Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
i do 3 meseca da ustanemo da se branimo, jerbo znamo dok šanac sverše da će sve iseći; kako mnogi ljudi po šumama i gorama begaju, i da su posekli vojvodu Protića, i da je vezir Milošu govorio i zaklinjao ga tajno, da mu bude veran, i da ga
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Gospodar si dokle ti puška nosi!... Sam sudiš i oprašaš!... Pa se zanese. Misli ga nosiše po gorama i planinama... I družina mu se divi i bira ga za harambašu! — Stanko harambaša!... Ala je to nekako sličito!...
Dučić, Jovan - PESME
Tada on poče da ih goni, dan i noć, po poljanama i gorama, svojim kraljevskim mačem i svojim dugim kopljem divljačkog borca.
Afrika
To je jedan jedinstveni rasadnik sveg bilja koje se može naći u tamošnjim gorama. Guvernerova palata dominira tim vrtom, prostranim proplancima i širokim stazama; ničega što karakteriše jednu varoš:
Teodosije - ŽITIJA
Ovi, dakle, u visokim gorama nastanjeni s jelenima, nebo kao crkvu, a Hrista u duši izobražena gledajući, kolibe tesne travom ukrašene imađahu, u
s nama zavole, i evo, kako vidite, Bogom poslan obilazi pustinju i pocećyjyći teši one koji Hrista radi stradaju u gorama i propastima i u pećinama.
I to ne samo njim samim nego i imenom njegovim, tako da i prosti ljudi po kućama i oni što po gorama čuvaju stada kada pomuzu mleko ne trebahu sirišta već je bilo dovoljno samo da kažu: „Savina te molitva uskisla!
Gle, koliko vremena po gorama tražeći te lutam, od gladi i plača iznemogla propadam, ža ti živiš ne brinući se za mene kajo da sam tuđa.
Matavulj, Simo - USKOK
— Nâko što ti je koža bijela i meka i što si ošišan, ali do Đurđeva dne, u našim gorama, ima kad i da ti koža očvrsne i da ti perčin poraste! — Ne mora ni to biti — opazi Stevo Bajov.
Sin mu Kićun živ, ali se ne uvrže na oca, no je sitan, smeten, rđica, kakvijeh je, srećom, malo u ovijem gorama! Da smišljaš stvorenje u svemu i po svemu nenalik na oca i na svoj rod, vjeruj ne bi ga smislio takoga, kao što je taj
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
romantičari, naprotiv, napadali su na »ladan razum«, rastapali se u tim »švermerajima«, maštanjima i sanjarijama, i »na gorama oduševljenja« buktali od »božanstvene strasti«.
Kostić, Laza - PESME
dim na staklu tamno piše čudnovati šar, mrke brke, mor-dolame, dugi dževerdar. „Pogle, pašo, što se delo na vrh gorama? — Mrki brci, mrko čelo, mrka donama!” „Valjda, čedo, pomrkuje kakav stari brest!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Nisam nešto sigurna. Dragocenija sam joj živa, je li tako? Idemo dalje! Da bih brisala po šumama i gorama naše zemlje ponosne, ako treba, mislim — brisala bih na sve četiri strane sveta! Znate li kad bi me uvatili? Nikada!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Zar je zima strašna tako, Te razvijaš krila jako? — Za poljima, za gorama, Jarko sunce sija nama. Rosno tamo cveta cveće, Ne odlazi premaleće.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
je Sinaj isposnik nije veći od tačke i sunce je manje od svog sjaja velika javljanja tek slede Knez Lazar se po gorama šeta Možeš li poznati kneza Lazara Mogla bih seko poznati i da mi nisi kazala po dugoj haljini i zlatnom
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I, mesto da vodim, pogledom zelenim, kao pre, reku što se sliva, da skačem, kao Mesec, po gorama pustim, i zažarene šume da potpirim, sad, plavim i gustim, snegom, i ledom, smešeći se, mirim sve što se zbiva.
Ali, u duši, duboko, kraj sveg opiranja da to priznam, ja sam osećao neizmernu ljubav prema tim dalekim brdima, snežnim gorama, čak tamo gore do ledenih mora. Za ona daleka ostrva, gde se događa ono što smo, možda, mi učinili.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Možda se spanđao sa noćnim morama? Carinici ga drže na Carini? Izgubio se u čarnim gorama? Ili je već tu, kraj postelje vrele (Ne baš u crkvi, nego u priprati)?
Rakić, Milan - PESME
TAJ OGROMNI MESEC LIMUNOVE BOJE Taj ogromni mesec limunove boje Što ko avet luta nad gorama našim, Sipajući mirno hladne zrake svoje, Zašto ga se klonim i što ga se plašim?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Slab, što li?“ „Rđica, brate, kakvijeh je srećom malo u našijem gorama. Sitan, suh, smeten, e da si smišljao stvorenje taman u svemu protivno Radoju, ne bi mogao smisliti drukčije.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Sad na čudu kako će naći zmaja, ali ču da ih ima u najvisočijim gorama i da lete ispod oblaka, pa kad sunce zapadne, i oni slete i počinu po vrhovima planina, te on tamo i čekaše kad će se
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
mu idu od jednog kraja sobe do drugog, a on tvrdi da će, jednoga dana, izaći kroz prozor i prošetati se dolinama i gorama čak do mora. Ko je još to video? — Vi ćete videti! — zasvetle vozić očicama. — Jednom sam dotle došao.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Razmrskane glave leži guja šarka, Krv, kap po kap, tužnom robu što je pila; Prenula je snaga Miloša i Marka, Po gorama našim opet peva Vila!... V.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Kainovi bezbrojni potomci zlom svakijem zemlju ispuniše, gr'jeh im diza more nad gorama, al' im zloće iskru ne pogasi! Ah, kako je zemlja napunjena s idolima svakoga izroda!
Miljković, Branko - PESME
MORAVSKA ELEGIJA Gledaj visoka ptica gorama vrhove mami. Okružena nekim večito budnim sjajem zru brda uokolo. Dan će da me zaboravi, tajno dovršena u sebi kaži se.
bizarne cvetove što cvetaju u našem oskudnom znanju Dan se udvaja gde se rađa vreme buduće noći veliki vodeni duše nad gorama kad grom mi snuješ u sluhu kad mi prostore pomešaš reko sa srcem od vetra kada mi sve nade zbuniš Možda bi trebalo da
Petrović, Rastko - AFRIKA
To je jedan jedinstveni rasadnik sveg bilja koje se može naći u tamošnjim gorama. Guvernerova palata dominira tim vrtom, prostranim proplancima i širokim stazama; ničega što karakteriše jednu varoš:
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” Odziv majke, kog’ čekaše, Mrtve gore im poslaše — Odziv: Zbogom, zbogom, zbogom!... Međ gorama u dolini, Pokraj puta netrvena, U lisnatih drva tmini Uzdigla se siva stena Dvorca mala, čudnovata.
Mlad Radivoj, vičan svemu, Dalje pođe stalnom nogom, — Svojim putem dalje dođe I iščeze u gorama. Mnogo trudna puta prođe, Sačuva se mnogo jama, Kroz mnogo se probi tama.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Zlatom kao vi na pohodu zajesenim, raskoši prolijem svih umiranja. VEČERNjA Klone dan gorama u ruj. Samotna uzdrhti breza i tvoje telo. Prikloni glavu ramenu mom, gorama u ruj. Strah, osama me, uza me ti.
VEČERNjA Klone dan gorama u ruj. Samotna uzdrhti breza i tvoje telo. Prikloni glavu ramenu mom, gorama u ruj. Strah, osama me, uza me ti. Zaspala travka, sen iz neznani, samotnu me o čuj.
Klone o klone, sve samlja ona domaku okeana pesma ova lagana. Bona, kad klone dan, prikloni glavu ramenu mom, gorama u ruj. ČESMI KRAJ PUTA Ronila ronila mi drobnu kap u sretanje.
3 I krvlju tu pa tu materom u krug. A svićem sa zorama, a s večeri setno nestaje me za gorama. 4 I nemo iz tvari tugom objavi se drug. I tugom zacvrkuće tica i zazeleni lug.
PESMA ODONUD BRDA Ne tuži, neljubljeno, drago ti brode brodi, Tugo le tugo. Do devet broda brodio, Gorama ni broj se ne zna, Tugo le tugo!
Leto i vesnu Gospod sazda, što i psalmopevac kaza, krasote u njima mnoge, pticama brzo, veselja puno preletanje, i gorama vrhove, i lugovima prostranstva, i poljima širine; vazduha tankog divotnim nekim glasima oglašénje; i zemaljske
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
POPOVIĆ (ČIKA MITA) Ognjevito sunce Veselo je sjalo Kraj pelena cveće Mirom mirisalo; Zeleno je bilo U gorama granje, Orilo se slavno Slavujsko pevanje Laki povetarac Kup'o se u vodi – Proleće je bilo, Kad se majka rodi.
Petrović, Rastko - PESME
sad tamo novi životi sa gruda, I zore se zabelasale sveže, zaplužili rali; Voleo bih da te ja provedem svuda, Tebe po gorama: uveo bih te redom u manastire, Oznojeni skidali bismo šešire, Umorni, pa sedali na prva prolazeća kola; Među kokoši
Tebe po gorama vukao, uvodio u sve manastire. Da daš život za one gore! ta opija me lepota tvoja, I šume gore hrastova i grebeni ti
dve grude snega, Na lepotu njinu obliše se rumenilom stida Dva snežna brega; I ulicama kao da direci cvetaju, Po gorama kosovi kao da pevaju, Po poljima junci da šetaju, Kad se u srce useli proleće: Tad veselom mladeži svaka bruji
Ruke su čovek kao što ptice su njina krila; Ruke u rđavog su slične pustošnom tlu, i gorama, A smernih starica s čijeg vretena ističe svila dadu da im se pročita mudrost ispisana međ borama.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Orlić kojem si pomogao — moj je sin. Traži šta hoćeš! Varalica zinu od čuda. Gorama i pustinjama hodajući smišljao je kako da prevari strašnu pticu, a ona mu pomoć nudi, tugo!
Šantić, Aleksa - PESME
I tamo, gdje se vodopadi dime, Ljubiću tebe svojim srcem zdravim. I tvoje slatko govoriti ime Nebu i suncu i gorama plavim! 1903. ČEŽNjA Gdje ste?... Ja budan na prozoru stojim Naslonjen čelom na staklo... Sve spava...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Vojvoda Momčilo živeo je u XIV veku. Bio je „u početku prost hajdučki četobaša u gorama rodopskim (meću Dramom, Plovdivom i Samokovom), na ondašnjoj tromeđi meću srpskim, bugarskim i vizantijskim zemljama“.