godina — dok se nije najzad dosadilo i šefu i praktikantu Jovi.

On dobije samo podatke iz života, kao godine rođenja, smrti, crte iz karaktera, razne vrline dotičnoga ili dotične, pa iz toga sastavlja, sa manje ili više uspeha,

GLAVA DRUGA Iz koje će čitatelj lepo videti kakav je Jova bio kao domaćin. Stegla jaka zima te 1891. godine: baš sasvim onako kako stoji u kalendaru.

po stolu i vidi izobilje na njemu, ali se seti da se kaže da »nije svaki dan Božić«, i da ima mnogo mučnih dana preko godine. A kako je kod drugih, koji nisu ništa bolji od njega; kod njih svakoga dana kao kod njega na Božić!

Da uzajmiš, i ne vredi, jer što ove lole kreditorske služi pamćenje, to je jedno čudo! Najlepše mi godine, priko, propale plaćajući te proklete mjenice! — More, a zar je, opet, kod mene i kod drugoga cveće! — teši ga Paja.

Ne znam kako je toga dana bilo po celom srezu i okrugu, ali u selu gde je učitelj Maksim već evo četiri godine, u tom selu baš beše osvanuo krasan dan.

su to davno kazali revizori, i svaki docniji dodaje u svom izveštaju po nešto novo, po neku novu manu, koja je u toku godine ukrasila zgradu, i tako će bogzna dokle trajati. Ali ja ne verujem u suvišnu revnost g. g.

ministar ostavio takvu i postavio baš u nju našeg Maksima, koji već četiri godine kako kuka za Beogradom, jer mu je potreban radi proučavanja i studiranja varoškog staleža, što je već krajnje vreme bilo

hartija, kao neka nadgrobna ploča, a na njoj piše: Geotrupeѕ ѕternicorarіuѕ, s tačnim naznačenjem, mesta, dana, meseca i godine gde je pokojnik nađen. Živeo je za nauku, i bio tih i skroman radnik i sveštenik, ili svećenik upravo, u hramu njenom.

A nije tražio ni regraciju od đaka. Otkako je jednom prilikom naseo s poklonom, ne prima više nikakav poklon. Lanjske godine dobije on tako poklon od jednog seljaka, nekog Krla — prezimena mu se ne sećam, — znam samo da se pomalo bavio i

Radičević, Branko - PESME

II Dan sve danka, svetac sveca, A nedelja nedeljicu, Mesec goni sve meseca, A godina godinicu. Godine su nagarile Mrkom dete nausnicom, I slabačko osilile Snažnim plećem I mišicom, Al' je divno narastao Kô da niče

III Opet gone danci dane, I godine godinice, Bele njemu kose vrane, Brazde njemu glatko lice. Al' opet je preveselo Vavek njemu čarno oko, Opet nosi

Od to doba proše dve godine, I pogibe Zmaju Milutine. Zmaj je bio, kâ zmaj je i pao, Sam je onda triest sasekao, I što ću ti hvaliti ga veće,

ujutru Dragi je obećao, za godinu se vratiti. Vreme se u pesmici sledećoj uzima poslednji dan godine (te, po svršetku koje je obećao dragi doći).

Ukraj odra vide jednu štaku, A podalje opet jednu baku, Slomile je preteške godine, Ona nosi neke vidarine. Baka ova beše bajalica, Bajalica, vešta lekarica, I za dve-tri nedeljice dana Pomože mi

I samo je bila Božja volja, Da ne beše međ' nama pokolja... Prođe zatim do pola godine, I ja ću se oženiti, sine, Svi mi druzi na veselju bili, Tu igrali, rujno vince pili — Rada samo ne bijaše moga,

za junaka: Onde ruo, tu stoji oruže, Tu višeci, oh premili druže, Ta džebana, ta pusta džebana, Da se biješ tri godine dana! Samo nečeg nema za Srbina, Ta onoga crvenoga vina.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

U jedno od najprijatnijih doba godine, skoro preko noći, rascvjetao bi se u baštici kraj naše kuće crni sljez i ljupko prosinuo iza kopljaste pocrnjele ograde.

Isto se tako moglo desiti da neke godine djed rekne za tu istu baštu da se crveni, i onda za tu godinu tako i važi: sljez mora ostati crven.

Bilo je to u prvom razredu osnovne škole. Negdje sredinom godine učiteljica nam je pričala o vuku, te živi ovako, te hrani se onako, dok će ti odjednom upitati: — Djeco, ko zna kakve

Da žene ne znaju u sat i da to nisu ženska posla, to je za djeda bilo nešto što se samo po sebi razumije. Jedne godine i naša kuća dobi sat.

Taj ti je čitave godine lutao ispod Grmeča, od sela do sela, i ljudima pravio i popravljao samare, propijajući svoju zaradu često već i na licu

Jedne godine tako, rastajući se s djedom, on mu pruži povelik izlizan džepni sat. — Evo ti, pobratime, ovo ćeš mi sačuvati za dogodi

Najmenika samo mijenjali skoro svake godine, obično o Đurđevdanu, ali nam se najčešće dešavalo da nam se u službu natandrči baš neki koji se zove Jovo.

Jedne godine, o Miholjdanu, našoj slavi, nađoše se zajedno kod nas u gostima slikar bradonja, Petrak samardžija i djedov rođak Sava,

Nosi u torbi konjsku ikonu, sram ga bilo, staroga čovjeka. RADE S BRDARA Skoro svake godine, u proljeće, našu bi kuću protresao jedan izuzetan događaj: dolazak novog najmenika.

Ni budala nema baš napretek, ali se za našeg susjeda svake godine nađe po jedna. — Sretan čovjek, pa eto ti kažu za njega u selu — ima džabnog poslenika po čitavo ljeto.

Oko izbora i traženja najmenika u našoj kući baktali su se djed i stric Nidžo, samo je iz godine u godinu stričeva uloga bila sve vidljivija, jer je djed uočljivo stario i povlačio se bliže kući.

poljubio se s djedom, skrušeno se prekrstio pred ikonom Kirijaka Mihaila, naše slave, pod čijom je zaštitom i on te godine bio, i otisnuo se na put. Natovaren kao parip, durašno je grabio drumom u susret novom gazdi i novom svecu zaštitniku.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Šta on meni kaže! Žudnja! Pa ja od žudnje pobenavio? Bre! Pa da sam joj sluga tolike godine, došla bi, da je za mene konja vezivala, došla bi, ako ne zbog mene, ono zbog moji rana, ako ne zbog rana, ono

Jabuko moja... Mojoj dojci toplo u tvojim ustima kao grešniku u milosti Alahovoj... Brate! Kuran kaže da ga dve godine dojim! Do dve godine ima više od godine! BEG PINTOROVIĆ: Naći će mu se dojilja, ne brini. Biće u redu.

Brate! Kuran kaže da ga dve godine dojim! Do dve godine ima više od godine! BEG PINTOROVIĆ: Naći će mu se dojilja, ne brini. Biće u redu. HASANAGINICA: Biće u redu!

Brate! Kuran kaže da ga dve godine dojim! Do dve godine ima više od godine! BEG PINTOROVIĆ: Naći će mu se dojilja, ne brini. Biće u redu. HASANAGINICA: Biće u redu!

HASANAGA: Načuo sam ponešto, priča se. Nisam se raspitivao. BEG PINTOROVIĆ: Ne bi ja žurio s tim, al viša sila. Godine prolaze, nije ni ona, je li, u prvoj mladosti. Hteo ne hteo, moram da pravim svadbu. Ko mene pita?

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Ona je umrla odmah čim ga je rodila. Mahala ga očuva a i sama ne znajući kako. do šesnajeste godine nije se znalo kojima najviše dolazi, ali kad uze sedamnajestu tad poče češće popi dolaziti.

— Kad ćeš u školu? — upita me kratko. — Ima vremena. Rano je. — Pa druge godine i pre ovoga vremena si iš’o? Valjda imaš sada malo da učiš. Svršavaš već. Pogledah je začuđeno.

IV Dve godine nisam kući dolazio. Kad treće godine dođoh i stigoh uveče, opet beše mesečina, opet ono bujno zelenilo, opet taj

IV Dve godine nisam kući dolazio. Kad treće godine dođoh i stigoh uveče, opet beše mesečina, opet ono bujno zelenilo, opet taj potok, topole i vrbe me sretoše.

Tamo, u reci, svaki se kupa. Jer ko se tada — na Đurđev-dan, ujutru, pre sunčeva izlaska — okupa, biće cele godine zdrav kô dren, čije lišće, tada nabacano, pliva na vodi...

— Eto, na! — govoraše on nekome. — Pogle, brate moj: cele godine suša, ni kapke vode da padne... Gle, kako je uvelo, grehota čoveka i da pogleda...

Međutim, Jovan otpoče da mu se tuži na zle godine, rđava vremena, opštinu, vodeničare i na sve što mu smetaše, te ne mogaše da dobije vode.

Jer je znala, sigurna je bila da ćemo se ovde, u vinogradu, pomiriti. Da ćemo, kao i lanjske godine, s jednog čokota zajedno brati grožđe, da ću da mećem u njenu kotaricu, služim se njenim kosirčetom, pa posle, kad

tugo, tugo, slatko moje dete! I brzo mi iznosi delove od osušenog vrapca, da od njega prvo okusim, kako bih cele godine bio lak, kao što je vrabac. Onda ostalo. Jedem.

— Vaistinu i s tobom, čedo moje! Ove godine majka ovako s tobom, a do godine da Bog dâ da mi ti... — I zagrcne se, te jedva ispije čašu. Ručamo.

— Vaistinu i s tobom, čedo moje! Ove godine majka ovako s tobom, a do godine da Bog dâ da mi ti... — I zagrcne se, te jedva ispije čašu. Ručamo. Ona se jednako diže i donosi jelo iz kujne.

— De sad! To da svirite... — I počne da im priča o nama, našoj kući, ocu, s kojim je on jeo so i hleb, i tolike godine ortak bio: kako se kod nas nekad po tri dana pevalo, veselilo.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Hristos voskrese. Neću ja čekati da prođu dve godine za odgovoriti človeku ljubezniku i prijatelju, kakono ti neki običavaju.

Kostić, Laza - PESME

grehu zazora dala, svaka ti muka stotinu zala sa duše cepa; Svaka kumbara hramove zida, svaka ti kapka iz bonih grudi godine teške lakome bludi s vekova skida. Al' onda, onda! — Oh, ne sećaj me.

Rumen požara seća te stida. Svaka joj kapka iz bonih grudi godine teške lakome bludi večito vida. MEĐU JAVOM I MED SNOM MEĐU JAVOM I MED SNOM Srce moje samohrano, ko te dozva u moj

Odusto jadnu tamnicu usku: grudve nek padnu na duhovu ljusku. SPOMEN NA RUVARCA Uoči nove godine je bilo, nakanô sam se doma podockan od večere iz društva vesela; sa bližnje crkve kucnulo je trired pod ključem kad mi

— Al' stani, šta to jekće? Kô napreg od kašlja, zaptiven. suh. Na umoru je l' ropac godine? Na mojim vratma kucnuo neko. zbilja: kuc, kuc, kuc! Ja nehotice dahnuh: ulazi!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Upravo, mlad i neiskusan, godine 1815 on u njoj ne vidi osobite književne kvalitete, pa čak ni one silne argumente za svoju tezu o jeziku koje je inače

Tako se za srpsku književnost začedila narodna pripovetka. Godina 1821 označava njen rođendan. Te godine, počev od 8 novembra, Vuk je u Dodacima za četiri broja Davidovićevih Novina Srbskih u Vieni, objavio dvanaest

Kad to vidi carska kćer, onda zamoli svog oca, da onoga roba, kojeg je prije tri godine dao zatvoriti i kojega ona kroz duvar opaža kako diše i duvarove kreće, izvede, i da ogleda njegovo junaštvo.

Čuvši ovo car mnogo se udivi i kaže, da je taj rob jošt prije tri godine tu zatvoren i da je on za njega i zaboravio, i misli da je on davno istrunuo.

Oni mu pokažu. Braća pođoše na onu stranu. Idoše kroz šumu tri godine, dok dođoše u ono mjesto gdje je Grbo vidio svjetlost. Uljegoše u grad, kad tamo nema nikoga.

kod svog grada nazidati jednu vrlo jaku kulu, u kojoj se mogu dve duše zatvoriti s ranom i pićem koliko im je za tri godine dana dosta.

sa svojom kćeri u kulu zatvori n dade ovu zazidati, carevinu preda svom vernom jednom slugi da vlada i caruje za tri godine, a kad tri godine dana prođe, onda da razvale kulu i njega sa kćeri iz kule napolje ispusti.

u kulu zatvori n dade ovu zazidati, carevinu preda svom vernom jednom slugi da vlada i caruje za tri godine, a kad tri godine dana prođe, onda da razvale kulu i njega sa kćeri iz kule napolje ispusti.

Sve što car Petar zapovedi to sluge izvrše, te ga zatvore s kćeri u vrlo jaku zazidanu kulu koju sa ranom na tri godine dana napune. Naskoro potom dođe u carevinu cara Petra car Tatarin pa počne raspitivati za cara i carevu devojku.

Ne svidi mu se tu, nego se vrati pravo u svoju veliku carevinu svojoj kući. Tri godine dana proteku brzo, a veran sluga koji verno i pravično carovaše po carstvu cara Petra otvori kulu i pusti iz nje cara

On se zove car Petar, pa se sa kćeri svojom zatvori u kulu na tri godine dana. Od tuda mu kćeri nestade, ne zna ni kako je nestade, ni kuda je.

Ovi šest braća i sedma im sestra stoje na nebu i jesu Sedam Vlašića. Pa svake godine idu vetrovoj, mesečevoj i sunčevoj majci da joj za savet zahvale, i onda se na nebu ne vide.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

ANICA: Oće li se jedanput svršiti? ADVOKAT: Do tri meseca, pređe ne može. ANICA: Do tri meseca, tako ste mi pre po godine kazali, ja ne znam šta vi radite. ADVOKAT: Moja draga, razumete li, to ne može tako lako biti.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Ja sam momak u najlepši moji godina (koje su pak momku najlepše godine: one li kad on misli da sve zna, ili one kad vidi da ništa ne zna, i proče, to je drugi vopros).

TRIFIĆ: Opet počinješ. SULTANA: Idi, molim te, idi da te ne vidim, harsuzine! Ukrao si mi tri godine života s tvojim postupkom. TRIFIĆ (gledi je žalostivo): Ej, moja Sultano, ej, moja Sultano! (Najedanput otide.

TRIFIĆ: Ona mi se vidi kao da nije pri sebi. SRETA: Šta nije pri sebi? Besna je ona, napuštena, a ne luda. dve godine činilo mi se nisam imao ženu u kući nego jagnje, ali otkad se milostiva gospođa dovela, pobesni.

TRIFIĆ: Majstor Sreto, poznaješ ti dobro tvoju ženu? SRETA: Kako je ne bi poznavo kad me od dve godine jede. Eto joj obraz, eto joj nos, veštica, nije se ni umila, nego spava do deset sati, pak onda ovako podbuvena u

Kako bi bilo kad bi Sreta i Pela svake godine po jednu malu sumu novaca od nas dobili za svoj užitak? SRETA: Milostiva gospođa!

Lalić, Ivan V. - PISMO

i dah u pevanje O slatkom strahu viđenog Što neviđeno vraća se, O strasti koja plaća se Groznicom neprevaziđenog — Godine? Možda časovi Pomiču te terazije; Neznana mera na snazi je I još oklevaju tasovi: Jesmo li sabrali tegove?

da je sve u njenoj vlasti Još uvek bol je za povratkom Na sredokraću, ravnotežu, U stanje mirovanja vage: Al godine se koso sležu I mrve u arhipelage — U sabiranju ovom zemnom To dvojnika sam pogledao; Smešim se kao Agamemnon U

značenja skrovita, A napev zujanjem zlate rojevi Pčela što bile telo su Melise — Pa prekid trake, napev izgubi se... Godine tvoje, neki brojevi Nepovezani u čitko saznanje: I mrak u meni tvoje je imanje. (20.

noći, Bezrazložna milost Gorivo je tvoje; Zato kažem zdravo Zvezdo mora, nado, I pri tvome svetlu Sabiram račune — Godine sve kraće, Daljine sve bliže, A sve skuplje reči: Zvezdo, moli za nas. (5.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

boje zlata u robnoj kući ogledajući se malčice iskosa i vrlo koketno — bile su to prave klinke od sedamdeset i dve godine, na časnu reč!

Da sam sve te godine odvojio za pisanje „Ane Karenjine“, na primer, već bih imao svoj sopstveni komforni spomenik na Kalemegdanu, gde sam

pisaću mašinu, okružio se pepeljarama u ogromnim količinama, a u sve tajne džepove posakrivao zalihe cigareta za pola godine i počeo da puštam one trake i da razmotavam salvete na kojima sam krišom beležio njene fazone.

Jedne godine pronađosmo napušten brod sa kabinom. Stajao je, onako raspukao i nikakav, dopola u vodi, a od pola na suvom, ali mu

Mogla bih se kladiti u šta god hoćete da ću, kada nafuram trideset i devet godina, sama sebi govoriti da su to najbolje godine za jednu ženu, ali te (pardon!

Znam jednu damu za koju kažu da je u najboljim godinama, što za ženu njenih godina i nisu nikakve godine! Uspeva li išta tako dobro kao uspeh? — zapanji me ono žgepče iz mutnog ogledala.

Jalta -Jalta, fifti-fifti i ti fazoni. Te lude osamdesete godine Anine bakute. Ponekad mi pada na pamet sumanuta ideja da napišem memoare! Zašto da ne?

Ljuljali su me u ogromnim količinama. A ako ima ičeg što ne podnosim, onda je to svakako ljuljanje. Negde oko sedme godine kažem matorom: „Dosta, bre, tog ljuljanja, dobiću morsku bolest!

Kako uopšte možeš da se skoncentrišeš na učenje a da ga neprestano slušaš? Pa ti bi, u stvari, mogla tako presedeti godine i godine piljeći neprestano u jednu te istu stranicu. Ni traga od ambicije, ni traga od ma kakve želje da se krene dalje!

Pa ti bi, u stvari, mogla tako presedeti godine i godine piljeći neprestano u jednu te istu stranicu. Ni traga od ambicije, ni traga od ma kakve želje da se krene dalje!

Usred onog ekspresa koji je bazdio na kiseo kupus i istoriju svih beogradskih menzi od 1944. do 1971. godine. Mišelino je sigurno misilo da sam neka histerija, samo nije teo to da prizna. Neću mu to nikada zaboraviti.

Eto sa kakvim svetom treba da provedem još pola godine, ukoliko, naravno ne budem okinula razred. Toliko me ti idioti stimulišu da ću stvarno morati da završim školu na

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

A ne misliš li ti koliko treba imati novaca za Beč? JELICA: Ah, tamo živiti tri dana više vredi nego ovde tri godine! MARKO: Znam, samo da ima ko da šilje za trošak. JELICA: Ja ću Batiću doveče kazati, pa makar mi šta radili.

ALEKSA (smeši se): Taj me je učio igrati. JELICA: Šta? Gete vas učio igrati? Ovaj Gete? ALEKSA: To je davno bilo, godine trideset i pete. JELICA: O, molim vas, on je trideset druge umro. ALEKSA: Starac, ali njegov sin...

Znam dobro. Ove iste stihove on mi je u rukopisu čitao. JELICA (prevrće jednu knjigu): Ova je knjiga tukovana godine hiljadu osam stotina i desete. ALEKSA (gledi): Može biti.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

da traže Vrapca i njegov dom: magarac Sivko i mačak Marko, psetište Žuća i dječak Žarko pođoše Vrapcu Crvenom. Godine duge živjeli oni kod baba-Pele pod gorom strmom, tamo gdje bura oblake goni, a sunce veze zlaćenom srmom.

Uzalud bi mi trud. Od toga dana nisam na miru, udicu bacam po svakom viru u dan vjetrovit, ružan. Godine teku, povorka nijema, ribice moje niotkud nema, zato sam često tužan.

Protiče veče i vatra plamti, a mačak priču starčevu pamti. II Godine gore ko tiha svijeća, ribaru starom svijaju pleća, snaga se topi, oko se muti, vremena teška starina sluti.

“ — zamolim svoju maštu, a ona spremno guknu: „Kupićeš, kaže, baštu, sadićeš najbolji kupus čitave ove godine. Svi će zečevi da ti se klanjaju, da te sanjaju i da ti kažu: ,Moj gospodine!

“ „Sve verujem, al na stranu čokolada na Uranu. Da si tamo skitario, ti bi — stomak pokvario.“ NAJBOLjI DEČAK Godine prošle, negde u maju, izgubih dečka, dobro ga znaju, najbolji beše u našem kraju.

Ej, godine, nemjerljive, skupe! Zbogom, mala, iz Bosanske Krupe! DRUGAR VJERNI Frkću konji, zbogom selo drago, krećem na put

Teku ljeta, godine umorne i sjećanje na djetinjstvo tupi, evo opet vodenica sivih, ponovo sam u Bosanskoj Krupi. Oj, ratniče niz polje

Zahučaše godine nemirne, jezde mračni hati bez biljega, Vrbas grabi konje i junake, odnese mi druga najboljega. Talasima, niz polje

Talasima, niz polje zeleno, izgubi se momče neženjeno. Dobro znadem puteve dječaka, pošao je u godine burne, da potraži, s četom i barjakom, zlatno zrnce sreće nesigurne.

Tamo amo, s dvojke na četvorku, varakaš se, a djetinjstvo mine, prevari te Una čarobnica, odnese ti četiri godine. Opraštaj se s pustopašnom braćom, pozdravljaj se zauvijek s Bihaćom.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Koliko je devojaka udomila! A još treba misliti na goste. Dolaze svake godine. Dođu samo na nekoliko dana, love po jezeru, prelaze motornim čamcima na obalu a odande prave izlete automobilima.

— To je talijanska knjiga? — Život skulptora Čelinia. Rešio sam da je pročitam putujući, i tako je čitam već dve godine, pa nikad kraja. Moram čak da se vraćam, jer zaboravim šta je bilo. — Kako se zove knjiga?

Bio je savršen mrak. — To je neprijatno je l̓ te? Stara markiza je obećala da će iduće godine pokloniti selu osvetljenje. Kažu da je, kada je zimus bilo zaleđeno, bilo tužno i teško u pomrčini.

— Ali ja mislim da je zaista glavna sreća pogoditi šta treba činiti, u opštu i u svoju korist. Evo, ima dve godine da sam upisan, ali moja žena Marija može vam reći da sam ja u stvari, po ubeđenju, to još od prvoga časa.

Posle kad sam video, bilo me je sramota da pristupim; da ne kažu: Eto pristupa zato što je uspelo! Tako tek pre dve godine, kad mi Marija reče: Glupo je da si ti po ubeđenju a da nisi upisan! ja sam tražio i da me prime.

— Iz vaše postojbine. — Nije što sam sama odande, ali ja nalazim da su tamo najlepše žene Kastilje. Kada sam prošle godine bila tamo s mužem, ja sam se i kao žena okretala za ženama, toliko su lepe.

— O, da! — Vi ste najstariji? — Da, ja imam dvadeset i osam godina a moj brat je za dve godine mlađi od mene. On voli svoj zanat. — Zar ga vi ne volite! — To je bila želja mog oca; da ovde ostanem.

— Imate još jednoga sina? — Još jednoga, koji je za dve godine mlađi... Iako su moji sinovi, a ovaj je još i prisutan, moram vam reći da ne bih mogao poželeti bolju i poslušniju decu.

Pljuvali su s vremena na vreme. Ribe su se okupljale pa zatim produžavale put. — Mnogo ribe ove godine? — Da, samo je ove zabranjeno loviti jer su još mlade. — Bacate ih ponova u jezero? — Da, bacamo ih ponova u jezero.

— Sigurno; on je odmah sa gostima. Samo nije tako debeo. Je li vas vozio? — Ne, trebalo je da me vozi prošle godine na ostrva. Posle sam sa njegovim sinom išao u ribnjake a stari nam se pridružio.

Imao sam utisak da ga poznajem davno. — Ja sam njin najbolji prijatelj. — Jest, to je naš najbolji drug. On se ove godine vratio iz marine i ne razdvajamo se nikada kao da smo braća. On je krstio Pipovu mlađu ćerčicu.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Tu gnjezdo jeina vije, I zmija odvratno mili i gušter po travnom podu. VII NA NOVU GODINU Lete dani i godine, Večitosti to je hod — U svečanom ruhu svome, Pohodi nas novi god.

SRPČIĆIMA NA NOVU GODINU Godine stare brzi let U burnu večnost streme, I novo leto zdravi svet, Dolazi novo vreme. Pa kakva želja, kakav san Zanosi

I, srećom zanet, narod moj Oprošten sviju zala, Veselo baca pogled svoj Od Save do Urala! Godine stare brzi let U burnu večnost streme, I novo leto zdravi svet, Novo nam ide vreme — O, mila deco, takav san Nek snaži

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SIMKA: Pa opet, prija-Sarka, ne mogu da verujem tako nešto; ovo je isuviše mlada devojka za pokojnikove godine. SARKA: Znaš kako je, prija-Simka, na staro drvo se kalemi mlad pelcer.

SARKA: Imala sam, to je istina, ali šta sam ja kriva što nisam imala kad? Šta sam poživela sa prvim mužem? Dve godine!... a sa drugim tri i sedam meseci, a to, brate, časkom prođe, nemaš kad ni roditi.

000 dinara koju je sumu on već primio po priznanici od 14. februara prošle godine.” Zamolio sam ga kao čoveka da mi pozajmi 3.000 dinara i on mi sad to dugovanje ostavlja kao nasledstvo.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

„Bećarisao“ je do dvadesete, tada ga drugi put oženili i do dvadeset četvrte godine imao je Jankulj petoro dece od dveju žena.

Kako se zove ovo mesto? — zapitah u prolazu jednoga starca. — Vučjak — i stari pođe, naprežući godine da me stigne. — Odakle idete, deco? Rekoh mu: iz daleka, i zategoh dizgine da se stari ne zamara. — E!

Selo je bilo gotovo pusto. Ispred jednoga hrasta opazismo samo nekog starca povijenog do zemlje. Njega su godine pridavile i već nemoćan, a valjda i sit života, gledao je tupo preda se...

Bilo je to osmoga avgusta hiljadu devet stotina četrnaeste godine... OKO JEDNE PREĐICE Vraćali smo se kroz predeo koji je bio u rukama neprijateljskim.

Ali njih je najviše interesovalo kada će se završiti rat. Bilo je to dvadesetog septembra hiljadu devetsto četrnaeste godine. Iziđoh, i opet pođosmo u cikcak, ali posle treće okuke naiđosmo na mitraljez.

Možeš da viriš kroz ključaonicu. Narednik se vrati. — Izvolite, možete ući. Samo, tamo je njen brat od tri godine. — To si ga ti uveo! — razrogači oči Aleksandar. — Nisam, bogami... dete je bilo tamo.

Tada se tek, ojađeni i posramljeni, setismo da je danas prvi april, devetsto petnaeste godine. TOČAK Poguren i uzdignutih ramena, žmirkavo je posmatrao furažna kola Jankulj Živulović, redov pete poljske baterije.

Komandant me zapita da se nisam ugruvao. Rekoh mu da još ništa ne osećam. — A, to za tvoje godine nije ništa — teši me on. — Kada sam ja bio mlađi, padao sam, i nisam znao za sebe.

Sada krećemo u novi rat. Naše je raspoloženje sasvim drugojače od onoga godine devetsto četrnaeste. Onda se pesma orila, a talas oduševljenja vitlao nad zemljom Srbijom.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Pa kako lepo žive! I ona je, eto, mislila da će i nju ta sudbina stići odmah prve godine, ali vidi se nije suđeno. Bud je takav, pa još privremeni !...

On smotri taj pogled pa se još više zbuni, ali ipak odgovori: — Tri godine, ovo je sad četvrta. — Niste valjad’ ispit položili, te ste još privremeni?

Sad mu beše najtegobniji taj položaj, zbog koga je i inače trpeo dosta. — Jest... bolest me smela. Do godine ću imati pravo da se javim na praktični ispit. — Gde vam je čiča Stojan?

— Taki je zakon, čiča Vuksane, odgovori mu predsednik, tako mora da bude. dosad se upisivalo svake godine samo po desetinu novih đaka, pa se nisu ni uzimala deca iz inokosnih kuća, a sad nam treba novih pedeset.

Do sad su učitelji upisivali samo po desetinu novih, tek da imaju i prvi razred... pa se svet naučio tako... Do godine će biti lakše; a sad upisujemo i onu decu, koja su pre dve godine trebala biti upisana.

pa se svet naučio tako... Do godine će biti lakše; a sad upisujemo i onu decu, koja su pre dve godine trebala biti upisana. Kmet zovnu Gojka, a ona produži gledati na prozor.

Ipak on pokušavaše ne bi li se To Moglo i ove godine proći bez mape. Najviše ga je u tom uverenju držala ova okolnost: — Kako je gospodin Dragoljub cele godine radio bez

Najviše ga je u tom uverenju držala ova okolnost: — Kako je gospodin Dragoljub cele godine radio bez mape, pa opet dobio peticu! I za decimalne mere on nađe zgodan odgovor: — More, šta će ti onolika cimenta ?

A sa samim prvim razredom treba svakad postići odličan uspeh; To nije mnogo teško. — To znači da ja do godine na ispitu treba da dobijem peticu? — Pa.. trebalo bi... reče on, smešeći se i gledajući u daleke planinske vence.

— Gledaćemo da dobijete... Ja ću vam biti na usluzi svakad, kad vi zaželite. — Hvala vam unapred. Mi ove godine nismo ni praktikovali školski rad: nastavnik nam imao neke mnoge honorare, pa nije ni imao kad da nas vodi u

— To je rđavo, vrlo nezgodno!... reče on mršteći se. Vežbanje poslednje godine vredilo bi vam više od sve šestogodišnje teorije... Pustiti decu tako u svet. !..

ne ide vam sve kao podmazano? — Man’te se... Kad bih znala da će ovako ići cele godine, bacila bih sve još sad. — He... a niste još ništa ni počeli. Polako!... Svaki je početak težak.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ 17. Vojevao beli Vide, koledo! Tri godine s kleti Turci, A četiri s crni Ugri. Kade Vide s vojske dođe, Sede Vide da večera.

Pozdravi ih, o Jovane! Kaži tamo za ovamo, Bješe zora procvjetala, Zle godine nastupile, Cvijet momci crnogorski, Ostraguše pobaciše, Po sv’jetu se poskitaše!...

je nebo — da li je list artije, Što je gora — da su kalemovi, Što je more — da je crn murećep, Pak da pišem tri godine dana, Ne bi moji ispisala jada!“ 113.

Da ja gledam niz more galije; Sjedi l’ moje drago na galiji, Vije l’ mu se jagluk na ramenu, Kojino sam tri godine vezla, Uvezla sam tri dukata zlata, I četiri svile đuvezlije. 119.

127. U Milice duge trepavice, Prekrile joj rumen’ jagodice, Jagodice i bijelo lice. Ja je gladah tri godine dana; Ne mogoh joj oči sagledati, Crne oči, ni bijelo lice, Već sakupih kolo đevojaka, I u kolu Milicu đevojku —

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

PAROVI 100 EPILOG 102 SUMATRA 104 STENjE 106 POSLANICA IZ PARIZA 107 STRAŽILOVO 109 SERBIA 120 LETO U DUBROVNIKU GODINE 1927.

Zato su frulom planini svirali pastiri i duši mojoj Serbia bilo što i zora? Na Krfu, 1925. LETO U DUBROVNIKU GODINE 1927. Tla davno nestaje. I već trne, u telu mom, bezbrižnost mladosti, pre vanredna.

I one koji su bili ostali neodštampani uništio je, pred svoj odlazak u Pariz iz Beograda, godine 1920. Pesme koje su ušle u zbirku Lirika Itake pesnik je pisao, i štampao, za vreme prvog svetskog rata, sa punim

Bio je siromah i orao je i kopao sa seljacima, svojim Ilančanima. Kad je njegov patrijarh, u revoluciji godine 1848, prešao na stranu Beča, protiv Mađara, pop Mita je komandovao Ilančanima, u boju kod Ilanče.

Taj Paja Putnik bio je u vreme revolucije godine 1848. na vojničkim školama i napustio je akademiju Vinernojštata, da bi mogao da se vrati i brani Ilanču.

Napisao je čitavu knjigu pamfleta protiv Paje Putnika. Paja Putnik je umro u Beogradu, aprila 2, godine 1900, kao potpukovnik poslednjeg Obrenovića.

Dušan je bio pitomac čuvene Nikolajevske akademije, u Petrogradu, i umro je tamo, maja 17, godine 1892. Nada Paje Putnika nije se ispunila. Moj otac Toma, prekinuo je tu galeriju popova i oficira.

Kad je moj otac došao, godine 1908, sa sela, da se operiše u Temišvaru, i, kad je odustao od toga, rekao mi je da zna da će umreti, ali da to treba

Moj brat je rukopis, iz Novog Sada, lično nosio uredniku, koji je to mnogo hvalio i, za štampu (godine 1913) spremao, ali nije štampao. Ni sa tim rukopisom ne znam šta je posle bilo. Rukopisi se ne vraćaju.

talijanaša, ja sam pokušao da uđem u Akademiju ratne mornarice, a kad nisam uspeo, i kad sam čuo da se i na Rijeci te godine prvi put otvara jedna eksportna akademija, upisao sam se u nju. Ne pitajući ujaka.

Pri svom povratku iz Pariza, godine 1921. u leto, stanovao sam kod Miličića na Hvaru, u njegovoj ribarskoj kući, u Lučišću. Sa nama je bio i Petar Dobrović.

Prvi akt lova je završen. Posle, tiho, laganim motorom vučemo mrežu po dnu mora, koje ove godine jako „cveta“. To znači da je mnogo mulja i da nam se mreža sad provlači kroz morske trave i gmizavi život morskog dna.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

I, začudo, ruže nisu venule, behu žive i sveže kao uzbrane. Jedne godine car rimski poče da goni hrišćane po gradovima i selima, da ih proteruje iz celoga carstva.

kako onda, tako i sad, kad u proleće gora lista, kuka; a narod, po njegovu kukanju, računa pošto će biti žito i hleb te godine.

razgnevi se vrlo i posla te pobiše svu decu po Vitlejemu i po svoj okolini njegovoj od dve godine i niže...“ Mat. II., 16.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

) Jedan čiča dobio je orden što je ostario i što nije umro. Jedan je odlikovan što se obogatio za nepuno pola godine liferujući državi loše žito i još vazda drugih stvari.

— Koliki je budžet, ako smem pitati, gospodine ministre? — Lanjske godine, kad je bilo drugo ministarstvo, bio je budžet manji, ali ja sam uspeo velikim trudom i zauzimanjem da u budžet uđe pet

— Kako to može? — uzviknuh i nehotice od čuda. — Može, zašto ne?.. On se, recimo, rodio ..74. godine, a Skupština njegov dan rođenja proglasi da je u godini ..69. — Čudnovato! A šta mu to treba?

— To je mlad par? — Mladi još, držeći; paši je šeset, a mojoj svaji oko pedeset i četiri godine. — Vaš gospodin pašenog se bavi na svaki način naukom? — O, još kako!

— Ko to zna! — Pa ništa se čak ni važno nije dogodilo? — Ništa. — Čudnovato! — rekoh. — Mesto Mesije, pao je te godine veliki grad i upropastio sve useve u zemlji! — reče ministar gledajući smireno u svoje ćilibarske brojanice. — A narod?

Sad dolaze pisma stručnjacima: „Gospodine, Prema aktu Gospodina ministra prosvete P.N. 5860, od 2. III ove godine, a prema odluci XV sednice Glavnog prosvetnog saveta, držane 17. III iste godine SBr.

N. 5860, od 2. III ove godine, a prema odluci XV sednice Glavnog prosvetnog saveta, držane 17. III iste godine SBr. 2, čast mi je umoliti Vas da proučite akt direktora ....

Tako se tamo, temeljno, stručno, raspravljaju sve stvari i vodi prepiska pola godine dok se u aktu ne ispravi i najmanja gramatička greška, i tek se onda pristupi daljem radu po tom predmetu.

— Naučih. — Da si živ i zdrav, sinko! Uči sad, dok si mlad možeš pamtiti, a kad dođeš u moje godine, ič! Nikako nisam mogao rastumačiti otkud ovi stari ljudi među decom i šta kog vraga oni uče pod sedom kosom.

Kad sam uzeo te listove i pregledao brojeve od početka godine, video sam da se dolaskom svake vlade ponavlja sve jedno te jedno.

Na ovoj prljuši i kamenu nije moglo rađati ni kad su bile kišne godine, a kamoli na ovakvu sušu kakvu valjda niko nikad nije zapamtio.

” — rekao je onaj govornik, te ohrabrio svet da ide dalje. Nekoliko manje dece od godine-dve dana propalo je, ali stegli su srce roditelji, jer tako je Bog hteo, a i žalost je manja što su deca manja: „To je

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

SLIKE 2 STRAŠNA NOĆ 31 POTERA 40 PROPAST 52 ZVANIČNA ISPRAVKA 61 U XXI VEKU 72 BOGOMOLjAC 80 PRVA TUGA 88 UOČI NOVE GODINE 92 STRAH 94 UČITELjEVA PRIČA 98 ZVONAR 102 PRIJATELjI 108 ŽIVOT I SMRT 112 LjUDSKA NESTALNOST 116 KAPETANICA 124

Sumorna kao što su moji dani, stara i dugotrajna, kao što su moje godine, vlažna i tamna, kao što su moje oči, studena, kao što je moje srce, moja krv...

»Šta li to može biti?« — pitaše se on, »da se baš tih imena ne sećam?« — Istina, cele mu godine istorija »ne iđaše od ruke«, i ako su najslabiji mu drugovi iz nje imali trojke i četvorke, ali ipak je on, u koliko se

Događalo se, bogme, da je ponekad i sa zebnjom išao na ispit. Pre dve godine nije mogao da savlada čitava dva odeljka iz istorije Srba, pa opet — provuče se. Ej, kad bi Bog dao da i sad bude tako.

Mesto da se provodiš u banji, okapaćeš mi nad knjigom. I ako su se očeve pretnje ponavljale, iz godine u godinu, skoro u oči svakog ispita, ipak sad one behu ozbiljnije i činjahu se Peri strašnije.

Uze da razgleda još jedared svoju Vizantiju, naročito da ponovi godine događaja. Razgledajući tako jednu po jednu stranu, on se udubi u sadržinu, te i ne beše u mogućnosti da čuje šta se

Sinoć, kad sam otišao na pijanku mome kolegi Trajku Stojkoviću, bio je 8 januar 1895 godine, dakle XIX vek; a da li je noćas poremećen broj vekovima — to ne znam. — Moliću za vaše ime.

Dama se odjednom trže; protrlja čelo, otvori jednu debelu knjigu i zagleda je. — Da, tako je, 1895 godine predavao je u ovoj gimnaziji latinski jezik Nikola Nikolić. On je sin...

Pa stade da mi ređa moje dalje podvige i završi: umro 1953 godine u dubokoj starosti... — Dakle vi ste naš čuveni prevodilac...

energiji našeg preuzvišenog gospodina ministra Andre Japanca, jedinog našeg savremenika, koji je doživeo Matusalove godine... — Šta, gospo? Zar još živi Andra Japanac?! dreknuh ja od čuda i iznenađenja. — Da, gospodine.

Gori, i naposletku, »ako Bogu bude ugodno i ako se smiluje na njega grešnika«, otići će treće godine sv. grobu Gospodnjem i tako će postati pravi hadžija.

— uzviknu čiča Pera posle ovoga čitanja. Najzad mu izrekoše presudu: osudiše ga na robiju. Posle godine dana dođe njegovo pismo kući mu.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: Eto ti sad, kakvi izbori? PAVKA: Sećam se, znam da ti je gospodin načelnik spustio ruku i prošle godine kad su bili opštinski izbori. JEVREM: Ama, nije to, nego čovek me upita: kako, kako, gazda-Jevreme?

JEVREM: Možemo, ne kažem da ne možemo. Mogu ja tebi, na primer, da kažem: gospodine Ivkoviću, skupe šljive ove godine. A ti meni da odgovoriš: jest, skupe su! Pa tako možemo da razgovaramo i o orasima i o jarećim kožama.

i to da ti kažem... Ako ti je počem stalo do toga, a ja pristajem i da podelimo, da me pustiš prvo mene jedno dve godine, koliko znaš da se pomognem, pa posle ti idi, ako hoćeš, u skupštinu. Evo, ako hoćeš, i ugovor takav da pravimo.

E pa, brate, pravo je da država prizna te godine službe! JEVREM: A numera 2436? SRETA: Ne brini ti za to, samo kad si ti poslanik. Obnova parnice... novi dokazi...

Kažu, nijedne godine nije bilo tako lepo kao ove. JEVREM: Bože moj, što ti je to kad se narod razbudi! PAVKA (krsti se): Prava čuda, boga

Zar Paraskeva što jedanput u godini pada pa vi ne radite, a ovo mandat koji traje četiri godine? (Ode.) IX PREĐAŠNjI, bez JEVREMA PAVKA: Ne znam kako ću Danici na oči, i kako ću joj kazati da joj je otac

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

dovede do kog su, hvala trudu i zauzimanju njegovu, dospeli oni kojima je dolazio i ostavljao ih u toku ove tri četiri godine. Eto tim se mislima zaneo Sreta razgledajući školu i svoj stan.

Tu sam ga već zatekao. Dobar čovjek. Došao je amo nekih deset godina prije mene. Pa ove godine nešto zakunja pa poteže pa umre, a domaćica mu s đecom diže se rodbini.

Pružio i zahvatio pa drži, ništa ne ispušta, a svake godine prinavlja poštogod. Tako će to biti kroz neko vreme. I to oseća, i gaji nadu na to, mali Zac, ali još su mu slabe

Pa i on je dosta propatio! A bio je krasan petao. Čiča Milisav ga je pre dve godine odnekud dobio i pazio ga ne drukče nego kao svoga sina. A imao je koga i da pazi.

Od jedne izvađene cigare napravi posle tri tanje. — Dve godine kako je ćata. I sad mu je jedini ideal i želja da prekanta još ove četiri godine do trideset, a tad bi se kandidovao i

— Dve godine kako je ćata. I sad mu je jedini ideal i želja da prekanta još ove četiri godine do trideset, a tad bi se kandidovao i bio izabran za poslanika.

pretpostavljao da se njegovi dopisi napamet znaju i da je čitaoce dovoljno samo podsetiti, pa makar i posle dve ili tri godine, a oni će se već lepo svega setiti. Ama vi se kanda opet bunite?!

novembra u četvrtak 1889. godine. Stigao je Sreten u mehanu i sede do Provira, bivšeg poljaka, za koga kažu da je prišipetlja onog starog propalog režima.

(Behu to zvanične novine, »Srpske Novine« br. 246. od utornika, 7. novembra 1889. godine. Gazda Đorđe najradije njih drži radi treće i četvrte strane, gde su liferacije i licitacije i silna stecišta).

Tako i bi urađeno. Sreta htede još i ovo da se unese u zapisnik kao rezolucija: da odsada svake godine na taj dan budu svi dućani zatvoreni, ali ćir Đorđe, koji je i sam imao dućan uz samu mehanu, nije pristao na to.

Sve po zakon, a zulum, da rečeš, nema. — Ama taj je zakon zamenjen Zakonom od 11. decembra 1873. godine, kojim su batine ukinute! — odgovori mu ćata. dugo su se prepirali i jedva ćata obavesti ćir-Đorđa da je tako.

A u dvadeset drugoj glavi bio bi jedan dugačak ali i žestok Sretin odgovor gospodinu revizoru te školske godine kad je limunacija bila.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

TRAMVAJI 191 OBROK MAŠINE ZA PRANjE VEŠA 194 PUŠKA ČISTE SAVESTI 196 UOBRAŽENE CIPELE 198 FURUNICA JOGUNICA 199 POSLOVI GODINE 207 NEDELjA U MALOJ

P.P.P.P.P. 262 KAKO UMIRE STOLEĆE 264 POSLOVI GODINE 265 STORIJE IZ ISTORIJE 268 JESENjA ŽALOPOJKA 270 ZIMSKA ŽALOPOJKA 271 ŽALOPOJKA PRED PRAZNIM TRONOM 272 ŽALOPOJKA PRED

Pažljivo — kadikad samo veđu podigne — Računa: kolike je proživeo godine. Križaljkom računa: Miletina buna, Pa sve do Carinskog rata, — Prva rata.

Draga deco, hteo bih nešto znati, To me golica, ko žito što šašolji godine rodne: — Kad se kazaljke poklope na dvanaest sati, Kako sat zna da li je ponoć, ili podne?

K njima ne dolaze oni u svili, zlatu i srmi: Obućari pomažu narodu da pregrmi Teške godine, a u našoj državi Sve su godine zle i svi su dani rđavi!

njima ne dolaze oni u svili, zlatu i srmi: Obućari pomažu narodu da pregrmi Teške godine, a u našoj državi Sve su godine zle i svi su dani rđavi!

A kako treba, izmeđ Subotice i Peći, Jedino će ti Hadžija sa pouzdanjem reći. Siniša ime dve godine? Jadniče! Od rodbine Imao je samo dve tetke kad mu je bilo tri godine: Od nemoćnog otroka, od trogodišnjeg Siniše,

Siniša ime dve godine? Jadniče! Od rodbine Imao je samo dve tetke kad mu je bilo tri godine: Od nemoćnog otroka, od trogodišnjeg Siniše, Novinari i pisci, gle, sprdnju načiniše! Pisci?

Kiša kad pada, miševi sivi Sa ibrišimom jure po njivi. KAKO ŽIVI POLjSKI MIŠ Na rubu šume, u brvnari, preko cele godine Poljski miš neumorno gricka stare novine.

bio hrana Za dana, za dana; Šunjao se kroz otkose Za rose, za rose; Spavao je poput bana Za dana, za dana; Tri godine vukao se I najposle — Idući sve tako Ka jugu, Ka jugu, Iz jedne je livade Prešao u drugu.

Krošnja starog duda liči na kućicu ili na Kolibu u kojoj je konačiti milina. Usred krošnje, već dve godine prebiva Ukoso uklještena motka neupotrebljiva.

Pre toga: kamen, prašina, krš i smeće, Duga stoleća... Ali hrast, koji je leti, Stajao, na istom mestu, godine 1bOZeće, Zašumi, odnekud, i traži da ga se neko seti.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Takve je tragove naročito Sirevi docnije, 1874 godine, dobro proučio. Međutim, nikad niko nije u to vreme, kao ni pre toga, u kopnenoj slatkoj vodi našao polno zrelu

Ali, istrajnim i pažljivim ispitivanjima od 1877 godine Jakobi je došao do ovih zaključaka: 1˚ da je jegulji apsolutno potrebna morska voda za rasplođavanje; kad dođe za to

Istraživanja Johanesa Šmita Johanes Šmit rođen je 2. januara 1877 g. u jednome malom mestu u blizini Kopenhagena. Godine 1903 dobio je na Kopenhagenskom Univerzi— tetu titulu doktora filosofije.

je svetlost on uneo u problem života jegulje i šta je on sobom povukao u naporima naučnika za rešenje toga pitanja. Godine 1897.

mesta nisu dopuštali instalacije potrebne za ono što se nameravalo, i on je, pošto je iskorišćen od 1903 do 1911 godine, morao biti napušten i vraćen marini.

jedan svoj omanji parni brod »Margrete«, nešto veći od dotadašnjeg »Tora«, kojim se istraživač krenuo na put 1913 godine. Ispitivanja sa tim brodom počela su od ostrva Feroer.

Međutim, sav je taj rad morao biti prekinut za vreme svetskog rata, ali je nastavljen odmah čim je rat bio svršen. Godine 1920.

stavila je Šmitu na raspoloženje svoj brod od 550 tona, koji je nosio ime »Dana«, a docnije »Dana I«, pošto je posle godine dana taj brod zamenjen drugim koji je nosio isto ime. Sa tim brodom Šmit je 1920—1921.

Sa tim brodom Šmit je 1920—1921. godine prokrstario Atlantski Okean između njegovog severnog kraja i Sargaskog Mora. Skup— ljen je dragocen materijal koji je

Brod je pošao iz Danske 30. avgusta 1921. godine, a vratio se 11 juna 1922 god. posle jednogodišnjeg krstarenja po okeanu.

Trebalo je još utvrditi i plodište jegulja iz slatkih voda drugih kontinenata. Od 1924.do 1927. godine brod je u tome cilju prokrstario oba velika okeana, Atlantski i Tihi, i sva mora u vezi sa tim okeanima.

Pa pošavši iz Kopenhagena juna 1928. godine na taj put, koji je završen juna 1931. godine, brod »Dana II« je prešao po morima i okeanima put od 121.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Više valja dan klanjanja jedan no krštenja četiri godine. O hurije, očih plavetnijeh, te mislite sa mnom vjekovati, đê ta sjenka, što je dići može da mi stane pred vašim

SVAT TURČIN Ne dangubi, svatski prvijenče, sahati su danas kâ godine, hoće nam se Sulju udužiti. Bog je dragi nekolika dana tandarihe zemlji poklonio; grehota je da ih potkidamo.

To mi katkad starcu budi kosti, spomene ih na mlade godine. VLADIKA DANILO Ljepše stvari nema na svijetu nego lice puno veselosti, osobeno kâ što je kod tebe: sa srebrnom

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Ali isto onako kako je umela da sačuva od sveta te svoje veze sa njim, tu ljubav, gotovo zadocnelu za njene godine, ali ne i za njenu lepotu i svežinu, isto je tako znala, kada se to htelo da obelodani porođajem, sve da zataji.

Docnije čak i po dve i tri godine, a od njega ni glasa: ni gde je, ni šta je. Mati da premre od straha. I to ne što se bojala da će sasvim ostati

Sve je za nju to bilo tako tuđe i strano. Ali što je za nju najgore bilo, to je što je ona s godine u godinu, uvek s proleća i leta — a to nikome, ni sebi nije priznavala — sve sa većim strahom i užasom počela

Kako da ih ne znam! — E, pa one, te... Sad nešto preturah po podrumu, pa mi padoše u oči. Znaš, sad godine nerodne i ne mogu da se sve napune, pa zato sam te i zvala da te pitam: kako bi bilo kad bi se ko našao da čuva u njima

VI Pred sam Uskrs, u subotu u veče, Sofka primeti kako je, kao i svake godine, došao najstariji | Magdin sin. On, pošto po varoši sve nakupovao što za njegovu kuću u selu trebalo, pošavši natrag,

I onda bi se čulo kako Magda, prateći sina, kao svake godine, naređuje mu i poručuje: — Pa sutra da ne zaboraviš i da poranim, i ti prvi da dođeš na čestitanje ovde.

A drugo što se znalo da sama ona vrlo dobro zna kakav bi zbog toga lom i nesreće nastale. Ali jedne godine, kada se Marko vratio, ona je toliko bila bremenita, da nije smela da se pojavi.

i od konja i od ljudi, u tišmi rušenje ograde, gaženje cveća — otuda nijedna bašta posle udadbe ne može se po dve, tri godine nanovo podići i sasvim zazeleneti — sve se to oko nje tako brzo zbi.

čežnje, tada bi sasvim padali, sasvim se zaboravljali ne mogući ništa razabrati, ništa razlikovati, ni rod, doba, godine. Otuda onda one neverovatne priče, glasovi o njima, „seljacima“.

XXVII I kao što se nadala, tako docnije i nastade. Ma da prođoše dve i tri godine, njoj se jednako činilo da je tek sada, kao juče, nema ni mesec dana od svega ovoga što je bilo.

to njeno odbijanje protumačio on tako: da kao ona zato želi da ti hanovi na granici ostanu što zna da će on morati svake godine tamo po nekoliko nedelja i meseci provoditi, te će time ona ovamo biti oslobođena njega, koga kao mora silom da trpi.

počne da šapuće u sebi: — Slatka deco moja — i još ako tada primeti kako je Sofkin trbuh malo veći, kako će možda do godine i unuk doći, nju od sreće uhvati grč. I otuda, iz štale, iz kuće, gde se je bila sakrila, počne da kija, kašlje.

Pandurović, Sima - PESME

NOĆ 95 ZABORAV 98 POTRES 100 MI, PO MILOSTI BOŽJOJ, DECA OVOGA STOLEĆA 102 NEMIR MRTVIH 104 GODINE 107 NA KAMENOJ KLUPI 108 JESENjA SVEČANOST 110 KRONIČNA STAROST 112 II 114 NA

Ali kad tuga godine poraste, Kad prođe mladost, lepota i cveće, Prijatelji lažni kad odu, k’o laste Što se domu svome nikad vratit’

I blešti mladost i života baj; A vetar s puta digne trošni prah, Da nam dopuni proleće. U taj Zanošljiv trenut godine i snóva Ja sam voleo, srećan bio, znam; Isti je bio vruć proleća dah, Isti je vetar nih’o vrh od zova I puno cveća

Pobedu zemlje nad moštima lomnim Svojih divnih nada, svojih želja bliskih, I nestanak zvezda sa vidika niskih. GODINE Kao pokajnice, u sećanju sivom, Na zaranku sunca, nada i života, Prolaze u bolu, umornom i živom, Sa licem na kome

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

JANKO Pripovijetka iz crnogorskog života I Jednog zimnjeg jutra, godine 1817-te, u Kotoru gradu, udariše bubnji i svirale, stade trka po gradu vojnika, stade zveka po kaldrmi ravnoj od sabalja

Curi na krilu sjeđaše muško djetešce od tri godine, golijeh nožica, jer na njemu ne bješe do košuljice. Dijete uhvatilo se rukama za njezina bujna njedra, a glavu prislonilo

Ni mi ga posad, u ovoj pripovijeci drukčije zvati nećemo. II Te godine, Božić poslao bješe obilno uzdarje za darove primljene od naroda.

Zlosretne 1690-e godine, za vladikovanja Visariona Bajice, Skadarski paša Sulejman, rasturivši prijevarom Crnogorce, lagumom razori krasnu

Bijaše to visok čovjek, sijede brade do pasa, okošt ali ne suh. Godine mu ne bi umio odrediti sudeći po crtama, jer mu lice iako malo žućkasto i sjedinama okićeno izgledaše ipak mladoliko.

To bjehu oni Crnogorci za koje je jutros Gospodar đakona pitao. Bilo ih je osam. Došli su — kao obično svake godine — da u ime Primorja Vladici čestitaju novu godinu i da budu na skupu.

momčadija zaradi zdravlja i veselja, jer ko se o njegovu danu o drijenu ižljulja, taj će zdrav biti kao drenovina cijele godine; žene i djevojke pripremiše omaje i svakojaka bilja (da to u vodu stave pa tom vodom da se okuplju, da ih se mane svako

Vira pak čekala ga je i dočekala kao ozebao sunce. Tako mu protekoše jedna za drugom, četir godine. Jednolični njegov život i dosadu mu, prekidahu jedino grofova pisma, koji ga je sokolio i tješio budućnošću.

a otolen najzad na krajnu granicu Austrije, u skoro dobivenu Boku, otkuda umače u „Černu Horu“ na Badnji dan 1817. godine. Iz Kotora bješe pisao sestri i čiki i kazao im što bješe nakanio.

Zatijem stade nabrajati sve nerodne godine, koje je on zapamtio, koje bjehu take zbog proljetnjega vjetra jali grada. Pejo, pa onaj starac, počeše i oni da

— Ja se prekrstih. Ta ne bješe ovišna, kad prvom bih u njih, a na jad njihov, trebah im dva puta u nepune dvije godine. „Raste mladež, a da što će!“ prihvati ponajstari, to toliko da nešto reče.

Ima i pjesma o tome... Ele, bjehu oba oženjeni kad je to bilo i imahu djece, a taman te godine našlo se Radoju muško dijete a Peju se rodi djevojka...

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Naročito je poznata uslovna zakletva bukovičkog prote Atanasija Antonijevića, kojom je, 1803 godine, na jednom tajnom zboru, zakleo zaverene ustanike na bunu protiv dahija.

Šaljive zdravice mogu da imaju i svoju opaku žaoku (Ove godine sinove ženio, a dogodine snahe udavao; Ove godine u mehanu, a dogodine u apsanu itd.).

Šaljive zdravice mogu da imaju i svoju opaku žaoku (Ove godine sinove ženio, a dogodine snahe udavao; Ove godine u mehanu, a dogodine u apsanu itd.).

Vredan za dva lena. Vredan je: više uradi za dva dana, nego za dan. Gazda sam: gde mi je lane stajala so, ovo godine stoji mi brašno. Dobar si, samo ti otac rđava sina ima! Zapiši ugljenom po tavi!

— Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla. — Kad se đavo skuta dohvati, otkini skut. — Đavolje proso niče i devete godine. — Đavo ni ore ni kopa, već sve o zlu misli i radi. — Ko sa vragom tikve sadi, o glavu mu se lupaju.

— Kad gori krov nad glavom, ne misli se na svadbu. — Bijen se preti. — Koga su i lani tukli, taj i ove godine zna kako boli. — Žežen (oparen, opečen) kašu hladi. — Oparen pas i kiše se boji.

— Drugoga zanata ne znam. 7 Pitao pas zeca: — Đe okrećeš kad godinu svršiš? — Put nove godine, đe ja znam! 8 Pitali ježa: — Kad ćeš u vino? A jež odgovori: — I danas i sutra ću.

10 Rekao je međed: — Rodiće ove godine kruške. A neko ga upitao: — Od kuda ti znaš? — Zato što su mi mile i drage.

6 Pitali popa crnogorskoga: — Kad će, pope, ovo Božić doći? — Kako mi je viđet na fadžolu (grahu), ove ga godine ne dolazi. 7 Pitali seljani popa: — Znaš li pisati? — Znam, ali pošto se osuši ne znam čitati.

— Što bude meda, — biće sladak, što pane snijega, — stopiće se u vodu, — i više će ove godine dati jedva krava masla, već deset volova. 10. O RAZNOM 1 Pitali mudraca: — Koji je najtvrđi grad?

nećeš kosu unositi nego košjerić i kućen zato što će ga ljetna pripeka uništiti; duvana i kupusa biti će ove godine mnogo više nego lane; oblizniće ti se ove godine mnogo koza i ovaca, ali u u telad i u ždrebad kako mi je viđet, neće

zato što će ga ljetna pripeka uništiti; duvana i kupusa biti će ove godine mnogo više nego lane; oblizniće ti se ove godine mnogo koza i ovaca, ali u u telad i u ždrebad kako mi je viđet, neće biti napretka. Vidiš li, kume Vujadine, lopaticu?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

238 SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE NARODNE SRPSKE PRIPOVIJETKE NAPISAO V. S. PREDGOVOR Ja sam prije nekolike godine dana ćeo da izdam malu knjižicu narodni Srpski pripovijetki i zagonetki, i bio sam im ovaj predgovor napisao: Neka

Pošto tu prežive tako nekolike godine, ugleda sin cara od one zemlje njegovu kćer, koja je bila vrlo lijepa i već dorasla do udaje, pa kaže svom ocu i majci,

Osim toga Vi ste mene još od 1823 godine, kako sam imao sreću u Kaslu s Vama se vidjeti i poznati, jednako nagovarali i opominjali da naštampam što i Srpskijeh

Vaš U Beču o Mučenicima 1853. zahvalni prijatelj Vuk Stef. Karadžić PREDGOVOR Godine 1821 ja sam u Davidovićevijem novinama naštampao nekoliko našijeh narodnijeh pripovijedaka i zagonetaka, uz koje sam

naštampao nekoliko našijeh narodnijeh pripovijedaka i zagonetaka, uz koje sam ovo kazao: „Ja sam prije nekolike godine dana htio da izdam malu knjižicu narodnijeh Srpskijeh pripovijedaka i zagonetaka, i bio sam im ovaj predgovor napisao:”

(Čardak ni na nebu ni na zemlji) napisao mi je u Berlinu 1844 godine knez Mihailo M. Obrenović, kao što je on slušao u djetinjstvu od svojijeh dadilja; 3. (Nemušti jezik), 4.

(Ko manje ište više mu se daje) i 39. (U cara Trojana kozje uši) pripovijedao mi je i pisao 1829 godine u Zemunskome lazaretu Grujo Mehandžijć iz Sentomaša*); 16. (Pravda i krivda), 19. (Đavolja maštanija i Božja sila), 20.

pop Vuk Popović iz Risna; 45. (Kralj i čobanin) i 46. (Ko umije, njemu dvije) pisalo mi je 1835 godine po naredbi pomenutoga popa Vuka u Risnu jedno đače iz Srpske škole; 11. (Kome Bog pomaže, niko mu nauditi ne može), 12.

Pripovijetka je ova naštampana i u Ljetopisu u І. č. od godine 1842 s potpisom na kraju I. S. (Jovan Subotić), i ova se od moje najviše po tom razlikuje što u njoj o kravi nema ni

G. Atanasije Nikolić naštampao je u Biogradu 1842 i 1843 godine dvije knjižice: „narodne Srbske pripovedke”, ali šteta što jezik u ovijem pripovijetkama niti je čist narodni niti je

” Posle nekoga vremena dođe đavo i zapita dete: „Šta si naučio?” A ono odgovori: „Nisam još ništa.” I tako prođu tri godine dana, i kad bi god majstor zapitao dete šta je naučilo, ono bi mu svagda odgovorilo da nije ništa.

Onda kobac padne na zemlju pa se stvori čovek, te otide k caru i ponudi mu se da ga primi u službu: služiće ga tri godine dana, a ništa na svetu ne ište, ni hrane ni pića ni odela, samo da mu car da onaj prsten s devojčine ruke.

Sveti Sava - SABRANA DELA

U pojanju da drži ovakav ustav: jutrenje i večernje — kao što je običaj, na jutrenju preko cele godine da se poju po tri katizme psaltira, a na večernji „Ka Gospodu, kada“ bez tropara. A Časove pojemo različito.

I da ne bude oprošten niti u ovom niti u budućem veku. Zbog toga pisah i potpisah ovo svoje rukopisanije 6707. (1199) godine od Hrista. † Od svih poslednji Sava grešni.

i sve što je na zemlji, i izbegavši iz sveta koji porobljava dušu, u ovu dođe pustinju meseca novembra, drugog dana, godine 6706 (1197). I htede on blaženi, da kao što i tamo opravda svoje carstvo, tako da bude i ovde.

SLOVO 3 O vremenoj smrti prepodobnog oca Simeona monaha Godine 6708 (1200), meseca februara trinaestog dana, u večno preseli se blaženstvo otac naš Simeon, zavetom ostavivši

I u otpusne dane godine tako imajte. SLOVO 5 O svetoj liturgiji i da se niko ne pričešćuje bez igumana, niti, opet, da neko ostaje bez

GLAVA 10 O svetim postovima velikim i o dva mala posta, svetih apostola i Hristovog rođenja Tako je u proste dane godine, a u dane svetih postova nije tako.

Kada vi ovakvi postanete, da neko nedostojno uskačući igumanuje ili ekonomuje, pozivajući se na godine, ili na broj glasova, ili prinošenje sela, ili imanja, nego da je poštovan od svih koje ste vi za savet i staranje

10 O svetim postovima velikim i o dva mala posta, Svetih apostola i Hristovog rođenja Tako je u proste dane godine, a u dane svetih postova nije tako.

U sredu i petak, zapovedam vam da ovo ne čuvate samo u postu, već i u sve dane preko godine, da ulja ne jedete. I samo jedanput dnevno da jedete.

Odežde. Treba dalje ukazati o odeći bratije. Odeća da se sakuplja tokom cele godine. A kada dođe Dan Svetog Filipa, da iguman sa ekonomom sabere svu bratiju i razdeli odeću po redu, prema stepenu

otac, i govoraše im: „,Sinovi, mojih zakona ne zaboravljajte, a reči moje da čuva vaše srce, jer dužina življenja i godine života i sveta dodaće se vama.

Svaka, pak, druga dragocenost nedostojna je, jer dužina života i godine života u desnici njenoj su, a u levici njenoj je bogatstvo i slava.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

„Stevan Nemanja”, Drinska divizija, Prva armija TANASKO, redov u istoj jedinici Događa se hiljadudevetstošezdesetineke godine, u kafani „Šargan”, ispred nje, i na obližnjem periferijskom groblju. Za sve vreme predstave pada kiša.

Stanković, Borisav - JOVČA

) A zaželeo sam te se, odavna te nisam video. Koliko već godina kako nisi došao?! Ima već čitave dve godine kako si jednako na putu, po trgovini. I kako ti se ne dosadi već to i toliko putovanje?

VLADIKA Ako, ako, Jovčo. Neka ti je živa, zdrava! Pa, kako je, dao Bog, već izrasla, ušla u godine, neka se sa srećom nađe i kakva prilika, muž... JOVČA (plane): Kakva »prilika«? Kakav »muž«? Ko za nju muž?!

Ništa. Ni da zacrveni, zastidi se. A, šta ima i da crveni? Pravo ima. Šta sam ja? Sluga. Ništa. I pravo ima. I prve godine beše teško, mučno. Da se izludi. Ne smem. Borim se. Šta ja znam, i otkuda smem da pomislim na to?!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Mati moja, ostavši udova s četvoro malene dece, ne mogući sama tegotu kuće nositi, a pritom i mlada budući, dve godine po smrti oca moga pošla je za drugog muža; no u ovom ftorom braku vesma je sirota nesrećna bila.

Meni je vrlo lasno bilo naizust učiti i tako za dve | godine dana znao sam napamet ne samo katihisis no i različne druge rukopisne vešti s tolkovanijem.

Dve-tri godine ovo čineći, vlaško poučenije, evangelije i prologe znao sam napamet. Ko bi me god hoteo slušati, kazivao bi[h] mu od

Pri istom mome majstoru i trgovcu bio je jošt jedan momak iz Čakova, imenem Nika Putin, dve ili tri godine stariji od mene, moj komšija, s kojim sam zajedno u školu hodio. Ovi posle ručka bio je na tavanu, za razbijati pamuk.

| moja rodila i rasla; po kom se u detinjstvu svom igrala, mladost provodila i s roditeljem mojim venčala; u koje svake godine na Đurđevdan s braćom mojom, s milom Julom i sa mnom dolazila, roditelje svoje na nji[h]ovo krsno ime, svetog Georgija,

No kako sam se u vreme ove tri godine u mojem milom [H]opovu svetiničio, i kako nisam, to ću malo ponašire opisati; jerbo ako je ikad u meni štogod divije

vilajetu gdi pokaluđerim, nego kud u Tursku da odem; da ne hitim odveć s kaluđerenjem, no da čekam barem jošt tri godine; a kako se pridigne, da će doći posetiti me. No, nije se predigao, no po malom vremenu prestavio se.

Moj starac, kako je ljutit bio i naprasan, malo bi mu valjalo (ovi sami put, Od sve tri godine što sam pri njemu bio, razljutio se na me kako valja); pak u svem svom gnevu ovu mi prediku učini: „Kakvo je to tvoje

kao detetu, a neki bi me žalio, kazujući mi da je i sam u mladosti tako prelašten i obezumljen bio kao ja, no, druge godine druga pamet u glavi.

Blizu tri godine, koliko sam pri njemu bio, samo bi se tada na me razljutio kad bi me vidio da bez svake nevolje gladujem.

bude drugi[h] praznika krome nedelja, Hristovi[h] i Bogorodičini[h] praznovati i u lenosti i neradeniju celu treću čast godine za toliko množestvo svetkovina gubiti? Lenost i neradnja, nije li smrtni greh, štetan i paguban telu i duši?

Kazivao sam ti pre nekoliko dana što se je jednom našem episkopu u Vršcu slučilo pre tri ili četiri godine; pak sad sudi, ko bi bio rad da ga pijani i razjareni ljudi čupaju i gaze.” Zil[otij]: „Pravo veliš!

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Napomena. Prvi broj znači godinu rođenja, jedan krst znači koje se godine čovjek zafratrio, dakle, kad je umro za svijet, a dva krsta znače godinu u kojoj je zbilja umro, onako kao što i mi

; R. Patak, alfijer u..., kako svidoči jedan zapis od ruke istoga fra-Brne, u kome rečenome zapisu (od godine 1502. na glagoljskome časoslovu, na kome ima još mnogo zapisa) rečeni f. B.

potrebe prodavši vino, ako je i ono rodilo, prodavši vunu i smok, prodajući voće kad mu je doba, i drva preko sve godine u gradu. Uz to, Osinjača je tkala po vas dan, a njezino je tkanje bilo na cijeni.

Poslije Bakonje najmiliji bješe materi podjevojčar Škembo (ili Roko), djetence od četiri godine. Pošto bi se Kušmelj isplakao, uzela bi ona Škemba preda se, pa mu počne ovako tepati: — Evo, ko će biti naš redovnik,

oboli ili kad je kome potreba da se odmori doći će za njeko vrijeme „kući“ sa parohije, a nastaniće se u njoj kad se godine natovare na pleći kao pomenutoj osmorici. Ovi, dakle, u miru preživahu što je dao bog i sv. Frane.

— Zašto nisi i mene poljubija u ruku, a, guščaru? — pita ga, tobož oštro, jedan izvijeni đačić, tri-četiri godine stariji od njega. — Nemoj tirati sve jednu te jednu komendiju sa ditetom!

, opet je više to tražio od đaka, no marljivost u nauci. Evo kako je Bakonja provodio vrijeme prve godine svoga đakovanja.

Na prvi dan Nove godine uždio sjever, rek’ bi sve ponese! Rasklimane štice vrhu trijema i nezakačeni kapci na prozorima luparahu na sve strane.

— viknu majstor. — Na koga se uvrgao, sakr!? Ja sam se dvadeset godina lomija po Taliji, po Češkoj; bija sam tri godine u Beču, četiri godine u Moraviji, u Štiriji, u Šlovaniji, Salizburgu, Špilibergu, Trentu, Triještu, Veroni, Mantuvi,

— Na koga se uvrgao, sakr!? Ja sam se dvadeset godina lomija po Taliji, po Češkoj; bija sam tri godine u Beču, četiri godine u Moraviji, u Štiriji, u Šlovaniji, Salizburgu, Špilibergu, Trentu, Triještu, Veroni, Mantuvi, Pjačenci, pa u

To bješe jedini đak kojemu ne bijaše rod nijedan fratar. Žena Lovriću umrije poslije četiri godine, a eto vidjesmo kako sin svrši u dvadeset prvoj godini svoga jadnoga vijeka.

— Naši se ljudi više boje jednoga mrtvoga negoli stotine živi. A bolje po nas ako se prikovođani pripanu, osobito ove godine, kako je slabo rodilo!

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

MALOM TRGU 19 VIDIK 20 NI PREDEO MAGLEN 21 U ZIMSKI SUMRAK 22 TVRĐAVA 23 ETO ŠTA UČINI SJAJ 24 NAILAZI HLADNO DOBA GODINE 25 JAVA 26 SLIKA U RODITELjSKOM DOMU 27 U DOZIVIMA 28 SKROVITO MESTO 29 MI STIŽEMO PADOM 30 NA NEKOJ

DA U SVILU LAKU 67 ZAR SAD BAŠ 68 TAMNICA 69 PRIČINA 70 O KAKO DUGO 71 NA SEPTEMBARSKOJ PLAŽI U HERCEG-NOVOM 1991. GODINE 72 KAMENA USPAVANKA SAMO JE BUDILA MIR O prosta ružo govora Zašto te proleća bude Zaspalu među dva mora Na usni

Nek lišće me zasipa. NAILAZI HLADNO DOBA GODINE Po svemu, nailazi hladno doba godine. Nad gradom večernjim: krik divljih gusaka Žitak od malo snega, malo mraka, Kaplje

Nek lišće me zasipa. NAILAZI HLADNO DOBA GODINE Po svemu, nailazi hladno doba godine. Nad gradom večernjim: krik divljih gusaka Žitak od malo snega, malo mraka, Kaplje niz sluh nam u dno pustoline.

NA SEPTEMBARSKOJ PLAŽI U HERCEG-NOVOM 1991. GODINE Ne znam da li da stojim? Ne znam da li da bežim? (Ja se pomalo bojim Na ovom pesku gde ležim.) Da li da krenem Bogu?

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ove jeseni i ove zime... Kakva li me To nesreća čeka? Godine i starost doneli su ovu noć. Starost... Još nekoliko godina i presahnuće snaga koja produžuje život.

Te skoro dve godine, on je prvi put bio snažan i drzak, bez stida i nemoći, a ona mu se prepustila, ne prestajući da suzi na sve prošle

Od večeras ćeš kod mene da spa— vaš.“ Iste godine rodila je Aćima. A Luka je umro s perčinom. Đorđe jače trže pregršt slugine kose. Mijat se s jaukom probudi.

Najviše se obradovao one godine, nedelju dana pre no što su se sreli: dve zasede su pucale na njega i ubile konja pod njim, njemu su samo okrznuli list na

“ — „To su moji poslovi“, odgovorio mu i namrštio se, iako je drugo osećao. Te godine, kad je zapazio bradu na njemu, prvi put je pomislio na žene. „Samo da mu prva ne bude za pare.

Drukčiji je njemu ovaj, svake godine isti dan. Mogao je bar pare da zatraži. — Konji će pokidati amove! — kaže Nikola, ponovo promolivši glavu kroz

Izelice! Za vas Katiće sam radila i čuvala. U šta su istekle moje mlade godine? Ti si mi snagu prosuo ni u šta, ti što hrčeš, što spavaš, umoran si, zabolele te pesnice od moje glave.

„Ti moraš da me slušaš!“ rekao je Nikoli. „Dan je tvoj, a moja je noć.“ „Prošao si svet. Po tebi su prošle godine. Znaš sve.“ „Malo je ludi s više dukata od tebe.“ „Dukati nisu živi. Ne rastu i ne govore...

Tu se istrošila njegova vera. Znao je da ni svi čudotvorci ni svi manastiri na svetu ne mogu Simki da pomognu, a godine ga pritisne uz neku drugu dasku, tvrđu od one krevetske, pod njenim kikotom.

Nisu ništa govorile, samo je majka, suljajući se po zaleđenoj prtini, često opominjala: „Lakše, nisu meni tvoje godine.“ U tišini zimskog sumračja, pojedinačno i dvoglasno njakali su manastirski magarci.

Žena koja ga je našla po rastu je zaključila da ima četiri godine. U rupu iz koje su iščupali vrbu nabacali su lišće, majka ga uvila u suknju, da ga zemlja ne žulji, I stavila na gomilicu

Konji nisu kasali. Leteli su. On nema za šta da se kaje. Ali, zašto Mu je Vukašin posle dve godine boravka u svetu pisao: „Sinoć sam se setio našeg razgovora pred moj odlazak i celu noć misli o o dedi Luki.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Tako proteku tri godine. Već se i sama starica zabrinu da će dete ostati bogalj, kad na pragu četvrte godine devojčica stade na noge, prohoda i

Tako proteku tri godine. Već se i sama starica zabrinu da će dete ostati bogalj, kad na pragu četvrte godine devojčica stade na noge, prohoda i poče da raste.

Niko joj ni godine ni pravo ime nije znao. A i čemu bi? Sva deca iz ulice, kao nekada njihovi očevi i dedovi, trčala su za njom, vičući: —

Možda Tataga nije ni veštica, ni čarobnica? Ali zašto je zveri slede, a šuma krije? Kao lišće breze otkidale su se godine! Je li Tataga znala da je slede? Tajna je ostajala tajna!

Ali godine su prolazile i on poverova da je sve bio samo san. »San bio, san prošao!« —prošaputa jednoga jutra i zagleda se ka mors

A onda su se talasi ponovo rastvorili i oni su opet postali ribe do sledeće godine, kad su se sa dna reke iznova digli i, pretvoreni u srebrnaste vodene cvetove, zalepršali nad rekom, slaveći godišnjicu

Iz leta u leto deca očekuju viline leptire, ali iz godine u godinu dece je sve manje. Onoga leta kad su se na ostrvu pojavili vilini glasnici, u selu su bila samo tri dečaka.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Na starim planovima Beograda, turskim i austrijskim, a i na planu Emilijana Josimovića iz 1867. godine, vidi se da je šanac, onim delom prema dunavskoj padini, išao od Stambol-kapije, nekako baš pored Narodnog pozorišta

Istina, ove iz 1914. kao da su bile nešto ubojitije od ovih iz 1790. godine, ali ni to nije sasvim sigurno. Izgleda sigurno da su veoma ubojite bile, u aprilu 1941. nemačke, a u aprilu 1944.

Obe je Jevremu obećao, za doba posle smrti, jedan Turčin, stražar u kuli Nebojši. Bilo je to 1815. godine kada je Jevrem, još ne gospodar, Još samo mlađi brat budućeg knjaza, bio zatočen u lagumima Vodene1 kule: Turci su ga

Bilo je to u februaru 1837. godine. Jevremovom protivljenju uprkos, Miloš je naredio da se zabrani rasturanje knjige koju je Sima Milutinović Sarajlija

Ta knjiga, Istorija Srba od početka 1813. godine do kraja 1815. godine, bila je razgoropadila kneza: on je, prirodno, svoju ulogu u srpskoj istoriji video drukčije no

Ta knjiga, Istorija Srba od početka 1813. godine do kraja 1815. godine, bila je razgoropadila kneza: on je, prirodno, svoju ulogu u srpskoj istoriji video drukčije no što je ta uloga

ulice, u nebesa, Gospodar Jevrem mora da prizna, i sad sklon istini, da je njegovo, Jevremovo, povlačenje sa vlasti, tri godine kasnije, 1842, više ličilo na bekstvo nego Miloševo, više nosilo oznake teškog poraza a svakako imalo manje

Dok su se, 1838, borili za taj Ustav, ništa nije primećivao. Onda je sledeće godine kada su Ustavobranitelji već dobili bitku, u njemu iznenada iskrslo pitanje: nije li ova bitka vođena koliko za Ustav

koji proširuje i produžava sve vrste cipela, sjaše i odšepa do Čukur-česme, do spomenika dečaku koji je poginuo 1862. godine.

Ta navika mu je ostala iz doba kada je gospodario valjevskom nahijom i boravio u Čačku. Njegove najbolje godine. Ipak, nije rad da uđe: puno je a primetio je da, okrenut licem šanku a leđima glasovima, ne razume šta se govori.

Kada ga je pre tri godine, u maju 1839, za vreme svoje prve bune, Vučić domamio u Kragujevac, optužio pred narodom a onda bacio u okove,

Knez je trgao ruku, okrenuo glavu i namrštio se a Jevrem se povukao, bled kao krpa. To je bilo pre tri godine. Sada, u Žabarima, opet je pobeđivao Vučić, i to zauvek, ali više nije bilo važno.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Ovo j' srce bilo or'o - Oj mladosti, bajko mila! Oj godine, burni vetri, Salomiste orlu krila! Tutun puši, ambru pravu, Dim se diže, dim se muti, Stvaraju se, šaraju se, Silna

J. Jovanović 3maj XLIX SPOMEN NA RUVARCA Uoči nove godine je bilo; Nakan'o sam se doma podockan Od večere, iz društva vesela; Sa bližnje crkve kucnulo je trired Pod ključem kad

Al' stani, šta to jekće? K'o napreg od kašlja, zaptiven, suh. Na umoru je l' ropac godine? Na mojim vrat'ma kucnu neko Zbilja: kuc, kuc, kuc! Ja nehotice dahnuh: Ulazi!

“ J. Dučić CXII DUBROVAČKI EPITAF Ova stara kuća sa grbom starinskim, S balkonom na Stradun, gde mirišu sade Godine i trulež hodnicima niskim, Beše nekad kuća kneza Paska Zade.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Kada sam nekako krajem 1940 godine, doznao za delo nemačkog pisca Levenhajma koje se isključivo bavi Demokritovom naukom i njenim uticajem na prirodne

ta dva filozofa, a ja sam imao još priliku da stignem onamo gde se nekad nalazile njihove škole, Akademija i Likejon. Godine 1934. bio sam u Atini, popeo se na njenu Akropolu i onde doživeo jedan od najjačih utisaka svoga života.

Vredelo je upoznati se izbliže sa njima! Zato se moja lična biblioteka iz godine u godinu obogaćivala delima iz istorije egzaktnih nauka i njihovih primena.

veka jer sam njene najznačajnije pretstavnike zatekao okupljene na Kongresu nemačkih prirodnjaka, održanom u Insbruku godine 1869. Dvojici Engleza, Mihajlu Faradeju i Čarlsu Darvinu posvetih svakom zasebno poglavlje svoga spisa.

Posleratne prilike nisu omogućile da se celo to delo otštampa u celini. Godine 1950 objavljeno je ono pod naslovom „Kroz carstvo nauka“ u znatno smanjenom obimu jer sam u nj uvrstio samo pojedinačno

PITAGORA Godine 520. pre nove ere, u koju ću da se sada prenesem dušom i telom, Apeninsko poluostrvo obasjavali su svetli zraci

Ceo oltarski prostor istesan je iz jednog jedinog monolita: dve hiljade lađara mučili su se pune tri godine dok su ga iz kamenoloma dovezli u Sais. „Iz Saisa dođoh u Memfis, prastaru prestonicu Egipta.

Nijedan od njih ne mogadne da mi dade odgovora. „Svake godine izliva se taj stari Nil iz svog korita i plavi svu svoju okolinu.

Te njegove poplave najvažnija su prirodna pojava egipatske zemlje, željno iščekivana iz godine u godinu, jer pre svake takve poplave izgleda ona osuđena na glad i propast.

„Poplave Nila ne dolaze svake godine tačno u isto doba. Njihovo zadocnjenje rasprostre strah i trepet po celoj zemlji, svi upiru svoj pogled u iscrpeli Nil i u

To sam činio iz godine u godinu, posle svake poplave Nila, i pri tom pomerao polje svog rada sve više ka jugu dok ne stigoh naposletku do cilja

Za kratko vreme postadoh, kao što on sam reče, njegova desna ruka i njegov očni vid. Kod njega ostadoh tri godine, do njegove smrti, a onda se vratih u otadžbinu. „Od njega sam vrlo mnogo naučio. On me poučavaše prvo u hronologiji.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

I tako smo se rastali da se ponovo vidimo tek posle nekoliko godina na solunskom frontu. Dakle dve i po godine docnije, jednoga dana, dobijem od njega pismo kojim me poziva da neizostavno odem k njemu, ako sam onaj stari; da mu je

— Jadni Nikola — kriknuh iznenađen i zgrabih ga za ruku. — Šta mi kažeš? — Jeste, još u maju prošle godine. Ima više od godine dana.

— Šta mi kažeš? — Jeste, još u maju prošle godine. Ima više od godine dana. Potkazan od suseda, on je osuđen zato što je pod patosom spavaće sobe pronađen Moj turski karabin...

Pre bezmalo tri godine, kad sam je držao na srećnom srcu i unosio se u njene očice da saznam: da li i koliko razume o licima i stvarima oko

A kad i na kraju druge godine nikakva uspeha nije bilo, pozva ga stric pa mu reče: — Evo dve godine, Sekula blago meni, kako te slušam da sričeš

A kad i na kraju druge godine nikakva uspeha nije bilo, pozva ga stric pa mu reče: — Evo dve godine, Sekula blago meni, kako te slušam da sričeš o-s, n-o-s, os, nos, a tvoj čiča osta bos zbog tvojih križulja, tablica i

I tako do devetnaeste godine kad je postao opštinski dobošar, posle jednoga konkursa na kome je pobedio, i ostao na toj novoj dužnosti sve dokle je

Iste one godine u martu, za vreme velikog zatišja, beogradsko Novo groblje beše jedna osobito draga i privlačna tačka onom zaostalom,

I Sekula otvara oči, namiguje i zagleda u deseticu. Posle diže glavu: — Muf jeste li videli? Tri godine a... a... a svi od njega da živimo. Sekula je pustio bradu, prerušio se, mučno bi ga bilo poznati.

“ Gospodo, vi me bar poznajete. — Kao zlu paru, Fikus. — Nisam se ja plašio ni od merzera. — Dokaz: dve pune godine po bolnicama. — Na stranu to. Ali sve sam učinio da se opravdam.

A ti se sećaš kako je onaj nemački oficir što je prošle godine poginuo na frontu Some uzviknuo na jednom mestu svoga dnevnika: „Otadžbino, čime si me tako zadužila da od mene

— To te ne pitam... Osuđivan? — Nikad, gospodine, nisam... — Star? — Trideset četiri godine. — Učestvovao u ratovima? — U svima sam bio... — Čekaj! Odgovaraj što te pitam! Jesi li ranjen koji put?

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

da sentimentalnosti što je njeno, da joj se plate odgovarajuće „stalije i kontrastalije”, pa da je čovjek preko čitave godine miran.

A zadao mi je jada u mom djetinjstvu! Mogu slobodno reći da mi je zagorčao i otrovao najmlađe godine. Bio je pomorac — mlad, veoma lijep plav čovjek s odrazom tužne ležernosti u svijetlim očima.

Pobrinuo se da kćerki dade nekakav odgoj, pa je poslao na tri-četiri godine u jedan djevojački zavod koji su vodile duvne.

S jezom mislim na godine kad je mnome haralo samoljublje i neobuzdano osjećanje sebe. Sad mi se svi „važni”, i „odlučni”, i „presudni” događaji

XXVl Jedne godine u kasnu jesen bane u naše mjesto mala talijanska pozorišna družina. Vraćala se s turneje po jonskim otocima, gdje je

” A ja sam uspio zatajiti i pred njom da sam tu proveo dječačke godine, imao prve drugove i prijateljstva, učio početke violine, doživio i spoznao mnogo šta od onoga što nam ostaje kao

Jednom kad sam morao da obnavljam u požaru propale dokumente, dugo sam se mučio da bih se tačno sjetio godine kad sam završio studije i sličnih podataka iz formalnog curriculum-a-vitae.

Ferije poslije prve godine akademije. Nakon nekoliko jačih sukoba, djed je bio pognuo glavu i privolio da pođem na muzičke studije u Italiju.

Izvjesnost konačnog raskida sazrijevala je ne kao moja odluka već kao neminovnost. Godine djetinjstva za mnom plašile su uspomenom patnje.

— Ne govorite tako! — Sad te to povređuje, naravno. Porazgovorit ćemo se ako se susretnemo za jedno dvije godine! Govorim iz iskustva. I mogu ti tačno predskazati kako priča dalje teče.

Tome nisi kriv ti: tako to već ide!... Želio bih da se opet sastanemo za neke dvije godine... Prevario se. „Mentor pomodrelih usana” bio je i odviše darežljiv.

„Znaš, sin mi je završio studije!“ „Znaš, uskoro navršavam godine za penziju!“ „Zamisli, neki dan sam postao djed!” Pomišljao sam: ovome, od glavnih stvari u životu, ostaje još samo

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Tada ga poznade celo selo, te se o njemu još dugo govorilo... II Prođoše dve godine posle ovih krstonoša. Đurica postade najkršniji momak, ali mu spoljašnji izgled ne donese uvaženja i ugleda među momcima,

— O, deco... a ja sve mislim i strepim kad ću čuti... a vi ste, vidiš, oboje zdravi. — Što si ti tako oslabila? — Godine su, dijete, starost... — odgovori ona, zatvarajući za njima vrata.

Dakle sutra!... Sutra je ono što mu je neprestano za ove dve godine lebdelo pred očima, ono o čemu on nije smeo da misli, pa ni sad neće... još ne sme... Ali ko zna...

i opet da mu je da to bude što dalje, što docnije, da se odgodi još na godine... — Kam’ ti žena, bre, da te obiđe?... Ala joj sevaju oči, pos’ joj njen! — viče mu jedan pijan žandarm.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

I KADIJA 283 ERO I TURČIN 284 ERO S ONOGA SVIJETA 286 ERA U CRKVI 288 ERE POJE VRBU 289 KALUĐER I ERA 290 GLADNE SE GODINE NE NAPLAĆUJU DUGOVI 292 LjUDI DIJELE ŽENE 293 ZAŠTO LATINSKI POPOVI NOSE KLOBUK NA TRI ĆOŠE 295 KREĆI, OČE IGUMANE!

Kad mu je sin dorastao do osamnaeste godine, udari pomor po celoj zemlji. Narod se poplaši i počne bežati na sve strane.

Seljak posluša selo. Razore livadu, posadi lozu, a posle tri godine vinograd stane toliko da rađa da već nije imao gde da si zbere berbu.

Tako četvrte godine, tako pete i šeste lojze si rađa da lepše biti ne može. Imalo gde roda ne imalo, tu je moralo da rodi i da bude i

Seljak postane bogat. Zaima se, ogradi dom, oženi se, kupi stoku i sermiju, niko bolji od njega u selu. Ali jedne godine, baš pred berbu, dune neka oluja, a iz oblaka ospe graduška, kao kokošje jajce, pa utepa ceo vinogtrad.

Druge godine baš u isto vreme ubi ga opet, pa treće, pak ga više nikad i ne ostavljaše. Seljak napusti vinograd, pa postade opet sirom

— To je ala, zar ti ne vidiš? — A što mu dadoste hleb od tri sorte? — Eto zašto: crn hleb, to je od godine nerodne, kad u žitu gar rodi; zelen je hleb od godine poplavne i gradobitne; a beo hleb, to je od berićetne godine.

— Eto zašto: crn hleb, to je od godine nerodne, kad u žitu gar rodi; zelen je hleb od godine poplavne i gradobitne; a beo hleb, to je od berićetne godine. — A pije li ta ala drugo što osim mleka?

od godine nerodne, kad u žitu gar rodi; zelen je hleb od godine poplavne i gradobitne; a beo hleb, to je od berićetne godine. — A pije li ta ala drugo što osim mleka? — Pije si on vino, rakiju kao vodu, ali sad nema.

Na to grožđe navadi se ova ala, pa ga pozoba svake godine. Siromah seljak proda dom, pa uhvati svet na glavu. Ova ga ala dopravi.

Ta zmija za dvadeset i dve godine nije od sebe pustila nikakva glasa, a kad joj se navrše dvadeset i dve godine, ona progovori i reče ocu i materi: —

Ta zmija za dvadeset i dve godine nije od sebe pustila nikakva glasa, a kad joj se navrše dvadeset i dve godine, ona progovori i reče ocu i materi: — Sad hoću da me ženite.

Petković, Vladislav Dis - PESME

SEPTEMBAR 1912. GODINE 126 PRVA PESMA SREĆE 128 PO GROBOVIMA 131 SPOMENIK 133 ZVONA NA JUTRENjE 135 SA KUMANOVA 138 UZDAH SA DUNAVA 141 KRVAVI

AVGUST 1913. GODINE 157 EPILOG 159 TU JE VEĆ ZEMAN 160 RANE I POSLEDNjE PESME 163 PRVI SUSRET 164 I TAKO... 165 SA ŠETNjE 167 POZNANSTVO 168

DANI 212 PROLEĆNA PESMA 214 PET PESAMA 217 KRV I DOBROTA 219 NARAŠTAJ GROBOVA I SU3A 222 PROLEĆE 1915. GODINE 225 IDU 227 POSLE ALBANIJE 228 POGINULI DOM 230 MEĐU SVOJIMA 232 NEDOVRŠENE PESME 234 PESME UTOPLjENE

zbogom! STARA PESMA Za mnom stoje mnogi dani i godine, Mnoge noći i časovi očajanja, I trenuci bola, tuge, greha, srama I ljubavi, mržnje, nade i kajanja.

Nosi nove dane, moje novo nebo. Zašto i ti, srce, ostarelo nisi, Kad je snaga zašla u godine sede, Kad znaci mladosti gube se i blede? Zašto i ti, srce, ostarelo nisi!

” 17. SEPTEMBAR 1912. GODINE Osvojile nebo planine oblaka, Hladan vetar duva i sunce je zašlo. Vreme kobnog straha, nevidljivih raka, Avetinja kolo

11. AVGUST 1913. GODINE Dolazite danas uz doboše, trube, Kao kad ste pošli za slobodu brata, Samo što vas sada venci slave ljube, I što

pesma stara, od moga rođenja, Ide kroz krv moju, kroz noć i kroz zore; Moja pesma bola, koji se ne menja, Uz godine brze i časove spore, Preko smeha, plača, Korača, korača.

1914. PROLEĆE 1915. GODINE Opet nam je zemlja teška k'o tamnica, Pomrčina gusta nasred grudi leži. I varoš i voda, brdo i ravnica — Sve je jedno

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

To sam neprestano radio do svoje sedamnaeste godine, kada su mi se misli iznenada ozbiljno okrenule ka izumiteljstvu. Tada sam shvatio na svoje veliko zadovoljstvo da mogu

Kada sam boravio u Parizu 1883. godine, jedan ugledni francuski fabrikant me je pozvao u lov, i ja sam prihvatio njegov poziv.

Do osme godine moj karakter je bio slab i kolebljiv. Nisam imao ni snage ni odvažnosti da donesem bilo kakvu čvrstu odluku.

U vezi sa tim mogu da ispričam jednu smešnu priču. Jedne zimske večeri 1885. godine gospodin Edison (Thomas Edison), Edvard Džonson (Edvard N.

Ta sezona kupanja bila je pokvarena mojom lakoumnošću ali ubrzo sam zaboravio tu lekciju i samo dve godine kasnije sam zapao u još goru nepriliku.

Ona je bila otmena dama, Žena jednog pukovnika, veterana, učesnika mnogih bitaka. Nikad neću zaboraviti tri godine provedene u njihovom domu. Nijedna tvrđava u toku rata nije imala strožu disciplinu. Hranili su me kao kanarinca.

Odlučio sam da iznenadim svoje roditelje i tokom cele prve godine ustajao sam svakoga dana u tri ujutru i radio ceo dan do jedanaest sati noću, nedeljom i praznikom.

U toku te godine položio sam devet ispita i profesori su smatrali da zaslužujem ocene više od najboljih. Naoružan njihovim laskavim

je prošao u intenzivnim ali uzaludnim naporima ove vrste i skoro sam došao do zaključka da je ovaj problem nerešiv. Godine 1880. otišao sam u Prag, u Čehoslovačku, da udovoljim očevoj želji da svoje obrazovanje završim na tamošnjem univerzitetu.

Sledeće godine, iznenada sam promenio svoj pogled na život. Shvatio sam da moji roditelji podnose ogromnu žrtvu zbog mene i rešio sam

puta da spasem od požara kuće suseda tako što sam čuo ono tiho pucketanje koje njima nije ometalo san i dozvao pomoć. Godine 1899, kada sam prešao četrdesetu godinu i svoje eksperimente izvodio u Koloradu, bio sam u stanju da savršeno jasno

Završetak eksperimenta je ipak odložen do leta iste godine, kada sam konačno imao zadovoljstvo da vidim rotaciju prouzrokovanu naizmeničnim strujama različite faze bez kliznog

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

A šta sam ja, kada sam se 1874. godine iskrcao u Kasl Gardenu, doneo? Pokušaću da odgovorim na ovo pitanje pričom o svom životu pre iskrcavanja u ovu zemlju.

Ovu pokrajinu su na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine tražili Rumuni, ali njihov zahtev bio je uzaludan. Oni nisu mogli pobiti činjenicu da je stanovništvo Banata srpsko,

A ti su se Srbi tri stotine godina tukli protiv Turaka i u tim borbama stekli veliku veštinu u ovom načinu ratovanja. Godine 1690.

Po predanju, i moje rodno mesto Idvor bilo je osnovano 1690. godine, ali ne na istom mestu gde se sada nalazi. Prvo naselje bilo je na jednoj uzvišici koja je malo severnije od sadašnjeg

i 1849. godine, a godine 1859. i 1866. branili su Austriju od Italije. Vojni podvizi Idvoraca u vreme ovih ratova bili su izvanredna

i 1849. godine, a godine 1859. i 1866. branili su Austriju od Italije. Vojni podvizi Idvoraca u vreme ovih ratova bili su izvanredna podloga za

Sredovečni ljudi bili su u borbama za vreme mađarske bune, a mladi su tek prošli kroz pohode u Italiji 1859. i 1866. godine. Jedan starac bio je u bitci kod Asperna u kojoj je Austrija potukla Napoleona.

Bio je u Rusiji sa jednom austrijskom divizijom u Napoleonovom pohodu 1812. godine. Zvao se Baba Batikin, a po mišljenju seljana bio je vidovit i mogao je da proriče.

Od njega je narod Idvora učio istoriju srpskog naroda, od bitke na Kosovu polju 1389. godine do Karađorđa. On je u Idvoru održavao u životu stare srpske običaje. Bio je moj prvi i najbolji učitelj istorije.

Naročito se mnogo pričalo o bitci kod Kustoce godine 1866. u kojoj su graničari skoro uništili italijansku armiju. To su pričali ljudi koji su u njima učestvovali i tek se

U istoj dobi, na istaknutom mestu visila je, sama za sebe, slika Karađorđa, vođe srpskog ustanka. Posle 1869. godine nije bilo više slike austrijskog cara!

Ova su se imena nalazila u domu slavnih u Idvoru. Ali kada je 1869. godine car ukinuo Vojnu granicu i njene stanovnike prepustio Mađarima, graničari su to shvatili kao izdaju zbog pogažene

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

A kad se prve godine povratio sa sveučilišta, čisto zadivljeno ga posmatraše: bijaše se posvema pogospodio, a samo bi se katkad snuždila,

A sin kao da se ne brinjaše za oskudicu i nevolju; svake godine preko raspusta dolažaše u selo, sve to uglađeniji i gospodskiji.

Dovrši svoje profesorske nauke tri godine poslije propisanoga roka. Pa tek što je dobio službu, oženi se, izgovarajući se da to ne bi još bio uradio kad bi bio

se je čak pred svetim otajstvom, u velikom oltaru izloženom; zaklinjao se pred ikonom zaštitnika svetoga Nikole i, ove godine, među prvima prijavio se kod župnika—kanonika i ponudio najveću svotu novaca da na Veliki petak, u noćnoj litiji, bos,

I misao se izvinu čak u ono doba kad Isusa Nazarenina svjetina mučijaše; čini mu se da je to juče, bilo, i evo svake godine neminovno ponavlja se.

—Zbogom, Cvijeta! I rastadoše se. I rastadoše se zadugo. Pavle je pošao u vojništvo i vratio se, pa zatim svake godine polazio je na radnju u tuđi svet, samo je zimi kod kuće nastajao.

Druge školske godine, iskreno pregarajući sve naslade detinja slobodna života, pohita u seminarij. Mirni jesenji dani prolažahu u skladu sa

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Evo jednog Holovog primera: kad je američki poljoprivredni stručnjak upitao nekog egipatskog seljaka koliki prinos te godine očekuje sa svoga imanja, seljak se ozbiljno uvredio zato što je već samo postavljanje takvoga pitanja za njega bio znak da ga

i u zborniku radova koje je pod naslovom Rezeptionsästhetik und Literaturgeschichte u zasebnoj svesci objavio 1977. godine časopis Umjetnost riječi) kao srazmerno samostalnoga sistema komunikacionog u okviru kulture shvaćene kao „sistema

jezgrom – koji su sa čisto naučnoga stanovišta nesporni – kasnije su se pridružili i državni kada je 1918. godine formirana Jugoslavija pa do nedavnoga njenog raspada.

Drugi pasus svog eseja „Bore Stankovića vilajet“ iz 1957. godine Isidora Sekulić počinje tako što donekle dvosmisleno ističe najtipičniju Stankovićevu sintaksičku nepravilnost: „On,

postala je poznatija tek kad ju je Vasko Popa uvrstio u svoju probranu „rukovet narodnih umotvorina“, koju je 1958. godine objavio u izvrsnoj Mišićevoj biblioteci „Orfej“ pod naslovom Od zlata jabuka.

Iste, 1958. godine, Vojislav Đurić je takođe „Anđu kapidžiju“ uvrstio u Antologiju narodnih lirskih pesama16, i to na početku, kao petu

O tome smo saznali kada je, 1975. godine, Vladan Nedić objavio kritičko izdanje prve knjige Srpskih narodnih pjesama. Dok u pogovoru opisuje Vukovo neumorno

U drugom izdanju prva knjiga pesama, iz 1841. godine, „Anđa kapidžija“ nalazi se pod brojem 468, a odmah iza nje, pod brojem 469, dolazi pesma „Kralj i ban kod kola“.

To je „Osobito nakićena pastirka“, u petoj knjizi Srpskih narodnih pjesama, u državnom izdanju iz 1898. godine objavljena pod brojem 254.

Vuk ju je kao ljubavnu objavio u petoj knjizi pod naslovom „Momče i Mara kapidžija“, a u državnom izdanju iz 1898. godine nalazi se pod brojem 388.

proganjanim i zlostavljanim hrišćanima u vreme Neronove i Domicijanove vladavine, što znači da je nastalo ili 67“68. godine ili oko 95.

30 On je ujedno sumirao ranije pokušaje tumačenja, sve do Prvog vaseljenskog sabora (325. godine). I najzad se ovde može navesti, što je i bio naš pravi cilj, teološko tumačenje velikog znaka koji se na nebu pokazao u

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Kako šta će mi? Tolika familija, pa moram svakom da dam za uspomenu i, inače, potrošiće se to za tri godine. Je l' te, deco, a primećujete li vi štogod na meni? ČEDA: Ništa?... ŽIVKA: A kad se nasmejem? (Smeje se.

ČEDA: Ama, kakva udaja, pobogu čoveče! Pa zar nije ona već dve godine udata za mene? VASA: Jeste, ne kažem da nije. Vidiš, ja sam takav karakter da nikad neću reći da nije ono što jeste.

ČEDA (pravi se uzbuđen): A, tako?!... VASA: Pa tako, dabome! ČEDA: I ova partija tablaneta što je igram ja već dve godine ne vredi ništa? VASA: Uzmi sunđer, ukvasi ga i izbriši tablu, eto ti! Razumeš li me sad?

DACA: Pa prošle godine. KALENIĆ: Godinu dana. Uha, za godinu dana se i krupnije pogreške zaboravljaju, a kamoli takva jedna sitnica.

VASA: Pa, kako da ti kažem, Živka, niti ja poznajem zakone niti zakoni mene. ŽIVKA: Pa kako to, kad si bio tolike godine policijski činovnik?

ŽIVKA: A jest, pretplatili smo se za celu godinu, pa nam doneli sve brojeve od početka godine. Je li, Vaso? VASA: Jeste, od početka ove godine i za celu prošlu godinu.

Je li, Vaso? VASA: Jeste, od početka ove godine i za celu prošlu godinu. NATA: Ja ne čitam novine, ne volim, verujte...

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Stoga za dvadesete godine nije karakteristična samo široka upotreba slobodnog stiha nego, isto toliko, i težnja ka „poetskom” ili „lirskom”

Deo tog plana ostvario je mnogo kasnije: u izdanju Srpske književne zadruge izašle su 1962. godine u dva toma Seobe i Druga knjiga Seoba.

Tako je u tri časopisna nastavka objavljena 1900. godine, koja sada razmatramo, vidljivo ono što je kasnije delimice ukinuto, delimice prikriveno: da se vreme u tekstu

Tako Skerlić u istoriji srpske književnosti iz 1914. godine, koja ne prestaje da bude najbolja koju uopšte imamo, kratko veli: „sintaksa je nesigurna, opšta pismenost nedovoljna.

dobija se izvesna verbalna ornamentalizacija, - onda će to najpre biti postupak Miloša Crnjanskog u Seobama iz 1929. godine. Crnjanski lomi i preustrojava srpsku sintaksu nakon srazmerno kratkog perioda „glatkog” i „lepog” pisanja.

„Stanković je svu svoju veštinu uložio u tačno obeležavanje mišićnog pokreta”, veli Jaša Prodanović još 1902. godine, pa dodaje: „Njegove ličnosti slabo i govore artikulisanim zvucima; one imaju svoj mišićni jezik.

potpuno pusti na volju, da jača, postaje sve dubljom kako je ćerka rasla, razvijala se i zalazila u zrele devojačke godine.

180 Junak Večitog poljupca sanja, u stvari, jednom „u godini dana a nekada i u dve i tri godine” da kao nekada, još detetom, leži u sobi; no u isti mah nije dete, već odrastao, gotovo star čovek.

Takav je, recimo, Branka Lazarevića sud, iznesen 1910. godine u prikazu Nečiste krvi, da niko nije „dao tako sirove i surove mlazeve života kao ovaj divlji i veliki varvarin”.

188 Tako misli i Radomir Konstantinović kada 1954. godine samog Stankovića naziva „primitivac, eruptivni, senzibilni i introvertirani primitivac koji je pisao kako je mogao i

Samoj Nečistoj krvi, koja se 1910. godine pojavila, Jovan Skerlić je odmah jasno odredio mesto u našoj književnosti rekavši da je to „snažno izveden moderan

zaista počinje od Nečiste krvi, čija je prva verzija (nedovršena, istina) gotovo simbolički štampana tačno 1900. godine.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Već je počeo da zalazi u godine. Njegov je jedini sin gotovo momak, a još nesunećen. Kao i mnogi po selu. Svake godine uoči Pantelejice siđu stariji

Već je počeo da zalazi u godine. Njegov je jedini sin gotovo momak, a još nesunećen. Kao i mnogi po selu. Svake godine uoči Pantelejice siđu stariji Gorani do Prizrena i tajno upitaju koga od srpskih prvaka: da li se treba nadati skorom

Gajle ič da nemaš. Samo nema takec-vakec: ja toj, ja glava nemaš“... Odi, bre stari pes!... Krajem leta nakon dve godine posle ovoga spuštaše se niz Vardar kroz Demir-Kapiju karavan sa prizrenskim trgovcima.

Zato je ovde sabor o Petrovudne svake godine neobično mnogoljudan. Beše nastalo podne i sunce tek prodrlo svom snagom u ždrelo.

To im e samo poklon od Boga i cara!... Krvavo je na duši junaku. Pre tri godine na Veliki petak osvanuo je u ovom istom manastiru po pozivu kneza i prote kolašinskoga Ivan Vojinović iz sela Voćnika

Srbi su ga izbegavali, a Arnauti sa sela ne rade ove poslove. Jedne je godine, u nevolji, najmio mamuške Cigane, ali je posle nekoliko dana pošla rugalica uz orahovačke krše, koja je u prevodu sa

Tad mu je to bilo teže od svega, ali je ove godine bio srećniji. Pred berbu mu beše došao sa svojim momcima Seno Durut i uvelike počeo da oko bačava likom priteže

Hamza Vukašinović se na nekoliko dana pred branje požalio Durutu kako teško nalazi rabotnike i kako će mu ove godine vinogradi ostati nepobrani.

Pravo njegovoj kuli. Čuvaće ga kao brata. Dokle budi suđeno da se povrati Srbija. Kroz tri meseca, kroz tri godine: i hodže vele da tako piše u ćitapu. Spavaće sa njim u njegovoj odaji; njegova se žena neće od njega kriti.

OKLOPNIK BEZ STRAHA I MANE Pred sami poslednji dolazak sultanov na Kosovo, 1911. godine, jednoga ranoga jutra prijavi nam mitropolijski kavaz nekoga molioca.

Naprotiv: nikad ga niko nije video za srpskom sovrom, osim što bi u tri godine jednom svratio kod Novice Preležani– na i popio kavu, tu u njegovu prisustvu ispečenu.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

“ Pitasmo ga: kud ćeš, brate? A on: „S Bogom!“ — to mu sve; O moru je uvek snevô... Da l’ je živ još ili ne? Godine su prolazile — Potok, suze, uzdisaj: Putnik-patnik, sit daljine, Vrati s’ u svoj zavičaj.

„Razumem ti srdžbe, srdžbe nezlopake; Al’ ja nisam kriva, godine su take. U korenu mojem zdravi osok bije, — I ako se krije, nestalo ga nije. Očaj ne pomaže...

»Starmali« 1887. Dr. ĐORĐE NATOŠEVIĆ Uvi se, srpska školo. U crnu rizu tuge: Rana će t’ ova žeći Godine mnoge, duge! Školi je srpskoj Đorđe Sav život dao svoj; O, plači, školo srpska, I zasluge mu broj.

No gruneš li kapu o tle, Zlo će biti: Za kapom ćeš, nehotice, Ljosnut’ i ti. »Javor« 1887. HOP! svršetkom 1886 godine Najpre skoči pa onda reci: hop! Narodna poslovica.

Arpad († 907), zavojevač ugarski i osnovalac prve vladalačke porodice, koja se ugasi 1301 godine. aspik (fr.), jelo od hladne goveđine ili ribe s pitijama. atelje (fr.), umetnička radionica.

Đivo — Ivan Gundulić (1588—1628), glasoviti pesnik dubrovački, kome je 1893 godine svečano otkriven spomenik u Durbovniku. — Đivovotle, Dubrovnik.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

U Vršcu, 1830. Vaš sluga, Sočinitelj DODATAK Djelo ovo, kao što se gore vidi, sočinjeno je bilo godine 1830, taki posle Laže i paralaže; no iz toga najviše uzroka nije se na svet izdati moglo, što je Ružičić takovu rolu

JOVAN: Kad neće, ja idem od vas. FEMA: To je inpetretinencija! Znaš šta je, Jokan, ako me opslužiš tri godine dana, daću ti pet stotina forinata. JOVAN: Pet stotina forinata! Pa posle da duvam u prste?

MITAR: Viciš, ja bi te sam o mom trošku u Pariz odveo, samo kad bi mi obećala tri godine onako postupiti kao što ja oću. FEMA: Da budem paorka? Oh, kon nit, kon nit. MITAR: Femo, samo tri godine.

FEMA: Da budem paorka? Oh, kon nit, kon nit. MITAR: Femo, samo tri godine. FEMA (metne ruku na čelo, sasvim žalostivo): Kon nit, kon nit. MITAR: Promisli se dobro, ovde je razgovor o Parizu.

FEMA: Ah, i tri dana biti bez karaktera, mlogo je, a kamoli tri godine. MITAR: U Parizu svaka gospođa ima po dva muža. FEMA (jako): Oh! (Sasvim tiho.) Oh! (S jednom tercom više.) Oh!...

Krakov, Stanislav - KRILA

Kako su izginula deca bila turska, a odžu su Grci još pre četiri godine zaklali, to su ih zakopali u voćnjaku iza kuće. Iskidanog komordžiju opevao je prota sa naprsnim krstom.

Bio je đak, pilot, i dosta snažan. Svojoj debeloj ljubavnici dokazivao je kako godine, zapremina i zagrljaji u stepenima rastu. Uostalom njemu su novci potrebni. Gubio je stalno na farbulama.

Pocrveneo je kao devojčica. — Zar i na frontu? Govorio je kako laricin leči od bubrega. Baba ga je od godine upustila. Pod nagnutom stenom se piskavo svađali oficiri. Govorilo se o hrabrosti, činovima i ordenju.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Ona je inače vrlo obrazovana, tiha fina dama, doktor je medicine i njen je muž mnoge svoje godine posvetio crnima. Svi koji se umešaju u naš razgovor smatraju da bi uistinu bilo ispod svake mogućnosti jesti za istim

Čas mi jedan tvrdi da bez četrdeset hiljada franaka ne mogu stići do Bamaka; da mi zato treba pola godine, i da ću bolovati, i da ću se ljuto kajati što sam došao; dok drugi pričaju kako je taj ili taj dolazio u Afriku,

Sve to bogatstvo pripada mladim ljudima velike Monge, koji su se pre četiri godine odvojili od svoga rodnog sela, poženili se i osnovali ovo novo naselje.

Članovi plemena Djere šalju svoje sinove, mladiće, u goru, da pod smotrom vračeva i fetišera provedu po tri godine. Oni u planini žive u tajnosti; niko ih ne sme videti, niko za njih znati.

Oni u planini žive u tajnosti; niko ih ne sme videti, niko za njih znati. Tek posle te tri godine porodice saznaju da li je njin mladi član još u životu ili ne.

Evo zemljoradnje u povoju! Poznato je da crnac ne zna za svojinu zemlje. Svake godine kralj plemena deli zemlju porodicama i onim čudnim crnačkim udruženjima zemljoradnika.

Ako mi uspe jedan plan za tri godine ću imati hiljade i onda ću zidati... N. je veliki ludak i veliki idealista, a ne malo hulja.

(Ti ugoj sestru, a ja ću je platiti i doći da se oženim njom kroz tri godine.) — Palfe, musje, toa plandle „mus“ (žena) mon se', toa devenil mon flel ozuldui musje!

U svem selu ona će biti ako ne najlepša ono bar najelegantnija. Drugarice će govoriti o njoj: „Ona koju će za tri godine uzeti jedan beli!

Drugi plemenski fetiš je ona riba „silkes“, tonguavana, koja se svuda u ovim krajevima, gde je veći deo godine savana pokrivena kišom i vodom, nalazi živa i pod sasvim sasušenim tlom.

Ima samo dve-tri godine kako je, izgnan u Gambon, izgubio život na neki tajanstven način. Njegovi sinovi rasturili su očevu slavu i bogatstvo

I U ovoj noći našoj Došao prosio: — Me, hoćeš li biti mojom? — Do ove godine, Do ovog dana, možda, Do ovog časa. — Me, Me, čuješ li, ja te zovem? Moja je reč: Hodi!

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

boljeg vremena, A nosioče novog bremena, Što ti stoleća narav surova Na muška leđa grozno tovari, Ne pitajući stare godine Hoće li veka teret strahotan Pomolit kosti snage staračke... HADžIJA: Hajd’ napred samo!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

ODLOMCI IZ DNEVNIKA JEDNOG DOBROVOLjCA USPOMENE IZ SRPSKO-TURSKOG RATA 1876 GODINE I Deligrad, Z avgusta utornik, 1876 god.

Vaše prevashodstvo odraslo je pod sasvim drugim utiscima, a ja pod sasvim drugim. Ono što su godine rada, učenja, razvijanja u izvesnom pravcu uselile u nas, to ne može istisnuti i izgladiti jedan kratak razgovor.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

“ Pet stotina mrtvih ljudi... Malenkost! Dvadesetoga septembra hiljadu devetstvo šesnaeste godine Kajmakčalanski masiv bio je u našim rukama. Svi smo ćutali. Svetislav kao da se nečega priseti i nastavi: — A-ja!...

Zvao sam ga. Znate šta mi kaže: ,Ja dve godine nisam sišao sa položaja. Razboleo sam se. Uputili su me ovde i protivu moje volje.

On klimnu glavom i tiho progovori: — Ozbiljna opomena i nama i njima. Treba se jednom zamisliti. Nije šala. Četiri godine traje. Ona duhovna spona, nazvana vojničkim jezikom disciplina, rasteže se i osipa kao konac. — Ovo je rasulo!

Pred zoru se smirilo i Dragan se vratio. Tada sam tek priklopio oči. Prošlo je već dve godine otkako su se naši pešaci ukopali na ovome mestu.

Dva sveta... — Šta mislite, gospodine potporučniče — zapita me Stanko — kada će se završiti ovaj rat? Dve godine ginemo na ovim položajima, i ni maći. Objašnjavam mu da ishod rata ne zavisi od nas, već od naših saveznika.

— Pomaže bog, ljudi! — Bog vam pomogao. — Ovde mračno kao testo — govorio je komandir. — Ili su godine naišle, pa popustio vid. — Naredio sam da se donese fenjer. — E-he, dobro. Volim da gledam ljude u oči kad im govorim.

Čitam danas u novinama izjavu nekog iz pozadine: „Sa nama su Amerikanci. Mi smo u stanju da vodimo rat još tri godine.“ Ha!... — S kime? — zapita Dragan. — Oni smatraju ljude kao perpetuum mobile...

Šta misle oni? — Naravno, sede tri godine jedni prema drugima, bez smene, bez odmora i razmišljaju. — Ništa nije opasnije za moral trupa nego duga rovovska

— Vala, i krajnje je vreme — kaže. — Ja se samo čudim kako izdržavaju ovi grešni pešaci gotovo tri godine bez smene i odmora. Ama da vas neko samo časti tri godine, pa bi vam dodijalo i ratosiljali biste se ljubaznih domaćina..

Ama da vas neko samo časti tri godine, pa bi vam dodijalo i ratosiljali biste se ljubaznih domaćina... Išli smo lagano uzbrdo, serpentinama.

samog sebe nisam mogao da poznam. Bio sam kao iz „bazara“. — Kipislcauf! — dodade Luka. — Vala, kako hoćeš... Dve godine sam se verao po zemunicama iscepan, vašljiv. Živeo sam kao životinja.

Starija ima oko dvadeset i tri godine, udata je, muž joj je na frontu, a mlađoj je sedamnaest godina. — Ova mlađa — pričao mi je — pravi nam veliku smetnju.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

SMRT JEDNOG S UMA SIŠAVŠEG 254 GROBLjE 257 MILOŠ SVETIĆ 260 PRVI PRELAZAK CRNOGA ĐORĐA 261 STRADANIJE SRPSKO GODINE 1813.

„Mi smo nesrećni po mnogome koječemu (da ne rečem u svačemu)“, — pisao je Vuk Karadžić baš negde početkom godine 1848 — „ali smo u književnosti najnesrećniji.

Ovoj Antologiji međutim zadatak je mnogo uži i skromniji. Čak i kada je očevidno da je naša poezija još dugo posle godine 1847, upornom i poetski neplodnom tiranijom najviše mehaničkog tipa deseterca i svim onim što je iz toga barovitog i

Ili kako mimoići one „igračke uma“ Vukašina Radišića, onaj Prikaz pletkašu iz godine 1839: Otkako te, brate, znam, tvo:riš jednako dela dobra Ja; zločinstva nikad ne pre:činjavaš nikom; mirni o Staju;

Avram Branković je sa osećanjem pravoga ponosa pisao godine 1827: „Niko tako čisto i otrešno strane jezike naučiti ne može kao Srbljin.

Otvorite li novine, nalazićete po njima čak i predizbornih korteških agitacionih pesmica kao što su one iz godine 1843, pred prolećne izbore za požunsku Dijetu.

XIX vek; bolje ih je i ne znati, jer često lažu: jedna od njih, sročena u mračnoj redakciji Srpskog naroda, ovako je, godine 1873, kaljala jednoga od pesnika ove Antologije, Jovana Subotića, tada miletićevca: Crn đavo, a crn vrag — Post'o

doprle su bile ovde već i do nas, i izrazile se u melomaniji strasnoj i dugotrajnoj; čak je i Lukijan Mušicki, godine 1817, uzdahnuo, sasvim u duhu svoga doba: „Ej, da znam u gitaru udarati!

Ot godine ot dve dečicu uče Ugoditi momkom — kako ne muče! Šopfe, topfe i zulofe, salup midere Pravo kroje pre neg' jedno što se

jutro, jutro nove žizin, Kad se sresmo, mila Vido, jednog duha blizni, Moj je žrebij divno rješen sreće ovog sv'jeta, Godine mi iz vesana nastale i ljeta.

ni studen osećao nisi, Prepeku sunca, ni znoj, Od svake svetske oprošten bure Život je bio tvoj, Dve grozne, pune godine beda, Što posla ljudma Bog, Bez straha ti si prespavao tiho Zabludom uma tvog.

MILOŠ SVETIĆ PRVI PRELAZAK CRNOGA ĐORĐA iz Serbije u Srem, pa u Krušedol manastir, pred nemačko-turski rat, okolo godine 1787.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Ostade sâm s jednim oženjenim sinom, koji neke godine plati glavom na saraorini, kad se gradila cesta od Banja Luke do Jajca.

— Moraš, jer te zakon goni; ne gonimo te mi... — Čuješ, gospodine, ostav'te. me još jedno dvije-tri godine, u tom će i moj Stole odrasti, pa kad sine proljeće sve će ovo zacrnjeti. Sve ćemo mi ovo uzorati... ja i moj Stole.

Ja ću obići sva sudska vrata u 'voj zemlji. Ne bude li ništa — ja ću samom caru u Beč! Te je godine Mijo s malim Stojanom obišô sve sudove. Išô je čak i u Sarajevo pješice Zemljanoj Vladi. Svađe je našao zatvorena vrata.

Otjerao je sina od sebe, a popadiju je toliko tukao i mučio, dok neke godine od teških uboja ne umrije kod kćeri u Božićima. Svaku ženu zove Đurđijom.

Dobro to, veli, znaš, šta bi ti, kaže, govorio!“ — „Znam, ama kako ćemo?“ — „Lijepo“, veli. — „Ono neke godine, kad sam...“ Ama, natoči mi, Mićane, jednu, post' joj njezin!

“ — „Lijepo“, veli. — „Ono neke godine, kad sam...“ Ama, natoči mi, Mićane, jednu, post' joj njezin! — „Ono neke godine, veli, kad sam išô u Kaursku, donio sam jednu švapsku škrljačinu i jednu ovincirsku... gerenalsku kabanicu.

Živa ga zemlja ne dočeka... — Budi na riječi, pri kojoj si, a men' s' čini, da je Šaćir lanjske godine na saraorini poginô? — Nije to, čoče, onaj Šaćir! — Ama, jest, čoče! Jedan je Šaćir Pulac. Nema i stotina!...

Ja mlim da nijeste zadrijemali? Slušaćete? E, onda dobro; čujte: Bilo je to na dvije godine pred ovu pošljednju bunu, da Bog da ne bila pošljednja! Baš te je godine, ako počem pantite, pao Đurđevdan u Veliki Petak.

E, onda dobro; čujte: Bilo je to na dvije godine pred ovu pošljednju bunu, da Bog da ne bila pošljednja! Baš te je godine, ako počem pantite, pao Đurđevdan u Veliki Petak. Dobro to tubim, kô da je juče bilo.

Opremi' se ja za tren oka. Dade mi Partenija svoju pancijeru-košulju, gerenalsku kabanicu i onu škrljačinu što je neke godine, kad je išô u Kaursku, kupio od nekog Prajza u Zadru.

Neću preko zakona, pa ubi me!... Neke godine, dok još nisam bio svještio vašeg zakona, ubio sam u toj istoj njivici jednog jazavca. Biće valjda brat ovog lopova.

Preskoči ti preko plota i ograde kud zanese! Satra mi svake godine ljetinu. Doču to nekako slavni sud. Eto ti jednog dana onog šikucije što kupi miriju i porez: „Davide, veli, dočuo sud

Bojić, Milutin - PESME

Okružena plavim visovima, slušaš Šumor snažnih reka, jer su tvoje čelo Brazdale godine i vreme je plelo Zlatan venac kojim nevernike kušaš. Snio sam te lepu, ali danas, jao!

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

ANĐA: Pa znam, kćeri, al' ne ide to tako! MARICA: Ide, boga mi! Do devetnaeste godine nisam ni mislila na udaju, ostavila sam to vama; od devetnaeste do dvadeset prve mislila sam i kazala sam vam: nađite

JEROTIJE: Dobro, 'ajde govori, ali kratko i jasno. Kaži ime i prezime, godine starosti, mesto rođenja, jesi l' koji put osuđivana i zašto, i odmah preći na izjavu.

Jesi li počeo, gospodin-Vićo? VIĆA: Jesam! KAPETAN: Je l' kazao ime, prezime, godine? VIĆA: Jeste! KAPETAN (spazivši Miladina i Spasu): A šta će ovi ovde?

Ti si za to da se ukine, al' ja, brate, nisam, jer imam trideset i dve godine ukazne službe. Počekaj još osam godina, da napunim godine za punu penziju, pa ukidaj posle.

Počekaj još osam godina, da napunim godine za punu penziju, pa ukidaj posle. A hoćeš da se ukinu i zatvori? Pa dobro, pitam ja tebe: (Đoki) gde bih ja tebe

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Često se događalo i da se reč ili oblik iz crkvenog jezika unese u kontekst narodnog jezika. Oko 1400. godine pravopisna norma u srpskim knjigama znatno je izmenjena u težnji da se arhaizira i približi grčkim uzorima.

Od godine 1726. počeli su dolaziti, na inicijativu srpskih mitropolita, ruski učitelji, koji su, prirodno, učili mlade srpske kler

Razvoj je nezadrživo krenuo u pravcu približavanja književnog jezika narodnom. Godine 1768. Zaharije Orfelin proklamativno je uveo u srpski književni jezik mešavinu crkvenoslovenskog i narodnog jezika, u

Udeo narodne komponente u slavenosrpskom književnom jeziku stalno je rastao. Godine 1783, Dositej Obradović, centralna figura srpske književnosti 18. veka, izašao je s novim jezičkim programom.

i 1815. godine. I najzad, Karadžićeva azbuka i njegov pravopis bili su očigledno nadmoćni nad zatečenom baštinom (i danas Karadžićev

U jugoslovenskoj državi, stvorenoj 1918. godine, izmenio se odnos Srba i Hrvata prema zajedničkom književnom jeziku. U 19.

Politički i ratni događaji 1991. i 1992. godine raskinuli su državno jedinstvo na području srpskohrvatskog jezika. Hrvatsku je zapljusnuo nov talas veštačkog stvaranja

Ova ratničko-hagiografska povest ušla je u Nemanjin proglas iz 1171. godine kao dokaz legalnosti i njegovog preuzimanja velikožupanskog prestola srpskih zemalja i pomorskih.

Drugačiji lik vladara naslikan je u Nemanjinom proglasu o abdikaciji iz 1186. godine, koji je potom ušao u osnivačku Hilandarsku povelju (1198), gde predstavlja Nemanjinu autobiografiju.

veka, nepoznati austrijski oficir, na predelima Vojne granice, tada pod austrijskom upravom. Objavio ga je 1925. godine, pod naslovom Erlangenski rukopis, nemački slavist Gerhard Gezeman. Početkom i sredinom 19.

Tereza Albertina Lujza fon Jakob-Talfi prevela je dvesta pedeset lirskih i epskih pesama već 1825. godine. U svojoj komparativnoj studiji povodom Vukove knjige iz 1833.

godine. U svojoj komparativnoj studiji povodom Vukove knjige iz 1833. godine ocenila je pojavu zbirki srpske narodne poezije kao "jedan od najznačajnijih književnih događaja modernog vremena".

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

I da je samo uveri kako je espap ako ne veći a ono nikako manji, sa snagom velikom za njegove godine, on bi lako dizao, gurao naslagane daske, grumenje, samo da se vidi kako iza toga još ima.

će se zagrejati, zaboraviće se, postaće razgovorniji, življi, crveniji, i više bi kazao nego što je za njega, za njegove godine, pa posle, kad se seti toga, što da zacrveni, da mu bude neprijatno, zastidno?

bi morali od drugog nepoznatog da uzimaju novaca ili njemu prodaju imanja i tako se čula, videla njihova sirotinja, kako s godine u godinu po jedno parče zemlje prodaje se, gubi; a ovako, to se ne bi primetilo, i kad bi ko slučajno spazio Mladenove

se ne bi primetilo, i kad bi ko slučajno spazio Mladenove radnike na toj njivi, ovaj bi odgovarao: »Pa naš Mladen ove godine uzeo i raboti«.

A to je što, posle po i više godine, od nekog doba počeli poneki put, kao u razgovoru, da nagoveštavaju o njegovoj ženidbi.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

lože (lustrativne) vatre, usađuje se (odsečena) bukvar; devojke je okite cvećem, i ona tu stoji ponekad preko cele godine (GZM, 6, 1894, 387). Uoči 1. maja, u Samoboru, pobode se svečano pored bunara mlado b. drvo, koje se prethodno okiti.

grančica u crkvi dobijenih plete se venac, i veša pored ikone. Stari venac (od prošle godine) čuva se dok se ne zameni novim, pa se onda isitni i sa mekinjama daje volovima (SEZ, 40, 56).

Karadžić, 3, 1901, 213). U selu Čičkovi, srezu ariljskom, bio je pre dve godine jedan vampir takođe glogovim kocem prikovan za grob (v. »Vreme« od 31. XII 1933). Upor.

Kada se, 1933. godine, u okolini Struge pojavilo vrlo mnogo zmija, ljudi su ih najpre ubijali i onda, bez obzira na to što su već mrtve,

naloži se vatra; posle se u to ognjište usadi grab, koji devojke okite cvećem, i on pokatkad tu stoji preko cele godine (GZM, 6, 1894, 387). Na Biljani petak nalome se g.

D. ima izvanrednu spasonosnu snagu; on je inkarnacija zdravlja (ko u česnici nađe parče d., biće cele godine zdrav, SEZ, 14, 93; »zdrav kao dren«, vrlo raširena poslovica, takođe i klauzula u basmama, npr.

po jedan struk svakom čeljadetu, i ujutru pre zore gledaju ih, i čiji je struk uvenuo, taj će biti bolestan i iste godine umreti (Begović, 123). Kroz ivanjski venac provlače se kržljava deca, da bi bolje napredovala (SE3, 14, 127). Sokom od i.

J. se upotrebljava u manipulacijama pri skidanju čini (Begović, 253). Od Badnjeg večera do Nove godine čobanin, u Hercegovini, goni stado j. prutom (GZM, 6, 1894, 380). Na j. izvodi se živi oganj (S. Trojanović, Vatra, 77).

). Jedan je bio zapalio tu gomilu, pa je odbolovao pola godine (SEZ, 32, 1925, 377). J. je stan, i elemenat, gorske vile; sa svoje jele vila doziva drugu vilu (u narodnoj pesmi,

, nego, čim se jedna potroši, mora se druga namotati: ako prela prenoći gola, biće svi njezini one godine goli (ZNŽOJS, 7, 148). Ako žene ugledaju prvi put u proleće rodu s glave, biće te godine malo k. (ZNŽOJS, 7, 144).

Ako žene ugledaju prvi put u proleće rodu s glave, biće te godine malo k. (ZNŽOJS, 7, 144). Kad se u selu Razgojni (leskovačko) pojave oblaci s gradom, stare žene rasteruju ih basmom,

Koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko dinara biće skuplji od prošle godine (Karadžić, 3, 1901, 136, Smederevo). Ako u dugi preovlađuje žuta boja, biće te godine dobra k. žetva (SEZ, 19, 396).

Ćipiko, Ivo - Pauci

Lani je odbacio svojim vršnjacima, a da vidiš ove godine! ...I čisto ruke same se pružaju da teški kamen dohvate. Sviće, i svjetlost snježana dana uvlači se u kuću, ali ne

Božica se odmače, ali ostade stojećke, jer je takav običaj prve godine. —Oženi se, pa ćeš znati! — odgovori mu Rade mirno. —Teške sam sreće, neće me nijedna cura.

Doznao je da treba na petnaest stotina talijera plaćati kamate dvadeset i četiri novčića na talijer svake godine. Prije se plaćalo pletu na talijer; sada je gazda snizio kamate, jer hoće da se Ilija uvjeri da mu želi pomoći.

Prisiliše vlasti na red, jer drukčije — umetoše puste šumske globe; njegov otac jedne godine platio preko pedeset talijera, kako on veli, što globa, što nekakovih odšteta, tobože za počinjenu štetu koju oni što

Ne budali! Hoće se da je božićnje vino ono negdašnje, naško, što samar njime po godine miriše, a čisto i bistro kao djetinja suza... A takova nema, već u pitomome primorju... Ilija ode.

Otada dere svake godine planinu, gazi istim putem i bezmalo sreta u putu jedno društvo; i kad s vrha krajnih brda ugleda more, osjeća se

Ali Rade ne klone; odmah nastajnih dana poče preoravati nanovo zemlju da je zasija. Bolilo ga u duši da zemlja cijele godine nerotkinjom ostane, kad božje sunce tako lijepo grije, pa moraće da je oplodi. I ore, iako nije zeman tome.

Pa kad popovi prijatelji iz grada brzonjaviše o uspjehu, popov sluga zaslavi u oba zvona na crkvi, taman kao ono neke godine kad se pomoliše na poslednjemu savijutku biskupske kočije što vožahu presvijetloga u pastirske pohode.

Osobito fratri... A zašto podržavaju popa unijatskoga, što pazare sa dušama našega naroda kad su gladne godine!? Da, sa nekoliko varićaka kukuruza misle da će svi naši prevjeriti!...

Stari Ilija pod zimu prodade gazda—Jovi žito i sijeno, kao i svake godine. Ostavio je samo toliko koliko mu se činjaše, onako po prilici, da će preko godine kući dostajati.

Ostavio je samo toliko koliko mu se činjaše, onako po prilici, da će preko godine kući dostajati. Ali prevari se u računu, kao i ostalih godina.

Znao je da otac davaše na račun svake godine, iako mu ranije o tome nije nigda govorio, do ljetos, noću, u polju. Bilo je to pošljednje ljeto pred njegovu smrt.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ima li ljudskog srca koje može da otrpi? Dimitrije Pre dve godine u Vratimlje je doskitao neki Jevđenije, probisvet i varalica.

Pripreme su potrajale pola godine i za sve to vreme Jevđenije se gostio u Kuli kao kakav kralj. Nije bilo lako pronaći crnog jarca bez ijedne bele

Evo je kako šapicama šašolji raspeća koje sam s ljubavlju u tvoju slavu tri godine britvicom rezbario. Tri godine sam, Gospode, probdeo da načinim nešto svojom rukom što bi bilo dostojno tvoga imena, a

Evo je kako šapicama šašolji raspeća koje sam s ljubavlju u tvoju slavu tri godine britvicom rezbario. Tri godine sam, Gospode, probdeo da načinim nešto svojom rukom što bi bilo dostojno tvoga imena, a evo sada mi, uz mesečinu koja

Ove godine su kiše rano počele. Magla ispunjava dolinu po ceo dan. Samo se oštri hrbat brega s Kulom uzdiže iznad gustih sivih pove

Čamotinja me stisla, u grudima mi teskoba. Ne znam za što bih se zakačila. Prazno, prazno mrcvarenje. Dani dugi kao godine. Kirča Zima je bila duga i teška. O Božiću je padao sneg tri dana i tri noći bez prestanka.

Vraćao se iz te svoje more sporo. Trajalo je to čitave dve godine. Oporavio se, ojačao, povratio pređašnju snagu, ali je i dalje ostao tmuran i gorak, razdražljiv i žestok.

Možda smrt, ali ni nju ne naročito. Pipac mi je nešto jasniji. Taj belosvetski skitač obreo se u Vratimlju pre tri godine i odlučio da tu ostane do kraja života. Gde taj sve nije bio i šta taj sve nije video!

Upašće, veli, da pljačka i da se sveti za poraz od pre dve godine. Među svojim ljudima ne vidi nikoga ko bi mu ulivao poverenje.

Stoka je mršava i jadna. Sve seno nakošeno prošle godine u bujnoj vratimljskoj dolini propalo je u poplavi, pa su ljudi, dok su bili u izbeglištvu na padinama, morali da hrane

Ima li te ovde, Prohore? Ako si tri godine iz dana u dan dubio britvicom ovo tvrdo drvo (brestovo li, jasenovo, orahovo, dudovo, kruškovo, drenovo), zar nisi

ni šara, i da nije Hristovog raspetog tela, delovalo bi začuđujuće da je Prohor na njegovoj izradi utrošio tri cele godine. Ali telo božijeg sina Isusa Nazaretskog izrađeno je sa takvom pažnjom (i ljubavlju?) da to zaprepašćuje.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Da buktinja svesti jasna Na slavu nas večnu seća Kao zvezda neugasna Kroz godine i stoleća. 1891. U OSAMI Kad odjekne slavuj-pesma u daljini, I zasija bledi mesec na visini, Kad umoran u osami svet

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

I SUDBINA 68 XVII ISTINA O PROPASTI ALEKSANDRISKE BIBLIOTEKE, BAŠTENSKI PLANETARIJUM 78 XVIII DUBROVNIK I PRAG GODINE 1601, NA HRADŠINU U DVORCU CARA RUDOLFA II, TIHO BRAHE I NjEGOV POMOĆNIK, SMRT TIHOVA, KEPLER I NjEGOVI ZAKONI 85 XIX

NjEGOV POMOĆNIK, SMRT TIHOVA, KEPLER I NjEGOVI ZAKONI 85 XIX JEDNA ZNAMENITA SEDNICA ENGLESKOG KRALjEVSKOG UDRUŽENjA 1686 GODINE I NjENI UČESNICI. „PRINCIPIJA“ NjUTNA, PRONALAZAK NEPTUNA 100 XX RAZNE USPOMENE IZ DETINjSTVA 109 XXI NA SEMERINGU.

U VASIONU 203 XXXVII OPROŠTAJ SA OČINSKIM DOMOM 209 KROZ VASIONU I VEKOVE PREDGOVOR Za vreme letnjeg odmora 1925 godine, provedenog na semerinškim planinama, učinio sam prvi, dotle nepreduzeti pokušaj da razvitak astronomije, njene velike

Za tri godine napisao sam i objavio u „Letopisu Matice Srpske“ tridesetak svojih pisama koja su, sa još nekoliko njih, otštampana

sam i objavio u „Letopisu Matice Srpske“ tridesetak svojih pisama koja su, sa još nekoliko njih, otštampana 1928 godine kao zasebno delo pod naslovom „Kroz vasionu i vekove. Pisma jednog astronoma“.

Kasnije sam to delo preveo i na nemački, preradio ga i znatno proširio. Ono je, odlično opremljeno, izašlo 1936 godine kao izdanje knjižare Keler i Amelang u Lajpcigu.

Od samog Dunava vidi se, zbog besprekidnog podizanja novih građevina, svake godine sve uža i uža pruga, ali se zato druga obala njegova voidi do samog horizonta.

Prateći to kretanje iz noći u noć, iz godine u godinu, oni su uvideli da se celo nebo obrće oko jedne ose, koja prolazi kroz stajalište posmatrača i kroz jednu

Mlade godine, pune nade, zrele, pune rada, projuriše trkom preda mnom: sve to beše čekanje, očekivanje, traženje i stremljenje ka nečem

“ - „Kako da nemaju? Ta oni obuhvataju period od 1903 godine, stižu, dakle, do vremena Nimrodovih. Sve važnije nebeske pojave koje su za to vreme opažene, tu su pribeležene.

Sa najlepšom lađom klasičnog doba starog veka, mi ćemo na put. Bilo je to, ako se ne varam, u rano proleće 219 godine pre Hrista.

Čudna je to varoš! Kada je Aleksandar Veliki osvojio persisko carstvo, položio je on, pre sto dvadeset i tri godine, na egipatskoj obali, između mora i jezera Mareotisa, temelje nove varoši, koja je dobila njegovo ime.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

predviđa formiranje škola za dečake, „Ustroenie devojačkih učilišta“ dve godine kasnije omogućava formiranje škola za devojčice, dok se mešovite škole otvaraju 1872. godine.

devojačkih učilišta“ dve godine kasnije omogućava formiranje škola za devojčice, dok se mešovite škole otvaraju 1872. godine. Obavezno školovanje uvodi 1882.

Učitelj i sakupljač slavonskih narodnih pesama, Đorđe Rajković (1825–1886), godine 1858. izdaje šaljivo-poučni Jed i med, delo složene zamisli koje ujedinjuje pedagoško-teorijsku raspravu (obimni

Rođen Stevan Sremac Milan D. Rašić: Grof od Monte Hristo. Po Aleksandru Dimi, šest svezaka (1856. godine objavljene su i sveske od VII do X) 1856. Jovan Sundečić: Niz dragocijenoga bisera... (pesme) 1858.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Zar sam ja htela da tako bude, da zet, pokojnik, rano umre, ati da ostaneš udovica, u crno da se zaviješ, da tolike godine iz kuće ne izlaziš, da svet ne gledaš, da tužiš i plačeš. (Plače.) Ja li, tvoja majka, tebi to u inat učinih?

MLADEN (začuđeno): Dedo, što pitaš tako? Pa znaš: parastos mom zetu, hadži-Stevanovom sinu, koji je umro pre tri godine. MIRON Njemu li? Kći tvoja ne sme dati parastos. MLADEN (začuđenije): Kako to, dedo?

Otkuda mogu svaki dan da ga pazim? A i pravo da ti kažem: već mi je gadan. I ne može se više. Ovo nije jedna i dve godine, nego ko zna koliko će biti.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Kostica je bio od onih „jedinaca” koji su to po cenu da se rode siročad. Roditelji su mu bili: jedna suviše u godine zašla kćer seoskog popa koja je prešla u varošicu i tu se utešila udavši se za drevnog puškara; i taj puškar, nekada

Došao je u one godine kad čovek još poželi neku želju, ali ne želi da se ona i ispuni. Jedne godine, o vašaru velikogospoinskom, koji

Došao je u one godine kad čovek još poželi neku želju, ali ne želi da se ona i ispuni. Jedne godine, o vašaru velikogospoinskom, koji praznik je bio i slava majstor Kostina, pozove on neke svoje mušterije iz okoline, s

Malo beše, pa dođe drugi srećko, kome majstor Kosta, iz zahvalnosti prema ženi, izabra ime Rista. Posle dve godine dođe i Seka. U majstor Kosti poraste sujeta oca. Počeo je bogme i da se hvasta, pa i da vraća milo za drago.

Otac ga uze u radionicu. Probadavadisao je dve godine: materi u kući odlična pomoć, ali u radnji baš nikakve vajde od njega. Dadoše ga u obrtnu školu.

Dadoše ga u obrtnu školu. Provede dve godine, izađe bez svedodžbe. Već momčić, a ništa da počne raditi. „Hoćeš ovo? ono? hoćeš u kaluđere?

Nije ni lepa devojka. „Miraz će imati, to joj je sve” — govori šor. — „Ako i to ne pojedu doktori.” Pre dve godine Seka se bila razbolela od otoka u kolenu jedne noge. Ozdravila je, ali je noga ostala sa smanjenom moći.

Rista je nezavisno od svega vodio svoju sudbinu. Na pretresu je bio drzak, vrećao, i presuda je ispala stroga: dve godine tamnice. Sve novine, mađarske i srpske, zabeležile su slučaj i kaznu.

Bolesna od vodene bolesti, sirota žena je jednako fantazirala o lekovitim snagama vode. „Ne zaboravi da svake godine uzmeš dosta bogojavljanske vode.” Prekinule se skoro sve vesti između oca i dece. Ne pišu ništa prijatno.

— Nismo na to mislili, ali nije da nismo znali. Jesmo li u mlade naše godine toliko puta slušali da se Stanojla Perčinova, tamo odnekud s granice Srbije i Bosne, udala za čoveka više no trideset

Radila je devojčica kao crv, udešavala ocu, ponosila se njim. Za svoje mlade godine, mnogo je znala, brinula, i samovala.

Prođoše godine od Boškove ženidbe. Talijanka se malo smirila, ali je ostala tuđa svemu i svakome. Boško je s ponosom drugovao i

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

sočinitelj, ili prevoditelj, ili podražatelj, ili makar pismokradec delo svoje barem pet godina u rukopisu drži, i svake godine svoj rukopis najmanje četiri puta pročita.

U ovakovom upražneniju i u čestom jašenju konja, koga je sveštenik najviše njega radi kupio, stigne Roman do šesnajste godine. Njegov poočim pomisli da je dosta kod njega bio, i da je vreme da ga sopstvenoj njegovoj sudbini preda.

Aga je imao jednu kćer, koja je godine udadbe u nešto većoj meri nego što se kod nas broji, navršila, jer 120 poklada vrlo dobro pamti.

Ona je bila pomalena, ali zdrava i telesna devojka, jer od devetnajste godine ovamo nije manje od dva rifa pantlike za pojas uzimala.

o sebi govore, taki sa čislom mi počinju, kao: »Mi božiju milostiju zecovi«, pak zašto i ja, koji od petnajste moje godine jednako pišem, i papiroprodavateljma, knjige izdavajući, prodaju činim, ne bi tu radost imao da i mene bar jedanput u

kao što je Demokrit svojim blagorazumnim Abderitima preporučivao, no neka trava koja u mesecu raste i svake sedme godine na zemlju pada.

»Kako izgleda ta trava?« Ona je na podobije troskota, i budući da svake sedme godine luna, to jest mesec carstvuje, zato naš troskot dobija iste godine proročesku silu, kojim se sve tajne islediti mogu.

je na podobije troskota, i budući da svake sedme godine luna, to jest mesec carstvuje, zato naš troskot dobija iste godine proročesku silu, kojim se sve tajne islediti mogu.

»Šta je to?« To je ženialitet. Mati koja sina svog po školama odeća tri godine vidila nije jedva čeka da joj kući dođe. Eto ti joj đaka, sav razbarušen i podivljačen, kao da je iz šume došao.

Moji 15.000.« Gospodična, međutim, ne primečava da 15.000 na istoj meri ostaju, a godine se međutim umnožavaju. — »Ja sam udovica, ja sam se kod pokojnog Pere drukčije naučila; mora svaki da mi kapital

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

službu Krilate gospode Čuvao im zlatorune oblake I timario gromove i munje Sapete u knjižurinama Potrošio je sve svoje godine Zaradio zmijoglavi štap Uzjahao je štap Vratio se na zemlju I tu našao i svoje i sebe Živi bez godina bez

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Po toj biografiji, pokojnik se rodio 1852. godine u Petrovcu, od majke Angeline i oca Miljka, koji je bio svinjarski trgovac.

oktobra 1864. godine. Ranije tvrdnje mojih biografa da sam se rodio 1866. godine otpale su blagodareći brižljivom ispitivanju profesora g.

oktobra 1864. godine. Ranije tvrdnje mojih biografa da sam se rodio 1866. godine otpale su blagodareći brižljivom ispitivanju profesora g. Milenkovića.

biografi izvodili su svoju tvrdnju na osnovu pronađenih podataka, po kojima sam ja prvi razred gimnazije završio 1878. godine.

četiri razreda osnovne škole i jedan razred gimnazije svršio u dvanaestoj godini, što znači da sam se rodio 1866. godine. Da spor reši, g.

preturajući sve školske protokole, gde je najzad utvrdio nesumnjivi fakat da sam ja prvi razred gimnazije učio pune tri godine, iz čega se da izvesti jasan zaključak: da sam se morao roditi 1864. godine. Hvala g.

sam ja prvi razred gimnazije učio pune tri godine, iz čega se da izvesti jasan zaključak: da sam se morao roditi 1864. godine. Hvala g.

Kao uzgred pominjem ovde da je iste godine kad sam se ja rodio umro Vuk Karadžić. To je jedna očevidna slučajnost, jer ja nisam imao tih pretenzija da se takav

Rodio sam se o ponoći, prema čemu se ne bi moglo u biografiji reći: „On je ugledao svetlost dana 8. oktobra 1864. godine“, već: „On je ugledao svetlost milikerc-sveće, 8. oktobra 1864. godine.

oktobra 1864. godine“, već: „On je ugledao svetlost milikerc-sveće, 8. oktobra 1864. godine. Odmah, na prvome koraku po rođenju, no bez mojega učešća i krivice, napravio sam zbrku u kući.

No važnije nego to je da sam ja, posle prvih zuba, na kraju prve godine, već stao na svoje noge i prohodao. Moram priznati da sam u prvi mah išao četvoronoške.

“ Prota je sa svoje strane potvrdio to, navodeći kao primer svoga mezimca: „Nema mu više od tri i po godine, a tako psuje boga kao da je svršio potkivačku školu.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

A zbilja, sada mi to pade na pamet... Ovaj je datum za petu bateriju fatalan. Sećaš li se prošle godine, kada nas nađe haubička baterija, pa pobi ljude, udari u top... karu. Sećaš se?... Jest, baš dvadeset četvrtog oktobra.

Ono je neodoljivo spajalo misli kao neki uzvišeni kult i postalo sveta zamisao cele jedne nacije... Godine hiljadu devetsto dvanaeste ljubili su ratnici svetu zemlju. Kosovo je oslobođeno od nevernika. Vekovni san je ostvaren.

Kosovo je oslobođeno od nevernika. Vekovni san je ostvaren. A samo tri godine docnije... Na putu ka Golgoti vukla se iznurena vojska srpska.

Potporučnik Reljić upade: — Ljudi, pristao bih da ratujem još dve godine, samo da ne vučem više topove preko onog krša i kamena. Dokle živim zapamtiću one muke i napore. Slušajte!...

Na sam dan Uskrsa bili su ljudi postrojeni i starešine su im čestitale praznik sa željom da iduće godine dočekaju taj isti svetli praznik u slobodnoj domovini.

Takav je bio Solun aprila meseca hiljadu devetsto šesnaeste godine. Lađe su prilazile sa svih strana da nas prihvate. Kako smo stupili na obalu, zapahnuo nas topal talas.

POKRET Bilo je to jula meseca, hiljadu devetsto šesnaeste godine, kada je stigla zapovest za pokret. Naređeno je da krenemo u četiri časa posle podne, da bi se izbegla velika toplota

I poče da se odmotava dugačka povorka... Po nekoj čudnoj slučajnosti, krenuli smo isto ovako pre dve godine, jula meseca.

Pred ovim prirodnim bedemom zaustavila se srpska vojska. Posle dve godine rata, teškog prelaza preko Albanije i mora, ogromnih muka i patnji, stajali su vojnici kao izgnanici pred vratima svoje

I gde se ko zatekao na frontu Moglenskih planina godine hiljadu devetsto šesnaeste, tu je ostao sve do hiljadu devetsto osamnaeste.

Prošlost, davna prošlost, druže jedini... A da li se nje sećaš? Ne smej mi se. Dve godine plivamo u krvi, pa si možda ogrubeo. Ali ja te zamišljam uvek kao golobrado momče, koje pocrveni kad pogleda ženu.

Samo tebi, jedino tebi. Ona je moja prošlost, jedina uspomena moga života, sa kojom, evo, već tri godine razgovaram, koja me jedina prati... Ona, moj mali drug... Gordana. Starijim drugovima to ne bih smeo reći.

Petrović, Rastko - PESME

Naš sin, naš brat, naš unuk Nikad neprežaljeni, Jovan, Umre u cvetu svoje mladosti Na dvadeset i prve godine rođendan. U nedrima hraniteljke zemlje pobeleće njegove kosti: Dok ucveljena majka isplakaće do slepila zeni; O jadni

toliko prisnih prijatelja, a sad mi je svejedno što me se više ne sećaju ili preziru; celo njino telo je izmenjeno za tri godine, do poslednje ćelijice: u čemu je onda produženje ličnosti!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Od istoka ka zapadu kretale su se i zlatne glave njegovih vojnika prve godine, treće, sto treće. Već su i najstariji suncokreti u livadi zaboravili kada se njihov daleki predak zakleo na vernost

3vezde godine ne broje: tek što prebaci Lepotica šal preko ramena — deset godina minu. Ne okrete se dobro — a sin u momka izrastao,

— reče. — Šta sam mogao, stari? Dozvao si me svojim mislima. Rodio bostan ove godine, vidim, a i žito već rudi. Davno nisam video takvo! — Kako da vidi žito onaj koji u žene i u dno čaše gleda?

Iza leđa mu je strujao laki Princezin dah... Ah, kako je tiho, kako puno mesečine bilo more. Jesu li godine prolazile?... U sobu koju je presecao zrak Meseca, uđe mlada žena, za njom dečakov otac. — Gle! — uzviknu mlada žena.

Po njemu su se poslovi počinjali, očevi odlazili u polja, dečaci u školu ili igru, a godine su prolazile. Žutele su se i iznova zelenile trske, probadao zvonik široko nebo nad ravnicom, dečaci postajali brkati,

Da nije nje, onemeo bi od ćutanja, ogluveo od tišine. Tako su i godine prolazile, smenjivala se leta i zime, rasli snegovi i borovi, a orah postajao sve samotiji, sve stariji.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

do Mitke pevajući): Bog ubio, Vaske, mori, tvoju staru nanu, Što te dade vrlo na daleko, Na daleko, Vaske, tri godine dana. MITKA (rukom je zaustavlja dalje od sebe): Potamo. Ne priodi mi! A bakšiš? Daću... Jer...

I sada te služimo. Živimo u tvojoj kući. I evo koliko te volimo i poštujemo. Znamo da ćeš nam, kao svake godine tako i danas, na ovaj veliki, Božji dan, doći.

Znamo da ćeš nam, kao svake godine tako i danas, na ovaj veliki, Božji dan, doći. Pa cele godine čuvamo za tebe evo ove kruške »maslarke«, što znamo da ih voliš, a evo i jabuke. Sve su rukom birane.

(Padne mu pogled na presušenu česmu): A ćutuk, česma presušila? MAGDA (izvinjavajući se): Jeste, gazdo. Ove godine sasvim presuši. Šta nismo činili. Ali ne ide. Gore, u šumi, izvor mu nije više čist.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

bio njeno uporište (knezovi, slobodni seljaci i Vlasi-stočari, koji su bili i turski vojnici) i nepostojanje sve do 1557. godine domaće crkvene organizacije (koja je posle odigrala krupnu ulogu u ujedinjavanju naroda razbijenog na male teritorijalne

Od tada pa sve do ukidanja Pećke patrijaršije 1766. godine mada su se i u tome periodu pojedini viši sveštenici držali oportunistički crkvena organizacija je imala

U jednoj svojoj povelji iz 1368. godine on upotrebljava titulu despot, ali se u nekim poveljama naziva i samodršcem. Uočavajući opasnost od Turaka, a stojeći im

Kod mesta Černomena, na desnoj obali Marice, došlo je 26. sept. 1371. godine do bitke, u kojoj su Vukašin i Uglješa katastrofalno poraženi.

Omiljeni naučnik s dvora despota Stefana, Konstantin Filozof, u biografiji despotovoj, pisanoj 1431 dakle, samo 42 godine posle boja kosovskoga u položaju da dobro bude izvešten, piše o kosovskom boju: „Usta, naime, knez Lazar i pođe na

Ta srpska priča stavljena na Hartiju oko 1431. godine, i autentična koliko god može biti, zametak je i jezgro cele kosovske epopeje. U njoj su i sve glavne pobude njezine.

Pošto pričanje M. Orbinija, izdano na svet 1601. godine, zakoračuje u XVI vek s punim oblikom kosovske epopeje, i pošto je izvesno po gore pomenutim pisanim spomenima da je

Pošto pričanje M. Orbinija, izdano na svet 1601. godine, zakoličnih razloga, nego zbog toga što tako mora da mrzi nevera Veru, izdajnik rodoljuba, gospodin seljaka.

Kralj Marko vladao je od 1371. do 1395. godine. Prestonica mu je bila u Prilepu. Za sve vreme svoje vladavine priznavao je tursku vrhovnu vlast, a posle kosovske

Tako je potrajalo tri godine. A onda su se dogovorili da pobegnu, i tako su i učinili. No ona je to opazila i počela da ih goni na konju lastavici.

Ona je bila završena 1430. Iste godine Turci su osvojili Solun, grad u kome se odigravaju događaji opisani u pesmi Bolani Dojčin.

Sem toga, 1435. godine Đurađ je sklopio ugovor s Mlečićima (u tome ugovoru Zeta, koja je bila u sastavu Đurđeve države, prvi put se naziva

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Hajdemo ... Uz put ćemo se dogovoriti koga ćemo primiti u našu četu. II Početkom te školske godine u selo Lipovo stigao je novi učitelj, zloćudni stariji čovjek, koga su, po kazni, zbog pijanstva, premjestili u selo iz

A šta li će nam donijeti to novo proljeće, proljeće hiljadu devetsto četrdeset prve godine? DRUGI DIO I Teško i sporo nailazilo je neko hladno i tužno proljeće.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

MAKSIM DESPOT 275 MOLITVA ZA POVRATAK SRPSKE ZEMLjE 279 PLAČ NAD CARSTVOM 280 U PREVRATNA VREMENA NEPREVRAĆEN 282 GODINE HILjADU SEDAM STOTINA TRIDESET DRUGE 284 OKO GODINE HILjADU SEDAM STOTINA ČETRDESETE 286 GODINE HILjADU SEDAM STOTINA

ZEMLjE 279 PLAČ NAD CARSTVOM 280 U PREVRATNA VREMENA NEPREVRAĆEN 282 GODINE HILjADU SEDAM STOTINA TRIDESET DRUGE 284 OKO GODINE HILjADU SEDAM STOTINA ČETRDESETE 286 GODINE HILjADU SEDAM STOTINA ČETRDESET PRVE 290 GODINE HILjADU SEDAM STOTINA

VREMENA NEPREVRAĆEN 282 GODINE HILjADU SEDAM STOTINA TRIDESET DRUGE 284 OKO GODINE HILjADU SEDAM STOTINA ČETRDESETE 286 GODINE HILjADU SEDAM STOTINA ČETRDESET PRVE 290 GODINE HILjADU SEDAM STOTINA ČETRDESET TPEĆE 298 ZEMLjODRŠCIMA 302 GODINE HILjADU

TRIDESET DRUGE 284 OKO GODINE HILjADU SEDAM STOTINA ČETRDESETE 286 GODINE HILjADU SEDAM STOTINA ČETRDESET PRVE 290 GODINE HILjADU SEDAM STOTINA ČETRDESET TPEĆE 298 ZEMLjODRŠCIMA 302 GODINE HILjADU SEDAM STOTINA ČETRDESET TREĆE 308 GODINE

HILjADU SEDAM STOTINA ČETRDESET PRVE 290 GODINE HILjADU SEDAM STOTINA ČETRDESET TPEĆE 298 ZEMLjODRŠCIMA 302 GODINE HILjADU SEDAM STOTINA ČETRDESET TREĆE 308 GODINE HILjADU SEDAM STOTINA ČETRDESET PETE 311 GODINE HILjADU SEDAM STOTINA

HILjADU SEDAM STOTINA ČETRDESET TPEĆE 298 ZEMLjODRŠCIMA 302 GODINE HILjADU SEDAM STOTINA ČETRDESET TREĆE 308 GODINE HILjADU SEDAM STOTINA ČETRDESET PETE 311 GODINE HILjADU SEDAM STOTINA ČETRDESET ŠESTE 314 NIJE SVAKOM CAREVINA 321 1732.

HILjADU SEDAM STOTINA ČETRDESET TREĆE 308 GODINE HILjADU SEDAM STOTINA ČETRDESET PETE 311 GODINE HILjADU SEDAM STOTINA ČETRDESET ŠESTE 314 NIJE SVAKOM CAREVINA 321 1732. 323 1736. 324 Oko 1740. 325 1741. 326 1743.

K VLASTEM, K MIRODRŽNIKOM MRAKA OVOGA VEKA U naši leti jest trud, A ti, bogati, u tvojih godina otpočivaj; U naše godine bolezan, A ti u tvoje veseli se.

Bojim se dušom: milujući mi nepravicu omrazih svoju dušu I dni i godine naše kano paučina snovali su se i duša mi se je istančala ka paučina.

On more presušuje, a preko reka čini brod za prehod pešački. POHVALA VEČITOJ MERI Kako godine i dni skoro vrve prohodljivo, i čovečiji život se satire; dan po dan i čas po čas, sve, ljudi (ne samo toga i onoga što

Tako doista nekima noću Zgađa se duša Ka pravo ista što je Crkva hramna. PUT PO ZVEZDAMA Nek se promenjuju dani i godine svojim zavičajem, kako je Gospod izvolio, — a ne mi...

Na troje učiniše ovo čislo. I u te godine od svoje ire od razlikoga naroda i ljudi kupili su porciju. I svako po pet godina naricali su to i imenovali ljustrum —

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

A vukao je šamare preko cele godine. Sem prvoga dana Božića i Uskrsa, slave i Todorove subote (kad se pričešćivao), nije bilo dana da Pote nije dobio

Skoro svako doba godine imalo je svoje cveće, i kuća Zamfirova mirisala je preko cele godine. Pred kućom su još i dva stara granata i lisnata

Skoro svako doba godine imalo je svoje cveće, i kuća Zamfirova mirisala je preko cele godine. Pred kućom su još i dva stara granata i lisnata šamduda, nekoliko dunja i dva dafinova drveta, koja je jako pazio

jer i isti taj Manasija bio je krasan mladić. Bilo mu je tako dvadeset dve ili tri godine. Vrlo je rano otpočeo radnju na svoju ruku.

Mane je sada uzeo i jednog šegrta, koji već pola godine dana — od poslednje slave Manine — kako ide bez kape, čupav i gologlav, jer još nikako ne može da se seti gde je

Živa ti ja! Uzmi si, dovedi si dom nevestu! Pogle kol’ki čovek stade! Tatko ti Đorđija beše u Kotine godine kad me dovede u kuću si!“ E zašto da ti propada vek?!... Tako je Jevda govorila sinu.

— Da mu zboriš, em poviše da mu zboriš za tija devojčiki! Što da si sedi neženat, ta da si gubi vek i godine?! derviš li je, kaluger li je ta da si samotuje?! I ja mu zborešem, ama me ič ne sluša!...

— Snaju da mi dovedeš u dom, da mi hizmet čini, ta da se i ja malko odmorim... Lasno li je men’ da ja, u ovej moje godine, mesim ’leb i got’vim ručak i za teb’ i za momci i čiraci tvoji?!...

A, istin’, reče, ja sam kabaet, mnogo sam, reče; kabaet! Ete veće dve godine i poviše!... Ama se vukujem i teglim s njeg’ kako ala s beriket. Da čuješ sal“. i stade da priča.

“ ’Oće da ga uzne za ortaka, — ama još neje u tej godine!... A svojega sina napudija!... I čorbadžijski, bre brate, sin otide si, te je sag kantardžijski sankim činovnik — sas

“ — Ta toj ti ispriča’, — završi bata Tasko — Jevdo, demek da znaješ da neje: „da neje bilo!“ Bilo je, — ama u sto godine jedanput ako iskoči bruka i rezilak, — ama ovog sag počesto!...

Jer tih dana baš uhvaćena je jedna čorbadžijska ćerčica, koja je pre dve godine svršila školu, kako je, na listu od Pisanke br.