Jakšić, Đura - PROZA
Velika, prostrana soba. U gornjem čelu, na zagasito izmolovanome zidu, visila je slika sv. Petke, pred kojom je gorelo srebrno kandilo, a svud unaokolo pored duvarova behu ponameštani meki minderluci, zastrti zagasito crvenom kadifom.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Video je samo senke pred sobom i napadao ih... Krv mu je vrila, meso gorelo, ribići igrali od silne vatre... a on je proletao po drumu kao mahnit...
Sve to beše ostrvljeno, navađeno na boj, sve je očekivalo makar samo šušanj, svako je oko gorelo grozničavom vatrom... Baš na samoj kapiji šanca beše Zeka s njegovim golaćima.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
svetih neumitnih vračeva Kuzmana i Damjana, patrona gđa Sidine familije, i još nekoliko, tako da je jedno kandilo gorelo čak i pred prekrasnim Josifom i Pantefrijevicom, iako su oni čak iz Staroga zaveta, ali grdan strah gđa Sidin
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
” I sve dok je tako čitao, Hristić je ludo živo osećao kako rumeno meso onog vitkog tela, što je tamo daleko gorelo u strasnoj vatri čežnje, drhti u njegovim snažnim rukama pa je, nozdrvama strašno raširenim, udisao miris onog
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle vide, tužno, da se sva zavila u neku crninu, koja mu se učini još crnja, kad ugleda u dnu izbe kandilo, koje je gorelo. Sve što je video, jasno, bilo je samo njena riđa, zlatna, rasuta, kosa, a u bledom licu, njene velike, užasnute, oči.
Zato što su bile na brdu još su više sećale na priču. A sve je to gorelo u žutom, uvelom, pocrvenelom, lišću. I ostrvo u Dnjepru, kud su prelazili na pucnjavu, na sredini reke, činilo je jesen,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pred žutim zidom sobe, između dva čiraka, u kojima je gorelo šest sveća, pod slikom Sv. Katarine Sijenske, stigmatizovane i zagledane u nebo, Komesar je najposle prestao da viče.
U varoši koja je pred njima, u bregu, bila nepomična, mrtva, izumrla, gorelo je na dva mesta. Na putu u gornji deo grada, gde behu utvrđenja, videla se, u prašini, pešadija i artiljerija, pomešana,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
put obiđu oko kuće, tada se dete uvede u kuću kod ognjišta, bace ono breme drva na vatru i kažu: kako ovo breme brzo gorelo, tako N. brzo hodio!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A na vatri je gorelo veliko hrašće. Naš ti Marko pograbi svakom rukom po jedan hrastov ugarak (a svaki je bio teži od njega), na ih
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Šta mi nije pripovedao! Možete li verovati, ljubezni tatice, da more gori? MARKO: Kako bi more gorelo, kad je ono voda? JELICA: A, vidite, u Madridu, kaže baron, da je sopstvenim očima gledao kako je velika vatra bila.
Izvinite! (Pođe.) Jelica: Jošt jedno: jeste li se i vi dogodili u Madridu kad je gorelo more? Mita: Nisam, koje mi je vrlo žao, no kad sam posle stigao, vidio sam na bregu pečene ribe u velikom količestvu;
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SIMKA: Pa tamo još gori kandilo? MIĆA: Ja sam ga, bome, ugasio. SIMKA: Kako da ga ugasiš, zaboga? Pa to je gorelo za dušu pokojnikovu. AGATON: Pa ako, Simka, gorelo je nedelju dana, pa šta će mu više. MIĆA: Dabome!...
SIMKA: Kako da ga ugasiš, zaboga? Pa to je gorelo za dušu pokojnikovu. AGATON: Pa ako, Simka, gorelo je nedelju dana, pa šta će mu više. MIĆA: Dabome!...
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Teški gvozdeni sanduci behu prepuni, natrpani zlatom i srebrom, biserom i dragim kamenjem. I sve je to gorelo i plamtelo, sijalo i treptalo raznobojnim sjajem tako da je starac zaklonio rukama oči i obrnuo glavu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pištao je mrak u njemu i, hukćući, gorelo je ogromno oko. Njega su zaklali kao tele, i on je ležao pored jasala. Ne zna koliko, ni kad je ona odnela vedricu s
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Kakva deca! Dva suseda, dva odrasla mrka čoveka ćutke su se približila Tataginoj kući. Iza prozora je, kao i uvek, gorelo svetlo, a preko vrata bio navučen teški zasun.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A na vatri je gorelo veliko hrašće. Naš ti Marko pograbi svakom rukom po jedan hrastov ugarak (a svaki je bio teži od njega), pa ih
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Nije bilo horskog pevanja u crkvi u Delaver Sitiju, nije gorelo mnogo sveća i nije bilo prijatnog mirisa tamjana, nije bilo skladnih zvukova crkvenih zvona.
Krakov, Stanislav - KRILA
Osećao je tugu što je sve to tako pusto i prazno. Vršili su tu juriše u košuljama i sa rancima na leđima; nebo je tada gorelo nad njima, oni su osvajali kuće i ograde, sve je bilo veselo, posle se vraćali u logore i pili dugo pod venjacima od
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Komandant sa svojom pratnjom izgubi se u kukuruzima, a mi pođemo napred. Prođemo kroz selo Mrsolj. Ono je još gorelo. Nekoliko kuća kraj druma mogosmo videti izbliza.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Grobovi uvek su kao pre bili čisti i sa zapaljenim kandilom, u crkvi jednako je gorelo ono zlatno kandilo, poklon, dar njihove kuće.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Taj rasejani momak sigurno nije ni primetio požar u Brežini, a biće najpre da tada selo nije ni gorelo. Ni rat, ni Brzan, ni Jelenina ljutnja, ništa se njega nije ticalo.
Neko poče da paniči. Povika da će se srušiti kube i da će nas sve pobiti. Vetar je zavijao, urlikao, nebo je gorelo od munja koje su jedna za drugom plamtele na zapadu. Poče i grmljavina.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Naravno, nema više nikoga živoga ko bi se mnogo interesovao da li je otpušten greh Milušiću, i da li bi gorelo kandilo na njegovu grobu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
„DANAS JE TEŠKO PRONAĆI REDOVE“ U zemlji je gorelo. Natčovečanskom snagom branio je narod svaki pedalj svoje zemlje od mnogo nadmoćnijeg neprijatelja.
A mi smo pili i smejali se... TAMO DALEKO Gorelo je hiljadama svećica, kao treperave zvezde, u mračnoj noći. Povorka ljudi, žena, dece i vojnika išla je lagano pevajući
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— vikala je za mladićem, ali on je bio slep za njenu lepotu, nem za njene molbe. Je li kajanje u njoj gorelo, ili je od čežnje postajala sve prozračnija, sve lepša? Ko zna! Kao zlatni barjak vijorila je njena kosa.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Bila je subota. Kandilo je gorelo pred ikonom Bogorodice, koju je Mane svu okitio i pokrio srebrom, i blaga polusvetlost padaše na izmučeno lice Manino.