Dučić, Jovan - PESME
Sveta reko gde se oglednula slava, Omađijan narod doneo je na te, S pobožnošću žreca i gordošću lava, Svoje bele orle i svoje penate.
Teodosije - ŽITIJA
Ali nećemo braću osuditi, nego onoga koji je bio posrednik njihovoj mržnji, onoga koji ce isprva uznese gordošću, rekavši u sebi: „Postaviću presto svoj na oblaku, i biću podoban Višnjemu“ i koji je zbog toga bio svrgnut sa nebesa
sa Grcima i svojim Gotima prikloni se, i od oba naroda sabravši veliko bezbrojno mnoštvo svakojakih naroda, sa velikom gordošću, kao lav ričući, na otačastvo njegovo podiže se, u nameri da ga ozlobi i tako potpuno opustoši.
besima reče: „Nije mi nepoznata vaša lukava podvala, kojom lukavo hvaleći me navaljujte, i da uznesete um moj hoćete gordošću, kojom vi otpadoste.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Što su momci prsih vatrenijeh, u kojima srca pretucaju krv uždenu plamenom gordošću? Što su oni? Žertve blagorodne da prelaze s bojnijeh poljanah u veselo carstvo poezije, kako rosne svijetle kapljice uz
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
buntovni pjeo - Mihaile, podobni mi činom, ali duhom mnogo niži mene, jer ti duša, kako moja, nije blagorodnom gordošću zaždena, proštenija ne ište Satana; blagorodna moja namjerenja nebo čuje, a znaće mirovi!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Vaše objatije iskreno, kak ruskaja duša... Vaši mišici tak silni, kak ruskij kulak... Mi s gordošću gladim v buduščije...
Bojić, Milutin - PESME
vatre se gase tiho ili s praskom I nove se dižu kô himna razdanja A sav stari blesak u pepelu sanja, Razočaran taštom gordošću i laskom.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kada se uveče vraćam kući s plenom, nehajno prebačenim preko ramena, osećam se ispunjen od dna do vrha gordošću. Ja sam jak i moćan, šapućem sebi. Ja sam gospodar ove pitomine, mudriji sam od svih prastarih žitelja ove zabiti.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I sve to zašto? Ja sam znao: Tuga i radost - sve je san. I dok sam slatki sanak snivô, S gordošću ja sam očekivô Rastanka našeg tužni dan. Tako pobožno fakir pada.
M. M. H. U času radosti slatke, il' gorke žalosti svoje, Kad duša tvoja strepi, kô burom dirnut cvet, Ukrasi gordošću sebe. Za radost i bole tvoje Da ne zna ovaj hladni i burni ovaj svet. Ne dopuštaj - o druže nežni!