Jakšić, Đura - PROZA
Kad je videla Živka, ona mu pođe u sretanje, podiže svoje crne oči gore, u kojima su sve strasti ženskoga srca gorele, na belome licu zatalasalo se tanko rumenilo, a na usnama lebdeo je blažen osmejak. Lepa je!... mišljah u sebi...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Samo, eto, sad, posle deset godina braka, i šest porođaja, te oči više nisu gorele kao u pustinji, nego su bile isplakane i mutne, a kao u neke sove, ujutru.
Na kući su bili upaljeni svi fenjeri, a u prozorima su gorele sveće. Sav je Herrenhaus treperio, kao da plovi, po nekoj vodi, u večernjoj svetlosti i tmini.
Odmah zatim, Pavle zacupka, ne reče ni reči Božički, nego joj samo poljubi ruku i istrča iz trpezarije. Sveće su gorele u kandelabrima, duž hodnika, a jedna šandala, sa upaljenom svećom, gorela je, i ispred njegovih vrata.
Fenjeri su sjali iznad tih lonaca, i njihova svetlost padala je u svaku treću sobu. Šandale su gorele, uveče, u svakom prozoru.
Logorske vatre nisu gorele na Savi i ljudi, koji prelaze, pričaju da nikakve vojske nema, sve do duboko u susednom carstvu.
Anine crne oči su, to jutro, gorele, grozničavo, a usne joj nisu bile, kao u kaluđerica, blede, beskrvne, nego rumene, podnadule, kao u strasnih žena,
Danas ovu, sutra onu. Valahi! Za trenut, oko stola, nastade tišina. A činilo se da će je muž udariti. Njene su oči gorele, kao u groznici.
Njeni su dugi, crni, kurjuci, bili omotani oko glave, u srebrnu mrežu. Njene su oči bile crne, divlje, i gorele u nekom, ugašenom, sjaju. Ličila je na Tatarku. Pavle joj obeća da će im doći, iz Kijeva, čim bude mogao.
Do na kraj vidika, gde god bi prenoćili, kraj sela, u vrbacima i bari, gorele su vatre podunavske konjice. Bili su dobili pohvalne gramate, a isplaćeni su im bili zaostali, porcioni, novci.
Samo su vatre kompanija, koje su se vraćale sa manevara, gorele, i tu, dockan, u sumračju, na vidiku. Isakovič, iako to ne bi bio znao izraziti, današnjim rečima, iako nije bio
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Soba, mrtvac, sveće koje su treptale, gorele — sve kao da se pokrenu, diže. Počeše da nariču. Svaka svoje mrtve da pominje, imenom da ih zove, poručuje im, oplakuje
Oko krsta bi upaljene sveće tiho gorele. Lelujali bi im se njihovi laki plamenovi. Ona, pošto čelo groba klekne, nagnula bi se napred ka grobu, tako da joj
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Neko jauče kod trećeg topa... Nišandžija okide... još jednom, i ljudi se sjuriše u zaklon. Oči su im gorele, a lice potamnelo. — Nešto se desilo kod trećeg topa — veli Jankulj. Jedan otrča...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I gore, i dole, i svuda su gorele sveće. Kao da nikada nje nije bilo, kao da je ona umrla, odavno je saranili i već zaboravili, tako je u kući bilo sada
po ovome što nikako ne može da se smiri, ima nešto još gore da dođe, jer, osvetljen od onih sveća, koje su već nakrivo gorele, videlo se kako mu pojas i sva polovina drhti, trese se, kako ga kolena, butne kosti izdaju, njihaju se.
I stoga, sve više pijući rakiju, poče se spremati i za to. Jedino što joj glava zanosila i oči joj gorele. A to, mislila je, sve je zbog straha.
To je bilo njihno, njihne kuće i familije kao pravo, odličje. Ali ovamo oko nje sveće su sve više gorele, i od njih sve je gušći zadah bivao, a sama je ona sve više okružavana i potiskivana od svatova.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ćosić KORENI Sadržaj GLAVA PRVA 5 GLAVA DRUGA 47 GLAVA TREĆA 106 GLAVA ČETVRTA 152 KORENI Za mnom su gorele šume i put. Zmija nisam da i rep u zemlju uvučem. Zubi su mi se klatili, ali sam na kurjaka ličio.
I te reči tiho su gorele u belom dimu. Ćutao je, pa se okrenuo: da li su čuli I ovi što sede po minderlucima oko širokog ognjišta, gde mrmore
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
da skočim, da se survam kad se prsti moje uzdrhtale ruke nekako sami i mehanički podigoše do samih mojih usana koje su gorele.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
pored „mrtvog padanja vode sa česme”, da bi onda zastala pred svojom kućom kao pokojničkom: „I gore, i dole, i svuda su gorele sveće.
ču kako otpočeše njeni, poređani tamo u stolove, da odgovaraju na jektanija", međutim „ovamo oko nje sveće su sve više gorele, a od njih sve gušći zadah bivao, a sama je ona sve više okružavana i potiskivana od svatova.
Krakov, Stanislav - KRILA
Neko je govorio o praktičnosti šlema. Šume su gorele na suncu. Nevidljive bube pevale su. Ranjenici su ječali, urlali ili izdisali. Oko krvave vate po zemlji mileli su mravi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Čelični talas širio se preko brda i dolina. Pod navalom granata šume su gorele... Onda se vatreni zastor pomerao postepeno unazad, da se najzad zaustavi na neprijateljskim rovovima, rušeći i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pod vrelim zracima sunca, u ustreptaloj jari, vodila se strašna moglenska bitka. Šume su gorele, livade plamsale upaljene od razornih zrna i oblaci dima kovitlali su nad zažarenim razbojištem.