Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Spavam na tavanu štale, u crnoj noći, u slami Koja miriše na njenu kosu i vrat, i biva Tesno u ovoj gorkoj nesanici i tami Dok nebom vetar nosi ploveće krošnje šljiva Dole diše moj vranac, vran se presijava, Šta li to njemu
Miljković, Branko - PESME
Neka mi čelo bude načeto u lesu gubom i kamenom ispod letnje trave, ako izgubim tvoje divno lice na ovoj gorkoj obali od mraka i groznice. III Noć to su zvezde. Iz moje zaspale glave izleće ptica.
Dan je u sebi noć, a sunce pali. Izgubi put ako putovanju smeta. Ah što je lepo i opasno: cvetradicveta! Posveti gorkoj zvezdi uvrh leta Lekoviti rečnik bilja u uvali. Kroz potajne gore goren lek ti je. Da zemlju zemljom ljubiš vek ti je.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
To je odgovaralo izvesnoj emocionalnoj uzdržanosti, pa i gorkoj ironiji i skepsi koje nalazimo u Rakićevim pesmama. Pomalo podignut, svečan ton njegovog stiha i strofe izvanredno je
Jakšić, Đura - PESME
— Ha! Il’ možda neće doći Strašnog suda glas užasni? Možda nikad neće moći Gorkoj muci i jauku Nasmejat se srce moje?... Idi!... Idi!...
Ilić, Vojislav J. - PESME
U njojzi je pesnik o istini pevô, O istini gorkoj: sve je laž i san, Dan ljubavi rajske, o kojoj sam snevô, I slobode dan.
U kršnom Tibetu donjem, gde Lhas veselo cveta, On je, u gorkoj tuzi, trajao sumorna leta, Jer ga je prokleo Gospod da večno po svetu bludi, Svu tugu ljudskoga roda primajuć u svoje